бр. 021-01-458/2026-02 датум: 12.2.2026. године
ХИТНО!!
ГРАДСКИ ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД БЕОГРАД
Станко Гујаничић, в.д. директора
office@gcsrbg.org
11000 БЕОГРАД
Руска 4
Поштовани господине Грујаничићу,
Повереник за заштиту равноправности у оквиру надлежности прописаних Законом о забрани дискриминације[1] прати спровођење закона и других прописа и иницира доношење или измену прописа у циљу унапређења равноправности и заштите од дискриминације. У складу са чланом 33. став 1. тачка 9. овог закона, Повереник органима јавне власти и другим лицима упућује препоруке мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације.
Имајући у виду наведено обраћамо Вам се у циу хитног поступања и збрињавања породица ромске националности, поводом којих нам се обратила организација цивилног друштва Иницијатива за економска и социјална права – А11. Ова организација је указала да су градске власти у уторак, 10. фебруара 2026. године, без икакве претходне најаве, донеле решења о исељењу и мимо домаћих и међународних стандарда и прописа који гарантују право на адекватно становање и заштиту од принудних исељења, раселиле четири ромске породице из импровизованих објеката у неформалном насељу у Дунавској улици на Дорћолу. Даље је посебно указано да је, од 12 расељених чланова породица, четворо малолетне деце, укључујући и две бебе од четири и седам месеци старости. У допусу се даље наводи да су у исељењу учествовали представници Градског центра за социјални рад и Секретаријата за социјалну заштиту града Београда, који су се око 12 часова појавили са представницима других комуналних служби и наложили становницима насеља да у року од два сата покупе своје личне ствари и покретну имовину и напусте своје домове. Потом су минибусом превезени у „контејнерско насеље“ у Реснику у Улици Саве Миљковића. Након што су напустили насеље, објекти у којима су живели више од шест година срушени су багерима. Као алтернативни смештај, породицама су додељена два празна метална контејнера без грејних тела, а у једном од њих електричне инсталације не раде. Даље се наводи да је теренском провером утврђено да су контејнери потпуно нефункционални и да су испод сваког прихватљивог минимума адекватног алтернативног смештаја, што је и приморало ове породице да већ сада траже смештај у којем ће, пре свега, моћи да збрину најмлађе. Због неусловности понуђеног смештаја, поједини чланови принудно исељених породица претходну ноћ су провели на улици. У допису је указано да су поред тога, ове породице изузетно лошег социо-економског статуса и нису корисници материјалних социјалних давања, а приходе остварују од неформалног рада, повремених и привремених послова и сакупљања секундарних сировина. Сматрају да је оваквим поступањем надлежних органа грубо прекршен Закон о становању и одржавању зграда, који налаже да се сваки поступак расељавања спроводи уз претходну одлуку о неопходности исељења, план пресељења и редован контакт и консултације са особама које су погођене расељавањем, као и Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима који је Република Србија ратификовала, а према чијим одредбама ниједно принудно исељење не сме да доведе до бескућништва.
Уз допис су достављене фотографије смештаја у који су премештене породице (фотографије металних јединица – контејнера) и фотографије насеља након расељавања. Увидом у фотографије смештајних јединица може се закључити да су оне празне и неусловне, док је повереник увидом на лицу места констатовао стање као што је на приложеним фотографијама насеља након исељења породица.
Имајући у виду потребу за хитношћу у поступању Повереник за заштиту равноправности је одмах ступио у комуникацију са запосленима из Секретаријата за социјалну заштиту града Београда, као и запосленима у Градском центру за социјални рад где је наведено да је исељење породица раније најављено и да је породица која је првом приликом пописана има закључен уговор са Градом Београдом за смештај у насељу Рева у које насеље породица није желела да се врати већ су затражили пресељење у друго насеље које је ближе граду имајући у виду посао којим се баве. Указано је да је породица тражила пресељење у што краћем року због чега су организовали превоз и као тренутно слободан смештај понудили смештај у насељу у Раковици. У разговору је наведено шта се све конкретног дана десило, као и да је и полиција била на лицу места о чему постоје записници и да су службеници дали изјаве. Такође је наведено да предузимају мере у циљу адекватног збрињавања, да је ангажован мајстор у вези поправке струје у једном од контејнера, као и да су предузели друге мере у циљу уређења објекта са Црвеним крстом и другим организацијама, као и да је Центар за социјални рад предузео друге активности у циљу остваривања права из социјалне заштите.
