бр. 07-00-105/2024-02 датум: 30.5.2024.
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето поводом притужбе Удружења AA, изјављене против ББ, народног посланика, због његове изјаве у емисији на „ЦЦ“ телевизији, дана 22. фебруара 2024. године, у којоје је изјавио: „Види, ево сад ћу ти испричати нешто пошто стварно дошло је до краја, кад морамо да се ко Цигани оно на суђењу…“ чиме је дискриминисао целу ромску заједницу. С обзиром да се ББ, против којег је поднета притижба, није изјаснио на наводе из притужбе у законом прописаном року за достављање изјашњења, нити до окончања овог поступка, Повереник је имајући у виду правило о прерасподели и пребацивању терета доказивања које је прописано одредбама члана 45. Закона о забрани дискриминације, приликом доношења мишљења у овом предмету имао у виду наводе притужбе и доказ који је уз притужбу достављен. Повереник је у поступку најпре констатовао да у конкретном случају ББ, као народни посланик, није заштићен имунитетом неодговорности, с обзиром да наведену изјаву није дао током вршења своје посланичке функције. Увидом у линк који је достављен је утврђено да је ББ дана 22. фебруара 2024. године гостовао у емисији на „ЦЦ“ телевизији, и да је изјавио „Види, ево сад ћу ти испричати нешто пошто стварно дошло је до краја, кад морамо да се ко Цигани оно на суђењу…“. Имајући у виду контекст изјаве у којој је употребио израз „Цигани“ може се закључити да је овај израз употребљен за опис лица са скупом негативних карактеристика. Приликом анализе изјаве ББ, Повереник је узео у обзир важност слободе изражавања, са једне стране, али и ограничење ове слободе, које, између осталог постоји и ради заштите права и угледа, других како то прописују Устав и Закон о забрани дискримианије. Такође, Повереник за заштиту равноправности имао је у виду и чињеницу да је поводом изјаве коју је народни посланик ББ дао на конститувној седници Народне Скупштине Републике Србије 6. фебруара 2024. године, издао упозорење за јавност у којем је поред осталог указано да сви јавни функционери и јавне личности имају посебну одговорност за јавно изговорене речи и да треба имају појачану свест да својим изјавама не смеју додатно подстицати предрасуде и стереотипе, због чега би било важно да се посланик ББ извини Ромима и Ромкињама. Након спроведеног поступка, Поверник је утврдио да изјава ББ коју је дао у емисији на „ЦЦ“ телевизији, дана 22. фебруара 2024. године, изречена у негативном контексту, кроз ширење негативних стереотипа и предрасуда према ромској националној мањини. Имајући у виду контекст изјаве у којој је народни посланик употребио израз „Цигани“ Повереник је дао мишљење да је у конкретном случају повредио одредбе члана 12. став 1. а у вези члана 24. Закона о забрани дискриминације. Повереник је препоручио ББ, народном посланику да објави писано извињење припадницима и припадницама ромске популације, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности не крши законске прописе о забрани дискриминације и не даје изјаве којима се вређа достојанство припадника и припадница ромске националне мањине.
- ТОК ПОСТУПКА
- Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу Удружења АА поднете против ББ, народног посланика. У притужби је, између осталог, наведено:
- да је народни посланик ББ након што је на конститутивној седници Народне скупштине, одржаној 6. фебруара 2024. године, назвао опозиционе колеге „Циганима“, а њихово понашање „циганијом“, док су у скупштинској сали изражавали незадовољство наставио са вређањем ромске националне мањине и ширењем дискриминације и изражавањем сличних ставова на „ЦЦ“ телевизији;
- да је 22. фебруара 2024. године гостовао у емисији на „ЦЦ“ телевизији, заједно са политикологом ДД, када је поводом једног од питања водитеља пред сам крај емисије на 38.07 минуту снимка, изјавио „Види, ево сад ћу ти испричати нешто пошто стварно дошло је до краја, кад морамо да се ко Цигани оно на суђењу…“
- да је поражавајуће да се овакво неприкладно понашање једне јавне и истакнуте личности наставило, упркос пређашњим сличним испадима и позиву на одговорност и реакцијама ромских удружења и опште популације;
- да ли је посланик ББ свестан озбиљности и утицаја својих изјава па се на неки начин намерно и даље поиграва са сличним садржајима, или је потпуно супротно, несвестан колико су оне недопустиве и понижавајуће, једнако је забрињавајуће;
- да континуирано изношење дискриминаторних ставова не само да шири нетрпељивост према ромској национаној мањини, већ шаље и поруку да јавни функционери могу слободно износити било какве увредљиве ставове, без одговорности и последица, поготово имајући у виду да ово није први пут изношења расистичкиих ставова посланика ББ;
- да с обзиром да „ЦЦ“ телевизија има националну фреквенцију, пуштање овакве емисије у етар и нереаговање водитеља на ове расистичке ставове је само још један показатељ тога колико је дубоко укорењен расизам у друштву;
- да јавно изношење овако погрдног става према ромској националној мањини, нарочито од стране истакнуте јавне личности на националној телевизији, чини да се постојеће предрасуде према Ромима и Ромкињама шире, и да се подстичу расизам и дискриминација;
- да је овом изјавом посланик ББ повредио начело једнакости из члана 4. Закона о забрани дискриминације, као и одредбе Закона о заштити права и слобода националних мањина;
- да су осим ових одредби, повређени и чл. 3, 13, и 24 Закона о забрани дискриминације, као и да се ове повреде могу подвести под тежи облик дискриминације из више основа (попут пропагирања дискриминације путем јавних гласила и путем органа јавне власти):
- да чињеница да је посланик ББ изнова јавно опет изнео своје дискриминаторне ставове према ромској националној мањини представља још један основ за тежи облик дискриминације, предвиђен у члану 13. став 1. тачка 6, који прописује да тежи облик дискриминације представља она која је извршена више пута (поновљења дискриминација) или која се чини у дужем временском периоду (продужена дискриминација) према истом лицу или групи лица.
