бр. 110-00-5/2023-02 датум: 4.12.2023.године

МИНИСТАРСТВО ДРЖАВНЕ УПРАВЕ И ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Бирчанинова 6

Београд 11000

Предмет: Мишљење на Предлог уредбе о Централној кадровској евиденцији

Веза Ваш број: 011-00-46/23-20

Поштовани/е,

Министарство државне управе и локалне самоуправе је дописом број 011-00-46/23-20, од 28.11.2023. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности Предлог уредбе о Централној кадровској евиденцији, са образложењем (у даљем тексту: Предлог уредбе), ради давања мишљења.

Са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности (у даљем тексту: Повереник), дајемо следеће мишљење:

Повереник најпре указује да Предлог уредбе није препознао посебан положај независних и самосталних државних органа, као што је Повереник за заштиту равноправности у односу на друге државне органе и друге органе државне управе. С тим у вези, најпре указујемо да је чланом 1. Закона о забрани дискриминације прописано да се овим законом установљава Повереник за заштиту равноправности (у даљем тексту: Повереник), као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених овим законом. Такође овим законом је прописано да Повереника бира Народна скупштина већином гласова свих народних посланика, на предлог одбора надлежног за уставна питања (члан 28). Чланом 32. истог закона прописано је да Повереник има стручну службу која му помаже у вршењу његових надлежности (став 1), као и да Повереник доноси акт, на који сагласност даје Народна скупштина, којим уређује организацију и рад своје стручне службе (став 3). Повереник има три помоћника (став 4), које он  распоређује (став 6). Ставом 7. овог члана прописано је да Повереник самостално одлучује, у складу са законом, о пријему лица у радни однос у стручну службу, руковођен потребом професионалног и делотворног вршења своје надлежности, док је ставом 8. прописано да се на запослене у стручној служби Повереника сходно примењују прописи о радним односима у државним органима. Такође ставом 10. овог члана прописано је да се финансијска средства за рад Повереника, његових помоћника и његове стручне службе обезбеђују у буџету Републике Србије, на предлог Повереника.

Законом о забрани дискриминације је прописана само сходна примена Закона о државним службеницима, значи у мери колико је то могуће имајући у виду одредбе закона којим је основан Повереник.

Дакле, на избор Повереника и помоћника, на њихов положај, стручну службу Повереника, као и на финансирање и подношење извештаја, примењују се одредбе Закона о забрани дискриминације који се у том делу има сматрати посебним законом (lex specialis). Повереник је Одлуком о раду стручне службе Повереника образовао и уредио своју стручну службу. Поред тога донет је и Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Стручној служби Повереника, организована је и канцеларија ван седишта, разврстани положаји, руковођење у Служби Повереника, извршилачка радна места, рад Жалбене комисије Повереника и др.

Одредбама Закона о дружавним службеницима препозната је посебност независних државних органа тако што су на другачији начин уређена поједина права из овог закона, односно тако што је уређење ових права остављено да други органи уреде својим актима или на други начин и  то: члан 34. став 2.- положаји у другим органима; члан 44. став 3. – разврставање радних места; члан 61. став 1. – изузетак у спровођењу интерних конкурса у осталим државним органима; члан 75. став 1. – сходна примена одредби о интерном јавном конкурсу за положаје у другим органима; члан 75. став 2. -састав конкурсне комисије за попуњавање положаја за друге дрћавне органе; члан 156. – доношење кадровског плана у осталим државним органима. Наведени изузеци од непосредне примене Закона о државним службеницима спроведени су и у уредбама које су донете на основу овог закона, међутим Предлог уредбе не уважава ову различитост.

Законом о систему плата запослених у јавном сектору[1]  прописано је да Посебан каталог звања, положаја и функција у Народној скупштини, служби председника Републике и Уставном суду сачињавају ти органи, посебан каталог у судовима сачињава Високи савет судства, у јавним тужилаштвима Државно веће тужилаца, у органима државне управе Служба за управљање кадровима, у другим државним органима – ти органи, у органима аутономне покрајине надлежан орган аутономне покрајине, а у органима јединице локалне самоуправе министарство надлежно за послове локалне самоуправе. Посебни каталози се објављују на интернет презентацијама тих органа и достављају министарству ради сачињавања и објављивања Општег каталога на интернет презентацији министарства. Ова одредба закона такође указује на посебан положај Повереника као независног државног органа.

