1190-23 Дискримианција на основу националне припадности • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-539/2023-02 датум: 12.3.2024.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je поднела AA, у име детета, ученика Л.Ј., против ОШ „ББ“, С. Б., због дискриминације на основу националне припадности. У притужби и допунама притужбе је наведено да је 31.10.2023. године, на часу информатуике ученик А.Т. направио „мим“ са фотографијом и текстом:“Ја сам Л.Ј, циган, види ме“ који је увредио и понизио Л.J, јер је једини ученик ромске националности у одељењу. Даље је наведено да је отац Л.Ј након догађаја са часа информатике два пута био у школи, да је први пут сам иницирао састанак са разредном старешином, као и да су 8.2.2024. године, добили позив од школе на састанак, на који су отишли. Такође, наведено је да дете није добило никакву подршку и заштиту од дискриминације, већ да су запослени у школи константно, пре свега разредна старешина, износили и прикупљали податке о кршењу правила понашања за ученика Л.Ј., па му је тако одређена мера појачаног васпитног рада због „нетачног преношења информација родитељима о догађају на часу информатике“. Последица оваквог поступања, односно, нечињења школе, је да се ученик Л.Ј. непосредно након почетка другог полугодишта школске 2023/24 исписао из ОШ „ББ“, С. Б. и уписао се у другу школу. У изјашњењу на притужбу, директорка школе, је, између осталог, навела, да је о догађају са часа информатике од 31.10.2023. године, сазнала од разредне старешине одељења, која сматра да је међу ученицима настао неспоразум, као последица непримерене шале, које је одељенска старешина решила у складу са прописима. Наведено је да је ученику А.Т. одређена мера појачаног васпитног рада јер је направио непримерену шалу на рачун Рома, а иста мера је одређена и ученику Л.Ј који је изнео више неистинитих информација својим родитељима. Такође, наведено је да ученик Л.Ј. често изoстајао са наставе, после првих неколико часова, жалио се на различите болове, да има велики број нерегулисаних изостанака, као и да је прво полугодиште школске 2023/24 године завршио са општим успехом добар, што не одговара његовим стварним потенцијалима. У току поступка, утврђено је да је 31.10.2024. године, у ОШ „ ББ“ С. Б., на часу информатике, ученик 5. разреда А.Т, направио „мим“ који је садржао слику/ фотографију и тект који је увредљив за припаднике ромске националне мањине и који је увредио њговог друга из одељења, ученика Л.Ј. који је ромске националностиосности. С тим у вези, Повереник је указао на мере и активности које су прописане Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, којима су прописане преветнивне и интервентне мере које је установа у обавези да предузме. ОШ „ ББ“ С. Б., односно Тим за заштиту од дискримианције, злостављања и занемаривања били су у обавези да предузму низ мера и активности због повреде начела забране дискриминације који је извршио ученик, у складу са са Законом о основама система образовања и васпитања и наведеног правилника, међу којима су: процене новоа дискриминације, васпитно-дисциплински поступак, план заштите од дискриминације, обавештење Минстарства-надлежне школске управе у року од 24 часа и др., што у конкретном случају нису учинили. Повереник је, након спроведеног поступка утврдио да школа није предузела активности и мере поводом догађаја од 31.10.2023. године, због чега је дато мишљење да је ОШ „ББ“ С. Б. повредила одредбе Закона о забрани дискриминације. Уз мишљење је дата препорука ОШ „ББ“ С. Б. да упути писано извињење ученику Л.Ј. зато што је пропустила да предузме неопходне мере због дискриминаторног поступања у школи према ученику Л.Ј, затим да организује обуку за све запослене у школи на тему забране дискриминације и заштите од дискриминације и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА
- Поверенику за заштиту равноправности притужбу је поднела АА, изјављену против ОШ „ББ“ С. Б. због дискриминације детета, ученика Л.Ј. на основу националне припадности.
- У притужби и допунама притужбе, између осталог, је наведено:

да су 31.10.2023. године, на часу информатике, ученици добили задатак да направе смешан видео у неком програму. Ученик А.Т. је направио „мим“ са Ромом бескућником који држи папир у рукама на коме пише „ја сам Л. Ј. циган“ који натпис је био на енглеском језику;
да је овај „мим“ могао да се постави онлајн, што је ученик А.Т и урадио и ставио могућност гласања, те је за време часа „гиф“ добио преко 600 лајкова;
да је ученик Л.Ј. затражио од друга да скине „мим“ и питао га зашто то ради, али да није био уклоњен;
да је Л. дошао кући испричао шта се десило и рекао да га је то јако повредило, и није желео да иде у школу због тог догађаја;
да је након тога њен супруг отишао у школу на састанак који је сам иницирао код разредне старешине, која је га је сачекала са информацијама које је претходно прикупила о ученику Л.Ј. (како је кршио правила у школи-укључио мобилни телефон, што је забрањено, да је понео већи износ новца у школу и др.) на шта је њен супруг рекао да је неспорно да Л.Ј мора да поштује правила понашања у школи, али да то сада није тема већ дискриминација коју њихов син трпи;
да разредна старешина и школа након догађаја од 31.10.2023. године, нису ништа предузели;
да је пар дана након догађаја од 31.10.2023. године, ученик А.Т рекао Л. на једном часу: „Цига нига“, на шта га је Л. опоменуо и питао зашто му то опет говори. Овај догађај им Л. није рекао јер се данима осећао лоше и није желео да иде у школу, жалио се на главобоље и болове у стомаку;
да је разредна за овај поновни случај опет сазнала од мајке ученика А.Т. јер је она школска другарица са мајком А.Т;
да је након тога њен муж отишао на састанак када га је позвала разредна и питала га је да ли су упознати да се поновио случај, на шта је муж рекао да нису упознати јер им Л. није рекао;
да је тада разредна старешина закључила како им Л.Ј. не преноси реално стање, како шири клевете против породице Т. и казнила га је;
да је разредна старешина ученика Л.Ј. издвојила у посебну просторију и приморавала га да призна и каже како лаже и да ће га казнити јер узнемирава родитеље ученика А.Т, на шта је Л. одговорио да није слагао и зашто би то радио када му је ученик А.Т. друг;
да се дете жалило на главобоље, долазио раније кући из школе и тражио да се пребаци у другу школу, јер трпи превелик притисак од другара и разредне старешине. Дете се и ноћу будило, плакало и хтео да зове разредну да јој каже како није слагао и да је ученик А.Т. стварно направио тај мим;
да се цело одељење окренуло против Л.Ј јер је разредна старешина тако представила ученицима;
да је разредна старешина представила ситуацију да је Л.Ј. све преувеличао, а ученик А.Т је све негирао, најпре је рекао да није написао, па можда јесте али није тако, написао је само ја сам циган па се онда предомислио и рекао да ништа није написао;
да је 7.12.2023. године, Л.Ј. дошао кући из школе и молио да га пребацимо у другу школу јер он више не може то да издржи, а када су га питали шта се десило испричао је да је разредна старешина на часу математике пред целим одељењем рекла: „Кога занима што си ти Ром, ето сад си ти кажњен, Л. је кажњен, а ја сам добила притужбу;
да је нејасно зашто то говори пред свим ученицима, кад Л. већ има проблем да га деца задиркују, и зашто је њен син Л.Ј. кажњен ако је тачно да је ученик А.Т. направио тај мим, јер Л.Ј не шири клевете према породици Тодоровић;
да су 8.2.2024. године, она и супруг позвани на састанак са психологом на тему изостанака ученика Л.Ј., сарадње са школом и опхођење Л.Ј. са вршњацима. На састанку је присуствовало шест жена (директор, психолог, педагог, секретар школе, одељенска старешина и педагошки асистент који у школи ради од почетка другог полугодишта);
да се на овом састанку најмање причало о ученику Л.Ј., изостанцима, његовим оценама, већ се причало о њиховим приватним проблемима и „жаргонски речено лоптица је пребачена на њих као родитеље“;
да је разредна рекла да није у реду да Л. може да каже за себе да је Циган, а ако му други кажу, он се тада увреди;
да је тада одговорила резредној старешини да је у реду да он за себе каже да је Ром, јер се не стиди због тога, али да није у реду ако му неко то каже на увредљив и погрдан начин, као што је то урадио ученик А.Т. у миму на информатици;
да су на састанку тада чули да је разредна рекла да је ученик А.Т. направио мим са сликом човека црне пути где је писало: „Ја сам Циган, види“ те да је након неколико промењених изјава ученика А.Т то сада коначна изјава да је написао, али се бране тиме да није намењено Л.J., које је једино ромско дете у разреду;
да је разредна старешина навела да је Л.J. издвојила у посебну просторију за родитеље зато што је Л.J. понео више новца у школу (истина је да понео у школу 10-12.000 динара после свог рођендана, за шта нису знали) и тврди да га није издвојила како би га приморала да призна да лаже о породици Т., да шири клевете о њима и да призна јер ће бити кажњен;
да се у електронском дневнику може видети да је разредна написала да Л.J. шири клевете и да користи ту реч, а да Л.J. ову реч није могао да измисли јер и не зна значење те речи;
да је тада и психолог школе скренула пажњу одакле Л.J. та реч клевета, на шта је одговорила да је чуо од разредне;
да је сва кривица пала на њих као родитеље, јер имају породичних проблема у смислу развода и да се Л.J. због тога осећа лоше и одлази из школе уз њихову пратњу;
да је тада упутала: „Зашто дете не бежи од породице и родитеља ако се ту осећа лоше, већ не жели да иде у школу и стално тражи да дођемо по њега у школу;
да нису добили одговор на ово питање, већ су их упорно прекидали питањима, чак и секретар школе који нема додирних тачака ни са њима као родитељима ни са дететом на настави, који их оптужује да су они као родитељи криви за дететово лоше стање у школи, док вређање на националној осови није ништа, то се стално дешава, са тим се живи, па шта ако је А.Т. направио тај мим;
да се нико из школе није потрудио да га подржи и разуме већ су га сви напали како лаже против А.Т. и чинили да му буде непријатно и лоше у школи;
да је у електронском дневнику разредна написала како је Л. кажњен због изостанака, да одлази у пратњи родитеља, али без објашњења зашто одлази и да смо ми позвани да дођемо јер је детету лоше. Зато је од разредне тражила да исправи у дневнику и напише зашто је дете одлазило из школе, што је она исправила тако што је написала како је она нас молила за оправдање, али без успеха;
да је након састанка 8.2.2024. године разредна старешина поново мењала наводе у електронском дневнику, где се више не спомиње реч “клевета“.

Уз притужбу су достављени: фотокопије евиденција у електронском дневнику за ученика Л.Ј. фотокопије порука (смс) које су упућене разредној старешини.

У допуни притужбе, наведено је да су ученика Л.Ј. након три месеца од догађаја од 31.10.2023. године, преместили у другу школу, јер дете више није могло да поднесе константни притисак од стране разредне старешине, њеном помињању случаја, терању да призна како је слагао и осећају нелагоде у школи.
Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације^[1], те је затражио изјашњење на наводе из притужбе од ОШ „ББ“ С. Б. У изјашњењу и допунама изјашњења директорке школе, између осталог, наведено је:

да је о догађају са часа информатике од 31.10.2023. године, сазнала од разредне старешине одељења, која сматра да је међу ученицима настао неспоразум, као последица непримерене шале, које је одељенска старешина решила у складу са прописима;
да је на почетку школске године формиран Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, али да поводом овог догађаја није одржан састанак Тима за заштиту ученика од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, нити је покренут поступак пред другим органима. Одељенска старешина је одмах по сазнању за догађај, 31.10.2023. године обавестила педагога школе и координатора Тима за заштиту. Констатовано је да је реч о првом нивоу насиља, а у складу са Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, активности предузима самостално одељенски старешина, у смислу појачаног васпитног рада са одељенском заједницом, групом ученика или индивидуално;
да је ученицима А.Т. и Л.Ј. одређена мера појачаног васпитног рада о којој су обавештени и родитељи и који је евидентиран у е дневник. Мера појачаног васпитног рада је одређена ученику А.Т. који је направио непримерену шалу на рачун Рома, а иста мера је одређена и ученику Л.Ј који је изнео више неистинитих информација својим родитељима. Тек на разговору, који су водили отац ученика Л.Ј и одељенска старешина, родитељи су сазнали шта се десило, али тада је учињено све већ познато, од стане мајке ученика. Л.Ј. Мера појачаног васпитног рада је реализована у оквиру одељенске заједнице, на ЧОС-у као и стручним радом педагога школе, која је са ученицима обавила разговор. Ученици су се извинили један другом, а ученик А.Т. је изразио жаљење због непријатности коју је, ненамерно проузруковао другару из одељења;
да ученик Л.Ј. редовно излази са наставе, после првих неколико часова, жалећи се на различите болове, а тренутно има 34 нерегулисана изостанка;
да је прво полугодиште школске 2023/24 ученик Л.Ј завршио са општим успехом добар, што никако не одговара његовим стварним потенцијалима. Ученику је изречена васпитна мера Укор одељенског старешина, због великог броја неоправданих изостанака, и смањена му је оцена из владања на врло добар (4);
да је у школи запослен и педагошки асистент, такође Ромске националности, која је обавила разговор са учеником Л.Ј. Том приликом ученик се поверио о тешком периоду кроз који пролази, износио личне ставове о заједничком животу својих родитеља, који су углавном негативни и то навео као највећу сметњу учењу и свом одрастању. Наредног дана, обавестио је одељенског старешину да му је разговор био пријатан и да би волео да се понови, али су му родитељи забранили да убудуће разговара са педагошким асистентом;
да је школа позвала родитеље на састанак 8.2.2024. године, када су дошли на састанак коме су присуствовали одељенска старешина, педагошки асистент, педагог, психолог, секретар школе и директор школе. Том приликом родитељи су изразили жаљење што разговор није одржан раније, да ученик Л.Ј свакодневно плаче и изражава жељу за променом школе;
да школа до тог момента није била обавештена о таквом стању ученика, с обзиром да се Л.Ј. није пожалио одељенском старешини, ни једном предметном наставнику или, другарима из одељења о таквим осећањима, или било каквој другој непријатној ситуацији. Напротив, ученик је био врло расположен током боравка у школи, дружио се са другарима из одељења, смејао, одморе проводио у игри. Када је школа то предочила родитељима, обавестили су да им је дете рекло како за време одмора или боравка у школи не излази из учионице, да одморе проводи сам у својој клупи.
да се ученик у неколико разговора које је водио са одељенским старешином, затим и за педагошким асистентом, као и са учитељицом коју је срео у холу школе пожалио на лоше односе између родитеља, и приликом ових разговора плакао;
да након разговора са родитељима, ученик сутрадан, као ни 12. и 13. фебруара 2024. године, није дошао у школу, и тек када је одељенска старешина контактирала родитеље и упитала за разлог одсуства ученика Л.Ј, школа је сазнала да се ученик преместио у ОШ “Н. Т.“ у Н. Б. Наредног дана школа је запримила захтев за издавање преводнице од ове школе;
да им је жао што разговор обављен 8.2.2024. године није дао боље резултате и што нису успели да допру до суштине проблема.

Уз изјашњење су достављени следећи докази: изјава одељенске старешине, изјава наставнице информатике, фотокопија е дневника, изјава педагошке асистенткиње.

У изјави одељенске старешине је наведено:

-да је од 1.9.2023. године одељенска старешина ученику Л.Ј. и од тог дана до данас са дететом има више него коректну сарадњу и складан однос. Ученик од почетка петог разреда пролази кроз тежак период, јер му се родитељи разводе и од самог почетка дете се обратило за помоћ током индивидуалних разговора у учионици или у простору који се зове“ Кутак за родитеље“;

– да је разговоре између ње и ученика Л.Ј. пренела оцу, када је био на отвореним вратима, јер са оцем има коректну сардању и заједнички им је циљ да Л.Ј. буде пре свега срећан и здрав дечак, а затим редован и добар ђак;

– да нажалост ученик Л.Ј. често изостаје из школе из различитих разлога и доста му је тешко да прати наставу и да извршава школске обавезе. Школу често напушта након неколико часова и по њега увек дође неко од родитеља;

-да је за догађај на часу информатике 31.10.2023. године сазнала од мајке ученика А.Т, неколико дана након догађаја, односно три дана. Госпођа Н. је позвала мајку ученика А.Т и испричала јој оно што јој је дете рекло, а што ће се после испоставити да је већим делом неистина;

-да су у понедељак одмах имали ЧОС и том приликом сам раговарала са учеником А.Т, Л.Ј и осталом децом која су била присутна на часу информатике, када је сазнала шта се догодило. Наиме, ученик А.Т. јесте направио мим у трајању од 15 секунди у коме је била фотографија Афроамериканца са натписом: „Ја сам Циган, види ме“. Мим је подељен само међу децом која су у том тренутку била на настави информатике, и то не цело одељење, већ њих 15 ученика. Није било дељења на друштвеним мрежама, нити лајкова. Када је ученик Л.Ј то видео, одмах је рекао А.Т да га то вређа и да није у реду. А Т. му се одмах извинуо и мим је после 15 секунди трајања нестао;

– да је казнила оба ученика А. Т и Л.Ј , када је дефинисала шта се десило са мером „појачан васпитни рад. Ученика А.Т је казнила због шале у којој је реч „Циган“ и која је повредила Л.Ј а ученика Л.Ј је казнила јер је родитељима испричао неистину о датом догађају и самим тим довео у заблуду како своје, тако и родитеље ученика А.Т., који су одмах по позиву мајке своје дете казнили, верујући да је било онако како је мајка испричала. Л.Ј. је испричао родитељима да је на мим-у писало: „Ја сам Л. Ј. Циган, види ме.;

