бр. 07-00-152/2022-02  датум: 28.6.2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је због дискриминације по основу језика против Центра за социјални рад града Новог Сада поднео AА. У притужби је наведено да је АА држављанин Сједињених Америчких Држава, са привременим боравком у Новом Саду, да не говори српски језик, те да га је Центар за социјални рад дописом обавестио да је „званичан и једини језик за рад у Саветовалишту за брак и породицу српски језик,“ да „саветодавни и психотерапијски рад не може да се реализује уз помоћ преводиоца,“ те да подносилац притужбе не може са својом бившом ванбрачном партнерком и малолетним сином да учествује у раду Саветовалишта јер не говори српски језик. У притужби је даље наведено да је понудио да сâм сноси трошкове превођења поступка саветовања али да је особа којој је овај случај поверен одбила да му омогући да прати ток саветовања уз преводиоца, уз образложење да судски тумач неће верно преводити ток саветовања. У изјашњењу Центра за социјални рад наведено је да је Центар обавестио подносиоца притужбе да саветодавно и психотерапијски рад не може да се реализује уз помоћ преводиоца, те да се при томе мислило на преводиоца кога је подносилац притужбе понудио, а то су били његов пријатељ и тренутна ванбрачна партнерка. Даље је наведено да подносилац притужбе у свом првом обраћању није навео овлашћеног судског тумача, што је учинио тек накнадно. На захтев Повереника за заштиту равноправности да Центар за социјални рад прецизира у ком моменту је подносилац притужбе изнео предлог да овлашћени тумач присуствује саветодавно-терапијском раду, какав је био одговор овог органа на тај предлог и који су стручни разлози били основ за одбијање примарног захтева подносиоца притужбе да улогу преводиоца током саветодавно-терапијског рада врше његов пријатељ или ванбрачна партнерка, Поверенику није одговорено. У току поступка је утврђено да је Центар за социјални рад града Новог Сада у свом допису од 22. фебруара 2022. године експлицитно навео да терапијски рад не може да се рализује уз помоћ преводиоца. Центар је у саветодавно-терапијски рад укључио мајку, бившу ванбрачну партнерку и малолетног сина подносиоца притужбе, док је искључио подносиоца притужбе само из разлога јер не говори српски језик. Због тога је Повереник за заштиту равноправности дао мишљење да је oдбијањем да дозволи АА да посредством преводиоца учествује у поступку породичног саветовања и терапијском раду са својим малолетним дететом и бившом ванбрачном партнерком, само из разлога јер не говори српски језик, Центар за социјални рад града Новог Сада повредио одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације. Центру за социјални рад града Новог Сада је препоручено да омогући АА да учествује у поступку саветовања и психотерапијском раду са својим малолетним дететом и бившом ванбрачном партнерком без обзира што не говори српски језик, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности притужбом се, преко пуномоћника, обратио АА против Центра за социјални рад града Новог Сада због дискриминације по основу језика као личног својства.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је подносилац притужбе држављанин Сједињених Америчких Држава, са привременим боравком у Новом Саду, и да не говори српски језик;

– да је Центар за социјални рад града Новог Сада дописом бр. 05 55004-31215/21 од 22. фебруара 2022. године обавестио подносиоца притужбе да је „званичан и једини језик за рад у Саветовалишту за брак и породицу српски језик,“ да „саветодавни и психотерапијски рад не може да се реализује уз помоћ преводиоца,“ те да подносилац притужбе не може са својом бившом ванбрачном партнерком и малолетним сином да учествује у раду Саветовалишта јер не говори српски језик;

– да је поменути допис Центра за социјални рад уследио као одговор на и-мејл поруку коју је подносилац притужбе послао 9. фебруара 2022. године, у жељи да учествује у поступку саветовања пред Центром за социјални рад;

– да се из садржине ове поруке може видети да је подносилац притужбе чак понудио да сâм сноси трошкове превођења поступка саветовања али да је особа којој је овај случај поверен одбила да му омогући да прати ток саветовања уз преводиоца, уз образложење да судски тумач неће верно преводити ток саветовања;

– да је Центар за социјални рад укључио у саветодавно-терапијски рад мајку, бившу ванбрачну партнерку и малолетног сина подносиоца притужбе, изостављајући њега, с обзиром на то да не говори српски језик;

– да је подносилац притужбе 7. марта 2022. године Центру за социјални рад послао поднесак и указао на неправилности и дискриминаторно поступање, али да до дана састављања притужбе Поверенику, од Центра за социјални рад није добијен одговор;

– да имајући у виду наведено, подносилац притужбе сматра да је Центар за социјални рад извршио дискриминацију по основу језика.

