1233-18 Није утврђена дискриминација на основу старосног доба у области запошљавања или на послу

бр. 07-00-1426/2018-02  датум:  10.5.2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео А. А. из Вршца против банке Б. Б. због дискриминације на основу старосног доба. Подносилац притужбе је навео да готово ниједан мушкарац запослен у Банци не дочека пензију, већ га неколико година пред пензију прогласе за технолошки вишак, као и да је три године пре стицања услова за старосну пензију добио отказ уговора о раду. У изјашњењу банке Б. Б. наведено је да је подносиоцу притужбе радни однос у Банци престао у поступку решавања вишка запослених, због тога што је услед технолошких, организационих и економских промена код Послодавца престала потреба за обављањем његових послова, те да су ови послови укинути и брисани из Правилника о систематизацији. У току поступка је утврђено да је послодавац 11. септембра 2018. године, донео Одлуку о увођењу организационих промена бр. 10-329/2018, на основу које је донет Правилник о изменама и допунама Правилника о систематизацији послова бр. 10-330/2018 од 11. септембра 2018. године, којим су укинути послови: Сарадника и Стручног сарадника за подршку у раду пословних јединица, наплату потраживања и административне послове у Регионалним центрима Нови Сад и Исток – Запад. Након ступања на снагу измена Правилника, Послодавац је донео Одлуку о решавању вишка запослених бр. 10-340/2018 од 25. септембра 2018. године, којом је између осталог, утврђено да послове који су изменама Правилника  укинути обављају четири запослена, за чијим радом последично престаје потреба, при чему послодавац нема могућности решавања њиховог радно-правног статуса одржавањем континуитета запослења. У складу са наведеним утврђено је да су, осим подносиоца притужбе, још троје запослених, различитог пола и животног доба, утврђени вишком запослених и то на основу истих критеријума: престанак потребе за обављањем послова на које су били распоређени услед технолошких, економских и организационих промена код Послодавца. Такође анализом достављених доказа, односно, анализом табеларног приказа и упоређивањем података о општој старосној структури запослених у 2018. години и података о старосној структури запослених којима је радни однос престао у 2018. години, може се закључити да је радни однос престао лицима свих старосних структура, као и да старосна структура лица којима је престао радни однос у Банци током 2018. године кореспондира општој старосној структури запослених у Банци. Наиме, међу запосленима којима је у току 2018. године престао радни однос највеће је учешће запослених старости између 30 и 39 година (40%), а ова категорија запослених чини 43% укупног броја запослених у Банци. Стога, сагледавајући утврђене чињенице и релевантне правне прописе, Повереник за заштиту равноправности је става да је банка Б. Б. пружила довољно доказа да престанак радног односа А. А., односно, његово утврђивање за вишак запослених код послодавца, није било у вези са његовим личним својством – старосно доба. Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да утврђивањем А. А.  за вишак запослених у банци Б. Б., те доношењем Решења о отказу уговора о раду бр. 7/17-21 од 26. септембра 2018. године, банка није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу и допуне притужбе А. А. поднете против банке Б. Б. због дискриминације на основу старосног доба.
    • У притужби и допунама притужбе, између осталог,  је наведено:

– да готово ни један мушкарац запослен у Банци не дочека пензију, већ га неколико година пред пензију прогласе за технолошки вишак;

– да је три године пре стицања услова за старосну пензију добио отказ уговора о раду, и да сматра да је на основу старосног доба дискриминисан;

– да су истог дана када и он отказ добили и колега 1959 годиште и колега 1962 годиште;

– да су у мају 2018. године отказ добилe и друге колеге;

– да је једини мушкарац за кога зна да је отишао у старосну пензију са 65 година живота члан Извршног одбора  банке (1952);

– да као сведоке предлаже В. В. и Г. Г., с обзиром да су му њихове адресе познате;

– да му је три године пре пензије отказан уговор о раду као технолошком вишку, а да му није  понуђено неко друго радно место.

