132-18 Притужба удружења грађана против дневног листа • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-00137/2018-02 датум: 30.5.2018.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе удружења AA, поднете против одговорног уредника дневног листа ББ, поводом насловне стране тог листа објављене 14. новембра 2017. године, на којој је приказана слика трудног мушкараца, уз наслов: „Спречимо болештину. Мушкарци у Србији ће рађати децу“, као и поводом текста на седмој страни ових новина, под називом: „Држава ово никако не сме да дозволи. Болесно. У Србији ће ускоро и мушкарци рађати“. У притужби је, између осталог, наведено да се кроз наведене наслове, могућност транс жена да рађају смешта у контекст ненормалности и недвосмислено се инсистира на потреби за дискриминацијом транс особа, док је у изјашњењу, између осталог, наведено да је садржина притужбе удружења АА неоснована, јер не стоји тврдња да је дневни лист својим чињењем повредио било који члан Закона о забрани дискриминације, па самим тим није дискриминисао грађане Србије по било ком основу. Анализом насловне стране дневних новина као и наслова текста објављеног на страни седам, 14. новембра 2017. године, изражене су идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство трансродних особа, чиме је створено понижавајуће и увредљиво окружење. Имајући у виду да је Законом о јавном информисању и медијима прописано да одговорни уредник одговора за садржај који уређује, Повереник је дао мишљење да је насловницoм „Спречимо болештину. Мушкарци у Србији ће рађати децу” и насловом текста на 7. страни новина „Држава ово никако не сме да дозволи. Болесно. У Србији ће ускоро и мушкраци рађати децу“, објављеним 14. новембра 2017. године, одговорни уредник ББ, прекршио одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. Због тога је одговорном уреднику дневног листа ББ, препоручено да објави извињење трансродним особама у дневном листу у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком, као и да убудуће не објављује садржаје којима се ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за трансродне особе.

ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности обратило се Удружење АА, притужбом против ББ, одговорног уредника дневног листа. Притужба је поднета поводом насловне стране тог листа објављене 14. новембра 2017. године, на којој је приказана слика трудног мушкараца, уз наслов: „Спречимо болештину. Мушкарци у Србији ће рађати децу“, као и поводом текста на седмој страни ових новина, под називом: „Држава ово никако не сме да дозволи. Болесно. У Србији ће ускоро и мушкарци рађати“.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

да је на насловној страни дневног листа приказан трудан мушкарац, уз наслов: „Спречимо болештину. Мушкарци у Србији ће рађати децу“;

да је на седмој страни написано да „држава ово никако не сме да дозволи. Болесно. У Србији ће ускоро и мушкарци рађати“;

да у читавом тексту, који прати наслов, транс жене се називају мушкарцима, што је тансфобично. Затим, истакнуто је да се кроз наведене наслове, могућност транс жена да рађају смешта у контекст ненормалности и недвосмислено се инсистира на потреби за дискриминацијом транс особа;

да сматрају да је на овај начин повређено достојанство транс особа, те да се на тај начин ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за транс особе, чиме је извршен тежак облик дискриминације, јер се дискриминација пропагирала путем јавних гласила.

1.3. Уз притужбу је достављена насловна страна „Независних дневних новина од 14. новембра 2017. године, као и текст са седме стране ових новина, објављен у истом штампаном издању, под називом: „Држава ово никако не сме да дозволи. Болесно. У Србији ће ускоро и мушкарци рађати“.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, а у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка прибављено изјашњење одговорног уредника ББ.

1.5. У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:

да је садржина притужбе удружења АА неоснована, јер не стоји тврдња да је дневни лист својим чињењем повредио било који члан Закона о забрани дискриминације, па самим тим није дискриминисао грађане Србије по било ком основу;

да је у тексту који прати спорни наслов писано о теми која се тиче хируршких интервенција – операцијама промене пола и чињеници да се пресађивањем материце омогућује трансродним особама да рађају децу;

да се дневни лист у конкретном случају водио правилима прописаним Кодексом новинара Србије, а у чијој се преамбули наводи „да су медији дужни да интерес јавности за потпуним, благовременим и истинитим инфоримисањем ставе изнад свих других интереса. У контексту овог Кодекса, интерес јавности подразумева објављивање свих важних информација које су читаоцу од помоћи при формирању властитог суда/мишљења о догађајима“;

у чланцима који прате спорне наслове нема новинарских интерпретација, већ су само пренете изјаве истакнутих стручњака из области медицине и психијатрије. Такође су пренете и изјаве народних посланика у изворном облику, што указује да се није неједнако поступало или се правила разлика према било ком лицу на основу његовог личног својства, нити су се изражавале идеје и информације, нити се приказивала порука којом се подстиче дискриминација;

