бр. 07-00-708/2019-02   датум: 3.3.2020.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је пуномоћница адвокаткиња АА, поднела у име ББ, против Градске управе града ВВ. У притужби је наведено да је ББ поднела захтев за остваривање права на родитељски додатак, али да јој решењем Градске управе града ВВ ово право није одобрено, јер у моменту подношења захтева отац детета није имао пријављено пребивалиште-боравиште на територији Републике Србије. Такође, истакнуто је да је подноситељка захтева држављанка Републике Србије, да заједно са дететом за које је поднела захтев живи на територији Републике Србије, као и да се наведеним тумачењем прописа који уређују област права на родитељски додатак, а у којем се „инсистира да оба родитеља имају пријављено пребивалиште на територији Републике Србије“, врши дискриминација „и то само у породицама у којима је један од родитеља (отац) страни држављанин. У изјашњењу Секретаријата за социјалну заштиту Градске управе града ВВ (у даљем тексту : Секретаријат), између осталог, наведено је да је ББ 11. септембра 2019. године, поднела захтев за остваривање права на родитељски додатак за своје друго дете ГГ, као и да је у напомени која се налази на обрасцу захтева навела да је њен ванбрачни супруг шпански држављанин и да се претежни део њихових животних активности одвија на територији РС, „с тим да често бораве у иностранству“. Даље, у изјашњењу се наводи да је због све чешћих ситуација у којима је отац страни држављанин Секретаријат тражио од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања инструкције у вези тумачењa да ли сметњу за остваривање права на родитељски додатак представља чињеница да један од родитеља (отац) живи у иностранству, па с обзиром да одговор није добијен, од подноситељке притужбе је у складу са чланом 23. Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом (у даљем тексту: Правилник), тражено да достави пријаву пребивалишта/боравишта оца детета на територији Републике Србије. С обзиром да је, како се даље наводи у изјашњењу, подноситељка притужбе доставила пријаву боравка оца деце са датумом пријаве након подношења захтева, донето је решење којим јој није признато право на родитељски додатак. У току поступка утврђено је да је подноситељка притужбе уз захтев за остваривање права на родитељски додатак доставила и изјаву у којој је наведено да њена деца живе на територији Републике Србије, да непосредно брине о новорођеном, као и детету из претходног реда рођења; да њена деца нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску, старатељску породицу, односно да нису дата на усвојење; да није лишена родитељског права као и да се против ње није покренут поступак за лишавање родитељског права у односу на дете из претходног реда рођења; да је њено дете из претходног реда рођења вакцинисано у складу са прописима у области здравствене заштите Републике Србије и да она и њен ванбрачни партнер не живе у иностранству. Такође, утврђено је да је у напомени захтева навела да је њен ванбрачни партнер шпански држављанин и да се претежни део њиховох животних активности одвија на територији Републике Србије, „с тим да често бораве у иностранству“. Полазећи од прописа којима је регулисано право на родитељски додатак, Повереник најпре констатује да анализа одредбе члана 22. Закона о финансијској подршци породици са децом и члана 19. Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом (у даљем тексту: Правилник), показује да је формални титулар овог права мајка детета, док отац ово право може остварити само у изузетним случајевима, прописаним законом, односно да је формални титулар права родитељ који се непосредно стара о детету. Даље, имајућу и виду сврху прописивања наведеног права, важно је истаћи да родитељски додатак није помоћ намењена родитељу/родитељима, већ се ради о подршци која је директно усмерена на дете које треба да буде крајњи корисник ове врсте финансијске подршке. С тим у вези, Повереник подсећа да је Република Србија ратификовала Конвенцију о правима детета и указује на на Општи коментар бр. 7 Комитета за права детета, у коме је истакнуто да је принцип најбољег интереса детета примаран у свим поступцима