- У притужби је наведен линк снимка емисије од 22. фебруара 2024. године у којој је гостовао посланик ББ https://www.youtube.
- Повереник за заштиту равноправности је, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације[1], доставио захтев за изјашњење посланику ББ. Како у законом прописаном року Повереник није примио изјашњење поводом навода из поднете притужбе, опреза ради, поновљен је захтев за изјашњење. Увидом у потвратницу утврђено је да су захтеви за изјашњење примљени 25. марта 2024. године, односно да је поновљени захтев 23. априла 2024. године. Имајући у виду наведено Повереник је спровео поступак на основу притужбе и доказа који је достављен уз притужбу.
- ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
- Увидом у снимак емисије од 22. фебруара 2024. године у којој је гостовао посланик ББ, а који је доступан на линку који је наведен у притужби, утврђено је да је пред сам крај емисије на 38.07 минуту снимка, на питање новинара: „Само си ти носио шајкачу? Нико од тих бајних срба око тебе није хтео да стави шајкачу?“, ББ изјавио: „Види, ево сад ћу ти испричати нешто пошто стварно дошло је до краја, кад морамо да се ко Цигани оно на суђењу…“
- МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужби, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.
Правни оквир
- Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности је да поступа по притужбама због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима и изриче мере у складу са чланом 40. овог закона.
- Устав Републике Србије[3] у члану забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других[4]. Такође, чланом 76. Устава Републике Србије припадницима националних мањина гарантована је равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација због припадности националној мањини, док је чланом 81. прописано да Република Србија подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији.
- Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[5], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Поред тога, чланом 10. конвенције прописано је да свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе, али да се та слобода, између осталог може подвргнути ограничењима ради заштите угледа или права других.
3.4. Према одредбама Оквирне конвенције за заштиту националних мањина, заштита националних мањина и права и слобода припадника тих мањина саставни је део међународне заштите људских права,[6] а стране уговорнице се обавезују да ће припадницима националних мањина гарантовати равноправност пред законом и једнаку законску заштиту. У том смислу забрањена је било каква дискриминација на основу припадности националној мањини.[7]
3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1, прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба члана 12. став 1. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.
- Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022-2030. године[8], прописано је да се утврђене мере из ове Стратегије превасходно односе на сузбијање укорењене неједнакости са којом се суочавају Роми и Ромкиње у друштву и поред одређеног напретка који је до сада постигнут претходним Стратегијама. Такође, као општи циљ Стратегије, дефинисано је унапређење квалитета живота Рома и Ромкиња у Републици Србији, уз уважавање људских и мањинских права, елиминисање дискриминације и циганизма као облика расизма и постизање веће социјалне укључености у свим сегментима друштва. Као један од посебних циљева Стратегије у кључним областима који доприносе остваривању општег циља наведен је и циљ смањења нивоа дискрминације и циганизма као облика расизма према ромској националној мањини, док је као мера за остварење овог циља дефинисана кроз унапређење правног и институционалног оквира и његову пуну примену у превенцији и заштити од циганизма као посебног облика расизма.
3.7. Законом о заштити права и слобода националних мањина[9] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној, језичкој, верској и свакој другој основи према националним мањинама и лицима која припадају националним мањинама.
Анализа навода из притужбе са аспекта антидискриминационих прописа
3.8. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли изјава ББ у емисији на „ЦЦ“ телевизији, дана 22. фебруара 2024. године, представља узнемиравање и понижавајуће поступање и повреду достојанста лица или групе лица на основу њиховог личног својства, односно повреду Закона о забрани дискриминације.