1.3. У прилогу притужбе достављени су: 1) пуномоћје за подношење притужбе Поверенику за заштиту равноправности од 29. марта 2022. године; 2) допис Центра за социјални рад града Новог Сада бр. 05 55004-31215/21 од 22. фебруара 2022. године; 3) и-мејл порука АА упућена пуномоћнику ББ од 4. марта 2022. године; 4) допис АА упућен Центру за социјални рад града Новог Сада од 7. марта 2022. године.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Центра за социјални рад града Новог Сада.

1.5. У изјашњењу директорке Центра за социјални рад града Новог Сада бр. 05 07000-9739/22-1 од 5.маја 2022. године између осталог, наведено је:

– да је град Нови Сад Одлуком о социјалној заштити града Новог Сада предвидео да саветодавно-терапијске услуге и социјално едукативне услуге појединцима, паровима и породицама из домена брачног и породичног живота, као и женама и деци угроженим породичним насиљем пружа Саветовалиште за брак и породицу, путем превентивне делатности, дијагностике третмана, као и путем информативно-едукативног и истраживачког рада;

– да је Центар за социјални рад дописом бр. 05 55004-31215/21 од 22. фебруара 2022. године обавестио подносиоца притужбе да саветодавно и психотерапијски рад не може да се реализује уз помоћ преводиоца. При томе се мислило на преводиоца кога је подносилац притужбе понудио, а то су били његов пријатељ и тренутна ванбрачна партнерка;

– да подносилац притужбе није навео овлашћеног судског тумача у свом првом обраћању, већ је то учинио накнадно;

– да у конкретном случају одредба члана 55. Закона о општем управном поступку није примењива будући да се не ради о обавештењу учесника поступка о току поступка нити се води поступак;

– да Центар за социјални рад оспорава наводе подносиоца притужбе да је поступањем овог органа учињена дискриминација по основу језика из напред наведених разлога. Центар за социјални рад такође оспорава наводе да је учињена дискриминација подносиоца притужбе тиме што су у саветодавно-терапијски рад укључени његова бивша ванбрачна супруга и малолетни син, будући да су они укључени у рад са циљем постизања исхода који је предвиђен Планом услуга, а то је одржавањем редовних контаката између детета и оца и припреме детета од стране мајке за контакте са оцем.

1.6. На захтев за допуну изјашњења који је садржан у допису Повереника за заштиту равноправности бр. 07-00-152/2022-02 од 16. маја 2022. године, који је Центар за социјални рад примио 24. маја 2022. године, а у којем је од директорке Центра тражено да прецизира у ком моменту је подносилац притужбе изнео предлог да овлашћени тумач присуствује саветодавно-терапијском раду, какав је био одговор Центра за социјални рад на тај предлог и који су стручни разлози били основ за одбијање примарног захтева подносиоца притужбе да улогу преводиоца током саветодавно-терапијског рада врше његов пријатељ или ванбрачна супруга, Поверенику, није одговорено.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У допису Центра за социјални рад града Новог Сада бр. 05 55004-31215/21 од 22. фебруара 2022. године наведено је да директорка жели подносиоца притужбе да обавести о пријему његовог писменог обраћања од 9. фебруара 2022. године, и да му с тим у вези доставља одговор. У допису је даље наведено да су Планом услуга од 22. децембра 2021. године, предмет бр. 05 55004-31215/21, подносилац притужбе и његова бивша супруга упућени у Саветовалиште за брак и породицу. Како је у допису даље наведено, Центар за социјални рад овим путем информише подносиоца притужбе да је званичан и једини језик за рад у Саветовалишту за брак и породицу српски језик, о чему је подносилац притужбе приликом покушаја заказивања разговора и информисан од стране од стране стручног радника Саветовалишта. Такође, у допису је наведено да саветодавни и психотерапијски рад не може да се реализује уз помоћ преводиоца, те да им је жао што не могу да изађу у сусрет захтеву подносиоцу притужбе. Према даљим наводима директорке Центра за социјални рад, психотерапеут који ради по Плану услуга у предмету бр. 05 55004-31215/21, информисала је подносиоца притужбе да се може обратити у неко од других саветовалишта у граду, где се са њим и његовом бившом ванбрачном супругом може радити на енглеском језику са циљем реуспостављања родитељске комуникације и превазилажења постразводног конфликта, за шта је неопходан заједнички терапијски рад са оба родитеља. Како би се постигао други Планом услуга дефинисан циљ – одржавање редовних контаката између детета и оца и припрема детета од стране мајке за контакте са оцем, Саветовалиште за брак и породицу укључило је у саветодавно-терапијски рад мајку и дете.