који се тичу деце, као и да се најбољи интерес детета мора узети у обзир приликом израде сваког закона, јавне политике и пружања услуга које се тичу деце, што обухвата поступке који директно погађају децу, као и поступке који имају посредног утицаја на малу децу. Приликом заузимања става у конкретном случају, поред чињенице да одредба члана 19. став 1. Правилника, не условљава остваривање права на родитељски додатак доказом да отац детета има пријављено пребивалиште/боравиште на територији Републике Србије, Повереник је такође имао у виду да из достављених доказа произлази да је поводом „исте“ ситуације, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања поништило решење и предмет вратило Секретаријату, као  првостепеном органу на поновно одлучивање, са образложењем да „чињеница да отац детета нема пријаву пребивалишта, односно боравишта, у Републици Србији, није од утицаја за остваривање права јер он није подносилац захтева, већ мајка која испуњава услов за остваривање права“. Ценећи све напред наведено, а пре свега разлог због кога је ББ ускраћено право на родитељски додатак, Повереник је дао мишљење да је Секретаријат за социјалну заштиту градске управе града ВВ, у конкретном случају, дискриминисао подноситељку притужбе на основу личног својства члана њене породице – држављанства ванбрачног партнера. Секретаријату за социјалну заштиту градске управе града ВВ препоручено је да у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања, донесе решење о утврђивању права на родитељски додатак у складу са условима предвиђеним Законом и Правилником и уз пуно поштовање прописа о забрани дискриминације, као и да се убудуће приликом доношења одлука и обављања послова из своје надлежности, придржава  антидискриминационих прописа.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу коју је АА поднела у својству пуномоћнице, адвокаткиње ББ против Градске управе града ВВ, због дискриминације на основу личних својстава – држављанство и брачни и породични статус.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да решењем Градске управе града ВВ број 553.1-13897/19-XIX-03-MJ од 4. новембра 2019. године подноситељки захтева ББ, није признато право на родитељски додатак са образложењем да нису испуњени законски услови јер отац детета у тренутку подношења захтева није имао пријављено пребивалиште-боравиште на територији Републике Србије;
• да подноситељка захтева није страна држављанка, већ је држављанка Републике Србије са пријављеним и фактичким пребивалиштем на територији Републике Србије, која непосредно брине о детету за које је поднела захтев и која заједно са прворођеним дететом живи на територији Републике Србије;
• да је нејасно на основу које одредбе је поступајући орган донео одлуку којом подноситељки захтева није признато право на родитељски додатак, у ситуацији када је подносилац захтева мајка детета (држављанка РС, са пребивалиштем на територији РС), а отац (други родитељ), страни држављанин (који у конкретној ситуацији није подносилац захтева);
• да се наведена одлука није могла заснивати на тумачењу да се родитељски додатак не може остварити ако оба родитеља, у моменту подношења захтева живе у иностранству, јер се иста односи на живот оба родитеља у иностранству, „што у конкретном случају није, нити може бити тачно утврђено чињенично стање“ ;
• да је погрешним тумачењем одредаба Закона о финансијској подршци породици са децом и Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом извршена дискриминација подноситељке захтева јер је други родитељ страни држављанин који повремено борави у Републици Србији због чега нема пријављено пребивалиште на њеној територији;
• да је наведено решење донето супротно циљу који се имао у виду, а то је финансијска подршка породици са децом без обзира на фактичко живљење супружника, као и да се тумачењем закона на овај начин врши дискриминација и то само у породицама у којима је један од родитеља (отац) страни држављанин будући да се „инсистира“ да оба родитеља имају пријављено пребивалиште на територији Републике Србије иако прописи којима је регулисано право на родитељски додатак не постављају формалне услове у том смислу.

