бр. 011-01-628/2020-02  датум: 24.12.2020. године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, Повереник за заштиту равноправности упућује Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

Повереник за заштиту равноправности препоручује Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да:

– предузме све неопходне мере из своје надлежности у циљу решавања ситуација у којима се нађу лица којима је подршка неопходна, а која због заражавања неформалних неговатеља или из других разлога остају без одговарајуће неге и помоћи. С тим у вези, препоручујемо  Министарству да упути инструкцију свим установама социјалне заштите које пружају услугу смештаја, као и центрима за социјални рад, како да поступају у оваквим ситуацијама.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обавестиће Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њоме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

О б р а з л о ж е њ е

Поверенику за заштиту равноправности обратило се Удружење грађана, као и грађани из различитих места у Србији указујући на велики проблем са којим се суочавају старије особе као и њихови неформални неговатељи у условима пандемије. Наиме, они су истакли да се проблем појављује у тренутку када се неформални неговатељ зарази или разболи од вируса COVID-19 и мора у изолацију или на болничко лечење, а једини је неговатељ зависне особе, која онда остаје без преко потребне помоћи. У обраћањима је истакнуто да су поједине установе за смештај корисника обуставиле пријем нових корисника као и да се у појединим јединицама локалне самоуправе услуга помоћ у кући пружа у смањеном обиму. Поред тога, у условима када је у локалној самоуправи организована услуга помоћ у кући, појављују се два проблема, и то, први проблем је што се не врши пријем нових корисника, док је други проблем тај да уколико је неко од укућана заражен, лица која пружају услугу помоћ у кући не улазе у станове односно не пружају ову услугу у пуном обиму, већ само одлазе у набавку намерница и лекова. На овај начин се један број старијих грађана нашао у ситуацији да живи без подршке која им је неопходна, док се проблем додатно усложњава уколико је реч о старијим особама са деменцијом или о старијим особама које се због болести изазване вирусом COVID-19 отпуштају са болничког на кућно лечење, док неформални неговатељ који је такође смештен у болницу и даље остаје на лечењу.

Устав Републике Србије[2], у члану 21. утврђује забрану дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, док је одредбом из члана 69. прописано да грађани и породице којима је неопходна друштвена помоћ ради савладавања социјалних и животних тешкоћа и стварања услова за задовољавање основних животних потреба, имају право на социјалну заштиту, чије се пружање заснива на начелима социјалне правде, хуманизма и поштовања људског достојанства.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. забрањује свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Одредбом из члана 17. овог закона утврђено да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица.

Такође, чланом 25. Закона о социјалној заштити, прописана је забрана дискриминације корисника социјалне заштите по основу расе, пола, старости, националне припадности, социјалног порекла, сексуалне оријентације, вероисповести, политичког, синдикалног или другог опредељења, имовног стања, културе, језика, инвалидитета, природе социјалне искључености или другог личног својства.

Центар за социјални рад, у складу са чланом 120. став 1. тач. 1. и 2. Закона о социјалној заштити процењује потребе и снаге корисника и ризике по њега и планира пружање услуга социјалне заштите и спроводи поступке и одлучује о правима на материјална давања и о коришћењу услуга социјалне заштите. Послови из става 1. који се односе на права, односно услуге социјалне заштите о чијем се обезбеђивању стара Република Србија обављају се као поверени, а организацију рада, нормативе и стандарде стручног рада у вршењу поверених послова прописује министар надлежан за социјалну заштиту. Послове који се односе на права, односно услуге социјалне заштите о чијем се обезбеђивању стара аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе центар за социјални рад обавља у складу са прописом који доноси надлежни орган аутономне покрајине, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе. Поред тога у складу са чланом 121. овог закона Центар за социјални рад иницира и развија превентивне и друге програме који доприносе задовољавању индивидуалних и заједничких потреба грађана у области социјалне заштите на територији јединице локалне самоуправе за коју је основан, иницира и развија превентивне и друге програме који доприносе спречавању и сузбијању социјалних проблема и обавља и друге послове у области социјалне заштите, у складу са законом и другим прописима.

