1200-18 Mишљeњe пo притужби збoг дискриминaциje дeтeтa нa oснoву изглeдa у oблaсти oбрaзoвaњa • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-1390/2018-02 датум: 11.3.2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела АА из …, у име малолетне кћерке ББ, против наставника техничког и информатичког образовања ВВ, због дискриминације на основу изгледа. У притужби је, између осталог, наведено да је наставник на часу општетехничког образовања диктирао лекцију и прошавши поред ученице ББ рекао „Где си дебела?“, као и да је ученица одговорила „Нисам дебела наставниче, ослабила сам“, а да је наставник ВВ рекао „Не види се, можеш које кило да даш овом малом ГГ и оном мршавом ДД“. Према наводима из притужбе, наведени коментари су код деце у одељењу изазвали смех, а коментарисање физичког изгледа ученице ББ се наставило и након наставе у вршњачкој групи (WhatsApp), што је код ученице ББ изазвало осећај понижености и увређености. Поводом наведених догађаја родитељи ученице ББ обавили су разговор са психолошкињом школе, а овом разговору присуствовао је и разредни старешина. Након тога, психолошкиња је разговарала и са ученицом ББ У изјашњењу наставника ВВ наведено је да је за време часа техничког и информатичког образовања ученици ББ, након што је она причала, вртела се и оборила књигу, рекао „Ала си се угојила“. Истакао је да је, поводом овог догађаја, са њим разговарала психолошкиња школе, те да му није била намера да ученицу на било који начин повреди,увреди или дискриминише. У изјави сведокиње, психолошкиње школе, наведено је да поводом описаног догађаја обавила разговор са родитељима ученице и ученицом у присуству разредног старешине, а затим и са наставником, те да је наставник опоменут због свог понашања. У току поступка је утврђено да је неспорно да је наставник ВВ, 24. октобра 2018. године за време шестог часа техничког и информатичког образовања у одељењу …, обратио ученици ББ коментаришући њен физички изглед. Наведени коментари су код деце у одељењу изазвали смех, а коментарисање физичког изгледа ученице ББ и смејање наставниковом коментару наставило се и након наставе у вршњачкој групи на друштвеној мрежи. На основу навода из притужбе, изјашњења и достављених доказа утврђено је да је изјава наставника ВВ, којом се коментарише изглед ученице ББ увредљива и вређа достојанство ученице ББ Оваквом изјавом ученица ББ је изложена подсмеху, те је њој али и другој деци из разреда упућена порука да је допуштено коментарисати нечији физички изглед у негативном контексту. Повереник за заштиту равноправности је указао да учитељи, наставници и професори имају већу одговорност за изговорену реч, с обзиром да својим радом и стручним ауторитетом утичу на формирање ставова младих, пружајући им знање али и моделе понашања. Због своје нарочито важне друштвене улоге још је наглашенија њихова обавеза да својим актима не испољавају и не промовишу дискриминаторно понашање. Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да је коментарисањем изгледа ученице ББ на часу техничког и информатичког образовања, одржаном 24. октобра 2018. године, наставник ВВ повредио одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. Наставнику ВВ је дата препорука да упути писано извињење ученици ББ у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком, као и да убудуће води рачуна да својим изјавама и поступањем не крши законске прописе о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА
- Поверенику за заштиту равноправности обратила се 9. новембра 2018. године притужбом и 5. децембра и 28. јануара 2019. године допунама притужбе АА из …, у име своје малолетне кћерке ББ, против ВВ, наставника техничког образовања, који је запослен у школи…….
- У притужби је, између осталог, наведено:

