бр. 021-01-1525/2023-02 датум: 27.10.2023
МИНИСТАРСТВО ЗА ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА И ДРУШТВЕНИ ДИЈАЛОГ
Томислав Жигманов, министар
Булевар Михајла Пупина 2
Београд 11000
Веза Ваш број: 011-00-19/2023-05
Поштовани господине Жигманов,
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је дописом бр. 011-00-19/2023-05, доставило Поверенику за заштиту равноправности (у даљем тексту Повереник) Предлог извештаја о остваривању родне равноправности у Републици Србији за 2022. годину (у даљем тексту: Предлог извештаја), ради давања мишљења.
Поступајући по овом допису, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности, дајемо следеће мишљење:
Израда овог извештаја представља врло сложен и захтеван посао, а нарочито по питању прикупљања статистичких података који су врло важни за анализу праћења стања у области остваривања родне равноправности.
С тим у вези, Повереник констатује да Предлог извештаја садржи велики број података који су значајни за анализу и праћење стања у овој области. Међутим, како према наводима из Предлога извештаја још увек већина органа јавне власти и предузетника, политичких и синдикалних организација у 2022. години није испунила своје законске обавезе и није доставила извештаје о остваривању родне равноправности, сматрамо важним закључак који је дат под редним бројем 2. у Предлогу извештаја, а којим је предвиђено да ће ресорно министарство пре спровођења мера казнене политике спровести широку кампању ради информисања јавности и свих надлежних субјеката о обавезама које проистичу из Закона о родној равноправности. С тим у вези, користимо прилику да Вас обавестимо да су се поједини органи обраћали и Поверенику указујући на нејсноће појединих одредаба Закона о родној равноправности, међу којима је била и нејасноћа око тога да ли органи који имају мање од 50 запослених такође треба да достављају извештај имајући у виду члан 16. Закона о родној равноправности. Имајући у виду наведено, у том смислу било би важно у кампањи детаљније појаснити ко је све обавезник достављања извештаја.
Закључцима под редним бр. 4. и 5. Предлога извештаја предвиђено је да у наредном периоду треба повећати запошљивост жена и смањити родни јаз у запошљавању, као и да треба подржати мере како би се обезбедила већа заступљеност жена међу корисницима подстицајних средстава и кредита ради покретања сопственог бизниса, а нарочито ради већег учешћа жена као власница пољопривредног газдинства. С тим у вези истичемо да је Повереник у 2022. години, као и претходних година, велику пажњу посвећивао наведеним проблемима, због чега је упућено више различитих иницијатива и препорука мера. Тако је, примера ради, Повереник 2021. године упутио иницијативу Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и Националној служби за запошљавање за креирање и спровођење мера активне политике запошљавања усмерених искључиво ка појединим категоријама теже запошљивих жена. Између осталог, прошле године обраћали смо се и Министарству здравља, Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарству привреде, као и другим ресорним министарствима указујући на неопходност да овлашћени предлагачи закона (Закона о финансијској подршци породици са децом, Закона о здравственом осигурању, Закона о пензионом и инвалидском осигурању, Закона о привредним друштвима) што пре приступе измени и међусобном усаглашавању прописа који се односе на положај жена које самостално обављају делатност и њихово изједначавање са женама које су запослене код послодавца у погледу свих права за време трудноће и породиљског одсуства. Као што је познато Повереник је током 2022. године поднео и предлог Уставном суду за оцену уставности и законитости Закона о финансијској подршци породице са децом управо указујући на положај жена предузетница и пољопривредница у вези са трудноћом и породиљским одсуством. Иницијативу за оцену уставности и законитости овог закона поднели су и Удружење „Маме су закон“ и 31 народни посланик. У предлогу за оцену уставности и законитости указано да неједнак третман жена предузетница, пољопривредница и запослених по основу уговора о раду ван радног односа, нема објективно и разумно оправдање и фаворизује само један облик радног ангажовања – радни однос код послодавца, чиме се демотивише женско предузетништво а мајке морају да бирају између каријере и материнства. Уставни суд је 22. децембра 2022. године донео одлуку IУз-299/2018 којом је утврдио да је одредба члана 17. став 4. Закона о финансијској подршци породици са децом, на коју је указано у предлогу и поменутим иницијативама, није у сагласности са Уставом.[1] Након тога усвојене су измене наведеног закона.
