бр. 07-00-645/2019-02 датум: 31.1.2020. године
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе АА синдиката Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, поднете против, в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, због дискриминације на основу чланства у синдикалној организацији. У притужби је наведено да се дискриминација АА синдиката Завода и његових чланица и чланова огледа у томе што је в.д. директорке онемогућила АА синдикату Завода да учествује у преговорима за закључивање колективног уговора код послодавца, и поред чињенице да је АА синдикату Завода уредно утврђена репрезентативност код послодавца, док је истовремено, другом репрезентативном синдикату код послодавца, омогућено да учествује у преговорима за закључивање овог колективног уговора. Према наводима изјашњења в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, одредбама Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе прописане су обавезе послодавца према репрезентативном синдикату у установи, који припада репрезентативном синдикату у делатности здравствене заштите становништва у Републици Србији, те да, како није потписник наведеног Посебног колективног уговора, АА синдикат здравства Србије није учествовао у преговорима за закључивање колективног уговора код послодавца. Како је у изјашњењу истакнуто, Посебан колективни уговор за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе непосредно се примењује на права, обавезе и одговорности свих запослених у Заводу, те притужба да је в.д. директорка Завода извршила дискриминацију на основу синдикалне припадности АА синдиката Завода, његових чланица и чланова запослених у Заводу није основана. У току поступка Повереник је констатовао да чињенице и докази које је понудила в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, не пружају довољно основа за закључак да је онемогућавање АА синдиката Завода да учествује у преговорима за закључивање колективног уговора код послодавца, засновано на објективним и оправданим разлозима. Наиме, Законом о раду прописано је да колективни уговор код послодавца за јавна предузећа, друштва капитала чији је оснивач јавно предузеће и јавне службе закључују оснивач, односно орган који он овласти, репрезентативни синдикат код послодавца и послодавац. Одредбама Закона о раду прописано је и образовање одбора за преговоре, чије чланове одређују синдикати, уколико у закључивању колективног уговора учествује више репрезентативних синдиката, као и дужност учесника у закључивању колективног уговора да преговарају. Наведене законске одредбе, чињеница да је решењем Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију АА синдикату Завода утврђена репрезентативност, као и репрезентативност још једног синдиката код послодавца, указали су да в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију није имала законску могућност нити оправдање да онемогући учешће АА синдиката Завода у преговорима за закључивање колективног уговора код послодавца. С тим у вези, наводи изјашњења да АА синдикат Завода није потписник Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, нису били од значаја за доношење одлуке у конкретном случају, будући да одредбе Закона о раду недвосмислено указују на право репрезентативног синдиката код послодавца да учествује у преговорима за закључивање колективног уговора код послодавца односно да закључи наведени колективни уговор. Закон о раду – акт више правне снаге од посебног колективног уговора или подзаконског акта, препознаје репрезентативне синдикате код послодавца као обавезне учеснике преговора за закључивање колективног уговора код послодавца, и не поставља било које друге услове за њихово учешће. Стога, разлог неучествовања АА синдиката Завода у преговорима за закључивање колективног уговора код послодавца који је в.д. директорке Завода навела у изјашњењу, није могао да буде уважен. Повереник је донео мишљење да је в.д. директоркe Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, онемогућавањем АА синдиката Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију да учествује у закључивању колективног уговора код послодавца, дискриминисала чланове и чланице овог синдиката, чиме је повредила одредбе члана 6. у вези са чланом 16. и 25. Закона о забрани дискриминације. В.д. директоркe Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију је препоручено да предузме све потребне мере у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања према члановима и чланицама АА синдиката Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши одредбе антидискриминационих прописа.
