бр. 07-00-488/2023-02  датум: 22. 12. 2023.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето поводом притужбе удружења … против А.А. из Ш, због дискриминације на основу родног идентитета и сексуалне оријентације. У притужби је наведено да је А.А. на друштвеним мрежама објавио видео снимак у којем коментарише текст из уџбеника Историје за 8. разред основне школе поводом лекције о ЛГБТ+ покрету. А.А. је у изјашњењу, између осталог, навео да је објављивање овог видео снимка његово право на јавно изношење мишљења, да је у видеу указивао на деловање једног дела ЛГБТ лобија које је „чисто пропагандно и представља злоупотребу зарад стицања материјалне користи“, да није говорио о читавој ЛГБТ популацији, као и да није имао намеру да их омаловажи или дискриминише. Повереник је спровео поступак у ком је разматрао наводе из притужбе и изјашњења, наведени текст, као и поруке које шаље. Анализирани су и коментари које су остављени поводом видеа, као и чињеница да А.А. није уклонио коментаре који садрже негативне изјаве о припадницима ЛГБТ+ популације. Повереник истиче да је приликом поступања у овом предмету имао у виду значај и слободу мишљења и изражавања, али и прописане границе слободе говора и праксу Европског суда за људска права у сличним случајевима. Повереник је посебно имао у виду да право на слободу говора не сме служити као изговор за повреду права других и дискриминацију. Анализом изјаве и поруке коју изјава шаље, неспорно је да је створено понижавајуће и увредљиво, па чак и непријатељско окружење за припаднике ЛГБТ+ популације. Након спроведеног поступка, Повереник је дао мишљење да је ставовима изнетим у видео снимку који је А.А. поставио на свој профил на друштвеној мрежи Фејсбук, као и пропуштањем да уклони коментаре који су постављени, повређен члан 12. Закона о забрани дискриминације. Повереник је А.А. дао препоруку да са друштвених мрежа уклони спорни видео снимак, да се састане са подносиоцем притужбе, односно представницима организације цивилног друштва која се бави заштитом права ЛБГТ+ особа како би се ближе упознао са проблемима и изазовима са којима се суочавају припадници ЛГБТ+ популације, као и да се убудуће суздржи од аката и изјава које представљају дискриминацију лица на основу било ког личног својства.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратило удружење … против А.А, због дискриминације на основу родног идентитета и сексуалне оријентације.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је А.А. на друштвеним мрежама објавио снимак у којем говори о лекцији о ЛГБТ+ покрету која се налази у уџбенику Историје за 8. разред основне школе, издавачке куће „Клет“;
• да је снимак на друштвеној мрежи Твитер видело преко 300.000 људи;
• да на снимку А.А. потпуно пристрасно, ненаучно и супротно закону, говори о томе како он, као наставник, на својим часовима учи ученике о ЛГБТ+ покрету, односно лекцији из уџбеника из историје која се бави овим питањем;
• да А.А. користи говор мржње и крши члан 11. Закона о забрани дискриминације;
• да на почетку снимка, наставник А.А. чита део стране уџбеника који говори о ЛГБТ+ покрету и користи увредљив језик називајући ЛГБТ+ активисте „педерски лоби“. Затим износи како он предаје поменуту лекцију на својим часовима историје и каже: „Ево како то реално изгледа код мене на часу: ЛГБТ лоби су плаћене организације НАТО пакта. Састоје се од професионалних парадера који имају силан кеш и који организовано иду по престоницама где кркају, то се једе и пије, за њих је то уживанција, данима врше своје баханалије…“ До краја снимка говори у истом маниру.
• да сматрају да је наставник А.А. оваквим говором прекршио члан 11. Закона о забрани дискриминације.
  • Уз притужбу је достављен видео снимак А.А. са друштвене мреже Фејсбук https://www.facebook.com/100011302186057/videos/1419560495481006
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности и у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације^[1] је у току поступка прибавио изјашњење А.А.