1.3. Уз притужбу je достављенo решење Градске управе града ВВ бр. 553.1-13897/19-XIX-03-MJ од 4. новембра 2019. године.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровеo је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење oд Градске управе града ВВ.

• У изјашњењу Секретаријата за социјалну заштиту Градске управе града ВВ, између осталог, наведено је:

• да је ББ 11. септембра 2019. године, поднела захтев за остваривање права на родитељски додатак за своје друго дете ГГ;
• да је у напомени која се налази на обрасцу захтева навела да је њен ванбрачни супруг шпански држављанин, те се претежни део њихових животних активности одвија на територији РС, с тим да често бораве у иностранству;
• да се Секретаријат за социјалну заштиту Градске управе града ВВ 3. септембра 2019. године обратио Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, ради добијања Инструкција у вези тумачењa да ли сметњу за остваривање права на родитељски додатак представља чињеница уколико један од родитеља (отац) живи у иностранству, односно уколико представља сметњу да појасне шта је, поред изјаве мајке, потребно тражити када је отац страни држављанин;
• да поводом упућеног дописа наведено министраство није доставило одговор, па је приликом поступања по поднетом захтеву, а у складу са чланом 23. Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом, од подноситељке притужбе тражено да достави пријаву пребивалишта/боравишта оца детета/деце на територији Републике Србије;
• да је подноситељка захтева доставила пријаву боравка оца деце са датумом пријаве 19. септембар 2019. године, односно након подношења захтева, због чега је донето решење којим јој није признато право на родитељски додатак;
• да је на наведено решење подноситељка притужбе изјавила жалбу, која је 26. новембра 2019. године са списима предмета упућена Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на даљи поступак;
• да ће Секретаријат по добијању списа предмета из Министарства у свему поступити у складу са одлуком другостепеног органа.

1.6. У прилогу изјашњења достављени су: 1) фотокопија захтева Министарству за доношење Инструкције; 2) фотокопија захтева за родитељски додатак са изјавом подносиоца; 3) фотокопија пријаве боравка оца и 4) фотокопија пропратног акта уз жалбу Министарству.

1.7. У допуни притужбе, адвокаткиња АА, обавестила је Повереника да до дана законом прописаног рока за окончање поступка пред Повереником, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања није доставило одлуку по поднетој жалби.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у захтев за остваривање права на родитељски додатак утврђено је да је ББ, 11. септембра 2019. године Градској управи града ВВ поднела захтев за остваривање права на родитељски додатак за своје друго дете ГГ.  Даљим увидом, утврђено је да је у захтеву,  поред осталог, наведено име оца детета ДД.

2.2. Увидом у Изјаву коју је подноситељка притужбе дала под пуном кривичном и материјалном одговорношћу утврђено је да је између осталог навела да њена деца живе на територији Републике Србије, да непосредно брине о новорођеном као и детету из претходног реда рођења; да њена деца нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску, старатељску породицу, односно да нису дата на усвојење; да није лишена родитељског права као и да се против ње није покренут поступак за лишавање родитељског права у односу на дете из претходног реда рођења; да је њено дете из претходног реда рођења вакцинисано у складу са прописима у области здравствене заштите Републике Србије, као и да она и њен супруг/ванбрачни партнер не живе у иностранству. Даљим увидом утврђено је да је у напомени навели да је њен ванбрачни партнер шпански држављанин и да се претежни део њиховох животних активности одвија на територији Републике Србије, „с тим да често бораве у иностранству“.

2.3.  Увидом у пријаву боравишта странца утврђено је да је ДД држављанин Краљевине Шпаније, као и да је 19. септембра 2019. године поднео пријаву боравишта на територији Републике Србије, у ВВ, адреса ЂЂ.

2.4.  Увидом у решење Градске управе града ВВ број 553.1-13897/19-XIX-03-MJ од 4. новембра 2019. године утврђено је да подноситељки захтева ББ, није признато право на родитељски додатак са образложењем да нису испуњени законски услови јер у тренутку подношења захтева отац детета нема пријављено пребивалиште-боравиште на територији Републике Србије.

2.5. Увидом у допис број 072-437/2019 од 3. септембра 2019. године, утврђено је да је наведни допис Градска управа града ВВ упутила Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјалне питања, ради „хитног“ давања инструкција у вези са остваривањем права на родитељски додатак. Даљим увидом утврђено је да је у захтеву, између осталог, наведено да се поступајући по захтевима за остваривање права на родитељски додатак Секретаријат све чешће суочава са ситуацијама у којима је отац детета страни држављанин са пребивалиштем у иностранству, па се као као додатни доказ о испуњености услова за остваривање права прописаних Законом и Правилником, а у складу са одредбом члана 23. Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом, тражи фотокопија пријаве боравка оца на територији Републике Србије, односно града ВВ. Даљим увидом такође, утврђено је да је у допису наведено да је решењем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, донетом у поступку по једној жалби на решење Секретаријата за социјалну заштиту, уважена жалба, поништено решење Секретаријата и предмет враћен првостепеном органу на поновно одлучивање са образложењем да „чињеница да отац детета нема пријаву пребивалишта, односно боравишта, у Републици Србији, није од утицаја за остваривање права јер он није подносилац захтева, већ мајка која испуњава услов за остваривање права“, због чега је тражено додатно тумачење члана 25. став 7. Закона о финансијској подршци породици са децом и члана 19. став.1 Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом, односно да ли је сметња за остваривање права на родитељски додатак уколико један родитељ (отац) живи у иностранству и уколико јесте шта је од доказа, поред изјаве мајке, потребно тражити када је отац страни држављанин.