да оспорени наслови и текстови никако не могу бити подведени под институте дискриминације;

да Закон о забрани дискриминације, у члану 2. став 1 тачка 1, дефинише дискриминацију и прописује да изрази „дискриминација“ и „дискриминаторско поступање“ означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе, као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном индентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, генетским особеностима, здравственом стању, ивалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима;

да исти закон у члану 11. дефинише говор мржње тако што прописује да је забрањено изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин;

да дневни лист у својим насловима и новинским чланцима, као и анкетом грађана, ни на један начин не прави разлику нити неједнако поступа према било ком лицу на основу његовог личног својства, нити изражава идеје или информације или приказује поруке којима се подстиче дискирминација;

да спорне наслове прате изјаве стручних лица, па тако и изјава доктора А. М. из Државне комисије за одобравање промене пола, те изјава светског стручњака за плодност Р.П, и осталих. Сви они коментаришу резултате истраживања и чињенице које су од јавног интреса.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Увидом у насловну страну дневних новина од 14. новембра 2017. године, утврђено је да је на насловној страни ових новина објављена, између осталог, слика мушкарца са трудничким стомаком, коју прати наднаслов: „СПРЕЧИМО БОЛЕШТИНУ“, исписан великим штампаним словима у црвеној боји, док у наставку стоји: „МУШКАРЦИ ЋЕ У СРБИЈИ РАЂАТИ ДЕЦУ!“ Испод наслова, у доњем делу странице, стоји исписано мањим фонтом: „Како је наша земља водећа по операцијама промене пола, међу првима ће омогућити трансродним особама да имају децу, кажу лекари.“

Увидом у седму страну дневних новина од 14. новембра 2017. године, утврђено је да је објављен текст под насловом: „Држава ово никако не сме да дозволи. Болесно. У Србији ће ускоро и мушкарци рађати“. У тексту се у првом пасусу наводи да уколико држава „под хитно нешто не предузме“, мушкарци у Србији ће ускоро моћи да рађају децу. У наставку текста преноси се изјава др А.М. члана Државне комисије за одобравање промене пола, у којој је наведено да је Србија водећа у свету по операцијама промене пола, те да ће уз стручњаке какве Србија има, бити могуће да мушкарци добијају бебе. У тексту се такође наводи да је Р.П. водећи светски стручњак за плодност, изјавио да свет треба да се припреми за бебе које ће родити трансродне особе, тако што ће им бити пресађена материца, а Србија има све могућности да међу првима почне са таквим захватима. У тексту се преносе изјаве и других лица, односно бившег декана Богословског факултета Д.К. психијатра Ј.М. и других. У тексту су, такође, наведени коментари на ову тему, које су дали посланица С.Р.И. посланици Д.М. и М.П. певачица М. Н. и певач Н.Р.

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и насловну страну дневног листа од 14. новембра 2017. године, као и текст са седме стране ових новина, објављен у истом штампаном издању, под називом: „Држава ово никако не сме да дозволи. Болесно. У Србији ће ускоро и мушкарци рађати“.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[2].

Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.

Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[3], у чл. 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. ст. 1. тач. 1, прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.6. Одредбом члана 48. став 1. Закона о јавном информисању и медијима^[4] прописано је да медиј мора имати главног уредника, док је ставом 3. истог члана прописано да одговорни уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара за садржај који уређује. Чланом 75. наведеног закона прописана је забрана објављивања идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли насловна страна дневних новина од 14. новембра 2017. године, под називом „Спречимо болештину. Мушкарци ће у Србији рађати децу!”, као и текст са седме стране ових новина, објављен у истом штампаном издању, под насловом: „Држава ово никако не сме да дозволи. Болесно. У Србији ће ускоро и мушкарци рађати“, представља узнемиравајуће и понижавајуће поступање и повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, односно да ли се њиме ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за трансродне особе.

3.8. Пре започињања анализе достављених прилога, Повереник за заштиту равноправности констатује да је притужба поднета против одговорног уредника, те указује на релеватне законске прописе којима се уређује одговорност уредника писаних медија. Наиме, одредбом члана 48. став 1. Закона о јавном информисању и медијима прописано је да медиј мора имати одговорног уредника, док је ставом 3. истог члана прописано да одговорни уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара за садржај који уређује. Дакле, из цитиране законске одредбе произлази да је одговорни уредник за поједино издање одговоран за садржај који уређује.

