бр. 07-00-739/2019-02   датум: 26. 2. 2020.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А.А., против Б.Б., због дискриминације на основу пола. У притужби је наведено да је ово привредно друштво објавило оглас за посао следеће садржине: „Потребна девојка за рад у бутику.” У изјашњењу на притужбу наведено је ово привредно друштво никада није правило разлику по полу или годинама старости, и да им није била намера да било кога увреде. У току поступка је утврђено да је Б.Б.,  објавило оглас за посао који гласи: „Потребна девојка за рад у бутику”. Имајући у виду садржину огласа, којим, Б.Б., као послодавац нуди запослење девојци, евидентно је да је ово привредно друштво направило разлику по полу и старосном добу нудећи радно ангажоваење само младој особи женског пола – девојци. Такође, иако у огласу које је објавило Б.Б. није прописана горња старосна граница, из садржине огласа се може закључити да је рад у бутику код овог послодавца омогућен само младим особама женског пола – девојкама, а не и другим (старијим) особама. Повереник за заштиту равноправности констатује да Б.Б. има пуну слободу да самостално, у складу са важећим прописима и на основу објективних критеријума, одлучује о избору лица које ће запослити или радно ангажовати, процењујући њихова стручна знања, компетенције и способности. Међутим, приликом оглашавања и избора кандидата не смеју се постављати услови за заснивање радног односа који се тичу личних својстава кандидата и кандидаткиња, а који нису стварни и одлучујући услов за обављање посла, с обзиром на природу и особеност посла и услове у којима се он обавља. По спроведеном поступку дато је мишљење да је Б.Б. објављивањем огласа за посао „Потребна девојка за рад у бутику“ повредило одредбе чл. 6, 16. и 20. и 23. Закона о забрани дискриминације. Б.Б. је препоручено да уклони дискриминаторан оглас, односно дискриминаторне услове из огласа за посао и да убудуће води рачуна да при оглашавању радних места и приликом заснивања радног односа не крши прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратило А.А., поводом огласа за посао који је Б.Б., објавило на улазним вратима овог објекта.

• У притужби је наведено:

• да је на објекту Б.Б. постављен оглас чија је садржина: „Потребна девојка за рад у бутику“;
• да се оваквим поступањем дискриминише женска популација и урушава се родни идентитет и пол, односно да је извршена директна дискриминација у области запошљавања.
  • Уз притужбу је достављена фотографија огласа објављеног на улазним вратима привредног друштва  Б.Б..
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Б.Б..
  • У изјашњењу заступнице Ц.Ц., наведено је:
• да се извињавају ако су оваквим натписом повредили било кога, јер им то није био циљ и да им је био потребан радник-радница, јер никада не праве разлику у половима нити у годинама запослених;
• да није битно да ли је девојка или жена, што доказују и годишта жена која су радила у овој фирми;
• да нису имали намеру било кога да увреде.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у фотографују утврђено је да је Б.Б. објавило оглас за посао следеће садржине: „Потребна девојка за рад у бутику“.

• Увидом у регистар привредних субјеката који води Агенција за привредне регистре, односно, претрагом података о привредним субјектима, утврђено је да је над Б.Б., покренут поступак ликвидације, те да је тачан назив овог Б.Б.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности установљен je Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[3] у члану забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом чл. 6. Закона о забрани дискриминације дефинисана је непосредна дискриминација тако што је прописано да је она извршена ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положа. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 16. став 1. забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада. Заштиту од дискриминације према ставу 2. наведеног члана ужива и лице које тражи посао. Одредбом члана 20. регулисана је дискриминација на основу пола која постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања права и слобода жена и мушкарца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Ставом 2. истог члана, забрањено је ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова. Одредбом члана 23. став 1. Закона о забрани дискриминације, прописано је да је забрањена дискриминација лица на основу старосног доба.
• Закон о раду[4] такође забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбама чл. 20. дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на услове за запошљавање и избор кандидата за обављање одређеног посла.
• Одредбом члана Закона о равноправности полова[5] прописано je да је дискриминaциja пo oснoву пoлa свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa) кoje имa зa циљ или пoслeдицу дa лицу или групи oтeжa, угрoзи, oнeмoгући или нeгирa признaњe, уживaњe или oствaривaњe људских прaвa и слoбoдa у пoлитичкoj, eкoнoмскoj, друштвeнoj, културнoj, грaђaнскoj, пoрoдичнoj и другoj oблaсти. Чланом 5. овог закона прописано је да непосредна дискриминација јесте свако неоправдано разликовање, искључивање или ограничавање којима се у истој или сличној ситуацији било којим актом или радњом органа јавне власти, послодавца или пружаоца услуге, лице или група лица стављају или су стављени у неповољнији положај, односно којим би могли бити стављени у неповољнији положај по основу пола. Одредбом чл. 15. прописано је да приликом јавног оглашавања послова и услова за њихово обављање и одлучивање о избору лица која траже запослење ради заснивања радног односа или другог вида радног ангажовања, није дозвољено прављење разлике по полу, осим ако постоје оправдани разлози утврђени у складу са законом којим се уређује рад.