- ТОК ПОСТУПКА
- Повереник за заштиту равноправности примио је новембра 2019. године притужбу АА синдиката Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, коју је због дискриминације на основу чланства у синдикалној организацији поднео против в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију. У притужби је, између осталог, наведено:
– да АА синдикат Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију (у даљем тексту: АА синдикат Завода) подноси притужбу због чињенице да је в.д. директоркe Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, према AA синдикату Завода извршила „грубу дискриминацију на основу синдикалне припадностиˮ;
– да се дискриминација АА синдиката Завода и његових чланица и чланова огледа у томе што је в.д. директоркe потпуно онемогућила АА синдикат Завода да учествује у преговорима за закључивање колективног уговора код послодавца, и поред чињенице да је АА синдикату Завода уредно утврђена репрезентативност код послодавца;
– да је истовремено, другом репрезентативном синдикату код послодавца омогућено да учествује у преговорима за закључивање колективног уговора код послодавца. Наиме, в.д. директоркe је омогућила ББ Синдикату Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију да учествује у преговорима за закључивање колективног уговора код послодавца;
– да је в.д. директорке одабрала синдикат са којим ће преговарати, те је са тим синдикатом обавила поступак преговарања за закључивање колективног уговора;
– да су в.д. директорке и ББ Синдикат Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију потписали текст Колективног уговора за Завод за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију и по сазнањима подносиоца притужбе, тај текст послали оснивачу – Влади Републике Србије, на коначно потписивање;
– да су АА синдикат Завода и његови чланови и чланице онемогућени да учествују у поступку преговарања за закључивање колективног уговора код послодавца;
– да подносилац притужбе истиче да је АА синдикату Завода утврђена репрезентативност код послодавца, те да је, у складу са Законом о раду и Посебним колективним уговором, уредно поднео иницијативу за отпочињање преговарања за закључивање колективног уговора код послодавца;
– да је АА синдикат Завода 4. фебруара 2019. године уредно доставио в.д. директорки Иницијативу за покретање поступка преговарања ради закључивања Колективног уговора код послодавца (заводни број архиве послодавца …). Инцијатива је поднета правовремено, у складу са чл. 148. Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Службени гласник РСˮ, бр. 106/2018);
– да је в.д. директорке Завода, уместо да одговори на Иницијативу АА синдиката Завода и отпочне преговоре за закључивање Колективног уговора код послодавца у складу са законом, АА синдикату Завода доставила одговор на допис бр. … од 14. фебруара 2019. године, у којем је навела да неће преговарати са АА синдикатом Завода, већ да је „…формирана радна група за преговарање са радном групом репрезентативног синдиката у установи, који припада репрезентативном синдикату у делатности здравствене заштите становништва у Републици Србији, у циљу закључивања Колективног уговора код послодавцаˮ;
– да је, имајући у виду да је АА синдикат Завода репрезентативан синдикат код послодавца, који има уредно решење о утврђеној репрезентативности код послодавца, в.д. директорке Завода практично онемогућила АА синдикат Завода да учествује у раду Одбора за преговоре и поступку преговарања за закључивање колективног уговора код послодавца;
– да је в.д. директорке Завода на овај начин грубо прекршила одредбе чланова 2, 16. и 25. Закона о забрани дискриминације, чланова 247, 251. и 254. Закона о раду, те повредила право АА синдиката Завода на колективно преговарање за закључивање колективног уговора код послодавца, а при томе је омогућила другом репрезентативном синдикату да учествује у преговорима ради закључивања колективног уговора код послодавца;
– да је АА синдикат Завода два пута в.д. директорки Завода упутио захтеве да омогући АА синдикату Завода да равноправно учествује у поступку колективног преговарања за закључивање колективног уговора код послодавца;
– да в.д. директорке Завода није одговорила ни на један од два поменута захтева АА синдиката Завода;
– да АА синдикат Завода има сазнања да су у закључивању колективног уговора код послодавца учествовали представници послодавца и ББ Синдикалнe организација Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију;
– да је, имајући у виду да је Уставом Републике Србије, ратификованим конвенцијама Међународне организације рада, Законом о раду, Законом о забрани дискиминације и другим позитивним прописима забрањена дискриминација и стављање у неравноправан положај запослених по основу синдикалне припадности, АА синдикат Завода, дакле чланице и чланови који га чине, стављен у неравноправан положај „у односу на ББ Синдикат Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, коме је омогућено да учествује у преговарању за закључивање колективног уговора код послодавца.