3.9. Пре разматрања самог предмета поступка, Повереник указује да у конкретном случају ББ, као народни посланик, није заштићен имунитетом неодговорности, с обзиром да наведену изјаву није дао током вршења своје посланичке функције.
3.10. Поред прописа који пружају гаранције слободи изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, Повереник указује да треба имати у виду и одредбу члана 12. став 1. Закона о забрани дискриминације којом је прописана забрана узнемиравања и понижавајућег поступања које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. С тим у вези, важно је истаћи, да радња извршења овог облика дискриминације може да се јави у виду сваког поступања које је узнемиравајуће и понижавајуће, укључујући и усмено или писано, изричито или конклудентно изражавање идеја, информација и мишљења које је за последицу имало или има узнемиравање и понижавање лица или групе лица на основу њиховог личног својства.
- За разматрање ове правне ствари важна је примена члана Закона о забрани дискриминације којим је прописано посебно правило о прерасподели терета доказивања, према којем, за случај да је акт дискриминације учињен вероватним, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, сноси онај за кога се тврди да је извршио дискриминацију. Ставом 4. овог члана прописано је да се наведено правило о терету доказивања примењује и на поступак пред Повереником. Имајући у виду ово правило, а како се народни посланик ББ против којег је поднета протижба, није изјаснио на наводе из притужбе у законом прописаном року за достављање изјашњења, нити до окончања овог поступка, Повереник је приликом доношења мишљења у овом предмету анализирао само наводе притужбе, као и доказ који је уз притужбу достављен (линк снимка емисије од 22. фебруара 2024. године у којој је гостовао посланик ББ https://www.youtube).
- Током поступка, утврђено је да је ББ у емисији на „ЦЦ“ телевизији, дана 22. фебруара 2024. године изјавио: „Види, ево сад ћу ти испричати нешто пошто стварно дошло је до краја, кад морамо да се ко Цигани оно на суђењу..“ . Имајући у виду контекст изјаве народног посланика у којој је употребио израз „Цигани“ може се закључити да је овај израз употребљен за опис лица са скупом негативних карактеристика. Повереник посебно указује да је коришћење термина „Цигани„ друштвено неприхватљиво јер представља погрдан назив за Роме и вређа достојанство припадника и припадница читаве једне етничке заједнице, која је једна од најмаргинилизованијих друштвених група. Повереник указује да се назив Ром/Ромкиња користи од Првог светског конгреса Рома, одржаног 8. априла 1971. године, на коме је усвојен и међународно признат термин Ром уместо речи „Циганин“ за који је наведено да, имајући у виду историјске чињенице, представља погрдан назив за припаднике ромске националне мањине.
Чињеница да је у питању изјава народног посланика, повлачи и његову већу одговорност за јавно изговорену реч и обавезу да својим изјавама и ставовима не подржава и подстиче стереотипе и предрасуде према ромској националној мањини. На наведено указује и пресуда Апелационог суда у Београду[10] у којој је суд изнео став да је слобода мишљења и изражавања једна од највећих вредности сваког цивилизованог друштва и да представља и слободу говора, а да границе те слободе највише зависе од специфичних околности у сваком поједином случају. У конкретном случају суд је истакао „да тужени као угледна политичка личност има право на сопствено мишљење, али има и обавезу да у својим јавним наступима не пропагира дискриминацију. Суд закључује да пружање заштите тужиоцу не представља цензуру, нити представља ограничење слободе говора туженог, нити права на његово мишљење и изношење негативних коментара, већ представља забрану говора којим се преносе идеје којима се подстиче дискриминација, а које могу имати штетне последице на демократске процесе у друштву, као и на развој друштва у целини“.
3.13. Такође, приликом разматрања навода из притужбе Повереник за заштиту равноправности имао је у виду и чињеницу да је поводом изјаве коју је народни посланик ББ дао на конститувној седници Народне Скупштине Републике Србије 6. фебруара 2024. године, издао упозорење за јавност које је пренео и одређени број медија. У наведеном упозорењу је, између осталог, наведено да су изрази попут „циганисање“, „циганска посла“, „циганија“ постали нормализовани у нашем јавном простору, иако представљају понижавајућ и увредљив говор који представља повреду достојанства и продубљивање предрасуда и стереотипа према нашим суграђанима Ромима и Ромкињама, као и да сви јавни функционери и јавне личности имају посебну одговорност за јавно изговорене речи и треба да имају појачану свест да својим изјавама не смеју додатно подстицати предрасуде и стереотипе, због чега би било важно да се посланик ББ извини суграђанима Ромима и Ромкињама.
3.14. Повереник за заштиту равноправности указује да је упркос напорима различитих државних институција и организацијама цивилног друштва које предузимају мере усмерене ка побољшању положаја Рома, ова национална мањина и даље једна од најдискриминисанијих друштвених група у Србији, као и да мере које се предузимају још увек нису довеле до већег унапређења услова живота и њиховог положаја у друштву.