  • У прилогу притужбе и допуне притужбе достављена је фотокопија Решења број: 7/17-21 од 26. септембра 2018. године, којим се отказује Уговор о раду број 3172/11-1 од 29. августа 2001. године, са свим припадајућим анексима.
  • Повереник за заштиту равноправности упутио је 14. јануара 2019. године сведокињи В. В. захтев да се у року од 15 дана од дана пријема дописа изјасни о наводима из притужбе. Захтев Повереника В. В. примила је 16. јануара 2019. Међутим, Повереник до дана доношења овог мишљења није примио изјаву В. В..
  • У току поступка је, у складу са одредбом члана 37. став 1. Закона о забрани дискриминације,[1] прибављена изјава сведока Г. Г..
  • У изјави сведока Г. Г., између осталог, наведено је:
  • да је радни однос са банком, прекинуо априла 2018. године и да се од тада па до 30. новембра 2019. године налази на евиденцији Националне службе за запошљавање, пошто 1. децембра 2019. стиче право на превремену пензију;
  • да је А. А., колико му је познато проглашен за технолошки вишак у истој Банци доста касније, те му није познато како и под којим условима је дошло до прекида радног однос са њим.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење од Д. Д.председника Извршног одбора банке Б. Б..У изјашњењу банке, коју заступа Ђ. Ђ. директор Службе правних послова, на основу пуномоћја Опу бр. 630/2017, између осталог наведено је:
  • да се неистинитост тврдњи подносиоца притужбе једноставно утврђује увидом и упоређивањем података о општој старосној структури запослених код послодавца у 2018. години и података о старосној структури запослених којима је радни однос престао у току 2018. године (међу којима је и подносилац притужбе);
  • да се проценат учешћа запослених старијих од 50 година у општој структури запослених у 2018. години и проценат заступљености ове категорије међу запосленима којима је радни однос код Послодавца престао, у потпуности подударају;
  • да је у 2018. години код Послодавца било запослено укупно 1.117 лица, од чега 211 запослених старосне доби од 50 или више година, што чини 19% укупног броја запослених у Банци;
  • да је у току 2018. године радни однос у Банци престао за 100 запослених, од чега је 20 запослених старосне доби од 50 или више година, што чини 20% запослених којима је радни однос престао у току ове године;
  • да старосна структура лица којима је радни однос у Банци престао у току 2018. године кореспондира општој старосној структури запослених у Банци, што је јасан показатељ да престанак радног односа у Банци ни на који начин није повезан, нити условљен старошћу запослених;
  • да је нпр. међу запосленима којима је у 2018. години престао радни однос највеће учешће запослених старости између 30 и 39 година (40%), што је логично с обзиром да ова категорија запослених чини 43% укупног броја запослених код Послодаваца;
  • да је највеће одступање између опште старосне структуре и структуре запослених којима је престао радни однос у 2018. години управо у најмлађој категорији – од 20 до 29 година. Од 100 запослених којима је радни однос престао у 2018. године, овој категорији припада 21 запослени (што је 21% од укупног броја запослених којима је престао радни однос), док је учешће ове категорије у општој структури запослених у Банци нешто ниже и износи 15%;
  • да је више него очигледно да не може бити говора о било каквој дискриминацији по основу старосне доби, односно, да су потпуно неутемељени наводи подносиоца притужбе да је по овом основу дискриминисан због тога што има преко 50 година;
  • да је подносиоцу притужбе радни однос у Банци престао у поступку решавања вишка запослених, због тога што је услед технолошких, организационих и економских промена код Послодавца престала потреба за обављањем његових послова, те су ови послови укинути и брисани из правилника о систематизацији;
  • да је послодавац 11. септембра 2018. године, донео Одлуку о увођењу организационих промена бр. 10-329/2018, којом је на основу анализе постојеће организационе структуре и ефикасности процеса рада, те сагледавања њене организационе, функционале и економске оправданости констатовано да је престала потреба за обављањем послова Сарадника и Стручног сарадника за подршку у раду пословних јединица наплату потраживања и админстративне послове у Регионалним центрима Нови Сад и Исток-Запад;
  • да је Одлуком констатовано да је потребно реорганизовати ове организационе делове, односно прилагодити број и врсту систематизованих послова реалним потребама организације и процеса рада у наведеним организационим јединицама, а ради унапређења ефикасности пословања, постизања оптималног ангажовања људских ресурса и рационализације трошкова овог дела пословних операција;
  • да је на основу Одлуке, донет Правилник о изменама и допунама Правилника о систематизацији послова бр. 10-330/2018 од 11. септембра 2018. године, којим су укинути послови Сарадника и Стручног сарадника за подршку у раду пословних јединица, наплату потраживања и административне послове у Регионалним центрима Нови Сад и Исток-Запад;