– да је на састанку са оцем Л.Ј разменила информације, када су констатовали да Л.Ј. ни њој а ни родитељима не прича исте приче и закључили да је то вероватно последица ситуације у којој се породица налази, а то је тренутни развод родитеља који је у току, о чијем исходу није обавештена;

– да је неколико дана касније обавестила оца да је Л.Ј донео у школу 12.000 динара, када је замолила оца да Л.Ј. не доноси новац у школу, а то је и разлог због којег га је позвала у „Кутак за родитеље“ и замолила га да не доноси толики новац у школу;

– да су нетачни наводи да је ученик Л.Ј. премештен у последњу клупу, јер има велику диоптрију и седи у првој клупи, у средњем реду, као што и сва деца која носе наочаре седе у првим клупама;

– да је ученик Л.Ј. после овог догађаја присуствовао само једном ЧОС-у, као и да до данас ученик није остао ни на једнм ЧОС-у како би заједно погледали филм коју су добили, на тему равноправности;

– да од тренутка када је ученик А.Т кажњен и када је деци строго забрањено коришћење речи „Циган“ у било ком контексту, ученик Л.Ј. је како у школи, тако и на рођенданима на којима је присуствовао врло често сам користио ту реч и сам себе називао „Циганом“. Када су му деца скренула пажњу да је договор да ту реч не користе, он им је одговорио: „ви не смете, али ја смем и ако ме кажете разредној, ја ћу рећи да је то А.Т. рекао“, због чега је скренула пажњу ученику и оцу;

– да је ученик Л.Ј поштован и вољен подједнако као и остали ученици у одељењу;

– да у њеном одељењу, као ни у школи нема места дискриминацији, нити осуди било ког детета по било ком основу, јер су деца деца, и деле се само према годинама и разредима.

1.5.У изјави наставнице информатике и рачунарства наведено је:

– да су ученици 5/1 одељења 31.10.2023. године имали по распореду шести час информатике и рачунарства, са наставном јединицом „рад са сликама“ и нису добили задатак да направе неки смешни видео;

– да je у кабинету распоред рачунара такав да у тренутку када показује ученицим како се ради у одређеном програму може да пропрати шест монитора који су јој у видокругу, док остале не може да види, и не може да спори да је ученик направио „мим“ наведене садржине;

– да у досадашњем искуству са мимовима које ученици праве, а што је потврђено и од стране ученика 5/1 одељења, након обавештења о притужби, креира се група којој приступају искључиво они који су у просторији са одговарајућим кодом, кад се креира „мим“ и пусти у групу, видљив је 15 секунди, што оспорава чињеницу која мајка наводи да је добио шест стотина лајкова у групи формираној у одељењу за 15 секунди;

– да није видела „видео“ како мајка назива, нити јој се ученик Л.Ј. обратио и рекао да је ученик А.Т. направио „мим“ наведене садржине.

1.6. У изјави педагошког асистента наведено је:

– ученик Л.Ј. не долази по унапред утврђеном распореду, већ је дошао на други час. Кроз представљање и упознавање, веома је тих и миран. На питање зашто није дошао на први час, одговорио је да се успавао и да је закаснио, јер га нису пробудили на време. Наводи да је разлог успављивања главобоља коју је задобио приликом синоћног напрасног уласка трогодишњег брата у његову собу и братовљевог скакања по његовој глави. Иако је говорио родитељима да га боли, родитељи нису одреаговали. Показује руком потиљак на месту где и даље осети повремене болове. Каже да му родитељи не верују, да мисле да се „фолира“. Родитељи раде посао од куће, али не проводе пуно времена са њим;

– да на питање са којим родитељем више проводе времена, ученик одговара да се често родитељи растају и да старији брат може да бира са ким ће остати и увек остаје са татом, а он и трогодишњи брат немају довољно година да бирају, па увек иду са мамом у стан у насељу. Тврди да тамо има само једног друга а овде више. Не зна где и када му је лепше и боље;

– да је ученик доста конфузан што се тиче стања у породици, током разговора глас му подрхтава и почиње да плаче. Показује прст на којем је умотан фластер, одмотава га и показује посекотину која је, како каже, настала приликом држања папира трогодишњем брату;

– да га је ученик Л.Ј. питао да ли зна шта се догодило и на климање главе да не зна, почео да му прича о ситуацији која се догодила на часу информатике. Наиме, један од ученика направио је мим, садржај међу корисницима, садржао је слику и текст „I am Nigga“, а затим промењен у „I am Ciga“, што је њега увредило. На моје питање зашто га је увредило, ученик није имао одговор;

– да су разговарали о разлици између речи „Ром“ и „Циган“ и дошли до констатације да, с обзиром да он сам није знао разлику између ове две речи, исто тако не знају ни другари из разреда. Предложено је да се разговара са другарима из одељења о његовим осећањима, о значењу ових речи, на шта је ученик пристао, иако је одељенска старешина у пар наврата обавила разговор са одељењем поводом ове ситуације. Каже да има проблема око предмета Историја, јер не може да се фокусира на речи и бројеве;

– да се стиче утисак да ученика очигледно оптерећује ситуација код куће и дисфункционалност породице;

– да је ученик веома напредан што се тиче других предмета. Веома лепо се изражава, миран је и отворен за сарадњу;