1.2. У прилогу притужбе достављени су: 1) Решење в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију бр. … од 11. августа 2017. године; 2) Иницијатива АА синдиката Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију за покретање поступка преговарања ради закључивања Колективног уговора код послодавца в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију бр. … од 4. фебруара 2019. године; 3) одговор в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију од 14. фебруара 2019. године на допис АА синдиката Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију бр. … од 4. фебруара 2019. године; 4) захтев в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију да се омогући учешће АА синдикату Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију у Одбору за преговоре за закључивање колективног уговора код послодавца; 5) захтев в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију да се омогући учешће АА синдикату Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију у преговорима за закључивање Колективног уговора за Завод за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију бр. … од 22. марта 2019. године.
1.3. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију.
1.4. У изјашњењу в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију бр. … од 9. децембра 2019. године, између осталог је наведено:
– да су одредбама Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Службени гласник РСˮ, бр. 106/2018) прописане обавезе послодавца према репрезентативном синдикату у установи, који припада репрезентативном синдикату у делатности здравствене заштите становништва у Републици Србији (Поглавље XI члан 117 – 131 ПКУ);
– да, како АА синдикат здравства Србије није потписник Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, стога није учествовао у преговорима за закључивање колективног уговора код послодавца;
– да је Колективни уговор достављен Министарству здравља на потпис у име Владе Републике Србије као оснивача;
– да Колективни уговор није потписан од Министарства здравља;
– да се Посебан колективни уговор за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе непосредно примењује на права, обавезе и одговорности свих запослених у Заводу, те притужба да је в.д. директорке Завода извршила грубу дискриминацију на основу синдикалне припадности АА синдиката Завода, његових чланица и чланова запослених у Заводу није основана;
– да је АА синдикат Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова поднео предлог за покретање поступка мирног решавања колективног спора са предметом спора закључивање колективног уговора, те да је поступак у току.
- ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
2.1. Увидом у Решење в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију бр. … од 11. августа 2017. године установљено је да је утврђена репрезентативност АА синдиката Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију.
2.2. Увидом у Иницијативу за покретање поступка преговарања ради закључивања Колективног уговора код послодавца в.д. директору Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију бр. … од 4. фебруара 2019. године, утврђено је да је АА синдикат Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију овом иницијативом указао на обавезу да у року од 30 дана отпочну преговоре, имајући у виду да је посебан Колективни уговор почео да се примењује од 8. јануара 2019. године.
2.3. Увидом у одговор в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију од 14. фебруара 2019. године на допис АА синдиката Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију бр. … од 4. фебруара 2019. године, утврђено је да је АА синдикат Завода обавештен да је у Заводу формирана радна група за преговарање са радном групом репрезентативног синдиката у установи, који припада репрезентативном синдикату у делатности здравствене заштите становништва у Републици Србији, у циљу закључивања Колективног уговора код послодавца.
2.4. Увидом у захтев в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију да се омогући учешће АА синдикату Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију у Одбору за преговоре за закључивање колективног уговора код послодавца утврђено је да је у истом између осталог наведено: „… потпуно и апсолутно желимо да искористимо наше законско право да наш Синдикат учествује у Одбору за преговоре за закључивање колективног уговора код послодавца, односно у Заводу за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију.
2.5. Увидом у захтев в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију да се омогући учешће АА синдикату Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију у преговорима за закључивање Колективног уговора за Завод за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију бр. … од 22. марта 2019. године, утврђено је да је у истом између осталог наведено: „Поштована госпођо директорка, на основу члана 247. и члана 254. став 1. Закона о раду захтевамо да позовете овлашћене представнике АА синдиката Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију на наредну седницу у процесу преговарања за закључивање Колективног уговора за Завод за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију.
- МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.
Правни оквир
- Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
- Устав Републике Србије[3] прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбом члана 55. став 1. Устава Републике Србије јемчи се слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања.
- Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода[4] у члану 11. прописује да свако има право на слободу мирног окупљања и слободу удруживања с другима, укључујући и право да оснива синдикат и учлањује се у њега ради заштите својих интереса. За вршење овог права неће се постављати никаква ограничења, осим оних која су прописана законом и неопходна у демократском друштву у интересу националне безбедности или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала или заштите права и слобода других.
- Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада број 87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права[5] прописано је да радници и послодавци, без икаквих изузетака, имају право да без претходног одобрења образују организације по свом избору, као и да приступају овим организацијама, под искључивим условом који се односи на обавезу придржавања статута организација.
- Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[6], којим је прописано да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 6. овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Законом о забрани дискриминације забрањена је дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада.[7] Такође, одредбом члана 25. став 1. Закона о забрани дискриминације прописана је забрана дискриминације због политичких убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци односно синдикалној организацији.
3.6. Закон о раду[8], у члану 18. забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуалну оријентацију, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовно стање, чланство у политичким организацијама и синдикатима или неко друго лично својство. Према одредбама члана 240. став 1. Закона о раду, колективним уговором, у складу са законом и другим прописом, уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа, поступак измена и допуна колективног уговора, међусобни односи учесника колективног уговора и друга питања од значаја за запосленог и послодавца. Како је одредбама члана 247. овог закона прописано, колективни уговор код послодавца за јавна предузећа, друштва капитала чији је оснивач јавно предузеће и јавне службе закључују оснивач, односно орган који он овласти, репрезентативни синдикат код послодавца и послодавац. У име послодавца колективни уговор потписује лице овлашћено за заступање послодавца. Према одредбама члана 249, ако ниједан од синдиката, односно ниједно од удружења послодаваца, не испуњава услове репрезентативности у смислу овог закона, синдикати односно удружења послодаваца могу закључити споразум о удруживању, ради испуњења услова репрезентативности утврђених овим законом и учествовања у закључивању колективног уговора. Ако у закључивању колективног уговора учествује више репрезентативних синдиката или репрезентативних удружења послодаваца, односно синдикати или удружења послодаваца који су закључили споразум о удруживању из члана 249. овог закона, образује се одбор за преговоре. Чланове одбора из става 1. овог члана одређују синдикати, односно удружења послодаваца, сразмерно броју чланова.[9] Учесници у закључивању колективног уговора дужни су да преговарају.[10]
3.7. Посебним колективним уговором за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе,[11] у складу са законом и ратификованим међународним конвенцијама, уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа и по основу рада, међусобни односи учесника овог уговора, поступак измена и допуна овог уговора и друга питања од значаја за запослене и послодавца. Према одредбама члана 2. Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, oвај уговор непосредно се примењује у свим здравственим установама чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и локална самоуправа. Колективни уговор код послодавца, односно правилник о раду и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се утврђују мања права и неповољнији услови рада запосленог од права и услова утврђених законом и овим уговором. Колективним уговором код послодавца, односно уговором о раду могу се утврдити већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом и овим уговором, као и друга права која нису предвиђена овим колективним уговором, у складу са законом. Послодавцем, у смислу овог уговора, сматрају се здравствене установе основане у складу са прописом којим се утврђује план мреже здравствених установа.