Повереник је, између осталог, успешно спровео пројекат за унапређење положаја жена и девојчица у руралним областима[2], уз видљиве резултате за више десетина пољопривредница које су добиле опрему за прераду воћа и поврћа, завршиле обуке из пословног планирања, рада на рачунару, маркетинга и комуникација. Њима је била посвећена и годишња конференција Повереника „Поглед у будућност“ одржана поводом Међународног дана толеранције, 16. новембра, a разбијању родних стереотипа и оснаживању жена, пре свега у политичком животу, биле су посвећене још две конференције.[3] Током претходне године израдили смо и Извeштaj o мoнитoрингу спрoвoђeњa Националног акционог плана зa приmeну Рeзoлуциje 1325 Сaвeтa бeзбeднoсти Уjeдињeних нaциja – жeнe, mир и бeзбeднoст у Рeпублици Србиjи (2017-2020), а издате су и публикације Положај жена и девојчица у руралним областима Златиборског, Моравичког и Рашког округа, Аутентичне приче из живота жена на селу. Налази наведених извештаја и анализа представљени су наведеном годишњем извештају Повереника.[4]
Такође, истичемо да је у Редовном годишњем извештају Повереника о стању у области заштите равноправности за 2022. годину[5] указано да се „број незапослених лица на евиденцији Националне службе за запошљавање у периоду децембар 2021-децембар 2022. године смањио за преко 52.000 лица, док се истовремено број незапослених жена старијих од 55 година живота смањио за свега око 3.500 лица.[6] Када се сaглeдaва пoлoжaj стaриjих жeнa у Србиjи, Повереник годинама указује на лошији положај и тежу пре свега економску ситуацију жена у односу на старије мушкарце, њихoву мању укључeнoст у дoнoшeњe oдлукa кoje утичу нa њихoвe живoтe и пoтрeбe за мeрама подршке, као и на насиље које трпе. У посебно тешкој ситуацији су стaриjе жене кoje живe сaмe, сa инвaлидитeтoм, оне које живe нa сeлу. Скoрo трeћинa укупнoг брoja жeнa у Србиjи су стaриje (27,93%), 14,37% стaриjих жeнa нe примa пeнзиjу за разлику од 4,25% старијих мушкараца, а 107.000 стaриjих жeнa су бeз шкoлe, зa рaзлику oд 12.000 стaриjих мушкaрaцa[7]. Када је у питању положај младих, према подацима Националне службе за запошљавање, број незапослених младих у априлу 2021. године износио je 21,04% од укупног броја незапослених, млади имају 20% мања месечна примања, сваки трећи запослени млађи од 30 година има плату нижу од 2/3 просечног прихода, осам од десет младих зарађује плате које су ниже од републичког просека, док сваки пети зарађује мање од минималне зараде месечно, уочљиве су разлике у зарадама младих жена којих је дупло више од мушкараца у категорији најнижих примања, високо учешће младих радника у уговорима на одређено време (55%), као и њихов висок ниво ангажовања у занимањима нижег образовања.[8]“[9]
Имајући у виду све наведено, мишљења смо да се у опису стања из којег су произашли закључци под редним бројем 4. и 5. Предлога извештаја, могу додати и наведени налази, као и налази објављених извештаја и публикација Повереника, с обзиром да поткрепљују опис стања дат у Предлогу извештаја и указују на неопходност даљег спровођења активности из предлога поменутих закључака.
Што се тиче закључка под редним бројем 6. Предлога извештаја, у потпуности подржавамо наведени закључак који се односи на потребу едукације чланова и чланица тела за родну равноправност, привреднике, инспекцијске органе и друге актере, ради ефикасне примене Закона о родној равноправности, с обзиром да су досадашње обуке дале добре резултате. Наиме, током 2022. године обуке Повереника похађало је више од 700 учесника кроз 40 једнодневних или дводневних семинара, предавања и радионица. У 2022. години настављена је и имплементација програма обука о примени антидискриминационих прописа за запослене у Националној служби за запошљавање[10], полицијске службенике[11] и запослене у туризму[12].
Поводом закључка под редним бројем 7. Предлога извештаја који се односи на то да је у наредном периоду потребно кадровски ојачати и обезбедити софтвер за аутоматску обраду података о родној равноправности у Сектору Министарства, мишљења смо да је сегрегисано прикупљање података јако важно, посебно имајући у виду и измењене одредбе члана 45. Закона о забрани дискриминације, које су усвојене 2021. године, а које предвиђају могућност употребе података матичних евиденција и административних регистара ради доказивања чињеница у поступцима заштите од дискриминације, како пред судом, тако и у поступку пред Повереником.
