бр. 07-00-1402/2018-02  датум: 12.2.2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју су поднели ЦПС и CRD против гимназије Л. због дискриминације особа са инвалидитетом. У притужби је наведено да се у просторије гимназије Л. може ући само коришћењем степеница, које представљају трајну несавладиву архитектонску препреку за ученике и друге особе које се крећу уз помоћ инвалидских колица, јер не могу самостално, без помоћи других лица да уђу у објекат у којем се налазе учионице и служба гимназије. У прилогу притужбе достављена је и фотографија главног улаза у зграду гимназије Л. У изјашњењу директорке гимназије Л. наведно је да школа поред главног улаза има и други улаз из дворишта који је приступачан и кроз који се директно улази у просторије школе, као и да на свим улазима стално дежурају помоћни радници. Даље је наведено да гимназија ни ове ни ранијих година није имала запослене и ученике са инвалидитетом који се крећу помоћу инвалидских колица, као и да, уколико би дошло до уписа ученика са инвалидитетом, школа има учионицу у приземљу која је приступачна за све ученике. У прилогу изјашњења достављене су фотографије улаза у школску зграду из дворишта и фотографије просторија у које се долази кроз овај улаз. У току поступка је утврђено да гимназија Л. поред главног улаза има и улаз из дворишта школе који је приступачан особама са инвалидитетом које користе инвалидска колица, као и да тај улаз води директно у просторије школе. Због тога је Повереник за заштиту равноправности дао мишљење да гимназија Л. није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације и Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. Даље, у складу са надлежношћу из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, којим је прописано да Повереник препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, Повереник је упутио препоруку мера гимназији Лесковац да у оквиру Програма превенције дискриминације и дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, одреди мере и активности којим ће унапредити постојеће стандарде приступачности у установи и обезбедити оставаривање превенције дискриминације ученика, запослених и трећих лица на основу инвалидитета, а поводом приступачности зграде школе.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбу су поднели ЦПС и CRD против гимназије Л. због дискриминације особа са инвалидитетом.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да гимназија Л. није ученицима и осталим особама са инвалидитетом који се крећу уз помоћ инвалидских колица обезбедила несметан приступ објекту у којем су смештене учионице и службе ове установе;
• да се у просторије гимназије Л. може ући само коришћењем степеница, које представљају трајну несавладиву архитектонску препреку за ученике и друге особе које се крећу уз помоћ инвалидских колица, јер не могу самостално, без помоћи других лица да уђу у објекат у којем се налазе учионице и служба гимназије;
• да је на овај начин гимназија Л. повредила одредбе чл. 1. и 21. Устава Републике Србије, чл. 4. и 13. Закона о забрани дискриминације и чл. 13 и 16. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.
  • У прилогу притужбе достављена је и фотографија улаза у зграду гимназије Л.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је од директорке гимназије Л. затражено да се изјасни о наводима притужбе.
  • У изјашњењу директорке гимназије Л, између осталог, наведено је:
• да је гимназија Л. основана 1879. године и једна је од најстаријих школа на југу Србије, док је зграда у којој се сада налази школа изграђена 1945. године и под заштитом је Завода за заштиту споменика културе Ниш;
• да гимназију у овој школској години похађа 776 ученика, као и да има 83 запослених лица;
• да ни ове, ни ранијих година гимназија није имала ученике који се образују по ИОП-у или имају неку врсту инвалидитета или се крећу помоћу колица, нити таква запослена лица;
• да уколико би дошло до уписа ученика са инвалидитетом, школа има учионицу у приземљу која је приступачна за све ученике;
• да школа поред главног улаза има и други улаз из дворишта који је приступачан и кроз који се директно улази у просторије школе, као и да на свим улазима стално дежурају помоћни радници.
  • У прилогу изјашњења достављене су фотографије прилаза школи, дрворишта школе, улаза у гимназију из дворишта школе и ходника и просторија у које се долази кроз улаз из дворишта.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у фотографију која је достављена уз притужбу утврђено је да на улазу у зграду гимназије Л. постоје архитектонске баријере у виду више степеница, које онемогућавају особама које користе инвалидска колица и друга помагала за кретање да несметано уђу у зграду гимназије.
• Увидом у фотографије достављене уз изјашњење директорке гимназије Л, утврђено је да из дворишта школе постоји улаз који је приступачан особама са инвалидитетом која користе инвалидска колица. Утврђено је да на школској згради постоје двокрилна метална врата и рампа којом је премошћена висинска разлика и кроз која се улази у школску зграду. Даље, је у тврђено да са десне стране од овог улаза налази ходник из којег се улази у више просторија/учионица.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир  