2.2. У допису АА који је путем пуномоћника 7. марта 2022. године упутио Центру за социјални рад града Новог Сада наведено је да је подносилац притужбе погрешно информисан да је званичан и једини језик за рад у Саветовалишту за брак и породицу српски језик. Наиме, одредбама Закона о службеној употреби језика и писама прописано је да су у раду државних органа, органа аутономних покрајина, установа итд, у службеној употреби и језици националних мањина. Дакле, српски језик није једини језик за рад у Саветовалишту, јер су поред српског језика у службеној употреби на територији града Новог Сада мађарски, русински и словачки језик. Даље, одредба члана 16. истог закона прописује да на подручјима на којима језици националних мањина нису у службеној употреби, органи, односно организације које воде поступак дужни су да припадницима националних мањина који код њих остварују своја права и обавезе обезбеде: 1) да у поступку код ових органа и организација употребљавају свој језик и писмо; 2) да на свом језику подносе молбе, жалбе, тужбе, предлоге, представке и друге поднеске; 3) да им се на њихов захтев достављају на њиховом језику отправци решења, пресуда и других аката којима се решава о њиховим правима и обавезама, као и сведочанства, уверења, потврде и друга писмена. Наведено значи да корисници услуга Центра за социјални рад града Новог Сада имају законом и Уставом загарантовано право да на свом језику учествују у било ком поступку пред овим органом. Позивајући се на чл. 55. Закона о општем управном поступку и члан 21. Устава Републике Србије, подносилац притужбе је нагласио да му је ускраћивањем права да учествује у саветовању услед његовог непознавања српског језика, директно повређене све цитиране одредбе закона и Устава Републике Србије и извршена дискриминација на основу језика. Подносилац притужбе је напоменуо да је енглески језик матерњи језик и његовог малолетног сина, док његова бивша ванбрачна супруга добро говори и разуме овај језик, те да нису постојале никакве сметње да се ток поступка саветовања води на енглеском језику. Како је у допису даље наведено, посебно забрињава чињеница да подносиоцу притужбе није омогућено учествовање у саветовању и поред тога што је понудио да о свом трошку обезбеди присуство судског тумача за енглески језик, (што у складу са законом није обавезан да уради), како би симултано преводио ток поступка саветовања, уз образложење терапеута да не верује да ће овлашћени, заклети, судски тумач верно преводити ток терапије. Поред тога, како је у допису даље наведено, нетачни су наводи да је подносилац притужбе обавештен о другим саветовалиштима који могу са њим да преузму рад на енглеском језику, али да свакако он нема потребу да иде у друга, приватна саветовалишта, јер Република Србија има обавезу да му омогући учествовање у раду Саветовалишта за брак и породицу, на језику који он разуме. Према даљим наводима из дописа, подносилац притужбе је покушао да о сопственом трошку ангажује судског тумача за енглески језик који би му преводио ток саветовања и омогући учествовање, али је то одбијено из потпуно ирационалног разлога. Саветовалиште је на крају прихватило рад са бившом ванбрачном партнерком и дететом подносиоца притужбе, искључујући га из овог процеса, услед дискриминације на основу језика.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, прилоге, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије^[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода[4], одредбом члана 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.5. Чланом 1. Протокола 12. уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода прописана је општа забрана дискриминације, односно да уживање сваког права које закон предвиђа мора се обезбедити без дискриминације по било ком основу, као што је пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, повезаност с неком националном мањином, имовина, рођење или други статус.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[5], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива, између осталог и на националној припадности или етничком пореклу и језику. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.

3.7. Чланом 6. став 1. Породичног закона[6] прописано је да свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета, а чланом 7. став 1. истог закона да родитељско право припада мајци и оцу заједно.

3.8. Закон о службеној употреби језика и писама[7] прописује у члану 6. да свако има право да у поступку пред органом, односно организацијом која у вршењу јавних овлашћења решава о његовом праву и дужности употребљава свој језик и да се у том поступку упознаје са чињеницама на свом језику.

3.9. Закон о општем управном поступку[8] у члану 4. прописује да је у управном поступку у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо, а латиничко писмо на начин утврђен законом, као и да се на подручјима у којима је у употреби службени језик националних мањина, поступак води и на језику и уз употребу писма те националне мањине, у складу са законом. Одредбама члана 55. прописано је да ако се поступак не води на језику странке или другог учесника у поступку, а они не разумеју српски језик, преводи им се, на њихов захтев, ток поступка и омогућава обавештавање на њиховом језику и писму, односно језику и писму који разумеју.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.10.    Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је Центaр за социјални рад града Новог Сада, својим поступањем или пропуштањем ставио АА у неповољнији положај на основу личног својства – језика.