да је 24. октобра 2018. године, на часу (одељења …) општетехничког образовања наставник ВВ диктирао лекцију и прошавши поред ученице ББ рекао „Где си дебела?“ ;
да је ученица одговорила „Нисам дебела наставниче, ослабила сам“, а да је наставник ВВ рекао „Не види се, можеш које кило да даш овом малом ГГ и оном мршавом ДД“;
да су деца у разреду почела да се смеју као и наставник, а да је „ученица ББ повређена и понижена, добивши етикету дебела, престала да пише на часу“;
да су се деца и даље смејала, а да је наставник ученици ББ, пошто није хтела да пише, рекао: „Изађи испред (ходник) да не ометаш час, док ја њих не смирим.“;
да су деца, поред смејања, кренула да је осуђују како им је покварила час, не схватајући да је управо она повређена и понижена од наставника који је покренуо исмевање;
да је након 10 минута наставник позвао да уђе у учионицу, извинио се и рекао да се шалио, затим је звонило и час се завршио;
да је то исто вече, на групи …. (WhatsApp), почело дописивање шта се догодило на часу техничког образовања и да у прилогу достављају копиране поруке где се деца смеју поводом догађаја са часа, говоре како су сада још више „зготивили“ наставника, пуштају клип са YouTub-a из серије где се исмева дебљина и наставља се смејање на групи;
да је 25. октобра 2018. године ученица ББ после поподневних часова плачући саопштила родитељима шта се догодило током дописивања, те им је рекла да не иду у школу да је не би не задиркивали још више да је она крива јер наставник неће више да се шали са њима;
да је 26. октобра 2018. године подноситељка притужбе са супругом отишла у школу, у супротној смени од кћеркине како их нико од ђака из њеног разреда не би видео, да разговарају са директором школе;
да су у школу дошли у 8 сати ујутро, да им је речено да је директор на путу, да заменица директора не ради, да педагог полаже испит, а да психолог долази у 10 сати, те су одлучили да сачекају психолога;
да им се у међувремену придружио разредни старешина и да је рекао да и он жели да присуствује разговору са психологом;
да су психолошкињи испричали шта се све догодило;
да је психолошкиња рекла да наставник није требало да се тако обраћа ученици, али да је имао право да је избаци са часа јер је бојкотовала час;
да је на питање подноситељке притужбе упућено психолошкињи: „Да ли је наставник имао право да је вређа на том истом часу?“, одговорила „Не“;
да је психолошкиња позвала ученицу ББ, која је дошла и поново сама испричала шта се десило;
да су психолошкиња и разредни старешина рекли да ће разговарати са наставником ВВ да се то више не понови;
да је поноситељка притужбе, као родитељ, замолила психолошкињу и разредног старешину да деца не сазнају да су долазили и да наставник не буде „повређен-увређен“ због њиховог доласка, да тек онда не би наставио са понижавањем и вређањем изгледа детета;
да је ученица ББ, 7. новембра 2018. године, након разговора са психолошкињом, први пут имала час код наставника ВВ, да је добила оцену 5 на практични рад, оцену 5 на контролном и оцену 4 на рад у свесци;
да је на питање друга из разреда: „Наставниче ко је добио петицу“?, наставник одговорио: „Ова, ова, ова чупава (показујући на ученицу ББ)“;
да је на питање другог друга: „Наставниче ко је урадио другу и трећу вежбу“, одговорио: „Она, ова, (показујући на ученицу ББ) што ме тужила разредном старешини“;
да је на овај начин опет понизио дете, везано за њен изглед и увређен открио на часу управо оно што је подноситељка притужбе замолила психолошкињу да нико од деце не сазна;
да наставник и даље исмева изглед ученице ББ и индиректно исмева то што се пожалила родитељима, психолошкињи и разредном старешини;
да подноситељка притужбе жели да престане исмевање, понижавање и манипулација дететом од наставника, јер је он одрасла особа, а она дете;
да се школи поводом догађаја није обраћала писаним путем, већ је само усмено разговарала са психолошкињом школе, као и да јој није познато да је школа предузела неке мере, јер подноситељку притужбе као родитеља о томе нико није обавестио;
да наставник ВВ у својој изјави не говори истину;
да се наставник, 26. октобра 2018. године, када су били у школи, није извинио ученици ББ јер ју је тог дана питала да ли је видела наставника, а она је рекла да је долазио пре него што је почео час српског језика, али се њој није извинио;
да 31. октобра 2018. године, када имају час техничког, ученица ББ није имала час код наставника, јер он или ученица нису били у школи, односно, да подноситељка притужбе, због протека времена, не може да се сети;
да је први час после пријаве код наставника био 7. новембра 2018. године, као што је написала у притужби, те да управо оно што је замолила да престане (манипулација наставника) се наставило, јер да се наставник извинио, она не би писала притужбу;
да се наставник у својој изјави „прави фин“ да није имао намеру да увреди ученицу ББ, да јој се два пута извинио (што није истина), јер ако је фин зашто је то поновио други пут 7. новембра 2018. године, када је рекао: „Ова, чупава што ме тужила код разредног“.