Република Србија донела је и Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2022 до 2030. године[11] у којој је наведено да се већина Рома и Ромкиња суочава са друштвеном искљученошћу и сиромаштвом и изложена је отвореној, а још чешће прикривеној дискриминацији. Такође, у Стратегији у делу 4.1. Преглед и анализа постојећег стања – хоризонталне (свепрожимајуће) теме се наводи: „ Дехуманизација и свођење особа и група на „цигане” кључни су елементи циганизма. „Цигани” не постоје. То је конструкт који постоји у свести неких људи. Овај конструкт има изузетно негативну конотацију и прилепљује се као етикета одређеним особама и заједницама, а најчешће жртве овог конструкта су Роми и Ромкиње, иако не и једине. „Цигани” у том конструкту се сматрају људима ниже класе и да стога немају морално право на људска права. Таква дехуманизација није базирана на заблудама или незнању већ легитимише вештачки и измишљени конструкт који оправдава увредљиво, па и насилно понашање већине према „циганима”. Врло често, уместо да се говори о проблемима са којима се суочавају Роми, говори се о „проблемима са циганима” због њиховог наводног „циганског” идентитета (карактера) и начина живота. „Цигани” у конструкту расиста су, између осталог, прљави, непоштени, неодговорни, неспособни и на друге начине лоши и непожељни људи. Наравно, Роми то нису и немају никакве реалне везе са таквим конструктом. Предрасуде и стереотипи, негативни наративи и дезинформације у вези са Ромима и Ромкињама су широко распрострањени у друштву и посебно су наглашени у време криза.“
3.15. Наведено показује и пракса Повереника за заштиту равноправности којем је у току 2023. године због дискриминације на основу националне припадности и етничког порекла поднето укупно 74 притужбе. Навећи број притужби, као и претходних година, поднет је због дискриминације припадника ромске националне мањине 41, што чини 55,4% од свих притужби које су поднете због дискриминације по овом основу[12]. Поред тога, у истраживању „Перцепција ромске заједнице о дискриминацији“[13] сваки трећи испитаник (35%) сматра да однос према Ромима није исти као према другим грађанима, те да трећина анкетираних има јасан став о дискриминацији Рома. У истраживању Повереника „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“[14], анализа одговора о заступљености дискриминације према конкретним групама показује да највећи број испитаника сматра да је она веома или углавном присутна према Ромима (61%). Такође, резултати Истраживања које је спровео Центар за истраживање етницитета указују да је највећи степен етничке дистанце према Ромима јер чак 65,6% испитаника не би прихватио припадника ромске националне мањине за суседа, а свега 28,5% испитаника би их прихватило за супружника.
- МИШЉЕЊЕ
Изјавом датој у емисији
на „ЦЦ“ телевизији, дана 22. фебруара 2024. године, која је повредила достојанство лица или групе лица на основу њиховог личног својства – ромска национална припадност, народни посланик ББ, је повредио одредбе члана 12. став 1. а у вези члана 24. Закона о забрани дискриминације.
- ПРЕПОРУКА
Повереник за заштиту равноправности препоручује ББ, народном посланику:
5.1. Да објави писано извињење припадницима и припадницама ромске популације у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком.
5.2. Да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности не крши законске прописе о забрани дискриминације и не даје изјаве којима се вређа достојанство припадника и припадница ромске националне мањине.
Потребно је да народни посланик ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико народни посланик ББ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.
Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
[1] „Службени гласник РС“, број 22/09
[2] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, број 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.
[3] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)
[4] Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06), члан 46.
[5] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број 9/03
[6] Оквирна конвенција за заштиту националних мањина („Сл. лист СРЈ“- Међународни уговори бр. 6/98), члан 1.
[7] Оквирна конвенција за заштиту националних мањина („Сл. лист СРЈ“- Међународни уговори бр. 6/98), члан 3. став 1.
[8] „Сл. гласник РС“, бр. 23/22
[9] Закон о заштити права и слобода националних мањина („Сл. лист СРЈ“, бр. 11/02, „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/03 – Уставна повеља и „Сл. гласник РС“, бр. 72/09 – др. закон и 97/13 – одлука УС и 4718), члан 3.
[10] Пресуда Апелационог суда у Београду, Гж. бр. 2426/14 од 11. јуна 2014. године
[11] Службени гласник РС, број 23/22
[12] Редован годишњи извештај Повереника доступан за заштиту равноправности за 2023 годину. Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/
[13] Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/istrazivanje-percepcija-romske-zajednice-o-diskriminaciji/
[14] Доступно на : https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-percepciji-gradjana-i-gradjanki-o-diskriminaciji-u-srbiji/
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
136-24 Мишљење поводом притужбе против народног посланика