Имајући у виду све наведено мишљења смо да се Предлогом уредбе нарушава положај Повереника и других независних државних органа који је препознат у законима као актима непосредно више правне снаге. Како је и у другим законским текстовима препозната посебност Повереника, и како је Законом о забрани дискриминације прописано да се Закон о државним службеницима само сходно примењује, односно у мери којом се не нарушава независнос и самосталност Повереника, мишљења смо да одредбе Предлога уредбе треба у том смислу усагласити са одредбама ових закона.

У Образложењу је, између осталог, наведено да су разлози за доношење Предлога уредбе релевантни стратешки документи Републике Србије, као што је Стратегија реформе јавне управе у Републици Србији за период од 2021. до 2030. године, односно припадајући акциони план, који, како је наведено у Образложењу, „прописују обавезност успостављања Централне кадровске евиднеције који би обезбеђивао потребне податке за израду аналитичких извештаја и увида у стање обаласт управљања људским ресурсима у државним органима и органима АП и ЈЛС“. С тим у вези наглашавамо да, с обзиром на овако постављену сврху увођења централне кадровске евиденције, не представља проблем да Повереник по потреби доставља статистички обрађене податке Централној кадровској евиденцији.

Даље, у Образложењу је наведено да је циљ „да се растерете одминистративне обавезе које имају органи, односно кадровске јединице у области управљања људским ресурсима, кроз аутоматизацију процеса и размену податка што доводи до уштеде времена и смањења потреба за новим запосленима који би се бавили само администативним кадровским пословима“. С тим у вези, поставља се питање на који начин ће се органи, односно кадровске јединице у области управљања људским ресурсима растеретити обављања ових послова, с обзиром да управо ови запослени и даље морају прикупљати и достављати тражене податке, у складу са процедурама. Наиме, Предлог уредбе, у члану 3. став 2. прописује да „Служба управља и отвара корисничке налога за органе ради уноса података у Централну кадровску евиденцију. Даље, члан 4. став 1. Предлога уредбе прописује да „Податке за Централну кадровску евиденцију органи су дужни да доставе уносом у информациони систем“. Под претпоставком да ће сваки орган морати да и даље води своју интерну базу података, економичности ради, чини се да ће, увођењем овакве базе, заправо, запослени имати додатни посао.

Поред наведеног поставља се питање и обима и врсте података који ће се уносити у Централну кадровску евиденцију, приступа овим подацима, сврхе обраде и размене података. Повереник подсећа да подаци као што су датум, место и држава рођења, држављанство, верски празник, вероисповест, без обзира што је наглашено да се овај податак добровољно доставља, подаци о члановима породице и сродницима представљају и податке на основу којих једно лице потенцијално може бити дискриминисано, посебно ако је нејасно који органи и за које потребе међу собом врше размену ових података. С тим у вези користимо прилику да укажемо на одредбе Закона о забрани дискриминације који у члану 2. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима (у даљем тексту: лична својства).^[2]

С тим у вези, Повереник посебно скреће пажњу на члан 5. став 1. Предлога уредбе у којем је наведено да „синхронизација и размена података Централне кадровске евиденције са осталим техничким системима за електронску размену података вршиће се преко сервисне магистрале органа државне управе који обавља послове државне управе који се односе на развој и примену стандарда и мера у увођењу информационо-комуникационих технологија у органима државне урпаве и службама владе или путем појединачних веб сервиса, по потреби“. У ставу 2. овог члана прописано је да „Успостављање евиденције података, сервисима преко Портала е-управе и државне сервисне магистрале користиће се да Централна кадровска евиденција сакупи ажуриране (уместо ажурне) податке и обезбеди своје евиденције за потребе других система“.  Поставља се питање који су остали технички системи којима ће бити доступни подаци који се налазе у Централној кадровској евиденцији, ко ће бити овлашћена лица која ће моћи да имају увид и право и могућност да користе те податке, на који начин ће се филтрирати подаци из збира података уколико одређеном техничком систему нису потребни сви расположиви подаци, а посебно како ће бити ови подаци заштићени од злоупотребе, с обзиром да ближе објашњење није дато како у Предлогу уредбе тако ни у Образложењу.