Уз притужбу достављена је преписка групе … (WhatApp) поводом догађаја на часу техничког образовања
Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је од ВВ, наставника техничког образовања, затражено да се изјасни о наводима притужбе.
У изјашњењу ВВ, наставника техничког образовања, између осталог, наведено је:

да је 24. октобра 2018. године за време шестог часа техничког и информатичког образовања у одељењу …, девојчици ББ, ученици овог одељења, након што је она причала, вртела се и оборила књигу, рекао „ала си се угојила“;
да му намера није била да ученицу на било који начин повреди, увреди ни дискриминише;
да је 26. октобра 2018. године обавила са њим разговор психолошкиња школе ЂЂ, а да је разговору присусутвовао и одељенски старешина ЕЕ;
да је обавештен да су родитељи ученице ББ били у школи и разговарали са психолошкињом и одељенским старешином о догађају на часу техничког и информатичког образовања;
да га родитељи ученице нису потражили и нису разговрали са њим о овом догађају, иако га познају, јер је њиховом сину био одељенски старешина и да су коректно сарађивали четири школске године;
да му није била намера да на било који начин увреди и дискриминише ученицу и да је понудио да се јавно извини, што је одмах и учинио истог дана 26. октобра 2018. године на почетку трећег часа, у одељењу …, које је тада имало српски језик код наставнице ЖЖ;
да се 31. октобра 2018. године, на часу техничког, још једном, јавно, сада пред групом ученика којима предаје, извинио ученици ББ;
да је ученица прихватила његово јавно извињење у оба наврата, о чему могу да посведоче присутни, као и одељенски старешина кога су ученици обавестили о његовом јавном извињењу.

1.6. Ради потпуног и правилног утврђивања чињеничног стања, а у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, Повереник за заштиту равноправности затражио је изјаву психолошкиње Основне школе ….., ЂЂ, коју је подноситељка у притужби назначила као особу која је упозната са догађајима описаним у притужби.

1.7. У изјави сведокиње ЂЂ, психолошкиње Основне школе …, између осталог, наведено је:

да су 26. октобра 2018. године, у школу дошли родитељи ученице ББ са наводима да се наставник техничког образовања ВВ, на свом редовном часу у одељењу …, обратио ученици коментаришући њен физички изглед, тј. да је рекао ученици да се угојила;
да је разговору присуствовао и одељенски старешина одељења …ЕЕ;
да је са родитељима ученице и ученицом обавила разговор и да се ученица ББ осећала повређеном поводом догађаја, а посебно јер се коментарисање њеног физичког изгледа наставило након наставе у вршњачкој групи, што сматра да је и био главни повод за негативна осећања код ученице;
да је родитеље известила о мерама које ће школа предузети, да ће заједно са одељенским старешином обавити разговор са наставником који ће дати изјаву о догађају и да ће одељенски старешина обавити разговор са ученицима о непримереним облицима комуникације, без да се конкретно наводе детаљи догађаја или име ученице, што је био предлог родитеља;
да је стекла утисак да су родитељи били задовољни са предлозима активности;
да је истог дана заједно са одељенским старешином обавила разговор са наставником, којом приликом је наставник опоменут за своје понашање, да је наставник навео да није желео да повреди ученицу, да му је жао што је то учинио и да је понудио да се јавно извини ученици;
да након догађаја родитељи нису више долазили у школу, нити се ученица жалила на понашање наставника, а такође није посећивала ни ПП службу, иако је за то, уколико буде осећала потребу, била охрабрена;
да је у току недеље, након догађаја, консултовала предметног наставника и одељенског старешину у вези са атмосфером у одељењу и обојица су потврдили да није било даљих притужби ученице и нових ситуација.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

На основу навода из притужбе и изјашњења, као и изведених доказа, утврђено је да се наставник техничког и информатичког образовања ВВ, 24. октобра 2018. године, за време шестог часа техничког и информатичког образовања у одељењу …, обратио ученици ББ коментаришући њен физички изглед. Наведени коментари су код деце у одељењу изазвали смех, а коментарисање физичког изгледа ученице ББ и смејање наставниковом коментару (најчешће уз поруке ученика „хахахаха“) наставило се и након наставе у вршњачкој групи (WhatsApp), што је код ученице ББ изазвало осећај понижености и увређености.