С тим у вези, потребно је да Повереника у најкраћем року обавестите о свим чињеницама и околностима у вези са расељавањем ромских породица од 10. фебруара 2026. године, као и да доставите документацију и доказе о активностима које сте предузели и намеравате да предузмете овим поводом.
Повереник указује на одредбе Устав Републике Србије[2] којима се у члану 66. јемчи посебна заштиту породице, мајке, самохраног родитеља и детета. Чланом 21. Устава забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Чланом 76. став 3. Устава прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебни прописи и привремене мере које Република Србија може увести у економском, социјалном, културном и политичком животу, ради постизања пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини, ако су усмерене на уклањање изразито неповољних услова живота који их посебно погађају.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 24. Закона о забрани дискриминације забрањена је дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. Такође, одредбом члана 27а став 1. овог закона прописано је да дискриминација у области становања постоји ако се на основну личног својства лица или групе лица ускраћује или отежава приступ програмима стамбене подршке, одбије остваривање права из области становања, за омогућавање приступа програмима стамбене подршке тражи испуњење услова који се не постављају другим лицима или групи лица, односно ако се у приступу програмима стамбене подршке неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица.
Повереник указује на одредбе Закона о социјалној заштити који у члану 2. прописује да је социјална заштита, у смислу овог закона, организована друштвена делатност од јавног интереса чији је циљ пружање помоћи и оснаживање за самосталан и продуктиван живот у друштву појединаца и породица, као и спречавање настајања и отклањање последица социјалне искључености. Одредбом члана 120 овог закона прописано је да Центар за социјални рад, у складу са законом: 1) процењује потребе и снаге корисника и ризике по њега и планира пружање услуга социјалне заштите; 2) спроводи поступке и одлучује о правима на материјална давања и о коришћењу услуга социјалне заштите; 3) предузима прописане мере, покреће и учествује у судским и другим поступцима; 4) води прописане евиденције и стара се о чувању документације корисника. Послови из става 1. тач. 2) и 4) овог члана који се односе на права, односно услуге социјалне заштите о чијем се обезбеђивању стара Република Србија обављају се као поверени, а организацију рада, нормативе и стандарде стручног рада у вршењу поверених послова прописује министар надлежан за социјалну заштиту. Ставом 3. овог члана прописано је да послове који се односе на права, односно услуге социјалне заштите о чијем се обезбеђивању стара аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе центар за социјални рад обавља у складу са прописом који доноси надлежни орган аутономне покрајине, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе.
Закон о становању и одржавању зграда[3] у члану 79. прописује да уколико је неопходно извршити исељење и уколико лице са члановима свог породичног домаћинства нема у својини другу непокретност за становање и нема довољно средстава да обезбеди други смештај, то лице са члановима свог породичног домаћинства остварује право на пресељење у одговарајући смештај које обезбеђује надлежни орган јединице локалне самоуправе на чијој територији то лице има пребивалиште и који је донео решење о исељењу. У ставу 3. истог члана прописано је да одговарајући смештај за пресељење треба да задовољи: одговарајућу локацију, у смислу приступа основној комуналној инфраструктури, незагађености земљишта, могућностима остваривања прихода и доступности јавних услуга, а нарочито у погледу образовања, здравствене и социјалне заштите, ценовну доступност становања, у смислу смањења учешћа у трошковима становања у зависности од висине примања домаћинства, у складу са одредбама овог закона о стамбеној подршци, лицима која не могу да плаћају трошкове становања, одговарајуће просторне услове стана, у смислу да корисна стамбена површина стана по члану породичног домаћинства не може бити мања од 8 m2, одговарајуће услове опремљености основним електричним, водоводним и санитарним инсталацијама, задовољавајуће услове са становишта сигурности и безбедности, у смислу физичке безбедности, као и заштите од хладноће, влаге, топлоте, кише, ветра и осталих неповољних климатских утицаја, физичку приступачност објекта у складу са прописом који уређује несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама, уважавање културне прикладности становања лица које се пресељава. Даље, чланом 80. наведеног закона прописано је да државни и други органи, као и други субјекти који учествују у спровођењу поступака исељења и пресељења, дужни су да га спроводе у складу са принципима законитости, што значи да одлучују и поступају на основу закона и других општих аката, као и општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора, сразмерности, која значи коришћење мера које су за лица погођена исељењем и пресељењем најповољнија, ако се њима постижу сврха и циљ закона, заштите достојанства, што значи да поштују и штите достојанство лица која су погођена исељењем и пресељењем, заштите посебно угрожених лица, што значи да приликом спровођења поступака штите права посебно угрожених лица, нарочито жена, деце, самохраних родитеља, породица са троје и више деце, жртве породичног насиља, лица преко 65 година старости и особа са инвалидитетом, међусобне сарадње, што значи да су државни и други органи, као и други субјекти који учествују у спровођењу поступака исељења и пресељења, дужни да међусобно сарађују у циљу заштите људских и мањинских права и остваривања најбољих интереса лица која су погођена овим поступцима.