– да је након овог разговора ученику забрањен даљи рад са педагошким асистентом, од стране родитеља, из разлога који је отац навео да „дете није глупо и да му нису потребни додатни часови“.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Увидом у фотокопију е дневника, одељења, утврђено је да је разредна старешина овог одељења навела: „На часу информатике, 31.10.ученик Л.Ј. је прометио мим који је направио његов друг из разреда А. Т. са садржајем који је Л. увредио. На мим-у је био човек црне пути са натписом: „ја сам Циган, види ме.“ Л. је одмах другу скренуо пажњу да му се та шала не допада и да не жели више да се такве шале понављају. Ученик који је направио мим се одмах извинуо Л. и рекао да се шала неће поновити. Ученику А.Т. је изречена мера појачаног васпитног рада како се такве шале више не би понављале. За ситуацију на часу информатике нисам сазнала од Л. нити А. нити било ког другог ученика већ од мајке ученика који је мим направио. Упознала ме са ситуацијом и апсолутно прихватила одговорност за поступак свог детета и затражила да се дете адекватно казни како се те шале не би више понављале. На следећем првом чосу обављен је разговор са ученицима Л. и А. као и децом која су седела поред њих. Ту смо дошли до сазнања да А.Т. на миму није ставио име Л. Ј. како је Л. пренео родитељима, такође није било никаквих лајкова нити дељења на мрежама. Како сам обавила разговор са оцем Л. Ј. дошла сам до закључка да Л. није пренео родитељима реално стање на часу информатике и тиме довео до забуне својих родитеља и родитеља А.Т. Л. се изриче мера појачаног васпитног рада са последицом одласка на разговор код педагога у циљу и са жељом да се спречи убудуће преношење нетачних информација. У дневнику је такође наведено: „Појачан васпитни рад 10.11.2023. године и „нема последице“. Такође, утврђено је, увидом у фотокопију е дневника, који доказ је достављен уз допуну притужбе да је наведени текст разредне старешине, у делу реченице, гласио : „Како сам обавила разговор са оцем Л. Ј. дошла сам до закључка да Л. није пренео родитељима реално стање на часу информатике и тиме довео до забуне својих родитеља а самим тим и до клевете ученика А.Т.“.
Увидом у е дневник, са датумом 22.12. 2023. године, за ученика Л.Ј. наведено је: „ученик често изостаје са наставе и не доноси оправдања. Л. сам упознала са последицом за добијање пуно неоправданих, више пута сам обавестила оца али нажалост, безуспешно. Надам се побољшању Л. присуства настави у другом полугодишту. Због недоношења оправдања за изостанак ученику је смањена оцена. Ученик често изостаје, некада по цео дан, а некада у пратњи родитеља са неког од часова. Одласци су увек узроковани болом у стомаку, главобољом и малаксалашћу. Родитељима сам предложила, после више одлазака, да Л. одведу на неки детаљнији преглед јер су одласци послати учестали. До закључења оцене нисам добила обевештење родитеља о било каквом извештају лекара специјалисте.. Ученик је често виђен ван куће у време када није у школи а време је наставе. Остале последице: „Укор одељенског старешине“.
На основу навода притужбе и изјашњења, утврђено је да након састанка од 8.2.2024. године, који је одржан између родутеља Л.Ј. и руководства школе, ученик Л.Ј. исписан из ОШ „ББ“ С. Б. и уписан у ОШ „Н. Т.“ Н. Б.
У електронском преписци, односно смс поруци коју је подноситељка притужбе упутила разредној стрешини, наведено је: „Бобо, ми се слажемо са мером укора због неоправданих изостанака. Лично сам пронашао пар оправдања у кући које Л. није донео да оправда часове. Међутим, ово што си написала да је одлазио у пратњи родитеља са часова није коректно. Није бежао са часова нити одлазио јер је био ок, већ зато што се осећао лоше у школи због понашања ученика и тебе као разредног старешине према њему. То је толико утицало на њега да се стално жалио на главобоље и болове у стомаку и у кући и у школи. Ми нисмо долазили по њега ето тако ради реда већ зато што су нас позивали наставници међу којима си и ти, чак ме је једном и директорица сачекала и саветовала да га водимо код др. Његово жаљење је искључиво због стреса које је преживео у првом полугодишту. Ту ставку у дневнику допуни јер није у реду да напишеш да је одлазио са часова, а да не напишеш разлог. То зашто је одлазио је уједно и последица овог случаја дискриминације и твоје мере, а ти си написала у дневнику да нема последица. Па како нема последица по дете ако се оно не осећа добро психички и физички и не жели у школу? Јер ако можеш да пишеш да је виђен ван школе у време наставе јер си можда чула од неког родитеља или… онда допуни и да се зна зашто је одлазио у време наставе у пратњи родитеља“.

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе, као и антидискриминационе прописе.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због повреда одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације.

Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

Повереник за заштиту равноправности констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[4], која у члану 28. прописује да дете, поред осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштање школе. Чланом 2. прописана је обавеза држава чланица да поштујуи и обезбеђују права утврђена Конвенцијом сваком детету које се налази под њиховом јурисдикцијом без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, онеспособљеност, рођење или други статус детета, његовог родитеља или законског старатеља. Ставом 2. овог члана прописано је да државе чланице предузимају све потребне мере како би се обезбедила заштита детета од свих облика дискриминације или казне засноване на статусу, активностима, израженом мишљењу или убеђењу родитеља, законских старатеља или чланова породице детета. Циљеви образовања регулисани су одредбама члана 29. став 1. којима је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем. Такође, одредбама члана 19. прописана је обавеза државе уговорнице да предузме одговарајуће законске, административне, социјалне и образовне мере за заштиту детета од свих облика физичког или менталног насиља, повређивања или злостављања, запостављања или немарног поступања, малтретирања или експлоатације, укључујући сексуално злостављање, док је под бригом родитеља, законских заступника или било које друге особе која се брине о детету.