Поред наведеног, сагласни смо и са закључком под редним бројем 8. Предлога извештаја. Такође, смо мишљења и да је јако важан и закључак под редним бројем 9. Предлога извештаја у којем је предвиђено да приликом расписивања следећих парламентарних избора, треба водити рачуна о препорученој квоти за заступљеност жена на изборним листама (минимум 40%), као и о потреби примене одредаба Закона о родној равноправности о заступљености мање заступљеног пола, тј. жена (40-50%) у скупштинским органима, органима управљања и надзора на републичком, покрајинском и локалном нивоу власти. Током 2022. године, Повереник је, као и претходних година, а ради редовног сагледавања положаја жена у јавном и политичком животу у Републици Србији и континуираног праћења напретка у овој области, сачинио и Анализу учешћа жена у јавном и политичком животу.[13] У 2022. години, Повереник је организовао конференцију ОснаЖене мењамо наше заједнице! посвећену разбијању родних стереотипа и предрасуда као и оснаживању жена да се изборе за равноправност у свим сегментима живота, на којој је представљена Анализа Повереника о заступљености жена на локалном нивоу.
Све публикације, као и извештаји и истраживања налазе се у електронском облику на интернет презентацији Повереника и доступни су на линку: http://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji-i-publikacije/publikacije/
Што се тиче закључка под редним бројем 10. Предлога извештаја, а који се односи на примену члана 28. Закона о родној равноправности, важно је истаћи да се у тексту Предлога извештаја објашњава законска обавеза која се односи на израду методологије за обрачун неплаћеног кућног рада, а која у складу са законом треба да се примењује од 1. јануара 2024. године. Ово важно питање неплаћеног кућног рада, у току, како 2021. године, тако и 2022. године, било је такође, предмет разматрања Повереника за заштиту равноправности, који се овим поводом у више наврата обраћао Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, као и Републичком фонду за здравствено осигурање и Министарству здравља. Наиме, грађани су се обраћали Поверенику у вези са питањима која се односе на примену одредбе члана 28. став 4. Закона о родној равноправности, за коју, прелазним и завршним одредбама, није прописана одложена примена, за разлику од ст. 2. и 3. истог члана. Поводом обраћања Повереника у вези са поменутом одредбом, достављени су одговори напред наведених органа. Тако је РФЗО у свом одговору Поверенику, између осталог, указао да Уредба о садржини, обрасцу и начину подношења јединствене пријаве на обавезно социјално осигурање не прописује на основу којих доказа се утврђује својство осигураника када је у питању основ осигурања по основу неплаћеног кућног рада. У свом одговору Министарство здравља је навело да је ово министарство још у мишљењу на Нацрт закона о родној равноправности истакло да је реч о комплексном питању, односно решењу, чија примена нужно захтева и промену других прописа, и да је неопходно да се још једном детаљно сагледа одредба члана 28. тада достављеног Нацрта закона о родној равноправности. Имајући у виду комплексност питања и усвојену одредбу члана 28. Закона о родној равноправности, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је обавестило Повереника да ће следећи петогодишњи план званичне статистике, који започиње са 2026. годином, обухватити питање обрачуна неплаћеног кућног рада у вези са бруто домаћим производом, а да ће, пре тога, ресорно министарство припремити методологију за овакав обрачун.
Како ће израда методологије за обрачун неплаћеног кућног рада, у складу са могућностима (како је наведно у трећем пасусу на стр. 21. Предлога извештаја) захтевати одређени дужи временски период, то Повереник користи прилику да укаже на важност предузимања других мера у циљу решавања овог спорног, а важног питања, посебно имајући у виду да одредбе члана 28. ст. 2. и 3. Закона о родној равноправности у складу са прелазним и завршним одредбама овог закона, почињу да се примењују од 1. јануара 2024. године.
Имајући у виду све наведено, мишљења смо да је неопходно у закључку под редним бројем 10. Предлога извештаја додатно предвидети неопходност да се међусекторском сарадњом Министарства за људска и мањинска права и друшвени дијалог, Министарства здравља, РФЗО и Републичког завода за статистику у што краћем року пронађу адекватна решења како би се омогућила правовремена и правилна примена свих одредаба које су садржане у члану 28. Закона о родној равноправности.
На крају Повереник користи прилику да укаже да је потребно дате закључке у Предлогу извештаја допунити закључцима који ће се односити на проблеме насиља, као и на проблеме у вези мизогеног, сексистичког и другог дискриминаторног говора који је присутан у јавном простору, посебно на друштвеним мрежама. Наиме, као што је познато извештајну годину обележио је и велики број пријава насиља према женама и насиља у породици, а према доступним подацима број жена које су изгубиле живот као последица насиља и даље је забрињавајући и не опада. Поред тога забрињавајући је број случајева и вршњачког насиља, како у реалном тако и у дигиталном свету. Да би се што ефикасније скренула пажња на све чешће, а релативно нове облике насиља у дигиталном свету, право на телесну аутономију, сексуална и репродуктивна права, Повереник је заједно са УНФПА покренуо велику националну „Bоdyright“ кампању „Твоје тело је твоје и на нету и у стварном свету“ чији је циљ подизање свести о родно заснованом насиљу почињеном посредством технологије и потреби да се на њега снажно одговори.