  • да је након ступања на снагу Измена Правилника, Послодавац донео Одлуку о решавању вишка запослених бр. 10-340/2018 од 25. септембра 2018. године, којом је између осталог, утврђено да послове који су Изменама Правилника укинути обављају четири запослена, за чијим радом последично престаје потреба, при чему послодавац нема могућности решавања њиховог радно-правног статуса одржавањем континуитета запослења;
  • да је Одлуком о вишку даље утврђено да ће радно-правни статус четири запослена на укинутим пословима, за чијим је радом престала потреба, бити решен на основу члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, отказом од стране Послодавца уз претходну исплату отпремнине, у складу са одредбом члана 158. Закона о раду  и члана 93. Колективног уговора код Послодавца;
  • да је Послодавац, у складу са наведеним, 26. септембра 2018. године, донео Решење о отказу уговора о раду бр. 7/17-21, којим је отказан уговор о раду подносиоцу притужбе А. А., због тога што је услед технолошких, организационих и економских промена престала потреба за обављањем послова за које је запослени закључио уговор о раду;
  • да је евидентно да не може бити речи о дискриминацији по основу старости, јер је подносилац притужбе и утврђен као вишак применом објективних критеријума који се односе искључиво на престанак потребе за обаљањем уговорених послова, а не на основу било ког личног својства подносиоца притужбе, нити било ког другог запосленог;
  • да никако не може постојати интерес послодавца да „таргетира“ запослене старије доби, односно запослене са дужим радним стажом код Послодавца, јер ови запослени, сходно Закону о раду и Колективном уговору код Послодавца, остварују право на знатно више износе отпремнине у односу на запослене са мањим бројем пуних година рада код Послодавца;
  • да је подносиоцу притужбе пре престанка радног односа исплаћена отпремнима од 965.768,40 динара, с обзиром да је код Послодавца остварио пуних 28 година радног стажа, те је неодржива теза да би Послодавац на овај начин вршио дискриминацију према запосленима по цену да поступа директно супротно својим очигледним економским интересима;
  • да су нетачни наводи подносиоца притужбе да није покренуо судски спор, наиме подносилац притужбе је 3, децембра 2018. године, поднео тужбу Основном суду у Вршцу која је заведена под 5П1 бр.230/2018, а којом је тражио исплату износа од 52.164,14 динара на име отпремнине, сматрајући да му је отпремнина при престанку радног односа на основу Решења о отказу неосновано умањења за наведени износ;
  • да се подносилац притужбе пре покретања судског поступка са овим захтевом обраћао и Послодавцу, дана 30. новембра 2018. године, као и да су му надлежне службе Банке, након извршених провера, одговориле и објасниле у чему се огледају разлике у примењеној методологији обрачуна Банке и подносиоца притужбе, као и прописе који уређују ову материју;
  • да подносилац притужбе ни у обраћању Послодавцу, ни у судском спору против Послодавца поводом Решења о отказу, није истицао тврдње које наводи у притужби Поверенику, нити било које аргументе који би указивали (макар и индиректно) на постојање дискриминације по било ком основу;
  • да сматрају да овакво поступање представља јасну индицију да подносилац притужбу није поднео са циљем заштите било којих својих права и интереса, већ искључиво са циљем да створи притисак на Послодавца да спор који је у току оконча мимо суда, односно исплати подносиоцу износ који је он самоиницијативно обрачунао, а који нема никакво законско (правно) утемељење;
  • да је Банка безрезервно посвећена спречавању било каквог облика дискриминације, при чему је највише стандарде ове заштите, како домаће тако и европске и светске, непосредно инкорпорирала у своје опште акте;
  • да Банка функционише у оквиру групе, чији оснивачки акт, из давне 1819. године, забрањује дискриминацију по основу старости, пола, социјалног статуса и националности;
  • да Банка у свом пословању, поред прописа Републике Србије, примењује све директиве Европске уније које се односе на равноправност и забрану дискриминације, диверзитет и инклузију и непоколебљиво је посвећена стварању радне средине у којој сваки запослени има једнаке могућности за раст и развој;
  • да осим што су одредбе о равноправности, диверзитету, инклузији и забрани сваке дискриминације инкорпориране у Колективни уговор и Кодекс понашања, Банка је још 2017. године усвојила посебан акт – Политику диверзитета и инклузије, којим је између осталог, именован посебан координатор који посредује или предузима радње у случају притужби у вези са дискриминацијом;
  • да се подносилац притужбе никада, током 28 пуних година рада у Банци, никоме није обратио са било каквим захтевом или тврдњом о некаквој наводној дискриминацији, нити је ове тврдње истицао у поступку решавања вишка запослених који је резултирао доношењем Решења о отказу. Такође, подносилац се ни при обраћању Послодавцу, након престанка радног односа, није позивао ни на какву дискриминацију, као ни у судском спору, који је у току поводом Решења о отказу.