3.11.    Предмет анализе у конкретном случају је да ли је, с обзиром на све околности конкретног случаја, Центaр за социјални рад града Новог Сада ставио АА у неповољнији положај на основу језика који говори, тако што му је ускратио коришћење услуга центра и поступање према Плану услуга бр. 05 55004-31215/21 од 22. децембра 2021. године јер се не служи српским језиком.

3.12.    У конкретном случају важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је Центар за социјални рад града Новог Сада извршио акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на овој институцији против које је притужба поднета. Према наводима из притужбе и приложеним доказима неспорно је утврђено да је Центaр за социјални рад града Новог Сада обавестио подносиоца притужбе да је „званичан и једини језик за рад у Саветовалишту за брак и породицу српски језик, о чему је подносилац притужбе приликом покушаја заказивања разговора и информисан од стране од стране стручног радника Саветовалишта, као и да саветодавни и психотерапијски рад не може да се реализује уз помоћ преводиоца,“ те да им је жао што не могу да изађу у сусрет захтеву подносиоцу притужбе. Стога, подносилац притужбе је кроз приложен допис Центра за социјални рад града Новог Сада бр. 05 55004-31215/21 од 22. фебруара 2022. године учинио вероватним да је у конкретном случају учињен акт дискриминације. Имајући у виду наведено, терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси Центар за социјални рад града Новог Сада.

3.13.    Повереник је анализирао наводе из изјашњења Центра за социјални рад града Новог Сада у коме је наведено да је подносилац притужбе обавештен да саветодавно и психотерапијски рад не може да се реализује уз помоћ преводиоца при чему се мислило на преводиоца кога је подносилац притужбе понудио – а то су били његов пријатељ и тренутна ванбрачна партнерка, а да подносилац притужбе није навео овлашћеног судског тумача у свом првом обраћању, већ је то учинио „тек накнадно“. Повереник је из тог разлога тражио да се Центар додатно изјасни у погледу својих навода и прецизира у ком моменту је подносилац притужбе изнео предлог да овлашћени тумач присуствује саветодавно-терапијском раду, какав је био одговор Центра за социјални рад на тај предлог и који су стручни разлози били основ за одбијање примарног захтева подносиоца притужбе да улогу преводиоца током саветодавно-терапијског рада врше његов пријатељ или ванбрачна супруга, међутим на наведена питања до дана доношења овог мишљења, није одговорено. Повереник за заштиту равноправности налази да није од значаја за одлучивање у овом поступку чињеница да ли су предлози да терапијски рад буде превођен од стране пријатеља и партнерке подносиоца притужбе или овлашћеног судског тумача били постављени истовремено, или је предлог за учешће тумача постављен касније. Суштина је да су сви наведени предлози упућени Центру за социјални рад града Новог Сада одбијени, те да је у свом допису од 22. фебруара 2022. године упућеном подносиоцу притужбе Центар експлицитно навео да терапијски рад не може да се рализује уз помоћ преводиоца. И док би за одбијање да у терапијском раду са подносиоцем притужбе, његовом бившом супругом и њиховим малолетним дететом учествују познаници подносиоца притужбе и његова ванбрачна партнерка можда могло да постоји ваљано стручно оправдање (о чему је Центар пропустио да се изјасни), Повереник за заштиту равноправности не може да нађе ниједан ваљани разлог зашто у пружање ове услуге социјалног старања од стране Центра не би могао да буде укључен овлашћени преводилац. И у допису упућеном Центру дана 7. марта 2022. године подносилац притужбе изразио је спремност да сâм сноси трошкове ангажовања судског тумача. Учешће овлашћеног преводиоца (судског тумача) предвиђено је као могућност у свим деликатним породичним поступцима пред судским и управним органима у којима се одлучује о правима бивших партнера и њихове деце, те је неспорно да не би требало да постоји било каква препрека за учешће ових лица у пружању услуга саветовања из делатности Центра.