Повереник је упутио и више иницијатива како Министарству правде за измену Кривичног законика и Закона о извршењу кривичних санкција, тако и Министарству унутрашњих послова за измену Закона о јавном реду и миру. Тако је иницирана измена неколико чланова Кривичног законика којима су прописана кривична дела: Недозвољени прекид трудноће (чл.120), Силовање (чл.178) и Обљуба над немоћним лицем (чл.179) у циљу њиховог усклађивања са Конвенцијом о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици и са Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом. Поред наведених иницијатива, Министарству правде као овлашћеном предлагачу, упућена је и иницијатива за допуну законика у Глави 14. Кривична дела против слободе и права човека и грађанина прописивањем посебног дела због злоупотребе и објављивања снимака полно експлицитног садржаја. Такође су инициране и измене Закона о извршењу кривичних санкција (чл.181) прописивањем обавезе надлежних органа да увек у случајевима родно заснованог и породичног насиља, обавесте жртву о отпуштању осуђеног или његовом бекству из затвора, без обзира на процену ризика од стране завода. У иницијативи упућеној Министарству унутрашњих послова Повереник је указао на потребу да се размотри измена и допуна члана 3. став 1. тачка 15. Закона о јавном реду и миру којом је прописано значење израза „проституција“ и члана 16. овог закона којим се проституција утврђује као противправно дело против јавног реда и мира и прописује иста санкција за оне који се одају проституцији и оне који користе ове услуге. Сексуална експлоатација, као један од најсуровијих облика кршења људских права је у директној вези са родном неједнакошћу при чему су жене најчешће жртве. Због тога оваква подела одговорности између неравноправних сама по себи упућује на то да је Закон потребно изменити.
У Редовном годишњем извештају Повереника за 2022. годину једна од препорука Повереника односи се успостављање националног контролног механизма за праћење случајева фемицида у Републици Србији, на основу редовног праћења и анализе појаве насиља и фемицида. Такође, дате су и препоруке које се односе на потребу адекватног и правовременог реаговања и санкционисања говора мржње и других облика узнемиравајућег или понижавајућег поступања у јавном и медијском простору, због чега је препоручено спровођење програма и подстицање тема којима се промовише култура међусобног поштовања и недискриминације, толеранције, разумевања и уважавања различитости, родне равноправности, међугенерацијске солидарности.
Како се међу закључцима не налазе закључци који произлазе из описа стања које се односи на насиље, говор мржње, сексистичке и мизогене изјаве и други понижавајући и увредљив говор у јавном простору и на друштвеним мрежама мишљења смо да је потребно на крају Предлога извештаја, као што смо већ навели, предложене закључке допунити.
[1] Редован годишњи извештај Повереника о стању у области заштите равноправности за 2022. годину. Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/, страна 54
[2] Повереник је овај пројекат спровео уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији (UN Women) и Амбасаде Норвешке у Београду.
[3] Редован годишњи извештај Повереника о стању у области заштите равноправности за 2022. годину. Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/, стр. 69, 84-85,
[4] Редован годишњи извештај Повереника о стању у области заштите равноправности за 2022. годину. Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/, стр. 56-60
[5] Редован годишњи извештај Повереника о стању у области заштите равноправности за 2022. годину. Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/
[6]Статистички билтен, Национална служба за запошљавање, доступно на интернет страници: https://www.nsz.gov.rs/sadrzaj/statisticki-bilteni-nsz/4111 Редован годишњи извештај Повереника о стању у области заштите равноправности за 2022. годину. Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/, страна 160
[7]За глас старијих жена – Удружење грађана „Снага пријатељства“ – Amity и удружење грађанки ФемПлац, фебруар 2022. године, доступно на интернет страници: https://www.femplatz.org/library/publications/2022-02_liflet_Za_glas_starijih_zena.pdf Редован годишњи извештај Повереника о стању у области заштите равноправности за 2022. годину. Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/, страна 160
[8]The Youth Specific Alternative Report submitted to the Committee on Economic, Social and Cultural Rights
[9] Редован годишњи извештај Повереника о стању у области заштите равноправности за 2022. годину. Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/, страна 168
[10]Са обукама реализованим 2016, 2017, 2018, 2019 и 2021. године укупан број полицијских службеника и службеница који су обухваћени програмом обука износи 694
[11]Са обукама реализованим 2019 и 2021. године укупан број запослених у Националној служби за запошљавање који су обухваћени програмом обука износи 106
[12]Са обукама реализованим 2019 и 2021. године укупан број запослених у туризму који су обухваћени програмом обука износи 103
[13] Редован годишњи извештај Повереника о стању у области заштите равноправности за 2022. годину. Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/, стр. 61-65
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
1170-23 Мишљење на извештај о остваривању родне равноправности 