Документом „Основни принципи и смернице у вези евикција и расељавања заснованих на развоју“, које је сачинио специјални известилац Високог комесара Уједињених нација, државама које спроведе расељавање грађана из неформалних насеља пружају се савети у вези мера и процедура које треба применити како се расељења не би одвијала у супротности са постојећим међународним стандардима људских права. Овај документ посебну пажњу придаје како самом процесу расељавања, тако и процесу који следи након пресељења, односно, прописани су критеријуми адекватног становања у алтернативном смештају који се, између осталог, односе на: просторије и инфраструктуру која обухвата пијаћу воду, енергију за кување, грејање и осветљење, санитарне уређаје и просторије за прање, услове за складиштење хране, канализацију; стамбени простор који испуњава услове за становање, пружајући становницима адекватан простор, заштиту од хладноће, влаге, топлине, кише, као и од грађевинских опасности или извора заразе, гарантујући физичку безбедност укућана, приступ могућности запошљавања, здравственим услугама, школама и социјалним установама[4]. Приликом одлучивања да ли је одређени алтернативни смештај адекватан за становање, прописана је обавеза поштовања одређених правила која се односе на сарадњу надлежних органа са расељеним лицима, уз њихово пуно учешће у процесу пресељења. Такође, прописано је да нико од расељених лица не сме да трпи штету у погледу људских права, односно, права на континуирано побољшање животних услова[5].
Повереник подсећа да међународни стандарди у поступку пресељења обухватају спровођење мера и поштовање критеријума пре пресељења, за време пресељења и након пресељења. С тим у вези, треба напоменути да Комитет УН за економска, социјална и културна права у Општем коментару бр. 7. наводи да евикције, односно, рушења не треба да за последицу имају да појединац постане бескућник или подложан повредама других људских права и да држава чланица мора да предузме све одговарајуће мере како би омогућила доступан адекватан алтернативни смештај или пресељење. Европски суд за људска права стао је на становиште да евикција из објекта, у случају када орган јавне власти није обезбедио адекватан алтернативни смештај, представља повреду права на поштовање приватног и породичног живота из члана 8. Европске конвенције о људским правима.
Интеграција припадника ромске националне мањине, уз обезбеђивање адекватних и хуманих услова живота, представља један од најзначајнијих циљева и афирмативних мера стратегије социјалне инклузије Рома и Ромкиња. Проблем становања Рома у Србији веома је комплексан, с обзиром да неадекватни услови становања и живот у неформалним насељима знатно отежавају приступ другим економским и социјалним правима. Један број Рома живи у нелегалним насељима у условима који су далеко испод стандарда. Повереник за заштиту равноправности подсећа да је у складу са Општим коментаром број 4. Комитета Уједињених нација за економска, социјална и културна права, питање правне сигурности стамбеног статуса од централног значаја за остваривање права на адекватно становање јер од њега зависи заштита од принудних исељења, узнемиравања и ометања у уживању права на становање.
Наведене информације можете доставити као потписан и скениран документ и путем мејла на адресу poverenik@ravnopravnost.gov.rs .
Такође користимо прилику да Вас обавестимо да ће Повереник, изаћи на терен како би непосредним увидом утврдио чињенично стање имајући у виду контрадикторне наводе из обраћања и наводе запослених у Секретаријату за социјалну заштиту и Градском центру за социјални рад.
Након достављања тражених података, Повереник ће одлучити о даљем поступању у овој правној ствари.
[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 33. став 1. тачка 7, а у вези тачке 5.
[2] “Сл. гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21
[3] „Сл. гласник РС“, бр. 104/16 и 9/20 – др.закон
[4] Поглавље V, ст. 55. Основних принципа и смерница у вези евикција и расељавања заснованих на развоју
[5] Поглавље V, ст. 56. тач. д. и и. Основних принципа и смерница у вези евикција и расељавања заснованих на развоју
ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић
120-26 Препорука Градском центру за социјални рад Београд 