1.8. У прилогу изјашњења, Никола Лапчевић, дирктор Службе правних послова доставио је следеће прилоге: 1) табеларни приказ података о старосној структури запослених; 2) Одлуку о увођењу организационих промена бр. 10-329/2018 од 11. септембра 2018. године; 3) Правилник о изменама и допунама Правилника о систематизацији  послова бр. 10-330/2018 од 11. септембра 2018. године; 4) Одлуку о решавању вишка запослених бр. 10-340/2018 од 25. септембра 2018. године; 5) тужбу подносиоца притужбе против Банке, заведене код Основог суда у Вршцу под П1 бр. 230/2018 од 3. децембра 2018. године; 6) преписку, вођену електронском поштом, између подносиоца притужбе и Банке; 7) Политику диверзитета и инклузије од 4. јула 2017. године; 8) Јавнобележнички запис ОПУ:630-2017 ради давања пуномоћја.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Увидом у наводе из притужбе и изјашњења, утврђено је да је А. А. у банци Б. Б.обављао послове Стручног сарадника за подршку у раду пословних јединица, наплату потраживања и административне послове, Регионални центар Исток-Запад, Сектор продаје за становништво, мала предузећа и предузетнике.

 

  • Увидом у Одлуку о увођењу организационих промена бр.10-329/2018 од 11. септембра 2018. године, констатовано је да је на основу анализе постојеће структуре и ефикасности процеса рада у организационим деловима систематизованим код Послодавца Правилником о организацији и систематизацији послова, односно претходног системског сагледавања организационе, функционалне и финансијске оправданости свих систематизованих послова код Послодавца и информација руководилаца о оптималном броју запослених по организационим деловима послодавца, утврђено да је у циљу остваривања максималне продуктивности и пословних резултата у постојећем тржишном окружењу и условима пословања, неопходно код послодавца спровести реорганизацију појединих организационих делова, ради прилагођавања броја и врсте систематизованих послова реалним потребама процеса и организације, чиме се постиже унапређење ефикасности организације и процеса рада, оптимално ангажовање људских ресурса и рационализација трошкова. У складу са наведеним утврђено је да је у Сектору продаје за становништво, мала предузећа и предузетнике престала потреба за обављањем послова Сарадника и Стручног сарадника за подршку у раду пословних јединица наплату потраживања и админстративне послове у Регионалним центрима Нови Сад и Исток -Запад.