3.9. Затим, Повереник је приступио анализи насловнице и текста објављеног на страни седам у дневним новинама. Тако, анализа насловне стране штампаног издања дневних новина од 14. новембра 2017. године под називом: „Спречимо болештину. Мушкарци ће у Србији рађати децу!”, показала је да је овом насловницом послата порука читалачкој публици да је могућност да трансродне особе имају децу стављена у контекст „болештине“, те да се отворено се позива на спречавање ове могућности.

3.10. Што се тиче текста који је објављен на седмој страни дневних новина, под насловом: „Држава ово никако не сме да дозволи. Болесно. У Србији ће ускоро и мушкарци рађати“, анализа текста показује да је овај чланак објављен поводом обављене операције трансплантације материце, која би могла да омогући трасродним особама да роде. Приметно је да се трансродне особе у тексту називају мушкарцима, док се могућност да транс жене роде децу ставља у контекст нечег болесног и недопустивог, уз позивање државе да „нешто хитно предузме“, јер то не сме да се дозволи.

3.11. Затим, у тексту је пренета и изјава др А.М. из Државне комисије за промену пола, који је навео да је Србија водећа земља у свету везано за операције промене пола, што показују многобројни конгреси на ту тему који се одржавају у Србији. У тексту су пренете и изјаве Р.П. „да свет треба да се припреми за бебе које ће родити трансродне особе, тако што ће им бити пресађена материца, а Србија има све могућности да међу првима почне са таквим захватима“. Надаље је пренета је и следећа изјава др А.М. да „наша жеља да се помогне људима и њихова да створе свој плод, да имају нешто што ће гајити и васпитавати, коси се са конзервативним схватањима и ставовима Цркве, међутим, то не сме да кочи науку у Србији, која се развила до светских размера. Ово је тек у процесу испитивања, али подразумева се да нећемо ићи против науке“. У тексту се, даље, наводи како је ова најава „згрозила“ бившег декана Богословског факултета, Д.К, који је одговорио „да једино још нисмо открили начин да будемо паметнији“, те да се „негде мора повући граница. Испада да је све оно што постоји откако је земље и неба погрешно и да ми сад то исправљамо. Још само нисмо променили да сунце излази на западу, а не на истоку. Остао сам без речи“. У тексту се наводи да је могућност да „мушкарци рађају децу“ изненадила и певачицу Ј.К. Стога, може се закључити да су аутори/ке текста на основу чињенице да је Србија водећа земља по операцијама промене пола, те на основу изјава одређених личности, међу којима има и оних који нису медицинске струке, донели/е закључак да ће у Србији мушкарци рађати децу, о чему сведочи наслов тескта: „Држава ово никако не сме да дозволи. БОЛЕСНО. У СРБИЈИ ЋЕ УСКОРО И МУШКАРЦИ РАЂАТИ“. На основу овако изведеног закључка, уредништво дневних новина изнело је свој став – да је то болесно и да се не сме дозволити.

3.12. Повереник за заштиту равноправности констатује да је насловном страном и наведеним текстом објављеним на страни седам, а нарочито изгледом наслова (коришћење упадљивих боја, болдован текст, великим словима исписана реч „болесно“), послата јасна порука читаоцима да је могућност да трансродне жене роде децу болесна, што је појачано коришћењем термина „болештина“. Затим, читаоцима је послата и порука да чак и само постојање такве могућности представља нешто недопустиво, против чега држава треба да се бори како би то спречила. На овај начин, могућност трансродних жена да роде децу стављена је у изразито негативну конотацију, те се стиче се утисак да трансродне особе немају право на родитељство и на рађање. Штавише, позивајући државу да „под хитно реагује“, као и синтагмом употребљеном на насловној страни, која гласи: „Спречимо болештину“, позива се на дискриминацију трансродних особа. Поред тога, Повереник поновно констатује да се у тексту трансродне жене називају мушкарцима, чиме се не признаје родни индентитет ових особа. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности указује на Принцип бр. 3. Џогџакарта принципа Уједињених нација[5], који подвлачи самодефинисану сексуалну оријентацију и родни идентитет као интегрални део личности који представља један од основних суштинских аспеката самоодређења, достојанства и слободе.

