бр. 07-00-148/2022-02      датум: 20.6.2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је подено адвокат A. A. у име Б. Б., против Црвеног крста В. В. због дискриминације на основу породичног статуса. У притужби је наведено да је Б. Б. након повратка са породиљског одсуства и одуства са рада ради неге детета понуђен анекс уговора о раду на основу кога је премештена на радно место сарадник за програмске активности. Сматра да је наведено радно место испод нивоа сложености, захтеване стручне спреме у односу на претходно радно место руководилац финансијско рачуноводствених послова, као и да је разлог те одлуке коришћење породиљског одсуства. У изјашњењу, Црвени крст је оспорио наводе из притужбе, наводећи да разлог премештаја није у узрочно-последичној вези са одсуствовањем са рада због порођаја и неге детета, већ да је у питању објективан разлог. Наиме, наведено је да је Црвени крст ангажовао рачуноводствену агеницију за обављање ових послова, а како целокупан посао обавља троје запослених укључујући подоситељку притужбе, понуђено јој је друго радно место које захтева исту стручну спрему при чему остварује већу зараду него на претходном радном месту, управо због послова веће одговорности и сложености. У изјашњењу је истакнуто да је послодавцу „сметало што је запослена проширила своју породицу“ онда се не би трудио да је на све начине задржи у радном односу упркос изазовима са којима се сусреће и недостатком финансијских средстава. У поступку је утврђено да су организационе промене наступиле пре повратка подноситељке притужбе на рад, те да је из изведених доказа неспорно да су рачуноводствени послови које је пре одласка на подориљско одсуство обављала запослена пренети на рачуноводствену агенцију и да место са ранијим описом послова на којем је радила Б. Б. више не постоји. Даље је утврђено да, с обзиром да је претходно радно место укинуто, запослена премештена на друго радно место које по степену, врсти стручне спреме и заради одговара степену, врсти стручне спреме и заради коју је остваривала пре одласка на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета. Увидом у опис послова радног места на које је премештена подноситељка притужбе може се утврдити да наведени послови одговарају пословима за које је Црвени крст В. В. регистрован и који су у складу са Календаром најзначајнијих активности послодавца у 2022. години. Због тога је Повереник донео мишљење да Црвени крст В. В. није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио адвокат А. А., коју је поднео у име Б. Б., против Црвеног крста Ц. Ц. због дискриминације на основу породичног статуса.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је Б. Б. у радном односу у Црвеном крсту Ц. Ц. више од 20 година, и да је до 17. марта 2022. године, обављала послове на месту руководитељке финансијско-рачуноводствених послова;
• да је 17. марта 2022. године, завршила породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета;
• да јој је првог радног дана скеретар Црвеног крста Ц. Ц. уручио обавештење о понуди измене уговорених услова рада, на основу кога би са места руководитељке финансијско-рачуноводствених послова била премештена на радно место сарадник за програмске активности;
• да је наведено радно место „испод“ нивоа сложености и захтеване стручне спреме, знања и искуства у односу на претходно радно место;
• да сматра да је разлог томе коришћење породиљског одсуства, и да је из тог разлога Б. Б. дискриминисана на основу породичног статуса „деградацијом на ниже радно место“;
• да је послодавац обавестио да је разлог за премештај на ново радно место чињеница да су за обављање финансијских послова ангажовали рачуноводствену агенцију;
• да сматра да ти наводи нису тачни јер агенција може да обаваља „један део послова“ а не све финансијске послове;
• да је „ново радно место“ одговарајуће за основно образовање где се захтева прост мануелни рад „слање смс порука, лепљење плаката, достављање потврда и слично“.
  • Уз притужбу су поднети следећи докази: 1) Уговор о раду од 28. фебруара 2020. године; 2) Обавештење у вези са понудом за закључење Анекса уговора о раду; 3) Уговор о раду од 17. марта 2022. године; 4) Пуномоћје за заступање од 25. марта 2022. године.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, и у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], и затражио изјашњење на наводе из притужби од , Г. Г. секретара Црвеног крста В. В..
  • У изјашњењу, између осталог, наведено је:
• да је Б. Б. са Црвеним крстом Ц. Ц. закључила Уговор о раду бр. 65 од 28. фебруара 2020. године, на основу кога је распоређена на радно место руководитељке рачуноводствено – финансијских послова са коефицијентом зараде 1,1 и да је радила на пословима благајнице до 2015. године;