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности. ^[2]

3.3. Устaв Рeпубликe Србиje[3] у члану  21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa. Одредбама члана 63. Устава, између осталог, прописано је да Република Србија подстиче родитеље да се одлуче на рађање деце и помаже им у томе, док чл. 66. ст. 1. и 2. Устава РС прописује да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, те да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја.

3.4.  Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у члану 2. став 1. тачка 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa. Одредбама члана 6. Зaкoнa o зaбрaни дискриминaциje прoписaнo je да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај или би могли бити стављени у неповољнији положај.

3.5. Закон о финансијској подршци породици са децом[4] у члану 22. став 1. прописује да родитељски додатак остварује мајка за прво, друго, треће и четврто дете, под условом да је држављанин Републике Србије и да има пребивалиште у Републици Србији. Ставом 2. исте одредбе закона прописано је да право на родитељски додатак може остварити мајка која је страни држављанин и има статус настањеног странца под условом да је дете рођено на територији Републике Србије, док је ставом 5. наведене одредбе прописано да право из ст. 1 и 2. овог члана остварује мајка која непосредно брине о детету за које је поднела захтев, чија деца претходног реда рођења нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску, старатељску породицу или дата на усвојење, и која није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења. Одредбом става 7. истог члана прописано је да се уз захтев за остваривање права на родитељски додатак за мајку која је страни држављанин подноси и уверење надлежне службе из земље чији је мајка држављанин, о испуњености услова из ст. 5. и 6. овог члана, док је ставом 9. прописано да се услови за остваривање права на родитељски додатак утврђују у односу на дан подношења захтева. Одредбом члана 25. став 7. наведеног закона прописано је да се родитељски додатак не може остварити ако родитељи у моменту подношења захтева живе у иностранству.

3.6.  Правилником о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом[5] чланом 19. прописано је да се право на родитељски додатак остварује на основу поднетог захтева мајке и прибављених следећих доказа : 1) извода из матичне књиге рођених за сву децу; 2) уверење о држављанству Републике Србије мајке; 3) пријаве пребивалишта мајке; 5) пријаве пребивалишта за децу о којој непосредно брине; 6) уверења надлежног органа старатељства да мајка непосредно брине о детету за које је поднела захтев, да њена деца претходног реда рођења нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску, старатељску породицу или дата на усвојење, и да није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења; 7) изјаве мајке да она и супруг не живе у иностранству; 8) изјаве мајке о називу и месту здравствене установе у којој је изабрани лекар деце; 9) изјаве мајке да су новорођено дете и њена деца претходног реда рођења вакцинисани у складу са прописима у области здравствене заштите Републике Србије; 14) изјаве мајке да њена деца живе на територији Републике Србије. Ставом 5. исте одредбе прописано је да изјаве које је подносилац захтева дао у поступку остваривања права на родитељски додатак, орган управе проверава по службеној дужности увидом у доступне електронске базе податка и на други начин у сарадњи са надлежним органима, најмање једанпут годишње до краја септембра текуће године. Одредбом члана 23. овог Правилника прописано је да приликом одлучивања о праву на родитељски додатак, орган управе који води поступак, може у циљу утврђивања материјалне истине, прибавити и друге доказе које оцени неопходним, а по потреби може извршити и увиђај.

 Анализа навода из притужбе и изјашњења с аспекта антидискриминационих прописа

3.7.    Имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је решење Секретаријата за социјалну заштиту Градске управе града ВВ (у даљем тексту : Градска управа) којим је подноситељки притужбе ускраћено право на родитељски додатак, у супротности са антидискриминационим прописима.