3.13. Када је реч о наводима из изјашњења да је дневни лист писао о чињеницама које су од јавног интереса, Повереник истиче да овај дневни лист, као и други медији, има потпуно право и слободу да извештава и коментарише све друштвене појаве, да се са њима не слаже, односно, да их критикује, укључујући и могућност да се трансродним особама пресађивањем материце омогући рађање деце. Међутим, изношење ставова којима се могућност рађања деце трансродних жена карактерише као „болештина“, при чему се држава и читалачка публика позивају да то спрече није у складу са прописима којима се забрањује дискриминација. Наиме, дневни лист је своје неслагање са могућностима о којима извештава у тексту исказао увредом према трансродним особама, те изношење оваквог понижавајућег и увредљивог става доприноси одржавању широко распрострањене трансфобије, као и стигматизацији и нетолеранцији према транс особама.

3.14. Приликом одлучивања у овој правној ствари, Повереник за заштиту равноправности имао је у виду право на слободу изражавања гарантовану чланом 10. Европске конвенције за заштиту људских права и слобода као и праксу Европског суда за људска права. Наиме, у својим пресудама које се односе на евентуалну повреду члана 10. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода, Европски суд за људска права на првом месту констатује да је право на изражавање једно од основних права које конституише основе демократског друштва и једно од услова за његов напредак и напредак појединца у њему, те да се заштита права односи на све информације или идеје, чак и у случајевима када су оне увредљиве, шокирају или узнемирују јавност. Међутим, суд даље наводи да овако широко постављена заштита има и одређена ограничења, која морају бити неопходна, при чему се пре свега мисли на постојање „хитне друштвене потребе“^[6]. Тако, када одлучује о томе да ли је дошло до повреде права из члана 10. конвенције, Европски суд за људска права посматра ограничења у светлу сваког конкретног случаја, што подразумева свеобухватну анализу изјава, као и просторни и временски контекст у коме су оне дате^[7]. Кључна чињеница коју суд утврђује је да ли је ограничење било пропорционално циљу који се њиме жели постићи, као и да ли су разлози за такво ограничење слободе изражавања довољни и релевантни. Када су предмет поступка биле изјаве које су објављене у средствима јавног информисања, Европски суд за људска права је у свакој од пресуда нагласио важност и значај новинарске професије и објективног извештавања, наводећи при том да новинари не могу прећи одређене границе, које се пре свега тичу права других, угледа, те заштите извора информације^[8]. Међутим, у случајевима када такво извештавање подстиче насиље, стигматизацију друге стране или ширење предрасуда^[9], ограничења која постоје у погледу ширења таквих информација су оправдана.

3.15. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности указује на то да је улога новинара и медија, који утичу на формирање јавног мишљења, да својим извештавањем не доприносе даљем развоју конфликата, подела и тензија у друштву. На овај начин се не дира у слободу изражавања, као и обавезу коју новинари имају да објективно доприносе дијалогу у друштву и подстичу дебате од јавног интереса. Наиме, у својој пресуди Animal defenders international v.The United Kingdom^[10], Европски суд за људска права истиче да слобода медија и новинара омогућава јавности да формира своје мишљење о друштвеним догађајима и његовим актерима, док у пресуди Bladet Тromso and Stensaas v. Norway^[11] суд наводи да медији морају да делују у доброј вери и да пружају тачне и поуздане информације у складу са новинарском етиком. То, фактички, значи да новинари уживају слободу изражавања гарантовану чланом 10. Европске конвенције за заштиту људских права и слобода, све док поступају у складу са професионалним стандардима.

3.16. Иако је одговорни уредник дневних новина у изјашњењу истакао да се овај дневни лист водио правилима прописаним Кодексом новинара Србије, Повереник указује да овај кодекс садржи и обавезу новинара да се супротставе свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља. Такође, у делу кодекса, под називом „Новинарска пажња“, прописано је да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалној оријентацији, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу. Поред тога, поступајући по жалби против дневних новина, поднетом поводом текста „Болесно. У Србији ће ускоро и мушкарци рађати“, објављеним 14. новембра 2017. године, Савет за штампу изрекао је дневним новинама јавну опомену од 30. новембра 2017. године, те је утврдио да је дневни лист прекршио Кодекс новинара Србије, и то: тачке 1 и 2 Одељка I (Истинитост извештавања), затим, тачку 1 Одељка IV (Одговорност новинара), као и тачку 4 Одељка V ( Новинарска пажња). У образложењу ове одлуке наведено је да је закључено да су неспорно прекршене одредбе Кодекса новинара, који забрањује дискриминацију на основу пола и сексуалне оријентације, јер је могућност да транс жене рађају децу оценио како нешто што је болесно и недопустиво, против чега би „држава морала нешто под хитно да предузме“.