Поводом наведених догађаја, родитељи ученице ББ су октобра 2018. године разговарали са психолошкињом школе, а овом разговору је присуствовао и разредни старешина, а потом је разговор обављен и са ученицом ББ, која је и сама испричала шта се догодило на часу и рекла да се осетила повређеном.

Увидом у изјаву психолошкиње школе утврђено је да су поводом наведених догађаја психолошкиња и разредни старешина одељења који похађа ученица ББ обавили разговор са наставником, те да је наставник опоменут за своје понашање. Током разговора, наставник је навео да није желео да повреди ученицу, да му је жао што је то учинио и понудио је да се јавно извини ученици.

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације, и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[3].

Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[5] Чланом 64. Устава републике Србије прописано је да деца уживају људска права примерено свом узрасту и душевној зрелости.

Република Србија је 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[6], а један од њених општих принципа је принцип недискриминације. Право на недискриминацију обавезује државу потписницу да сва права гарантована Конвенцијом, обезбеди сваком детету без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, инвалидитет, рођење или други статус детета, његових родитеља или законских старатеља. Најбољи интереси детета су један од принципа Конвенције, који треба да буде од првенственог значаја у свим активностима које се тичу деце. Одредбом члана 28. конвенције прописано је да дете, поред осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци, и да предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштање школе. Чланом 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања тако што је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем. Такође, одредбама члана 19. конвенције прописана је обавеза државе уговорнице да предузме одговарајуће законске, административне, социјалне и образовне мере за заштиту детета од свих облика физичког или менталног насиља, повређивања или злостављања, запостављања или немарног поступања, малтретирања или експлоатације, укључујући сексуално злостављање, док је под бригом родитеља, законских заступника или било које друге особе која се брине о детету.

Општи коментар број 1. Комитета за права детета којим су дефинисани циљеви образовања, указује на далекосежан значај члана став 1. Конвенције о правима детета. Наиме, циљеви образовања које овај члан уређује, а са којима су се сагласиле државе уговорнице, унапређују, подржавају и штите суштинске вредности Конвенције, а то су људско достојанство које је урођено сваком детету и његова или њена неотуђива права. У Општем коментару број 1. даље се наводи да су ови циљеви у директној вези са остваривањем људских права и достојанства детета, узимајући у обзир потребе сваког детета и различите развојне могућности. Циљеви су дефинисани у пет тачака и односе се на укупан развој свих потенцијала детета, развијање идеје поштовања људских права, повећану свест о идентитету и припадности, социјализацију и интеракцију са другима и са животном средином. Такође, члан 29. став 1. Конвенције не само што праву на образовање гарантовано чланом 28. даје квалитативну димензију која одражава права и урођено достојанство детета, већ такође инсистира на потреби да образовање буде усредсређено на дете, пријатељски наклоњено према детету и да омогућава његово оснаживање. Свако дете има право на образовање које је формулисано тако да омогући оспособљавање детета за вештине потребне у животу, повећа његову способност да ужива сва људска права и помогне у стварању културе прожете људским вредностима. Циљ је, како је то наведено, да се дете оспособи тако што ће се, између осталог, развијати и његове или њене вештине, самопоштовања и самопоуздања. У том смислу, наглашено је да појам „образовања“ иде широко изнад формалног школовања и обухвата широк распон животних искустава и процеса учења који омогућавају деци да индивидуално и колективно, развијају своје личности, таленте и способности да живе пуним и задовољавајућим животом у друштву.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Поред тога, чланом 12. истог закона прописано је да је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду лица или групе лица због њиховог личног својства, а нарочито ако се тима ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Закон о основама система образовања и васпитања[8], забрањује дискриминацију тако што прописује да је у установи забрањена дискриминација и дискриминаторно поступање којим се на нeпoсрeдан или пoсрeдан, oтвoрeн или прикривeн нaчин нeoпрaвдaнo прaви разлика или нejeднaкo пoступa, односно врши пропуштање (искључивaњe, oгрaничaвaњe или давање првенства) у односу на лица или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а које се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације. Одредбом члана 112. истог закона између осталог је такође прописано да је забрањено свако понашање према детету, ученику и одраслом којим се вређа углед, част или достојанство.