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[3].

• Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
• Повереник даље указује да је Република Србија усвојила Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом[5], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства[6]. Конвенција под дискриминацијом на основу инвалидитета подразумева сваку разлику, искључивање или ограничење по основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области. Конвенцијом су обухваћени и сви облици дискриминације, укључујући и ускраћивање разумног прилагођавања, а државе уговорнице се обавезују да забране сваку дискриминацију по основу инвалидитета и гарантују особама са инвалидитетом једнаку и ефикасну правну заштиту од дискриминације по било ком основу. Чланом 9. Конвенције између осталог је прописано да ће у циљу омогућавања самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота, државе уговорнице предузети одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеде приступ, равноправно са другима, физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационе и комуникационе технологије и системе, као и другим погодностима и услугама које стоје на располагању јавности. Мере које укључују идентификовање и уклањање баријера за приступ, односе се, између осталог и на зграде.
• У Општем коментару број 2 (2014), на члан 9. Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Комитет за права особа са инвалидитетом најпре је истакао да је приступачност предуслов за самосталан живот и пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у друштву, као и да без приступа физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационо комуникационе технологије и системе, и друге услуге и погодности отворене за или намењене јавности, особе са инвалидитетом не би имале једнаке могућности за учешће у друштву у којем живе. Такође, Комитет је навео да особе са инвалидитетом треба да имају једнак приступ свим добрима, производима и услугама намењеним јавности на начин који ће поштовати достојанство тих особа и осигурати равноправно и ефикасно коришћење. Комитет сматра да ускраћивање приступа треба сматрати актом дискриминације, без обзира на то да ли га је починио неко из јавног или приватног сектора. Такође, Комитет истиче да приступачност треба обезбедити за све особе са инвалидитетом, без обзира на врсту потешкоћа са којом се особа сусреће и без прављења било каквих разлика по било ком личном својству особе са инвалидитетом. Даље, је наведено да право на приступачност загарантовано Конвенцијом има корен у постојећим људским правима, као што су право на једнак приступ јавним службама и сервисима гарантовано Међународним пактом о грађанским и политичким правима^[7] (члан 25 ц) и право на приступ било ком месту или услузи намењеним јавности, гарантовано Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације^[8] (члан 5 ф).
• Такође, Закључна запажања Комитета за права особа са инвалидитетом у вези са Иницијалним извештајем о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом[9] са препорукама за заштиту и унапређење положаја особа са инвалидитетом у наредном извештајном периоду (CRPD/C/SRB/CO/1), које је Републици Србији након представљања овог извештаја упутио Комитет за права особа са инвалидитетом УН, садрже и препоруку која се односи на израду свеобухватног плана приступачности и охрабривање у примени универзалног дизајна у свим областима, прикупљање и обраду статистичких података о особама са инвалидитетом и услугама које им се пружају и других.^[10] Наиме, Комитет је упутио Републици Србији препоруку да развије свеобухватан план за обезбеђивање приступачности уз ефикасан надзор и мапу пута која ће поставити полазне тачке за уклањање постојећих препрека и да промовише универзални дизајн за све зграде, јавне сервисе и јавни транспорт, као и приступачност информација и медија, посебно електронских медија, а све у складу са Општом препоруком број 2 на Приступачност. У том смислу, Комитет је упутио препоруку да држава чланица између осталог одреди довољно средстава за надзирање спровођења стандарда приступачности, уз подршку ажуриране националне базе података на својој територији, да утврди делотворне санкције за одвраћање које се могу наметнути због неспровођења и укључи организације особа са инвалидитетом у овај процес.
• Закон о забрани дискриминације дефинише дискриминацију као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби (објекти у којима се налазе седишта органа јавне власти, објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма, објекти који се односе на заштиту животне средине, за заштиту од елементарних непогода и сл.), као и јавним површинама (паркови, тргови, улице, пешачки прелази и друге јавне саобраћајнице и сл.), у складу са законом. Овом праву кореспондира дужност надлежних органа јавне власти да предузму мере ради уклањања баријера које особама са инвалидитетом ометају или отежавају приступ објектима у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. Чланом 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
• Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[11], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Одредбама члана 13. став 1. овог закона изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидитета у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби и јавним површинама, док је ставом 2. истог члана прописано да се под услугом, у смислу овог закона, сматра свака услуга коју, уз накнаду или без ње, правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности, односно трајног занимања. Поред тога, одредбом члана 16. став 1. овог закона прописано је да је власник објекта у јавној употреби дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета, док је ставом 2. истог члана прописано да ову обавезу има и друго лице на које је пренето право коришћења, осим ако је са власником, односно надлежним органом уговорено другачије.
• Законом о основама система образовања и васпитања[12], прописано је да систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање заснованом на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације.
• Законом о планирању и изградњи[13], прописано је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу морају пројектовати, градити и одржавати тако да се свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогући несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.
• Правилник о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[14], у члану 3. став 1. тачка 7, прописује да приступачност представља резултат примене техничких стандарда у планирању, пројектовању, грађењу, реконструкцији, доградњи и адаптацији објеката и јавних површина, помоћу којих се свим људима, без обзира на њихове физичке, сензорне и интелектуалне карактеристике или године старости, осигурава несметан приступ, кретање, коришћење услуга, боравак или рад.
• Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности[15], прописано је да се Програмом превенције дискриминације и дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности (у даљем тексту: програм превенције) одређују мере и активности којима се обезбеђује остваривање циљева превенције свих облика дискриминације и дискриминаторног поступања утврђених овим актом. Програм превенције је део предшколског, односно школског програма и развојног плана, а конкретизује се годишњим планом рада установе. Програм превенције утврђује се на основу анализе стања у остваривању равноправности, распрострањености различитих облика дискриминације, сагледавања потреба учесника у образовању за додатном подршком, специфичности установе и резултата самовредновања и вредновања квалитета њеног рада. Годишњим планом рада установе, између осталог, опредељују се превентивне активности, одговорна лица и временска динамика остваривања планираних активности.