Комитет за права детета донео је Општи коментар број 1. о циљевима образовања у којем су циљеви образовања из Конвенције постављени као циљеви који су директно повезани са остварењем дететових људских права и достојанства. Такође, Општим коментаром број 1. прописано је да дискриминација по било ком основу наведеном у члану 2. Конвенције, вређа људско достојанство детета и у стању је да подрије или чак уништи способност детета да има користи од могућности које му пружа образовање. Сва дискриминаторна поступања у овом документу су наведена као поступци који су у директној супротности са захтевима да образовање треба да буде усмерено на развој дететове личности, талената и менталних и физичких способности до крајњих граница. Комитет је такође нагласио и везу између члана 29. став 1. и борбе против расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетолеранције. Такође је истакнуто да расизам и сродне појаве цветају тамо где постоји незнање, неосновани страхови од расних, етничких, верских, културних и језичких или других облика разлике, искоришћавање предрасуда, или учење или ширење искривљених вредности. Поуздан и трајан лек за све ове пропусте јесте обезбеђивање таквог образовања које подстиче разумевање и поштовање вредности промовисаних чланом 29. став 1, укључујући поштовање разлика, и које се супротставља свим облицима дискриминације и предрасуда. Наглашено је да је важно усредсредити се на дететову сопствену заједницу приликом наставе о људским и дечјим правима и принципима недискриминације, јер таква настава може делотворно да допринесе спречавању и елиминацији расизма, етничке дискриминације, ксенофобије и сродне нетолеранције.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, новоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Поред тога, чланом 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима.

Законом о основама система образовања и васпитања[5] прописано је да је установа, односно да су запослени у установи дужни да обезбеде остваривање права детета и ученика, а нарочито право на заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања[6]. Одредбама члана 7. прописани су општи принципи образовања и васпитања, међу којима су и једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање заснованом на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације. Један од прописаних циљева образовања и васпитања (члан 8.) јесте и oбeзбeђивaњe дoбрoбити и пoдршкa цeлoвитoм рaзвojу дeтeтa, учeникa и oдрaслoг, као и обезбеђивање подстицајног и безбедног окружења за целовити развој детета, ученика и одраслог, развијање ненасилног понашања и успостављање нулте толеранције према насиљу. Одредбом члана 110. овог закона прописано је да су у установи забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације. Установа је дужна да предузме све мере прописане овим законом када се посумња или утврди дискриминаторно понашање у установи (став 3). Поступање установе када се посумња или утврди дискриминаторно понашање, начине спровођења превентивних и интервентних активности, обавезе и одговорности запосленог, детета, ученика, одраслог, родитеља односно другог законског заступника, трећег лица у установи, органа и тела установе и друга питања од значаја за заштиту од дискриминације, прописује министар(став 5).

Одредбом члана 112. овог закона прописано је да је забрањено свако понашање запосленог према детету, ученику и одраслом; детета, ученика и одраслог према запосленом; родитеља, односно другог законског заступника или трећег лица према запосленом; запосленог према родитељу, односно другом законском заступнику; детета, ученика и одраслог према другом детету, ученику или одраслом, којим се вређа углед, част или достојанство. Директор установе дужан је да у року од три дана од дана сазнања за повреду забране из става 1. овог члана предузме одговарајуће активности и мере у оквиру надлежности установе. (став 2). Поступање установе када се посумња или утврди вређање угледа, части или достојанства, начине спровођења превентивних и интервентних активности, услове и начине за процену ризика, начине заштите и друга питања од значаја за заштиту, прописује министар (став 4).

Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности[7], прописано је поступање установе када се посумња или утврди дискриминаторно понашање, начин спровођења превентивних и интервентних активности, обавезе и одговорности детета, ученика, одраслог, родитеља, запосленог, трећег лица у установи, органа и тела установе и друга питања од значаја за заштиту од дискриминације. Овим правилником прописује се и поступање установе када се посумња или утврди вређање угледа, части или достојанства личности у установи, начин спровођења превентивних и интервентних активности, услови и начин за процену ризика, начин заштите и друга питања од значаја за заштиту. Правилник прописује да превенција дискриминације, као и вређање угледа, части или достојанства личности јесу мере и активности које предузима установа да се предупреди сваки облик дискриминаторног понашања. Превентивним мерама и активностима у установи ствара се сигурно и подстицајно окружење, негује атмосфера сарадње, уважавања и конструктивне комуникације, развија позитиван систем вредности. Програмом превенције дискриминације и дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности одређују се мере и активности којима се обезбеђује остваривање циљева превенције свих облика дискриминације и дискриминаторног поступања и представља део школског програма и развојног плана, а конкретизује се годишњим планом рада установе. Такође, правилник даље прописује да установа има Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, чије су надлежности прописане овим правилником, а кога образује директор установе. Даље, Правилником је прописано да се у устaнoви интeрвeнишe у случajeвимa сумњe или утврђeнoг врeђaњa углeдa, чaсти или дoстojaнствa личнoсти и дискриминaтoрнoг пoнaшaњa из рaсистичких, сeксистичких, хoмoфoбичних, ксeнoфoбичних, ислaмoфoбичних, aнтисeмитских, aнтицигaнистичких или других oбликa дискриминaтoрнoг пoнaшaњa прeмa лицу, a нaрoчитo млaђeм, слaбиjeм, сa смeтњaмa у рaзвojу и инвaлидитeтoм, и другим претпостављеним или ствaрним личним свojствимa. Рaди прeдузимaњa oдгoвaрajућих мeрa и блaгoврeмeнoг рeaгoвaњa нa ризикe oд дискриминaтoрнoг пoнaшaњa учeсникa у oбрaзoвaњу, сaчињaвa сe мaтрицa зa прoцeну нивoa дискриминaциje, тaкo штo сe уoчeнo дискриминaтoрнo пoнaшaњe сврстaвa сe у jeдaн oд три нивoa дискриминaтoрнoг пoнaшaњa, у зaвиснoсти oд:1) узрaст учeсникa у oбрaзoвaњу; 2) интeнзитeт, трajaњe и учeстaлoст дискриминaтoрнoг пoнaшaњa; 3) oблик и нaчин дискриминaтoрнoг пoнaшaњa – узнeмирaвaњe и пoнижaвajућe пoступaњe; 4) пoслeдицa дискриминaтoрнoг пoнaшaњa. Правилник даље прописује да је једно од поступања и прeдузимaњe мeрa и aктивнoстипрeмa учeснику у oбрaзoвaњу, и тo зa свe нивoe дискриминaциje.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