Правилником о ближим критеријумима за препознавање облика дискриминације од стране запосленог, детета, ученика или трећег лица у установи образовања и васпитања[9], између осталог, прописано је да је дискриминација и дискриминаторско поступање у образовању и васпитању у смислу овог правилника, свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима у установи којом се неоправдано прави разлика или даје првенство, а нарочито она којом се између осталог: отежава или ускраћује могућност праћења наставе и учешћа у другим образовним односно васпитним, активностима услед личног својства лица или групе лица; деца, односно ученици, запослени или трећа лица разврставају по њиховом личном својству. Чланом 11. наведеног правилника прописано је да узнемиравање и понижавајуће поступање постоји када су учесници у процесу образовања и васпитања, од стране других учесника у процесу образовања и васпитања, односно трећих лица, услед свог личног својства, у процесу образовања и васпитања или у вези са процесом образовања и васпитања, изложени дискриминаторском поступању које има за циљ или представља повреду достојанства, и којим се ствара осећај понижености, узнемирености или одбачености, шири страх или непријатељство, односно ствара понижавајуће и увредљиво окружење између осталог и коришћењем погрдних имена, надимака и стереотипа којима се вређа њихово достојанство на основу личног својства; излагањем подсмеху физичког изгледа, социјалног порекла, рода, пола, сексуалне оријентације, односно било ког другог личног својства учесника у образовно-васпитном процесу; дискриминаторским поступањем којим, супротно закону, долази до узнемиравања или понижавајућег поступања према учесницима у образовном и васпитном процесу.

Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности[10] прописано је да су запослнеи својим квалитентним радом и применом различитих метода, садржаја, облика рада и активности, личним понашањем и ставом утичу, помажу и обезбеђују недискриминаторно, подстицајно, инклузивно и безбедно образовно окружење за све-учеснике у образовању, за родитеље, запослене и за трећа лица у установи и својим понашањем не подстичу, не помажу, не изазивају, не доприносе вршењу дискриминације и вређања угледа, части или достојанства личности. Наставник, васпитач и стручни сарадник и одељенски старешина избором одговарајућих садржаја и начина рада са учесницима у образовању доприносе стицању знања, вештина и формирању ставова који утичу на промену понашања, који помажу превазилажењу стереотипа и предрасуда, повећању осетљивости на повреде осећања других лица и група по неком од заштићених личнх својстава, развијању толеранције, прихватања и уважавња различитости, конструктивног превазилажења сукоба и др. Такође је прописано да су запослени одговори, нарочито за своје изјаве и понашања којима се испољава и промовише дискриминаторно понашање, стереотипи, предрасуде и нетолеранција према припадницима мањинских и осетљивих друштвених група, посебно у случају сметњни у развоју инвалидитета, здравствених тешкоћа, недовољног познавања српског језика или језика на коме се изводи настава, ризика од напуштања образовања и др.

Анализа навода из притужбе, прилога и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

С обзиром на предмет притужбe, у конкретном случају потребно je испитати да ли је наставник ВВ, коментарисањем изгледа ученице ББ, током шестог часа техничког и информатичког образовања у одељењу …, повредио императивне прописе којима је забрањена дискриминација, имајући у виду да је одредбом члана Закона о забрани дискриминације прописано да се одређено понашање/изјава може квалификовати као узнемиравање и понижавајуће поступање када представља повреду достојанства лица или групе лица због њиховог личног својства.

Најпре, Повереник за заштиту равноправности констатује да је међу странама неспорно да се наставник ВВ, октобра 2018. године, за време шестог часа техничког и информатичког образовања у одељењу …, обратио ученици ББ коментаришући њен физички изглед. Једино је споран тачан садржај његове изјаве. Наиме, у притужби је наведено да је наставник рекао ученици ББ: „Где си дебела?“, док наставник ВВ тврди да је рекао: „Ала си се угојила“. Даље, међу странама је такође неспорно да су поводом наведеног догађаја родитељи ученице 26. октобра 2018. године разговарали са психолошкињом школе, те да је овом разговору присуствовао и разредни старешина ученице ББ, ЕЕ. Такође, из изјашњења психолошкиње школе утврђено је да је истог дана обављен разговор са ученицом ББ која се осећала повређеном поводом наведеног догађаја, као и са наставником ВВ, који је опоменут за своје понашање. Према наводима психолошкиње, наставник је указао да није желео да повреди ученицу, да му је жао што је то учинио и да је понудио да се јавно извини ученици ББ.