 

  • Увидом у Правилник о изменама и допунама Правилника о организацији и систематизацији послова број 10-330/2018 од 11. септембра 2018. године утврђено је да се мења Систематизациони акт и Каталог послова који представљају саставни део Правилника о организацији и систематизацији послова  тако што се у Сектору продаје за становништво, мала предузећа и предузетнике укидају послови  Сарадника и Стручног сарадника за подршку у раду пословних јединица наплату потраживања и админстративне послове у Регионалним центрима Нови Сад и Исток-Запад.

 

  • Увидом у Одлуку о решавању вишка запослених бр. 10-340/2018 од 25. септембра 2018. године, којом је између осталог, утврђено да послове који су Изменама Правилника укинути обављају четири запослена на неодређено време (међу којима је и подносилац притужбе), за чијим радом последично престаје потреба, при чему послодавац нема могућности решавања њиховог радно-правног статуса одржавањем континуитета запослења, с обзиром да су организационе промене које су резултирале доношењем ове Одлуке, управо усмерене на постизање оптималног броја и упослености запослених. У одлуци је дата комплетна квалификациона структура, године старости, стаж осигурања код Послодавца, послови које запослени обављају, као и основни лични подаци. Тако је утврђено да осим подносиоца притужбе А. А. који је обављао послове Стручног сарадника за подршку у раду пословних јединица, наплату потраживања и административе послове, који има 61 годину старости и 28 година стажа осигурања код Послодавца, радни однос престао и  колегиници која је обављала послове Стручног сарадника за подршку у раду пословних јединица, наплату потраживања и административе послове, која има 36 година старости и 12 година стажа осигурања код Послодавца, затим другој колегиници запосленој која је обављала послове Сарадника за подршку у раду пословних јединица, наплату потраживања и административе послове, која има 56 година старости и 12 година стажа осигурања код Послодавца и колегиници која је обављала послове Сарадника за подршку у раду пословних јединица, наплату потраживања и административе послове, која има 59 година старости и 34 година стажа осигурања код Послодавца. Такође, утврђено је да ће радно-правни статус четири запослена на укинутим пословима, за чијим је радом престала потреба, бити решен на основу члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, отказом од стране Послодавца уз претходну исплату отпремнине у складу са одредбом члана 158. Закона о раду и члана 93. Колективног уговора код Послодавца.

 

  • Увидом у Решење број 7/17-21, од 26. септембра 2018. године, утврђено је да је подносиоцу притужбе А. А., који код Послодавца обавља послове Стручни сарадник за подршку у раду пословних јединица, наплату потраживања и административне послове, Регионални центар Исток-Запад, Сектор продаје за становништво, мала предузећа и предузетнике отказан Уговор о раду број 3172/11-1 од 29. августа 2001. године, са свим припадајућим Анексима и Уговором о раду број 1/161 од 1. фебруара 2015. године са свим припадајућим Анексима. Такође је утврђено да се Уговор о раду отказује због тога што је услед технолошких, економских и организационих промена престала потреба за обављањем послова које је Запослени обављао, а самим тим и за радом Запосленог, да радни однос престаје дана 30. септембра 2018. године, као и да Запосленом припада отпремнина од 965.768,40 динара, коју је Послодавац дужан да исплати пре престанка радног односа.

 

  • Увидом у тужбу ради дуга из радног односа, коју је поднео подносилац притужбе А. А. против банке Б. Б., дана 3. децембра 2018. године, Основном суду у Вршцу, која је заведена под 5П1 бр.230/2018, утврђено је да је подносилац притужбе тражио исплату износа од 52.164,14 динара на име отпремнине, сматрајући да му је отпремнина која је на основу Решења о отказу исплаћена дана 27. септембра 2018. године, у износу од 965.768,40 динара неосновано умањена за  наведени износ.