• да је у периоду од 5. септембра 2020. године до 17. марта 2022. године, користила одуство због породиљског боловања и неге детета;
• да су током њеног одсуства, сви финансијски и рачуноводствени послови Црвеног крста Ц. Ц., поверени рачуноводственој агенцији са којом је Црвени крст закључио уговор о сарадњи;
• да су наводи из притужбе коју је поднела преко пуномоћника адвоката А. А., да је на друго радно место премештена због породичног статуса у потпуности неосновани;
• да је у Црвеном крсту В. В. „само троје запослених“, секретар, запослени на одређено време и Б. Б.;
• да је након повратка са одсуства Б. Б. понуђен анекс уговора о раду, ради премештаја на друго радно место из разлога објективне потребе послодаваца за реорганизацијом обављања послова, с обзиром да су рачуноводствени и финансијски послови поверени рачуноводственој агенцији;
• да се обим послова за који је Б. Б. закључила уговор о раду знатно смањио до те мере да ти послови нису могли да употпуне ни једну четвртину њеног радног времена;
• да је са друге стране постојала објективна потреба за обављањем великог броја послова на реализацији програмских активности Црвеног крста В. В.;
• да је нетачна тврдња запослене да је „премештена на ниже радно место“ које је испод нивоа сложености, захтеване стручне спреме, знања и искуства у односу на њено претходно радно место;
• да су радно место и послови на које је премештена у одређеним сегметнима чак и сложенији од послова које је обављала на основу претходног уговора о раду, и да ти послови између осталог подразумевају координацију и реализацију јако одговорних јавних овлашћења из програма Црвеног крста, као што су „Програм добровољног давање крви, Програм обуке против трговине људима, Деловање у несрећама и др.“;
• да радно место на које је премешена захтева исти степен и исту врсту стручне спреме;
• да је издвајање само једног од елемената из описа радног места „слање СМС порука, лепљење плаката, достављање потврда“ као доказа да је у питању радно место мање сложености, злонамерно, малициозно и обмањујуће;
• да свако радно место без обзира на своју сложност подразумева и одређене техничке послове мање сложености које сваки запослени у оквиру својих радних задужења обавља;
• да „доказ да није реч о нижем радном месту“ јесте и чињеница да запослена остварује већу зараду него на претходном радном месту, управо због послова веће одговорности и сложености;
• да је поред Б. Б. у радном односу још једна колегиница запослена на истом радном месту са истим степеном стручне спреме и коеифицијетном зараде;
• да имаујући у виду наводе из притужбе послодавац је сходно одредбама Закона о раду у потпуности „испоштовао све процедуре“ за време одсуства и није је узнемиравао ни био у обавези да је обавештава о организационим променама до којих је дошло у Црвеном крсту, будући да запослена у том Перићоду није радила већ је била на поменутом породиљском одсуству;
• да је након повратка на посао запосленој био понуђен анекс уговора о раду који је она имала право да не потпише уколико није била сагласана, исто као што послодавац има право да свој посао организује према сопственим потребама, у циљу што успешнијег пословања;
• да је послодавцу „сметало што је запослена проширила своју породицу“ онда се не би трудио да је на све начине задржи у радном односу упркос изазовима са којима се сусреће и недостатком финансијских средстава;
• да послодавац нема луксзу да у редовима својих запослених има оне који не обављају свој посао у пуном обиму током радног времена уколико исти не употпуњује ни једну четвртину радног времена, а да притом постоји недостатак запослених који би обављали „традиционалне активности које се огледају кроз различите програме и активности;
• да нису тачни наводи да ангажована рачуноводствена агенција може да обавља само незнатан део послова везан за финансије, будући да су рачуноводствени послови током породиљског одуства запослене били у потпуности извршени правилно од стране агенције;
• да Црвени крст В. В., нема Акт о систематизацији радних места из разлога што у радном односу има само две запослене и секретара – законског заступника, те нема обавезу да доноси поменути акт;
• да имајући у виду наведено Црвени крст В. В. ни на који начин није дискриминисао запослену „како је малициозно наведено у притужби“ јер Црвени крст увек делује у складу са принципима хуманости, непристрасноти, неутралности и независности;
• да је Црвени крст В. В., приликом премештаја запослене поступао искључиво на основу објективних потреба посла у складу са одредбама Закона о раду и без дискриминације према запосленој.