Анализа навода из притужбе и изјашњења показала је да се наводи подноситељке притужбе не подударају са наводима из изјашњења наставника ВВ када је реч о наставниковом извињењу ученици. Наиме у изјашњењу наставника је наведено да је ученици упутио извињење 26. октобра 2018. године на почетку трећег часа у одељењу …, које је тада имало час српског језика, као и 31. октобра. 2018. године на часу техничког и информатичког образовања, те је истакао да је ученица ББ у оба наврата прихватила његово јавно извињење. Међутим, у притужби је наведено да се наставник ВВ није извинио ученици ББ ни 26. октобра нити 31. октобра, јер се тог дана ученица ББ и наставник нису срели. Према наводима подноситељке притужбе, ученица ББ је први час код наставника ВВ, након разговора њених родитеља са психолошкињом и разредним старешином, имала 7. новембра 2018. године, када се, како је подноситељка притужбе навела, наставник поново обратио ученици коментаришући њен изглед и чињеницу да су га њени родитељи пријавили школи, речима: „Ова, чупава што ме тужила код разредног“.
Имајући у виду навод из притужбе везан за претходно споменуте речи наставника: „Ова, чупава што ме тужила код разредног“, што је, према наводима притужбе, наставник изговорио на часу одржаном 7. новембра 2018. године, Повереник за заштиту равноправности указује на правило о прерасподели и пребацивању терета доказивања, прописано чланом Закона о забрани дискриминације. Наиме, према овом правилу, у конкретном случају, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да је наставник ВВ и на часу одржаном 7. новембра 2018. године коментарисао физички изглед ученице ББ, као и чињеницу да су њени родитељи, неколико дана пре тога, пријавили његово понашање школи. Стога, уколико подноситељка притужбе успе да акт дискриминације учини вероватним, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза сноси наставник ВВ. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности констатује да подноситељка притужбе није доставила ни један доказ којим би учинила вероватним овакво поступање наставника ВВ.

Стога, Повереник се фокусирао на утврђивање да ли су наставниковим коментарисањем изгледа ученице ББ, на часу одржаном 24. октобра 2018. године, повређене одредбе Закона о забрани дискриминације, имајући у виду да је подноситељка притужбе доставила доказе о овом догађају, као и да наставник ВВ не оспорава да је тог дана коментарисао изглед ученице ББ.