 

  • Увидом у преписку вођену електронском поштом утврђено је да се подносилац притужбе пре покретања судског поступка са овим захтевом обраћао и Послодавцу током месеца новембра 2018. године, као и да су му надлежне службе Банке након извршених провера одговориле и објасниле у чему се огледају разлике у примењеној методологији обрачуна Банке и подносиоца притужбе, као прописе који уређују ову материју.

 

  • На основу навода из изјашњења и доказа достављених уз изјашњење табеларног приказа старосне структуре запослених утврђено је да је у 2018. години код Послодавца било запослено укупно 1.117 лица, од чега 168 запослених старосне доби од 20-29 година, што чини 15% укупног броја запослених у Банци, 483 запослена старосне доби од 30-39 година, што чини 43% укупног броја запослених у Банци, 255 запослених старосне доби од 40-49 година, што чини 23% укупног броја запослених у Банци, и 211 запослених старосне доби од 50 или више година, што чини 19% укупног броја запослених у Банци.

 

Затим, из табеларног приказа старосне структуре запослених којима је престао радни однос у 2018 години утврђено је да је током 2018. године престао радни однос 21 запосленом старосне доби од 20-29 година, 40 запослених старосне доби од 30-39 година, 19 запослених старосне доби од 40-49 година и 20 запослених старосне доби преко 50 година.

 

Такође, из табеларног приказа основа престанка радног односа запослених у 2018. години утврђено је да је  због истека уговора на одређено време престао радни однос 16 запослених, да је због остваривања права на пензију престао радни однос 3 запослених, због отказа од стране послодавца престао радни однос 41 запосленом, због споразумног престанка радног односа  престао је радни однос 25 запослених, због отказа од стране послодавца престао је радни однос 15 запослених.

 

  • Увидом у Политику диверзитета и инклузије банке Б. Б., од 4. јула 2017. године, утврђено је да се у делу Опште информације између осталог наводи да су  принципи диверзитета и инклузије Банке уграђени у Кодекс понашања који ставља нагласак на обезбеђење радне снаге без дискриминације и узнемиравања, у којој се цени рад и вредност сваке особе, без обзира на пол, старост, брачно стање, сексуалну оријентацију, инвалидитет, расу, боју коже, верску и политичку припадност, етничко порекло, националност, држављанство или било који други аспект који није везан за запослење. Такође, увидом у део 4.1.2. Смернице за запослене, Забрана дискриминације и узнемиравања утврђено је да се наводи да банка Б. Б. има координатора који посредује или предузима радње у случају притужби у вези са дискриминацијом или узнемиравањем, као и  прати учесталост и врсту притужби везаних за дискриминацију; да банка Б. Б. има  установљену  транспарентну и јасно дефинисану политику или процес за решавање питања дискриминације и узнемиравања, као и да је доступна свим запосленима преко интернета и током фазе увођења у посао; да се информације и мере у циљу подизања свести о спречавању дискриминације и узнемиравања у континуитету се обезбеђују менаџерима и запосленима.

 

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације и друге прописе.

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[3].

3.3. Препорука Међународне организације рада бр. 162  која се односи на старије раднике и на све раднике који се сусрећу са тешкоћама при запошљавању и раду због чињенице да су старији, обавезује све државе чланице да спрече дискриминацију старијих радника и да промовишу принцип једнакости без обзира на године живота радника.

3.4.  Устав Републике Србије  у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако члана 16. став 1. забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Поред осталог, одредбом члана 23. став 1. прописано је да је забрањена дискриминација лица на основу старосног доба.

3.6. Закон о раду[4]  забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство.