3.8.   На основу навода притужбе и изјашњења, као и увидом у достављене доказе, може се констатовати да међу странама у поступку није спорно да је подноситељка притужбе држављанка Републике Србије и да заједно са дететом за које је поднела захтев, живи на територији Републике Србије. Даље, неспорно је да је отац детета за које је поднела захтев страни држављанин, као и да је Секретаријат за социјалну заштиту Градске управе града ВВ донео решење којим је захтев подноситељке притужбе за остваривање права на родитељски додатак одбијен јер у моменту подношења захтева отац детета није имао пријављено пребивалиште, односно боравиште на територији Републике Србије. С тим у вези, Повереник је најпре анализирао да ли је приликом остваривања права на родитељски додатак неопходно да оба партнера имају пребивалиште/боравиште на територији Републике Србије, односно да ли је условљавање права на родитељски додатак пребивалиштем односно боравиштем оца детета/деце, оправдано у ситуацији када је мајка детета држављанка Републике Србије.

3.9.  Анализом прописа којима је регулисано право на родитељски додатак, а пре свега одредбе члана 22. Закона о финансијској подршци породици са децом (у даљем тескту : Закон) и члана 19. Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом (у даљем тексту : Правилник), може се констатовати да је формални титулар овог права мајка детета, док отац детета наведено право може остварити само у изузетним случајевима, прописаним законом. Даље, уколико се услови за остваривање права на родитељски додатак тумаче у смислу одредба члана 1. Закона о финансијској подршци породици са децом, којом се као први циљ финансијске подршке породици са децом предвиђа побољшање услова за задовољавање основних потреба деце, може закључити да је интенција законодавца била да формални титулар наведеног права буде родитељ који се непосредно стара о детету, а да је крајњи корисник ове финансијске подршке дете. С тим у вези, Повереник, подсећа да се ратификацијом УН Конвенције о правима детета[6] Република Србија обавезала на поштовање права детета и обезбеђивање права садржаних у Конвенцији сваком детету под њеном јурисдикцијом, без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго убеђење, национално, етничко или социјално порекло, имовно стање, онеспособљеност, рођење или други статус детета, његовог родитеља или старатеља. У Општем коментару бр. 7 Комитета за права детета[7], који у четвртом делу обрађује принципе и права детета у раном детињству, Комитет је указао да групе мале деце не смеју бити дискриминисане, да је принцип најбољег интереса детета примаран у свим поступцима који се тичу деце, а посебно је истакнуто да се најбољи интерес детета мора узети у обзир приликом израде сваког закона, јавне политике и пружања услуга које се тичу деце, што обухвата поступке који директно погађају децу, као и поступке који имају посредног утицаја на малу децу. Такође, имајући у виду околности конкретног случаја, Повереник констатује да Закон и Правилник, ни формално, ни фактички, не условљавају остваривање права на родитељски додатак доказом да отац детета има пријављено пребивалиште/боравиште на територији Републике Србије уколико је захтев поднела мајка која је домаћа држављанка и која испуњава остале услове прописане чланом 22. ст. 1. Закона и чл. 19. ст. 1. и чл. 25 Правилника.

3.10.  Имајући у виду наводе из изјашњења које је, у конкретном случају, Секретаријат истакао у прилог оправданости ускраћивања права на родитељски додатак, Повереник констатује да се у изјашњењу наводи да је подноситељка у напомени захтева навела да је њен ванбрачни супруг шпански држављанин и да се „претежни део њихових животних активности одвија на територији РС, с тим да често бораве у иностранству“, због чега је Секретаријат у складу са чланом 23. Правилника, као додатни доказ тражио пријављено пребивалиште/боравиште оца на територији Републике Србије. С тим у вези, Повереник указује да Закон о пребивалишту грађана[8] пребивалиште дефинише као место у коме се грађанин настанио са намером да у њему стално живи, односно место у коме се налази центар његових животних активности, професионалних, економских, социјалних и других веза које доказују његову трајну повезаност с местом у коме се настанио, а да је према наведеном закону,  боравиште  место у коме грађанин привремено борави ван места свог пребивалишта дуже од 90 дана. Дакле, уколико се има у виду да је одредбом члана 19. став 1. тачка 7. Правилника прописано да се уз захтев за остваривање права на родитељски додатак у виду доказа доставља изјава мајке да она и супруг не живе у иностранству, а да је подноситељка притужбе пријавила привремено боравиште ње и њеног ванбрачног у иностранству, Повереник сматра да тражење доказа о пребивалишту или боравишту на територији Републике Србије оца детета који је странац, у ситуацији када је мајка која је поднела захтев држављанка Републике Србије и има пријављено пребивалиште на њеној територији нема своје објективно и разумно оправдање, нарочито имајући у виду циљ ове мере, а то је, у крајњем, финансијска подршка за дете. Наиме, неспорно је да је одредбом члана 23. Правилника прописано да приликом одлучивања о праву на родитељски додатак орган управе који води поступак може у циљу утврђивања материјалне истине прибавити и друге доказе које оцени неопходним, односно да по потреби може извршити и увиђај, међутим Повереник сматра да приликом додатног испитавања испуњености услова за остваривање права на родитељски додатак, органи који о њему одлучују не могу тражити доказе који у неоправдано неповољнији положај стављају породице у којима је један родитељ, односно отац детета, странац.