С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности најпре указује да је одредбом члана 11. Правилника о ближим критеријумима за препознавање облика дискриминације од стране запосленог, детета, ученика или трећег лица у установи образовања и васпитања, између осталог, прописано да узнемиравање и понижавајуће поступање постоји када су учесници у процесу образовања и васпитања, од стране других учесника у процесу образовања и васпитања, односно трећих лица, услед свог личног својства, у процесу образовања и васпитања или у вези са процесом образовања и васпитања, изложени дискриминаторском поступању које има за циљ или представља повреду достојанства, и којим се ствара осећај понижености, узнемирености или одбачености, шири страх или непријатељство, односно ствара понижавајуће и увредљиво окружење између осталог и коришћењем погрдних имена, надимака и стереотипа којима се вређа њихово достојанство на основу личног својства; као и излагањем подсмеху физичког изгледа, социјалног порекала, рода, пола, сексуалне оријентације, односно било ког другог личног својства учесника у образовно-васпитном процесу.
Затим Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности поред осталог прописано је да запослени и личним понашањем и ставом утичу, помажу и обезбеђују недискриминаторно, подстицајно, инклузивно и безбедно образовно окружење за све учеснике у образовању, за родитеље, запослене и за трећа лица у установи и својим понашањем не подстичу, не помажу, не изазивају, не доприносе вршењу дискриминације и вређања угледа, части или достојанства личности. Такође, прописано је да наставник, васпитач и стручни сарадник и одељенски старешина избором одговарајућих садржаја и начина рада са учесницима у образовању доприносе стицању знања, вештина и формирању ставова који утичу на промену понашања, који помажу превазилажењу стереотипа и предрасуда, повећању осетљивости на повреде осећања других лица и група по неком од заштићених личнх својстава, развијању толеранције, прихватања и уважавња различитости, конструктивног превазилажења сукоба и др, као и да су запослени одговори, нарочито за своје изјаве и понашања којима се испољава и промовише дискриминаторно понашање, стереотипи, предрасуде и нетолеранција према припадницима мањинских и осетљивих друштвених група, посебно у случају сметњни у развоју инвалидитета, здравствених тешкоћа, недовољног познавања српског језика или језика на коме се изводи настава, ризика од напуштања образовања и др.
Имајући и виду наведене прописе, Повереник за заштиту равноправности још једном указује да наставник ВВ у свом изјашњењу није оспорио да је коментарисао физички изглед ученице ББ, али да наводи да је то учинио без намере да је увреди. Међутим, Повереник за заштиту равноправности сматра да је неприхватљиво да коментарисање физичког изледа ученице, без обзира на речи које су употребљене, односно, без обзира да ли је изговорено „где си дебела?“ или „ала си се угојила“, посебно у околностима у којем су изречене, може да има другачије значење осим увредљивог. Наиме, наставник ВВ је овај коментар упутио ученици ББ на часу, пред целим разредом, односно вршњачком групом која је на његове речи реаговала подсмехом, што се наставило и након часова на друштвеној мрежи. Стога, Повереник за заштиту равноправности констатује да је изјава наставника ВВ, којом се коментарише изглед ученице ББ, увредљива и вређа њено достојанство. Оваквом изјавом ученица ББ је изложена подсмеху, те је њој али и другој деци из разреда, упућена порука да је допуштено коментарисати нечији физички изглед у негативном контексту, што је у друштву посебно изражено када је реч о девојчицама којима се од најранијег детињства пласирају представе о томе како „савршена“ жена треба да изгледа, а свако одступање од ове „норме“ се сматра неприхватљивим и непожељним.
Повереник је ценио и наводе из изјашњења наставника ВВ да није имао намеру да ученицу на било који начин повреди, увреди ни дискриминише. С тим у вези, потребно је указати да у случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно, да за утврђивање да ли је неко извршио акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Дискриминација се може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан и без постојања свести да се неко дискриминише. Предмет процене јесте само манифестовано понашање, у погледу кога се испитује да ли је, с обзиром на све околности, допуштено или није допуштено.То значи да приликом испитивања да ли је одређен акт супротан императивним прописима о забрани дискриминације, намера извршиоца дискриминаторног акта није правно релевантна, што произлази и из одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације, којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање, не само када је циљ таквог понашања повреда достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, већ и када такво понашање, објективно представља повреду достојанства лица или групе лица, односно, када је последица поступања стварање понижавајућег и увредљивог окружења за дискриминисано лице. У конкретном случају, наставник ВВ, уместо да својим понашањем и ставом утиче, помаже и обезбеђују недискриминаторно, подстицајно, инклузивно и безбедно образовно окружење за ученике, изазвао је и подстакао да ученица ББ буде изложена подсмеху вршњака, не само на часу, већ и на друштвеној мрежи, што је код ње изазавало осећај понижења и узнемирености. О емоцијама ученице сведочи и изјава психолошкиње која је разговарала са девојчицом након овог догађаја. Психолошкиња је у свом исказу навела да се ученица ББ осећала повређеном, а посебно јер се коментарисање њеног физичког изгледа наставило након наставе у вршњачкој групи, што сматра да је и био главни повод за негативна осећања код ње.
На крају Повереник за заштиту равноправности указује да учитељи, наставници и професори имају већу одговорност за изговорену реч, с обзиром да својим радом и стручним ауторитетом утичу на формирање ставова младих, пружајући им знање али и моделе понашања. Због своје нарочито важне друштвене улоге још је наглашенија њихова обавеза да својим актима не испољавају и не промовишу дискриминаторно понашање.

МИШЉЕЊЕ

Коментарисањем изгледа ученице ББ на часу техничког и информатичког образовања, одржаном 24. октобра 2018. године, наставник ВВ повредио је одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује наставнику ВВ да:

5.1. Упути писано извињење ученици ББ у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком.

Убудуће води рачуна да својим изјавама и поступањем не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да наставник ВВ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико наставник ВВ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[3] Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 33.

[4] „Службени гласник РС“, број 98/06

[5] Члан 21. Устава Републике Србије

[6] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/96 и 2/97)

[7] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[8] Закон о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 88/17 и 27/18) члан 110. став 1.

[9] „Службени гласник РС”, број 22/16 члан 2.

[10] „Службени гласник РС“, број 65/18

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1200-18 Mишљeњe пo притужби збoг дискриминaциje дeтeтa нa oснoву изглeдa у oблaсти oбрaзoвaњa