На основу навода притужбе, изјашњења и достављених доказа, утврђено је да је 31.10.2024. године, у ОШ „ББ“ С. Б., на часу информатике, ученик А.Т, направио „мим“ који је садржао слику/ фотографију и тект који је увредљив за припаднике ромске националне мањине и који је увредио њговог друга из одељења, ученика Л.Ј. који је ромске националности. Иако у конкретном случају не постоји доказ/фотографија „мим-а“ из којег би се утврдила његова тачна садржине, ОШ“ „ББ“ није спорила да је на часу информатике ученик А.Т. направио „мим са фотографијом човека црне пути и натписом: „ја сам Циган, види ме.“ што је разредна старешина одељења 5/1 и констатовала у е дневнику 10.11.2023. године. Имајући у виду наведено, Повереник констатује да „мим“ ученика А. Т. на часу информатике 31.10.2023. године представља дискриминаторно поступање према припадницима ромске националне мањине, као и према ученику Л.Ј. који је ромске националности, јер представља узнемиравање и понижавајуће поступање које вређа достојанство на основу личног својства-припадности ромској националној мањини, и проузрокује осећај понижености, узнемирености или одбачености. Имајући у виду наведено , у конкретном случају је потребно утврдити да ли је ОШ „ББ“ С. Б., са аспекта Закона о забрани дискриминације предузела неопходне мере и активности поводом дискриминаторног поступања ученика А.Т. на часу информатике 31. 10.2023. године. Повереник истиче да је у конкретном случају важна примена правила о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, према коме терет доказивања да није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза лежи на ОШ „ББ“ С. .

Имајући у виду да се догађај од 31.10.2023. године десио у образовној установи, између учесика у образовању: ученик-ученик, ОШ „ББ“ је у конкретном случају била у обавези да поступа у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, који акт прописује ближе критеријуме за препознавање облика дискриминације и обавезује све учеснике у образовању и васпитном процесу на дужност поштовања те забране и уздржавања од свих аката чињења или нечињења. С тим у вези, Повереник је у захтеву за изјашњење захтевао од ОШ“ ББ“ С. Б. да наведе које је мере и активности школа предузела у складу са овим Правилником.

ОШ „ББ“ наводи да је одмах по сазнању за догађај одељенска старешина обевестила педагога школе и координатора Тима за заштиту, те да је констатовано да је реч о првом нивоу насиља, а у складу са Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на на насиље, злостављање и занемаривање активности предузима самостално одељенски старшина, у смислу појачаног васпитног рада. Такође, ученику А. Т. је 10.11.2023. године, због „непримерене шале на рачун Рома“ одељенска старешина изрекла меру појачаног васпитног рада. С тим у вези, Повереник најпре указује да је Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности прописано да установа поступа у складу са овим актом увек када је учесник у образовању, дискриминисано лице, извршилац дискриминације, односно сведок, док редослед поступања у интервенцији зависи од тога а ли се дискриминаторно понашање припрема, догађа или се догодило. Узнемиравање и понижавајуће поступање учесника у образовању, као извршиоца дискриминације подразумева обраћање лицу или припадницима одређене групе лица и квалификује се као први ниво дискриминације, а говор мржње подразумева обраћање учесника у образовању најширој публици и неодређеном кругу лица, којим се подстиче дискриминација, мржња или насиље против припадника одређене групе. Повереник констатује, на основу навода изјашњења и доказа достављених уз изјашњење, да у конкретном случају, поводом дискриминаторног понашања ученика А.Т. није одржан састанак Тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемарива, како би се обавила процена тежине облика дискриминације и проценио ниво дискриминаторног поступања, полазећи од релација: лице у односу на друго лице истог или приближног узраста; узрасно старијег лицу према млађем лицу и групе лица према лицу, односно групи лица, и то: када је понашање учесника у образовању истог или приближног узраста (ученик-ученик), као и млађег према старијем, како је прописано овим правилником.

Повереник за заштиту равноправности истиче да Правилник о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности прописује да се у устaнoви интeрвeнишe у случajeвимa сумњe или утврђeнoг врeђaњa углeдa, чaсти или дoстojaнствa личнoсти и дискриминaтoрнoг пoнaшaњa, да интeрвeнциjу чинe мeрe и aктивнoсти кojимa сe дискриминaтoрнo пoнaшaњe зaустaвљa, oсигурaвa бeзбeднoст учeсникa у oбрaзoвнoм и вaспитнoм прoцeсу (oних кojи трпe – дискриминисaнa лицa, свeдoчe или чинe – извршиoци дискриминaциje), смaњуje ризик oд пoнaвљaњa, ублaжaвajу пoслeдицe зa свe учeсникe и прaтe сe eфeкти прeдузeтих мeрa. Наведеним правилником у делу: Предузимање мера и активности према учеснику у образовању, и то за све нивое дискриминације прописано је да се план заштите од дискриминације сачињава за конкретну ситуацију сваког од нивоа и за све учеснике – дискриминисано лице, извршиоца дискриминације и сведоке. План заштите од дискриминације зависи од: узраста и броја учесника, облика и нивоа дискриминације, последица по лице и колектив и сл. План заштите од дискриминације садржи: активности усмерене на промену понашања и ставова који су допринели дискриминаторном понашању – појачан васпитни рад и по интензитету примерен повреди законске забране (интензиван), рад са родитељем, васпитном групом, односно одељењском заједницом, укључивањем ученичког парламента и савета родитеља, а по потреби и органа управљања; носиоце тих активности временску динамику. За сваки процењени ниво дискриминације директор установе подноси пријаву надлежним органима, организацијама и службама и обавештава Министарство – надлежну школску управу, у року од 24 сата од догађаја. Пре пријаве обавља се разговор са родитељима, осим ако тим за заштиту, полиција или центар за социјални рад процене да тиме може да буде угрожен најбољи интерес детета и ученика.