Повереник је мишљења да би предлагач, а с обзиром на врсту података који се траже и који ће бити доступни у Централној кадровској евиденцији, и шире (подаци ће се размењивати са осталим техничким системима пеко сервисне магистрале органа државне управе..), морао детаљније да прецизира права и процедуре коришћења ових података, посебно у циљу превенирања дискриминаторних аката који су, неретко, базирани, на личним својствима државних службеника и других лица, у складу са Предлогом уредбе, који ће се налазити у предметној евиденцији.

Предлогом уредбе није прецизирана још једна реална ситуација, када, примера ради, запослени жели да пружи податак о томе који верски празник обележава, и/или које је вероисповести у оквиру органа државне управе у којем ради, али не жели да тај податак буде део Централне кадровске евиденције. На који начин овај запослени тражи брисање из евиденције оваквог податка, односно које су прописане процедуре у вези са тим.

Одредбама члана 2. став 2. Закона о заштити података о личности прописано је да одредбе посебних закона којима се уређује обрада података о личности морају бити у складу са овим законом.  Одредбама члана 14. став 2. овог закона прописано је да, ако се ради о обради која је неопходна у циљу поштовања правних обавеза руковаоца, законом се одређује и сврха обраде података о личности, а ако се ради о обради која је неопходна у циљу обављања послова у јавном интересу или извршења законом прописаних овлашћења руковаоца, законом се прописује да је обрада неопходна у циљу обављања послова у јавном интересу или извршења законом прописаних овлашћења руковаоца, док је ставом 3. прописан да се законом из става 1. прописује јавни интерес који се намерава остварити, као и обавеза поштовања правила о сразмерности обраде у односу на циљ који се намерава остварити, а могу се прописати и услови за дозвољеност обраде од стране руковаоца, врста података који су предмет обраде, лица на које се подаци о личности односе, лица којима се подаци могу открити и сврха њиховог откривања, ограничења која се односе на сврху обраде, рок похрањивања и чувања података, као и друге посебне радње и поступак обраде, укључујући и мере за обезбеђивање законите и поштене обраде. С обзиром да важећим одредбама Закона о државним службеницима није прописана на јасан начин сврха, нити јавни интерес поставља се питање како је наведено могуће уредити Предлогом уредбе. Имајући у виду наведено, мишљења смо да је у овом делу потребно посебно прибавити мишљење Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Такође, у погледу сагласности са законом, нејасне су и одредбе члана 2. став 1. тачка 2) Предлога уредбе којим је прописано да ће Централна кадровска евиденција, између осталог, садржати и податке о лицима која су учествовала на јавном конкурсу, иако нису на раду у органу. Како члан 2. и члан 159. став 2. Закона о државним службеницима прописују да се Централна кадровска евиденција односи само на лица која већ имају својство државних службеника, односно намештеника, мишљења смо да је ову одредбу Уредбе потребно усагласити.

На крају, с обзиром да је чланом 7. Предлога уредбе прописано да се електронске евиденције података у Централној кадровској евиденцији иницијално обезбеђују преузимањем података из јединственог информационог система за централизовани обрачун зарада у јавном сектору, поставља се још једном питање сврхе успостављања Централне кадровске евиденције.  Поред тога неопходно је дефинисати о каквом се преузимању ради, односно који ће подаци бити преузети имајући у виду да ти подаци сем што су подаци о личности, у складу са Законом о забрани дискриминације, као што је већ наведено представљају и потенцијални основ дискриминације.

Имајући у виду све наведено, Повереник предлаже да се одредбе Предлога уредбе још једном размотре.

[1] („Службени гласник РС“, бр.18/16 и 108/16), члан 10. став 4.

[2] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“ бр. 22/09 и 52/21), члан 2. став 1. тачка 1

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1227-23 Мишљење на Предлог уредбе о Централној кадровској евиденцији