Повереник указује и да су Наредбом о забрани посета и ограничењу кретања у објектима установа за смештај старих лица[3] прописане мере за спречавање уласка вируса COVID-19 у установе за смештај одраслих и старији, те да је осим мера које се односе на забрану посета корисницима, забрану напуштања установа од стране корисника и слично, у тачки 4. прописано да је пријем нових корисника услуге смештаја у установама дозвољен уз здравствену документацију којом се потврђује да лице није заражено вирусом SARS-CoV-2, као и да се сваком новопримљеном кориснику превентивно одређује изолација у трајању од 14 дана у оквиру установе. Тачком 4а ове наредбе прописано је да мера изолације корисника и запослених, који су били у контакту са оболелим, које издаје надлежна епидемиолошка служба, реализује се у оквиру установе социјалне заштите за смештај старих лица.

Имајући у виду проблеме на које је указано у обраћању Поверенику, истичемо да је потребно да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања као министарство надлежно за систем социјалне заштите предузме све неопходне мере из своје надлежности у циљу решавања ситуација у којима се нађу лица којима је подршка неопходна а која због заражавања неформалних неговатеља или из других разлога остају без одговарајуће неге и помоћи. С тим у вези сматрамо неопходним да Министарство упути инструкцију свим центрима за социјални рад, као и установама социјалне заштите које пружају услугу смештаја, како да поступају у оваквим ситуацијама. Нужно је у сваком конкретном случају обезбедити збрињавање свих лица и пружање услуга како смештаја тако и услуге помоћ у кући у ситуацијама у којима није могуће на други начин обезбедити помоћ кориснику који је у ризику, у задовољавању свакодневних основних животних потреба. Повереник указује да је чланом 53. Закона о социјалној заштити прописано да се домски смештај обезбеђује као: 1) стандардни смештај; 2) смештај уз интензивну или додатну подршку; 3) ургентни смештај; 4) повремени смештај; 5) друга врста домског смештаја. Ближе услове за коришћење услуге домског смештаја и друге врсте домског смештаја прописује министар надлежан за послове социјалне заштите. Чланом 56. наведеног закона је прописано да се услуге социјалне заштите могу пружати у виду неодложних интервенција ради осигурања безбедности у ситуацијама које угрожавају живот, здравље и развој корисника и обезбеђују се 24 сата дневно. Услуге неодложне интервенције пружа центар за социјални рад уз обавезну сарадњу са другим надлежним органима и службама. Услуге неодложних интервенција обезбеђује Република Србија, односно аутономна покрајина.

Повереник посебно истиче да је обустављање пружања услуге помоћ у кући, односно не пружање ове услуге у пуном обиму, веома је опасно у условима пандемије у којима је потреба за овом врстом услуге додатно појачана. Нарочито је важно да се ова услуга свим корисницима пружа у пуном обиму не само кроз обезбеђивање исхране, већ и кроз одржавање личне хигијене и хигијене стана које су у условима пандемије од пресудног значаја за сузбијање ширења вируса.

Повереник за заштиту равноправности ће извршити анализу и размотрити упућивање препоруке мера јединицама локалне самоуправе да обезбеде континуирано пружање у пуном обиму услуге помоћ у кући, како корисницима који су већ у систему тако и новим корисницима, уз примену свих прописаних мера заштите.

Имајући у виду све наведено повереница за заштиту равноправности у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације упућује препоруку мера за остваривање равноправности. Потребно је да Министарство у року од 30 дана од дана пријема ове препоруке обавести Повереника о предузетом.

[1] Члан 33. став 1. тaч. 7. и 9. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09)

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06)

[3] Наредба о забрани посета и ограничењу кретања у објектима установа за смештај старих лица („Сл. гласник РС“, бр. 28/20, 66/20 и 87/20)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1150-2020 Прeпoрукa мeрa Mинистaрству зa рaд зaпoшљaвaњe бoрaчкa и сoциjaлнa питaњa пoвoдoм издaвaњa Инструкциje у вeзи пружaњa услугe пoмoћ у кући