Имајући у виду наведено, неспорно је да су школа и Тим за заштиту од дискримианције, злостављања и занемаривања били у обавези да предузму низ мера и активности због повреде начела забране дискриминације који је извршио ученик, у складу са са Законом о основама система образовања и васпитања и наведеног правилника, међу којима су: процене новоа дискриминације, васпитно-дисциплински поступак, план заштите од дискриминације, обавештење Минстарства-надлежне школске управе у року од 24 часа и др., што у конкретном случају нису учинили.

Даље, Повереник указује и да је наведеним правилником прописано да дирeктoр, зaпoслeни и трeћa лицa имajу oбaвeзу дa прeпoзнajу дискриминaциjу, a aкo je утврђeнa, прeдузму мeрe и aктивнoсти у устaнoви прeмa учeснику у oбрaзoвaњу прoписaнe Зaкoнoм и oвим aктoм. Анализом навода из изјашњења ОШ „Бб“ и достављених прилога може се закључити да школа, догађај од 31.10.2023. године, није ни препознала као дискриминаторно поступање, с обзиром да „мим“ ученика А.Т. квалификује као „непримерену шалу на рачун Рома“. С тим у вези, Повереник указује да узнемирањање и понижавајуће поступање према припадницима одређене групе, представља повреду достаојанста у конкретном случају према припадницима ромске националне мањине, као и према ученику Л.Ј. који је ромске националности. Поред тога, из утврђеног чињеничног стања произлази да је школа, односно разредна старешина утврдила да „мим“ ученика А.Т. није имао последице по ученика Л.Ј., као и да је ученик Л.Ј. такође кажњен због догађаја од 31.10.2023. године, јер је „нетачно пренео информације родитељима“. Поводом ових чињеница Повереник истиче да је из навода притужбе, изјашњења и достављених прилога неспорно да је ученик Л.Ј. често изостајао из школе, да се жалио на главобоље и болове у стомаку, да су родитељи долазили у школу по њега. Такође, неспорно је и да је Л.Ј. убрзо након почетка другог полугодишта школске 2023/24. напустио школу и уписао се у другу школу. Из навода притужбе и изјашњења се може закључити да су о узроцима оваквог понашања и осећања ученика Л.Ј. школа и родитељи износили супротне ставове и мишљења (школа је наводила да је то због породичних односа ученика Л.Ј. и развода родитеља, док су родитељи истицали да није желео да иде у школу због догађаја на часу информатике), као и да није постојала сарадња између родитеља и школа, у циљу ублажавања последица понашања и осећања ученика Л.Ј. Неспорно је да је поступање – мим ученика А.Т. увредио и узнемирио његовог друга, Л.Ј., а имајући у виду да се дискриминаторно поступање десило у образовноној установи-школи, то је ученику Л.Ј. била потребна подршка и заштита од дискриминације, која је у конкретном случају изостала од старне школе, пре свега директорке и разредна разредне старешине. Повереник посебно указује да често изостајање са наставе и промена школе представља додатан изазов за ученика петог разреда који је уједно и припадник друштвене групе која је у већем ризику од дискриминације.
Повереник указује да се већина Рома и Ромкиња суочава са друштвеном искљученошћу и сиромаштвом и изложена је отвореној, као и прикривеној дискриминацији. У Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022–2030. године^[8] као изазови у области образовања наведено је између осталог и да негативни стереотипи према Ромима и Ромкињама су раширени у друштву и међу запосленима у образовном систему, а појављују се и у образовним материјалима, што резултира различитим облицима посредне и непосредне дискриминације. Обухват деце ромске националности у предшколском васпитањем и образовањем је само 7,4%, за разлику од опште популације, где је 60%. Обухват деце ромске националности припремним предшколским програмом, који је обавезан се повећава али је и даље нижи него код деце из опште популације: 80%, за разлику од опште популације, где је 93%. Стопа завршавања основне школе од укупно уписаних, код деце ромске националности је само 64% (за разлику од 99% код опште популације), а највише, 10% деце ромске националности прекида школовање на преласку у други циклус. Стопа завршавања средњег образовања од укупно уписаних, код Рома и Ромкиња је само 61% (за разлику од 98% код опште популације). Даље, на основу Истраживања односа грађана и грађанки према дискриминацији[9] које је спровео Повереник за заштиту равноправности, припадници ромске националне мањине су пета група према којој у Србији постоји највећа социјална дистанца грађана и грађанки (одмах иза миграната, припадника албанске националне мањине, ЛГБТ+ популације и особа које живе са ХИВ/АИДС-ом). Петина испитаника је навела да не жели да им Ром буде комшија, а 11% испитаника не би изабрало Рома за сарадника на послу.
Имајући у виду све наведено, Повереник констатује да ОШ „ББ“ С. Б. поводом догађаја од 31.10.2023. године, није предузела мере ради заштите од дискриминације ученика Л.Ј.

МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби АА, против ОШ „ББ“ С. Б., због дискриминације ученика ромске националности, ОШ „Бб“ С. Б. је повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује ОШ „ББ“ С. Б. да:

Упути писано извињење ученику Л.Ј. зато што је пропустила да предузму неопходне мере због дискриминаторног поступања у школи према ученику Л.Ј.
Организује обуку за све запослене у школи на тему забране дискриминације и заштите од дискриминације.
Убудуће воде рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС”, број 98/06, 115/21 и 16/22, члан 21

[4] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[5] „Службени гласник РС”, бр. 88/17 , 27/18 – др. закон, 10/19, 27/18-др.закон, 6/20 , 129/21 и 92/23

[6] Закон о основама система образовања и васпитања, члан 79. став 2. тачка 4.

[7] „Службени гласник РС“, бр. 65/18

[8]„Службени гласник РС“, број 23/22

[9] доступно на https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji-i-publikacije/istrazivanja/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1190-23 Дискримианција на основу националне припадности