3.11. Даље, Повереник је такође имао у виду да из достављених доказа произлази да је и пре подношења захтева подноситељке притужбе, Секретаријат био упознат са ставом Министарства о додељивању права на родитељски додатак у ситуацији када је отац детета страни држављанин. Наиме, из доказа који су достављени из изјашњења произлази да је у сличној ситуацији Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у поступку по жалби на решење Секретаријата заузело став да „чињеница да отац детета нема пријаву пребивалишта, односно боравишта, у Републици Србији, није од утицаја за остваривање права јер он није подносилац захтева, већ мајка која испуњава услов за остваривање права“, због чега је решење Секретаријата поништило и вратило му, као првостепеном органу, на поновно одлучивање.

3.12. Ценећи све напред наведено, а имајући у виду околности конкретног случаја, Повереник сматра да условљавање права на родитељски додатак доказом о пребивалишту/боравишту на територији Републике Србије оца детета који је страни држављанин, нема објективно и разумно оправдање, већ представља акт непосредне дискриминације на основу држављанства оца детета.

3.13.   На крају Повереник указује да дискриминација врло често није резултат свесног деловања, већ се, као у конкретном случају, може јавити као последица погрешног тумачења прописа. С тим у вези, важно је истаћи да је приликом процене испуњености услова за остваривање права на родитељски додатак потребно имати у виду да је крајњи корисник ове мере финансијске подршке дете/деца, а да је принцип најбољег интереса детета примаран у свим поступцима који се тичу деце, и то како оним који директно погађају децу, тако и поступцима који имају посредног утицаја на малу децу.

4. МИШЉЕЊЕ

Ускраћивањем ББ права на родитељски додатак због чињенице да у тренутку подношења захтева отац детета и њен ванбрачни партнер није имао пријављено пребивалиште/боравиште на територији Републике Србије, Секретаријат за социјалну заштиту Градске управе града ВВ дискриминисао је подноситељку притужбе на основу личног својства члана њене породице – држављанства.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Секретаријату за социјалну заштиту Градске управе града ВВ:

5.1.  Да у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања, донесе решење о утврђивању права на родитељски додатак у складу са условима предвиђеним Законом и Правилником и уз пуно поштовање прописа о забрани дискриминације.

5.2. Да се убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, придржава антидискриминационих прописа.

Потребно је да Секретаријат за социјалну заштиту Градске управе града ВВ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Секретаријат за социјалну заштиту Градске управе града ВВ не поступи по препоруци у року од 30 дана од дана достављања овог мишљења са препоруком, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације(„Службени гласник РС“, број 22/09)

[3] „Службени гласник  РС“, број 98/06

[4] „Сл. гласник РС“, бр. 113/17 и 50/18

[5] „Сл. гласник РС“, бр. 58/18

[6] Закон о ратификацији Конвенције Уједињених нација о правима детета („Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 15/90 и „Сл. лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/96 и 2/97)

[7] УН, Општи коментар број 7 Комитета за права детета: Спровођење права детета у раном детињству

[8] „Сл. гласник РС“, бр. 87/2011 чл.3. ст.1.т. 2 и 3.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1266-19 Mишљeњe у пoступку пo притужби збoг дискриминaциje нa oснoву држaвљaнствa у пoступку прeд oргaнимa jaвнe влaсти