  • У изјашњењу А.А. је, између осталог, наведено:
• да оспорава све наводе притужбе као неосноване, малициозне и засноване на злоупотреби одредаба Закона о забрани дискриминације;
• да је у „предметном обраћању путем друштвене мреже изнео став заснован на чињеничном основу општих прилика и друштвених околности. Злоупотреба корпуса одређених права из угла коруптивног деловања присутно је у свим друштвеним порама и на исто увек и свуда треба указивати, тим пре се саопштавање мог става не може никако протумачити као акт дискриминаторске нарави, а свакако се њиме не оспоравају темељне вредности уграђене у домаће позитивноправни поредак. Наиме, објављивањем овог видео снимка је консумирано право на јавно изношење мишљења, а сходно властитим светоназорима које баштини и велика већина чланова наше друштвене заједнице, а који светоназори су засновани на традицијским полазиштима и вредностима који као такви у сваком смислу осуђују коруптивно понашање. Реч је о критичком мишљењу на које сваки појединац треба да има право.“
• да је у спорном видео снимку указивао на „намеру једног дела ЛГБТ лобија који делује кроз форму различитих НВО и сличних удружења у контексту пропагандног деловања, које излази из оквира заступања интереса ових друштвених група, а које деловање је уређено и омеђено позитивноправним нормама. У мом исказу нема ничега што дискриминише мањину, нити моје намере да их на било који начин омаловажим или дискриминишем“;
• да „уопште нисам говорио о припадницима ове популације. Говорио сам о ЛГБТ НВО тј. удружењима, а не о читавој ЛГБТ популацији што свакако није исто“.
• да међу ЛГБТ популацијом има значајан број људи који се не слажу са деловањем ЛГБТ организација, нити ту постоји хомогени приступ који би могао да се припише читавој ЛГБТ популацији и да је указивао на „аномалије организованог деловања које је чисто пропагандно и представља злоупотребу зарад стицања материјалне користи“, као и да је то проблем те заједнице и уопште друштвени проблем. „Такво деловање је присутно у свим порама друштва и не постоји разлог да га не буде и у организацијама која заступају права ЛГБТ“.
• да је говорио као наставник историје који треба да препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у историјском извору и формулише став који се супротставља манипулацији и критички се односи према медијима;
• да је његово изражавање у складу са општеприхваћеним терминима који се као такви могу наћи у релевантним речницима српског језика, као и да ни једна реч није употребљена у увредљивом контексту нити са увредљивом намером;
• да овакве притужбе може да разуме само као вид притиска и његовог спутавања као просветног радника, као и да је његова изјава злонамерно изведена из контекста. „Контекст мог видеа (који при том није сачињен у присуству мојих ученика) је био много шири у односу на интенцију акта који је насловљен као притужба“, као и да је од објављивања видеа прошло скоро годину дана;
• да сматра да је иницирање поступка пред Повереником за заштиту равноправности пример недопуштеног задирања у деловање просветних радника, „својеврсно оживљавање „вербалног деликта“ из мрачних времена једнопартијског система, као и политичког једноумља“;
• да ће због константног и недопуштеног притиска који поједине организације ЛГБТ усмерења спроводе над њим, обавестити општу и стручну јавност, а своју заштиту ће затражити пред домаћим и међународним судовима. Да велики број ученика и њихових родитеља никада нису имали примедбе на њега као просветног радника и на његов рад, па због притужбе трпи ненадокнадиву штету и нарушавање личног и професионалног интегритета.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у објаве на профилу А.А. на друштвеној мрежи Фејсбук, утврђено је да је 5. септембра 2022. године постављен видео снимак у трајању од три минута и девет секунди, са пратећим текстом у објави: „Уџбеник Историје за 8. разред промовише ЛГБТ причу, али реалност на часу је нешто сасвим друго!“.