3.8. Правилником о раду 3aвода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију прописано је да запослени непосредно, односно преко својих представника, имају право на удруживање, учешће у преговорима за закључивање колективног уговора, мирно решавање колективних и индивидуалних радних спорова, консултовање, информисање и изражавање својих ставова о битним питањима у области рада.[12] Одредбом члана 97. Правилника о раду запосленима се јемчи слобода синдикалног организовања и деловања код послодавца без претходног одобрења, под условом да се придржавају њиховог статута и правила, уз упис у надлежни регистар. Синдикат има право да буде обавештен од стране послодавца о економским и радно-социјалним питањима од значаја за положај запослених, односно чланова синдиката.[13] Одредбом члана 102. став 2. овог Правилника прописано је да репрезентативност код послодавца утврђује послодавац у присуству представника заинтересованих синдиката. Синдикат, коме је утврђена репрезентативност, има сва права и обавезе у складу са законом и Посебним колективним уговором.[14]
Анализа навода из притужбе и изјашњења с аспекта антидискриминационих прописа
3.9. Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, онемогућавањем АА синдиката Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију да учествује у закључивању колективног уговора код послодавца, дискриминисала овај синдикат односно чланове/ице овог синдиката на основу чланства у синдикалној организацији.
3.10. Да би се одговорило на питање да ли је поступање в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију било дискриминаторно, важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је в.д. директорке извршила акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на в.д. директорке Завода. С тим у вези, у притужби је наведено да је в.д. директорке онемогућила АА синдикату Завода да учествује у преговорима за закључивање колективног уговора код послодавца, и поред чињенице да је АА синдикату Завода уредно утврђена репрезентативност код послодавца, док је другом репрезентативном синдикату код послодавца – ББ Синдикату Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, омогућено да учествује у преговорима за закључивање колективног уговора код послодавца. Уз притужбу је достављено и Решење в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију бр. … од 11. августа 2017. године којим је утврђена репрезентативност АА синдиката Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију. Стога, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је понудила в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, пружају довољно основа за закључак да је онемогућавање АА синдиката Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију да учествује у закључивању колективног уговора код послодавца било засновано на објективним и оправданим разлозима.
3.11. С тим у вези, Повереник је ценио наводе из изјашњења да су одредбама Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе прописане обавезе послодавца према репрезентативном синдикату у установи, који припада репрезентативном синдикату у делатности здравствене заштите становништва у Републици Србији, те да, како није потписник Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, АА синдикат здравства Србије стога није учествовао у преговорима за закључивање колективног уговора код послодавца. У изјашњењу в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију је такође наведено да се Посебан колективни уговор за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе непосредно примењује на права, обавезе и одговорности свих запослених у Заводу, те да притужба због дискриминације на основу синдикалне припадности АА синдиката Завода, његових чланица и чланова запослених у Заводу није основана.
3.12. Повереник истиче да је одредбом Закона о раду изричито прописано да колективни уговор код послодавца за јавна предузећа, друштва капитала чији је оснивач јавно предузеће и јавне службе закључују оснивач, односно орган који он овласти, репрезентативни синдикат код послодавца и послодавац. Одредбама Закона о раду прописано је и образовање одбора за преговоре, чије чланове одређују синдикати, уколико у закључивању колективног уговора учествује више репрезентативних синдиката, као и дужност учесника у закључивању колективног уговора да преговарају. Наведене законске одредбе, чињеница да је решењем Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију АА синдикату Завода утврђена репрезентативност, као и репрезентативност још једног синдиката код послодавца, указују да в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију није имала законску могућност нити оправдање да онемогући учешће АА синдиката Завода у преговорима за закључивање колективног уговора код послодавца. С тим у вези, наводи изјашњења да АА синдикат Завода није потписник Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, нису од значаја за доношење одлуке у конкретном случају, будући да одредбе Закона о раду недвосмислено указују на право репрезентативног синдиката код послодавца да учествује у преговорима за закључивање колективног уговора код послодавца односно да закључи наведени колективни уговор. Дакле, Закон о раду – акт више правне снаге од посебног колективног уговора или подзаконског акта, препознаје репрезентативне синдикате код послодавца као обавезне учеснике преговора за закључивање колективног уговора код послодавца, и не поставља било које друге услове за њихово учешће. Стога, разлог неучествовања АА синдиката Завода у преговорима за закључивање колективног уговора код послодавца који је в.д. директорке Завода навела у изјашњењу, не може бити уважен. Поводом навода изјашњења да се Посебан колективни уговор за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе непосредно примењује на права, обавезе и одговорности свих запослених у Заводу, те да притужба због дискриминације на основу синдикалне припадности АА синдиката Завода, његових чланица и чланова запослених у Заводу није основана, Повереник подсећа да је у конкретном случају предмет притужбе онемогућавање репрезентативног синдиката да учествује у преговорима за закључивање колективног уговора код послодавца. Поред тога што се колективним уговором, у складу са законом и другим прописом, уређују права, обавезе и одговорности из радног односа, поступак измена и допуна колективног уговора, међусобни односи учесника колективног уговора и друга питања од значаја за запосленог и послодавца, колективним уговором се, како је прописано Посебним колективним уговором за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, могу утврдити већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом и овим уговором, као и друга права која нису предвиђена овим колективним уговором, у складу са законом, што такође сведочи о важности укључивања репрезентативних синдиката у процес закључивања колективних уговора код послодавца.