1.6. Као саставни део изјашњења достављен је Календар најзначајнијих активности Црвеног крста В. В. у 2022. години

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у уговор о раду бр. 65. од 28. фебруара 2020. године, утврђено је да је закључен између Б. Б. и Црвеног крста В. В., за радно место руководилац финансијско рачуноводствених услуга. Да је запослена склопила уговор са седмим степеном стручне спреме, као дипломирани економиста, као и да јој је утврђена основна нето зарада у висини од 32.000,00 динара.

• Увидом у обавештење у вези са понудом за закључење Анекса уговора о раду бр. 59 од 17. марта 2022. године, утврђено је да је послодавац навео да је разлог за понуду анекса уговора објективна потреба за премештај на друге одговарајуће послове. Да је на радном месту за које је запослена закључила уговор дошло до значајног смањења обима посла, јер је рачуноводствена агенција преузела финансијске послове, и да постоји објективна потреба послодавца за обављање послова на радном месту сарадник за програмске активности Црвеног крста, који подразумевају исти степен и врсту стручне спреме, и да је додатни разлог чињеница да само једна запослена ради на програмским активностима, што је недовољно с обзиром на „календар активности Црвеног крста“.

• Увидом у уговор о раду бр. 60 од 17. марта 2022. године, утврђено је да је овај уговор закључен између Б. Б. и Црвеног крста В. В., за радно место сарадник за програмске активности Црвеног крста. Да је запослена склопила уговор са седмим степеном стручне спреме, као дипломирани економиста, као и да јој је уговором утврђена висина основне нето зараде у износу од 42.000,00 динара.

2.4. Увидом у Календар најзначајнијих активности Црвеног крста В. В. у 2022. години утврђено је да су планиране бројне активности за сваки месец текуће године које корелирају опису послова утврђених за радно место: сарадник за програмске активности Црвеног крста В. В..

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.1. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.

3.2. Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбом члана 60. став 5. прописано је да се женама, омладини и особама са инвалидитетом омогућује посебна заштита на раду и посебни услови рада, док је чланом 66. ст. 1. и 2. прописано да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, те да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја.

3.3. Конвенцијом о заштити материнства Међународне организације рада бр. 183. из 2000. године^[3] прописано је да по истеку породиљског одсуства, жена има право да се врати на исто радно место или на одговарајуће радно место са истом платом.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[4], којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

3.5. Чланом 16. став 1. Закона о забрани дискриминације је прописано да је забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Ставом 2. истог члана је прописано да заштиту од дискриминације из става 1. овог члана ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице које тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду. Ставом 3. је прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана, као и предузимање мера заштите према појединим категоријама лица из става 2. овог члана (жене, труднице, породиље, родитељи, малолетници, особе са инвалидитетом и други). Чланом 20. став 2. овог закона забрањује се ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол, односно род и родни идентитет или због промене пола, односно прилагођавања пола родном идентитету, као и због трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета или посебне неге детета.

3.6. Законом о родној равноправности[5] у члану 4. став 1. прописано је да  дискриминација на основу пола, полних карактеристика, односно рода, јесте свако неоправдано разликовање, неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), на отворен или прикривен начин, у односу на лица или групе лица, као и чланове њихових породица или њима блиска лица, засновано на полу, полним карактеристикама, односно роду у: политичкој, образовној, медијској и економској области; области запошљавања, занимања и рада, самозапошљавања, заштите потрошача (робе и услуге); здравственом осигурању и заштити; социјалном осигурању и заштити, у браку и породичним односима; области безбедности; екологији; области културе; спорту и рекреацији; као и у области јавног оглашавања и другим областима друштвеног живота. Чланом 33. овог закона прописано је да је послодавац дужан да запосленог по повратку са одсуства са рада због трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета, одсуства ради посебне неге детета, усвојења, хранитељства, старатељства, врати на исте или друге еквивалентне послове.

3.7. Закон о раду[6] у члану 18. забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење, кao и зaпoслeних, с oбзирoм нa пoл, рoђeњe, jeзик, рaсу, бojу кoжe, стaрoст, труднoћу, здрaвствeнo стaњe, oднoснo инвaлиднoст, нaциoнaлну припaднoст, вeрoиспoвeст, брaчни стaтус, пoрoдичнe oбaвeзe, сeксуaлнo oпрeдeљeњe, пoлитичкo или другo увeрeњe, сoциjaлнo пoрeклo, имoвинскo стaњe, члaнствo у пoлитичким oргaнизaциjaмa, синдикaтимa или нeкo другo личнo свojствo, док је одредбама чл. 20. овог закона дискриминација забрањена, између осталог, у односу на услове рада и сва права из радног односа.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду надлежност Повереника за заштиту равноправности, предмет анализе у конкретном случају јесте утврђивање да ли је дошло до повреде права из Закона о забрани дискриминације премештајем Б. Б. са радног места руководилац рачуноводствено – финансијских послова на радно место сарадник за програмске активности након повратка са продиљског одуства и одуства са рада ради неге детета. Пре упуштања у анализу релевантних прописа, као и чињеница и доказа који су приложени, Повереник указује да се бавио предметом притужбе само са аспекта своје надлежности, односно није се упуштао у испитивање целисходности нове организације рада Црвеног крста В. В. и потребу ангажовања рачуноводствене агенције као и у то да ли је евентуално дошло до повреде неких других права за чије решавање су надлежни други државни органи.