Анализа навода и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је Б.Б., постављањем услова у огласу за посао који се односе на пол и старосно доба извршило акт дискриминације у области рада и запошљавања, односно, ставило у неједнак положај потенцијалне кандидате и кандидаткиње на основу њихових личних својстава.
• Неспорно је, на основу доказа достављених уз притужбу, да је Б.Б. објавило оглас за посао у којем се тражи девојка за рад у бутуку.
• Приликом одлучивања у овом предмету, Повереник је имао у виду наводе из изјашњења да је овом привредном друштву био потребан „радник-радница” те да никада не праве разлику у половима нити у годинама запослених. С тим у вези, Повереник истиче да је у конкретном случају релевантна примена правила о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, према коме терет доказивања да није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на Б.Б.. У складу са тим, Повереник је ценио да ли чињенице и докази које је ово привредно друштво понудило пружају довољно основа за закључак да није дискриминаторно поступало приликом избора кандидата за рад у овом објекту. Међутим, Б.Б., до окончања поступка није доставило ниједан доказ да се не прави разлика између кандидата по било ком личном својству приликом конкурисања и избора кандидата за рад у овом објекту. Стога се не могу прихватити наводи из изјашњења да је овом привредном друштву „био потребан радник-радница”, те да се никад не прави разлика нити у половима, нити у годинама запослених.
• Имајући у виду начин на који је формулисан оглас за посао, у којем је изричито назначено да је „потребна девојка за рад у бутику“, Повереник истиче да постављање услова да је кандидат, у конкретном случају женског пола (девојка), онемогућава да за овај посао конкуришу мушкарци, као и старије особе. Према томе, из садржине огласа које је Б.Б. истакло на свом објекту, којим као послодавац нуди запослење девојци, евидентно је да је ово привредно друштво направило разлику по полу и старосном добу нудећи радно ангажоваење само младој особи женског пола – девојци.
• Приликом одлучивања у овом предмету, Повереник је имао у виду да је чланом 16. став 3. Закона о забрани дискриминације прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана. Такође, у члану 22. став 1. Закона о раду прописано је да се не сматра дискриминацијом прављење разлике или давање првенства у односу на одређени посао када је природа посла таква или се посао обавља у таквим условима да карактеристике повезане са неким од основа из члана 18. Закона о раду представљају стварни и одлучујући услов за обављање посла и да је сврха која се тиме жели постићи оправдана. Током поступка, Б.Б., није доказало да је одређени пол, односно старосно доба представљало стварни и одлучујући услов за обављање посла у овом привредном субјекту, те да би сврха која би се постигла евентуалним постављањем оваквих услова била оправдана.
• У вези навода из изјашњења да Б.Б. није имало намеру да било кога увреди, Повереник за заштиту равноправности указује да приликом испитивања да ли конкретна радња (чињење, нечињење, пропуштање), представља акт дискриминације, намера није релевантна са аспекта антидискриминационих прописа. Предмет оцене јесте конкретно поступање, у погледу кога се испитује да ли је, с обзиром на све околности поступано супротно императивним прописима о забрани дискриминације, који су обавезујући за све правне субјекте.

3.13. На крају, Повереник за заштиту равноправности констатује да Б.Б. има пуну слободу да самостално, у складу са важећим прописима и на основу објективних критеријума, одлучује о избору лица које ће запослити или радно ангажовати, процењујући њихова стручна знања, компетенције и способности. Међутим, приликом оглашавања и избора кандидата не смеју се постављати услови за заснивање радног односа који се тичу личних својстава кандидата и кандидаткиња, а који нису стварни и одлучујући услов за обављање посла, с обзиром на природу и особеност посла и услове у којима се он обавља. Такво понашање представља повреду императивних прописа о забрани дискриминације, који су обавезујући за све правне субјекте.

4. МИШЉЕЊЕ

Објављивањем огласа за посао: „Потребна девојка за рад у бутику“ Б.Б. у ликвидацији  је повредило одредбе чл. 6, 16, 20.и 23. Закона о забрани дискриминације.

5     ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Б.Б.:

5.1. Да уклони дискриминаторан оглас, односно дискриминаторне услове из огласа за посао.

5.2. Да убудуће води рачуна да при оглашавању радних места и приликом заснивања радног односа не крши прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Б.Б. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком. Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[3] Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06)

[4] „Сл. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/2009 и 32/13, 75/14, 13/17-одлука УС, 113/17 и 95/18- аутентично тумачење, чл. 18.

[5] „Сл. гласник РС“, бр. 104/09

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1302-19 ФИНАЛ обучена за успех – LUXSORI анонимизовано