3.14.    Повереник је анализирао наводе из изјашњења Центра за социјални рад града Новог Сада у погледу примене члана 55. Закона о општем управном поступку у којима је истакнуто да цитирани члан није примењив у конкретном случају будући да се не ради о обавештењу учесника поступка о току поступка нити се води поступак. Повереник за заштиту равноправности најпре указује да је Одлуком о социјалној заштити Града Новог Сада предвиђено да корисници социјалне заштите могу бити и страни држављани и лица без држављанства у складу са законом и међународним уговорима.[9] Такође, чланом 3. наведене одлуке као једна од услуга социјалне заштите прописана је и саветодавно-терапијска и социјално-едукативна услуга. Одредбом члана 18. наведене одлуке саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге пружа Саветолиште за брак и породицу при Центру за социјални рад. Повереник за заштиту равноправности такође указује да сви процесни закони дефинишу тумача као стручно лице ангажовано да помогне службеном лицу које води поступак. Без обзира што у конкретном случају саветовање по својој суштини није управни поступак, неспорно је да оно представља услугу коју центар пружа и на коју је у складу са законом овлашћен. Повереник указује на одредбе члана 40. став 1. тачка 1) Закона о социјалној заштити[10] којима је прописано да услуге процене и планирања обухватају процену стања, потреба, снага и ризика корисника и других значајних особа у његовом окружењу; процену старатеља, хранитеља и усвојитеља; израду индивидуалног или породичног плана пружања услуга и мера правне заштите и других процена и планова, док је тачком 4) прописано да саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге обухватају интензивне услуге подршке породици која је у кризи; саветовање и подршку родитељима, хранитељима и усвојитељима; подршку породици која се стара о свом детету или одраслом члану породице са сметњама у развоју; одржавању породичних односа и поновно спајање породице; саветовању и подршку у случајевима насиља; породичну терапију; медијацију; СОС телефоне; активацију и друге саветодавне и едукативне услуге и активности. У складу са Законом о социјалној заштити ове послове обавља центар за социјални рад. Такође, Повереник указује и на одредбе члана 12. Породичног закона којима је прописано да послове заштите породице, помоћи породици и старатељства, у смислу овог закона, врши центар за социјални рад. Даље у складу са чланом 26. Закона о социјалној заштити услуге социјалне заштите пружају се у складу са најбољим интересом корисника, уважавајући његов животни циклус, пол, етничко и културно порекло, језик, вероисповест, животне навике, развојне потребе и потребе за додатном подршком у свакодневном функционисању.

Дакле, без обзира што се подносилац притужбе погрешно позвао на одредбе члана 55. Закона о општем управном поступку у свом обраћању Центру како би остварио своје право да учествује у поступку саветовања, Центар за социјални рад није требао да га онемогући у пружању услуге већ је имао обавезу да своје услуге пружа у складу са најбољим интересом корисника, уважавајући његове различитости, његов језик као и потребе породице и појединаца који ту породицу чине.

3.15. Описано поступање супротно је међународним и националним стадардима у заштити људских права, између осталих формулисаним и кроз цитиран члан 1. Протокола 12. уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, да уживање сваког права које закон предвиђа мора се обезбедити без дискриминације по било ком основу, између осталог и по основу језика. У конкретном случају, Центар за социјални рад града Новог Сада онемогућава подносиоца притужбе у остварењу читавог спректра права која проистичу из његовог родитељског односа са малолетним дететом која су призната Породичним законом. Пред Центром се спроводи саветодавни и терапијски рад који треба да омогући несметан однос оца и детета, што значи да у остваривању својих права подносиоцу притужбе треба да буде омогућена слобода употребе језика који разуме. Такво поступање било би у складу и са стандардом „најбољег интереса детета“ прописаним чланом 7. Породичног закона.

4. МИШЉЕЊЕ

Одбијањем да дозволи АА да посредством преводиоца учествује у поступку породичног саветовања и терапијском раду са својим малолетним дететом и бившом ванбрачном партнерком, само из разлога јер не говори српски језик, Центар за социјални рад града Новог Сада повредио је одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Центру за социјални рад града Новог Сада да:

• Омогући АА да учествује у поступку саветовања и психотерапијском раду са својим малолетним дететом и бившом ванбрачном партнерком без обзира што не говори српски језик.
• Убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

Потребно је да Центар за социјални рад града Новог Сада, обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Центар за социјални рад града Новог Сада не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21, члан 21.

[4] „Службени лист СЦГ“- Међународни уговори бр. 9/03, 5/05 и 7/05 – испр. „Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15

[5] „Службени гласник РС“, бр. (22/09 и 52/21),  члан 2.

[6] „Службени гласник РС“, бр. 18/05, 72/11 – др. закон и 6/15

[7] „Службени гласник РС“, бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 – др. закон, 30/10, 47/18 и 48/18- испр.

[8] „Службени гласник РС“, бр. 18/16 и 95/18 – аутентично тумачење

[9] Одлука о социјалној заштити града Новог Сада („Службени лист Града Новог Сада“, бр. 38/11 и 10/12), члан 2. став 4.

[10] „Службени гласник РС“, број 24/11

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

136-22 Притужба АА против Центра за социјални рад града Новог Сада због диксриминације на основу језика