Анализа навода из притужбе, доказа и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

 

3.7. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је банка Б. Б., утврђивањем А. А. за вишак запослених, извршила акт дискриминације на основу његовог личног својстава – старосног доба. С обзиром на овлашћења Повереника за заштиту равноправности, предмет овог поступка није испитивање да ли је послодавац, спроводећи промене у организацији обављања послова, поступао у складу са прописима којима се регулишу радни односи, већ искључиво испитивање евентуалног постојања повреде Закона о забрани дискриминације.

3.8. Да би се одговорило на питање да ли је поступање банке Б. Б. било дискриминаторно, важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је банка Б. Б. извршилa акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на банци Б. Б.. С тим у вези, у притужби се наводи да готово ни један мушкарац запослен у Банци не дочека пензију, већ га прогласе за технолошки вишак, те да подносилац притужбе сматра да је дискриминисан, јер је три године пре стицања услова за старосну пензију добио отказ уговора о раду. Подносилац притужбе у корист својих навода предложио је и сведока који је у свом исказу навео да је радни однос са банком Б. Б., прекинуо  30. априла 2018. године и да се од тада па до 30. новембра 2019. године налази на евиденцији Националне службе за запошљавање, пошто 1. децембра 2019. стиче право на превремену пензију. Стога, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је банка Б. Б.понудила пружају довољно основа за закључак да је поступање Банке било засновано на закону и објективним разлозима који нису у вези са старосним добом подносиоца притужбе.

3.9. С тим у вези, Повереник је ценио наводе из изјашњења директора Службе правних послова који наводи се да је   подносиоцу притужбе отказан уговор о раду због тога што је услед технолошких, организационих  и економских промена престала потреба за обављање послова  за које је запослени закључио уговор о раду. У образложењу решења о отказу уговора о раду А. А. наведено је „на основу анализе постојеће структуре и ефикасности процеса рада у организационим деловима систематизованим код Послодавца Правилником о организацији и систематизацији послова бр. 1436/2018-420-2 од 24.05.2018. године, односно претходног системског сагледавања организационе, функционалне и финансијске оправданости свих систематизованих послова код Послодавца и информација руководилаца о оптималном броју запослених по организационим деловима Послодавца, Послодавац је утврдио да је у циљу остваривања максималне продуктивности и пословних резултата у постојећем тржишном окружењу и условима пословања, неопходно код послодавца спровести реорганизацију појединих организационих делова, ради прилагођавања броја и врсте систематизованих послова реалним потребама процеса и организације, чиме се постиже унапређење ефикасности организације и процеса рада, оптимално ангажовање људских ресурса и рационализација трошкова овог дела пословних операција. У складу са наведеним Послодавац је дана 11.09.2018. године донео Одлуку о увођењу организационих промена број 10-329/18, као и Правилник о изменама и допунама  Правилника о организацији и систематизацији послова бр. 10-330/2018 којим је извршена реорганизација у оквиру организационих делова код Послодавца тако што су кроз брисање одређеног броја послова измењени број и систематизација послова који се обављају код Послодавца, у циљу повећања ефикасности организације рада послодавца и његовог прилагођавања реалним потребама пословања, те су, између осталог укинути и брисани послови Стручни сарадник за подршку раду пословних јединица, наплату потраживања и административне послове, Регионални центар Исток-Запад, Сектор продаје за становништво, мала предузећа и предузетнике, које је Запослени обављао. Дана 25.09.2018. године Послодавац је донео Одлуку о решавању вишка запослених, број 10-340/2018 којом је утврђено да је престала потреба за обављањем Послова и радом Запосленог те је Запослени утврђен вишком запослених Послодавац је размотрио могућност решавања радноправног статуса Запослених одржавањем континуитета запослења, али је утврђено да за таквим решењем нема могућности, с обзиром да су организационе промене које су резултирале доношењем Одлуке о вишку, управо усмерене на постизање оптималног броја и упослености Запослених.“

 