Анализа навода из притужбе и изјашњења и достављених прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је гимназија Л. дискриминисала особе са инвалидитетом необезбеђивањем приступачног улаза у зграду гимназије.
• Да би се одговорило на питање да ли у конкретном случају постоји дискриминаторно поступање гимназије Л, важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељ притужбе треба да учини вероватним да је гимназија Л. извршила акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на гимназији Л.
• Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да анализа навода из притужбе и фотографије која је уз притужбу достављена указују да улаз у зграду гимназије Л. има неколико степеника и да, као такав, није приступачан особама са инвалидитетом које користе инвалидска колица или се отежано крећу. Сагласно томе, Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси гимназија Л. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је гимназија Л. понудила пружају довољно основа за закључак да постојањем архитектонских баријера на улазу у зграду школе особе са инвалидитетом нису дискриминисане.
• Повереник за заштиту равноправности анализирао је наводе из изјашњења гимназије Л. да школа има други улаз из дворишта који је приступачан и кроз који се директно улази у просторије школе. Такође, анализиране су и фотографије које су достављене уз изјашњење на којима се види да неспорно постоји улаз из дворишта школе који има рампу којом је премошћена висинска разлика коју ствара степеник, односно, високи праг на улазу. На фотографијама се види да овај улаз води ка другим просторијама које су на истом нивоу. С обзиром на наведено, Повереник за заштиту равноправности констатује да је гимназија Л. доказала да има улаз у зграду школе који је приступачан за особе са инвалидитетом и који омогућава особама са инвалидитетом које се крећу уз помоћ инвалидских колица улаз у зграду установе и поред постојања архитектонске баријере на главном улазу. Такође, обезбеђењем просторија на нивоу који је приступачан особама са инвалидитетом, школа омогућава несметан и самосталан улаз у школску зграду свим заинтересованим лицима.
• Повереник за заштиту равноправности је даље анализирао наводе изјашњења гимназије Л. да ни ове, а ни ранијих година школа није имала запослене и ученике са инвалидитетом који се крећу уз помоћ инвалидских колица, као и да уколико би до тога дошло, школа има учионицу у приземљу која је приступачна за све ученике. Повереник указује да школа има обавезу да запосленима, ученицима и посетиоцима школе омогући не само улаз у школску зграду, већ и несметано одвијање наставе за ученике и наставнике са инвалидитетом, као и остваривање права и обавеза родитеља са инвалидитетом чија су деца ученици ове школе. Иако тренутно школа нема ученике и запослене са инвалидитетом, школа, а нарочито гимназија као средња школа која пружа опште образовање и за чији упис, у складу са прописима надлежног министарства нису прописани посебни здравствени услови за упис, мора бити спремна да организује наставу и функционисање установе и у случају уписа ученика са инвалидитетом, пријем запослених са инвалидитетом и сарадњу са родитељима са инвалидитетом чија деца похађају наставу у гимназији Л.
• Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту равноправности констатује да је гимназија Л, у складу са чланом 45. Закона о забрани дискриминације, доказала да има улаз у зграду школе који је приступачан за особе са инвалидитетом, односно, да особе са инвалидитетом могу да уђу у зграду школе и у један део просторија установе. С обзиром на то, Повереник даје мишљење да гимназија Л. није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације и Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. У складу са прописаном надлежношћу из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, којим је прописано да Повереник препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, Повереник упућује препоруку мера гимназији Л. да предузме одређене мере и активности у циљу побољшања приступачности зграде ове образовне установе.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби ЦПС и CRD, није утврђено да је гимназија Л. прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације и Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности у складу са надлежношћу из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, којим је прописано да Повереник препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, упућује препоруку мера гимназији Л:

• Да у оквиру Програма превенције дискриминације и дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, одреди мере и активности којим ће унапредити постојеће стандарде приступачности у установи и обезбедити остваривање превенције дискриминације ученика, запослених и трећих лица са инвалидитетом, а поводом приступачности зграде установе.

Гимназија Л обавестиће Повереника за заштиту равноправности о мерама које су предузете у циљу спровођења ове преоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења.

Против овог мишљења и препоруке није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06)

[5] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори”, бр. 42/09)

[6] Члан 1. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[7] Закон о ратификацији Међународног пакта о грађанским и политичким правима („Службени лист СФРЈˮ, број 7/71)

[8] Закон о ратификацији Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације („Службени лист СФРЈ“, број 31/67)

[9] www.ljudskaprava.gov.rs

[10] Извештај надлежних власти Републике Србије у вези са применом препорука број 34. и број 54. Комитета за права особа са инвалидитетом у вези са Иницијалним извештајем Републике Србије о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом, у вези са препоруком 54, Влада Републике Србије, 8. мај 2017. године, стр 1 и 2 – Доступно на интернет адреси: http://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/node/19868

[11] „Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16

[12] „Службени гласник РС“, бр. 88/2017 и 27/2018 – др. закони, члан 7.

[13] „Службени гласник РС”, бр.72/09, 81/09,64/10, 24/11,121/12,42/13, 50/13, 98/13,132/14 и145/14

[14] „Службени гласник РС”, број 22/15

[15] „Службени гласник РС“, број 65/2018

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1213-18 Притужба ОЦД против гимназије Л. због дискриминаицје на основу инвалидитета у области образовања