3.17. Када је реч о наводима из изјашњења да у самом тексту нема новинарских интерпретација, већ су само пренете изјаве стручњака из области медицине и психијатрије, као и изјаве народних посланика у изворном облику, Повереник подсећа да је у образложењу одлуке Савета за штампу од 30. новембра 2017. године, наведено да је дневни лист представљајући, супротно Кодексу новинара Србије, своје спекулације и нагађања као чињенице, неистинито и необјективно информисао своје читаоце, не поштујући њихово право да сазнају истину.

3.18. На крају, Повереник за заштиту равноправности посебно истиче да медији дају значајан допринос дискусијама о многобројним питањима од јавног интереса, као и у пружању различитих информација и ставова. Истинито, благовремено и потпуно информисање јавности путем медија доприноси неговању различитости, размени информација, толеранције и људских права. Своје изворе и личности о којима говоре, третирају са достојанством, на једнак начин и суздржавајући се од сваког облика дискриминације^[12]. Ово је од нарочитог значаја, ако се има у виду истраживање перцепције грађана/ки о улози различитих актера у друштву који доприносе дискриминацији, где као највеће актере који доприносе дискриминацији препознају медије. Такође, новински текстови који се односе на транс особе и транс заједницу често су сензационалистички и допринсе стварању негативних стереотипа, занемарујући тешкоће са којима се свакодневно сусрећу транс особе, чије је поштовање људских права дуго било игнорисано и занемаривано, иако су проблеми са којима се они суочавају озбиљни и специфични. Наиме, транс особе су изложене веома високом степену дискриминације, нетолеранцији и отвореном насиљу. Како је у питању веома мала и разнолика заједница, она је често недовољно видљива и маргиналозована друштвена група, што се посебно односи на оне који живе кријући свој родни индентитет, или на оне чији се спољшњи изглед не разликује од оног који је друштвено прихваћен за тај пол[13]. Због неразумевања и бројних предрасуда са којима се транс особе суочавају, потребно је нагласити дa трaнспoлнoст ниje хир, кaприц, „прoлaзнa фaзa“, вeћ кoрeнити дoживљaj нeсклaдa измeђу биолошког (aнaтoмскoг) пoлa и полног/рoднoг идeнтитeтa, штo je узрок рaзличитих видoвa прoблeмa у функциoнисaњу oсoбe. Транс особе, често од најранијег детињства, изражавају „родно нетипично“ понашање, што их излаже злостављању, одбацивању и изолацији, а неретко се суочавају и са неразумевањем у примарној породици, што значајно утиче на целокупан процес развоја. Консеквентно томе, овај вид баријера утиче и на њихово школовање, а касније и на могућности запослења, на третман на радном месту, као и на све остале сфере њиховог живота. Стога, овакав начин извештавања о трансродним особама вређа њихово достојанство, те уместо да се сузбијају, на овај начин се подржавају негативни стереотипи о трансродним особама.

МИШЉЕЊЕ

Насловницoм „Спречимо болештину. Мушкарци у Србији ће рађати децу” и насловом текста на 7. страни новина „Држава ово никако не сме да дозволи. Болесно. У Србији ће ускоро и мушкраци рађати децу“, објављеним 14. новембра 2017. године, одговорни уредник ББ, прекршио је одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује одговорном уреднику дневног листа:

5.1. Објави извињење трансродним особама у дневном листу у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком.

5.2. Убудуће не објављује прилоге којима се ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за трансродне особе.

Потребно је да одговорни уредник ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико одговорни уредник ББ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број 9/03

[4] „Службени гласник РС”, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење

[5] Принцип бр. 3. УН Џогџакарта принципа, 2006.

[6] енг.„pressing social need

[7] Surek v. Turkey, представка бр. 26682/95, пресуда од 8. јула 1999. године

[8] Bladet tromso and Stensaas v. Norway, представка бр. 21980/93, пресуда од 20. маја 1999. године

[9] Surek v. Turkey, представка бр. 26682/95, пресуда од 8. јула 1999. године

[10] Animal defenders international v.The United Kingdom, представка бр. 26682/95, пресуда од 8. јула 1999. године

[11] Bladet tromso and Stensaas v. Norway, представка бр. 21980/93, пресуда од 20. маја 1999. године

[12] „Приручник за новинаре и новинарке, Борба за равноправност”, Б. Јанковић, проф. др И. Крстић, А. Андонов и Т. Јакоби

[13] „Трансродно лице правде“, Зорица Мршевић, Београд, 2017, стр. 23.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

132-18 Притужба удружења грађана против дневног листа