3.10. Поред тога, Повереник за заштиту равноправности ценио је наводе из изјашњења и достављене доказе који указују да су послови које је подносилац притужбе као запослени обављао укинути, изменама Правилника, због престанка потребе за њиховим обављањем, те су последично сви запослени на тим пословима утврђени као вишак и да је свима престао радни однос код Послодавца на исти начин као и подносиоцу притужбе. Анализом приложених доказа утврђено је да је осим А. А. за вишак запослених проглашено још троје запослених и то: Е. Е., која је обављала послове Стручног сарадника за подршку у раду пословних јединица, наплату потраживања и административне послове, која има 36 година старости и 12 година стажа осигурања код Послодавца, затим Ж. Ж.. , која је обављала послове Сарадника за подршку у раду пословних јединица, наплату потраживања и административне послове, која има 56 година старости и 12 година стажа осигурања код Послодавца и З. З. која је обављала послове Сарадника за подршку у раду пословних јединица, наплату потраживања и административне послове, која има 59 година старости и 34 година стажа осигурања код Послодавца.

 

3.11. Повереник за заштиту равноправности анализирао је наводе из изјашњења да је у 2018. години у бнаци Б. Б., било запослено 1.117 лица, од чега 211 запослених старосне доби од 50 или више година, што чини 19% укупног броја запослених у Банци, а да је у току 2018. године радни однос у Банци престао за 100 запослених, од чега је 20 запослених старосне доби од 50 или више година, што чини 20% запослених којима је радни однос престао у току 2018. године.

 

Даљом анализом табеларног приказа и упоређивањем података о општој старосној структури запослених у 2018. години и података о старосној структури запослених којима је радни однос престао у 2018. години, произилази да је током 2018. године, престао радни однос 21 запосленом старосне доби од 20-29 година, 40 запослених старосне доби од 30-39 година, 19 запослених старосне доби од 40-49 година и 20 запослених старосне доби преко 50 година.

 

Имајући у виду наведено, може се закључити да је међу запосленима којима је у току 2018. године престао радни однос највеће учешће запослених старости између 30 и 39 година (40%), с обзиром да ова категорија запослених чини 43% укупног броја запослених код Банке. Такође из наведених података произилази да је највеће одступање између старосне структуре и структуре запослених којима је престао радни однос у 2018. години у најмлађој категорији лица, од 20-29 година, с обзиром да од 100 запослених којима је престао радни однос у 2018. години, овој категорији припада 21 запослени (што је 21% од укупног броја запослених којима је престао радни однос), док је учешће ове категорије у општој структури запослених у Банци 15%.

3.12. Повереник за заштиту равноправности констатује да је на основу приложених доказа евидентно да су током 2018. године, у складу са Правилником о изменама и допунама  Правилника о систематизацији послова бр. 10-330/2018 од 11. септембра 2018. године осим подносиоца притужбе, још троје запослених, утврђени вишком запослених и то на основу истих критеријума: престанак потребе за обављањем послова на које су били распоређени услед технолошких, економских и организационих промена код послодавца.  Такође, имајући у виду изјашњење и приложене доказе, може се закључити  да старосна структура лица којима је престао радни однос у Банци током 2018. године кореспондира општој старосној структури запослених у Банци. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности је става да је банка Б. Б., пружила довољно доказа да престанак радног односа А. А., односно, његово утврђивање за вишак запослених код послодавца, није било у вези ни са једним његовим личним својством, укључујући пол и старосно доба.

 

 

  1. МИШЉЕЊЕ

Утврђивањем А. А. за вишак запослених уБанци, те доношењем Решења о отказу уговора о раду бр. 7/17-21 од 26. септембра 2018. године, бнака Б. Б.није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[4]  „Службени гласник РС“, број 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/2014, 13/17-одлука УС и 95/18- аутентично тумачење, члан 18.

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon1233-18 Није утврђена дискриминација на основу старосног доба у области запошљавања или на послу Download


Print Friendly, PDF & Email
back to top