3.9. Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да Црвени крст В. В., има право да у складу са прописима Републике Србије организује посао и у складу са тим врши организационе промене, као и премештај запослених са једног на друго радно место у складу са законом. Наиме, чланом 171. Закона о раду је прописано да послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада ради премештаја на други одговарајући посао, због потреба процеса и организације рада. Ставом 2. истог члана је прописано да се под одговарајућим послом сматра се посао за чије се обављање захтева иста врста и степен стручне спреме који су утврђени уговором о раду.

Дакле задатак Повереника је да утврди да ли је запослена по повратку са породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета премештена на одговарајуће радно место или на ниже радно место. Да би се утврдило наведено потребно је утврдити да ли запослена обавља послове са истим степеном и врстом стручне спреме, тј. да ли обавља исте или друге еквивалентне послове, те да ли с тим у вези остварује исту или различиту зараду.

3.10. Повереник прво констатује да је из изведених доказа неспорно да су рачуноводствени послови које је пре одласка на подориљско одсуство обављала запослена пренети на рачуноводствену агенцију и да место са ранијим описом послова на којем је радила  Б. Б. више не постоји.

3.11. Повереник даље констатује да је увидом у Уговор о раду за радно место на којем је Б. Б. била ангажована пре одласка на породиљско одсуство, бр. 65. од 28. фебруара 2020. године, утврђено је да је закључен између Б. Б. и Црвеног крста В. В., за радно место руководилац финансијско рачуноводствених услуга, при чему је захтеван седми степен стручне спреме, дипломирани економиста, при чему јој је утврђена основна нето зарада у висини од 32.000,00 динара. Увидом у Уговор о раду за радно место на које је запослена премештена по повратку са породиљског боловања и одсуства са рада ради неге детета, бр. 60 од 17. марта 2022. године, утврђено је да је овај уговор закључен између истих уговорних страна у којем се такође захтева седми степен стручне спреме, дипломирани економиста, као и да јој је уговором утврђена висина основне нето зараде у износу од 42.000,00 динара.

3.12. Даљим увидом у опис послова радног места на које је премештена Б. Б. може се утврдити да наведени послови одговарају пословима за које је Црвени крст, као хуманитарна, непрофитна организација регистрован. Наиме, Увидом у Календар најзначајнијих активности Црвеног крста В. В. у 2022. години утврђено је да су планиране бројне активности за сваки месец текуће године које корелирају опису послова утврђених за радно место: сарадник за програмске активности Црвеног крста В. В. на које је распоређена Б. Б.. Повереник констатује да се из изведених доказа може закључити да су у Црвеном крсту запослена три лица, од чега су две запослене (В. В. и још једна запослена) ангажоване на идентичном радном месту стручног сарадника за програмске активности са истим степеном и врстом стручне спреме – економским факултетом, са истом зарадом.

3.13. Имајући у виду утврђено чињенично стање, као и законске прописе и одредбе Конвенције о заштити материнства МОР-а, бр. 183. да по истеку породиљског одсуства, жена има право да се врати на исто радно место или на одговарајуће радно место са истом платом, неспорно је да с обзиром да је претходно радно место запослене укинуто због поверавања послова рачуноводственој агенцији, запослена премештена на друго радно место које по степену, врсти стручне спреме и заради одговара степену, врсти стручне спреме и заради коју је остваривала пре одласка на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета.

С тим у вези Повереник је прихватио и наводе из изјашњења Црвеног крста да „доказ да није реч о нижем радном месту“ јесте и чињенице да запослена остварује већу зараду, него на претходном радном месту  управо због послова веће одговорности и сложености, те да је послодавцу „сметало што је запослена  проширила своју породицу“, онда се не би потрудио да је на све начине задржи у радном односу упркос изазовима са којима се сусреће и недостатком финансијских средстава.

3.14. Стога, сагледавајући утврђене чињенице и релевантне правне прописе, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да Црвени крст В. В. није у неоправдано неповољнији положај ставио Б. Б. на основу личног својства – породични статус.

4. МИШЉЕЊЕ

Црвени крст В. В. није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09

[2] „Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21

[3] чл. 8. ст. 2. Закона о потврђивању Конвенције Међународне организације рада бр. 183  о заштити материнства („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 1/10)

[4]„ Службени гласник РС“, бр. 22/09

[5] „Службени гласник РС“, бр.  52/21

[6] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 75/14, 13/17 – одлука УС,113/17 и 95/18 – аутентично тумачење

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

131-22 Притужба због дискриминације у области запошљавања или на послу основу личног својства породични статус