3.13. Повереник констатује да чињенице и докази које је понудила в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, не пружају довољно основа за закључак да је онемогућавање АА синдиката Завода да учествује у преговорима за закључивање колективног уговора код послодавца, засновано на објективним и оправданим разлозима. Ускраћивањем могућности да АА синдикат Завода учествује у преговорима за закључивање колективног уговора код послодавца, чланови/це овог синдиката, услед припадности наведеном синдикату, онемогућени су да утичу на уређивање својих права, обавеза и одговорности из радног односа, и друга питања од значаја за запосленог и послодавца. Стога, Повереник за заштиту равноправности је става да је в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију дискриминисала чланове и чланице АА синдиката Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, на основу њиховог чланства у овој синдикалној организацији.
- МИШЉЕЊЕ
Онемогућавањем АА синдиката Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију да учествује у закључивању колективног уговора код послодавца, в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, дискриминисала је чланове и чланице овог синдиката, чиме је повредила одредбе члана 6. у вези са чланом 16. и 25. Закона о забрани дискриминације.
- ПРЕПОРУКА
Повереник за заштиту равноправности препоручује в.д. директорке Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију да:
5.1. Предузме све потребне мере у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања према члановима и чланицама АА синдиката Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију.
5.2. Убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши одредбе антидискриминационих прописа.
Потребно је да в.д. директорке обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико в.д. директорке не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.
Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
[1] „Службени гласник РСˮ, број 22/09
[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РСˮ, број 22/09), члан 1. став 2.
[3] „Службени гласник РСˮ, број 98/06, члан 21.
[4] Закон о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број 9/03, 5/05 и 7/05 – испр. и „Службени гласник РС – Међународни уговориˮ, број 12/10 и 10/15)
[5] Уредба о ратификацији конвенције МОР-а број 87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права („Службени лист ФНРЈ – међународни уговори и други споразуми“, бр. 8/58)
[6] Члан 2. став 1. тачка. 1. Закона о забрани дискриминације
[7] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РСˮ, бр. 22/09)
[8] „Службени гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/2018 – аутентично тумачење
[9] Закон о раду („Службени гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/2018 – аутентично тумачење), члан 251.
[10] Закон о раду („Службени гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/2018 – аутентично тумачење), члан 254. став 1.
[11] „Службени гласник РСˮ, бр. 96/19
[12] Правилник о раду 3aвода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, члан 3, доступно на: http://www.zgp.org.rs/documents/vaznaDokumenta/pravilnikORadu.pdf
[13] Правилник о раду 3aвода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, члан 100.
[14] Правилник о раду 3aвода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, члан 104.
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
1203-19 Mишљeњe пo притужби у oблaсти рaдa и зaпoшљaвaњa пo oснoву члaнствa у синдикaту 