• Прегледом видео снимка А.А. који је предмет притужбе, утврђено је да је А.А. у снимку, у првих 1,45 минута, изјавио следећи: „Ја сам А.А. наставник историје, а ово је уџбеник историје за осми разред у издању Клета, где на страни 172 видимо следеће: „ЛГБТ друштвени покрети су они друштвени покрети чији се активисти и активисткиње залажу за побољшање положаја лезбејки, геј особа, бисексуалаца и трансродних особа, које су често друштвено изложене веома широко распрострањеној дискриминацији“. То дакле пише у нашем уџбенику историје. Е сад пошто су ови педерски лобији толико жељни пажње и толико жуде да њихова пропаганда уђе и у наше уџбенике, ево како то реално изгледа код мене на часу. ЛГБТ лобији су плаћене организације НАТО пакта. Састоје се од професионалних парадера који имају силан кеш и који организовано иду по престоницама, где кркају, то се једе и пије, за њих је то уживанција, данима врше своје баханалије и сад су у шоку, како то да у неком, за њих, традиционалном и примитивном Београду, не могу то да раде. И друга ствар која је важна за ове лобије, је да имају огромну моћ, да мрзе Русију из дна душе и да једва чекају дан када ће да буде уништена та Русије, да просто читав свет буде њихов а да сваком ко се успротиви њиховој пропаганди, прво шаљу упозорења преко Повереника за родну равноправности, а онда да нас буквално искључе из система. И то је једноставно. То је једноставна прича. Ту је крај сваке приче.“

Даље, од 1,45 минута снимка до краја је речено: „Друга ствар коју развијамо на часу, је принцип развоја критичког мишљења, који је врло важан за наше школе, где је … кроз то указујемо деци да, не смеју да прихватају класичне оне стереотипе које нам ЛГБТ промотери намећу како су они јадна, ситна, мала угрожена мањина, која само жели толеранцију, која само жели поштовање права на различитост и сличне, јефтине приче на које, заиста, наседају само приглупи или они који ту виде неки интерес. Такође, на часу, што је врло важан принцип нашег образовања, морамо да овладамо свим кључним тачкама медијске писмености, где је … које су наравно темељ сваке интелектуалне слободе, што значи да је врло важно ђацима указати на све штетне медијске садржаје које промовишу РТС, Пинк, Информер, и слични медији са једне стране, док с друге имамо оне отворено класичне прозападне Н1, Нову и сличне, који што се тиче овог питања готово уједначено промовишу ту њихову толерантну и под наводницима, симпатичну причу. Тако то изгледа реално на часу историје. Хвала на пажњи. Пријатно. “

• Увидом у коментаре које су остављала друга лица на објаву А.А. на друштвеној мрежи Фејсбук, утврђено је да видео има 11 хиљада прегледа, и преко 60 коментара. Неки од остављених коментара су:

• „Парадирај у свом дому, између 4 зида, докле год обичан народ наше напаћене земље нема никаква права. Најмања права имају Срби у својој држави. Обогаљена деца, осиромашени сељаци, да не набрајам даље. ЛГБТ лоби је најјачи и они су се већ свуда ухлебили и заузели најјаче позиције у друштву. Када друштво постане хумано према обичном човеку, онда ће имати право и ЛГБТQ+++++ и зоофили да „парадирају! BTW, pride = понос, гордост = смртни грех“;
• „Када се испуне права деце, сељака, сиромаха, тада нека парадирају и содомити који би нашу децу да преокрену и испеку по својој мери.“;
• „Нисам ни ја разумео везу између издавачких кућа које имају саветнике у Влади Србије и имају везе са ГЕЈ јуришницима на овог човека, али дефинитивно постоји.“
• „Па рецимо да постоји и паралела ГЕЈ ЛОБИСТИ – НАЦИСТИ јер се они тако добро уклапају у поредак – НСП. Агенде оних који кроје капу света, диктирају ратове и парама врте де бургија неће, из исте КАСИЦЕ ПРАСИЦЕ дају крајцаре и за ЛГБТ и ЗА УКРАЈИНУ и ЗА НАЦИСТЕ и ЗА ОСТАЛУ БАГРУ!“
  • Даље је увидом у коментаре на постављени видео снимак, утврђено да А.А. није одговарао и стављао своје коментаре на коментаре на његов видео снимак.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, разматрао је наводе из притужбе и изјашњења, као и видео снимaк А.А.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.[2]
• Устав Републике Србије^[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других (члан 46.).
• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[4], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Поред тога, чланом 10. Конвенције прописано је да свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1, прописује да је дискриминација свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је А.А. изјавом у видео снимку који је поставио на друштвеној мрежи Фејсбук https://www.facebook.com/100011302186057/videos/1419560495481006 узнемирио и понизио групу лица на основу њихових личних својстава, односно да ли се ставовима израженим у овом тексту ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике ЛГБТ+ популације.
• Повереник констатује да је у тексту аутор изнео своје мишљење и објаснио како он, као наставник историје, објашњава ученицима осмог разреда лекцију из наставног програма и уџбеника историје. Прегледом снимка је утврђено да видео није снимак из учионице, односно са наставе, да је А.А. у видеу обраћа широј јавности и као такав видео је објављен на друштвеним мрежама.
• А.А. је у изјашњењу навео да: „објављивањем овог видео снимка је консумирано право на јавно изношење мишљења (…) Реч је о критичком мишљењу на које сваки појединац треба да има право.“ У том смислу, потребно је и анализирати да ли се изнети ставови крећу у границама слободе изражавања која је зајемчена чланом 46. Устава Републике Србије и чланом 10. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода.
• Устав Републике Србије чланом 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Европском Конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, чланом 10. регулисана је слобода изражавања, тако што је ставом 1. прописано да свако има право на слободу изражавања, а да то право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе, док су ставом 2. прописана ограничења, односно, да с обзиром да коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву, између осталог и ради заштите угледа или права других.
• Дакле, право на слободу изражавања није неограничено. Према одредбама Устава Републике Србије и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, заштита угледа и права других је једно од легитимних ограничења ових права. Када одлучује о томе да ли је дошло до повреде права из Конвенције, Европски суд за људска права посматра ограничења у светлу сваког конкретног случаја, што подразумева анализу изјава и порука које се шаљу, као и просторног и временског контекста, као и да ли је ограничење слободе изражавања било неопходно у демократском друштву и да ли је ограничење слободе изражавања било сразмерно легитимном циљу.^[5]
• Универзална декларација о људским правима прокламује да се сви људи рађају једнаки и слободни у достојанству и правима, а Устав Републике Србије прописује да је људско достојанство неприкосновено^[6]. Антидискриминациони прописи гарантују поштовање људског достојанства и забрањују сваку дискриминацију.
• Анализирајући изјаву А.А. у видео снимку постављеном 5. септембра 2022. године на друштвеној мрежи Фејсбук, као и поруку која се изјавом шаље, Повереник указује на следеће. У изјави је јасно изражено да су ЛГБТ друштвени покрети „педерски лоби“, да су „жељни пажње“, да су носиоци некакве „пропаганде“ за коју желе „да уђе у уџбенике“. Даље је речено да су ЛГБТ друштвени покрети „лобији плаћени од организације НАТО пакта“, да се састоје од „професионалних парадера“ који иду по престоницама, једу, пију, „кркају“, уживају и „данима врше своје баханалије“, да „имају огромну моћ“ и да једва чекају дан када ће Русија да буде уништена и „да просто читав свет буде њихов а да сваком ко се успротиви њиховој пропаганди“ „шаљу упозорења“ преко државног органа и „да нас буквално искључе из система“. Затим је у изјави речено да „ЛГБТ промотери намећу како су они јадна, ситна, мала угрожена мањина, која само жели толеранцију, која само жели поштовање права на различитост и сличне, јефтине приче на које, заиста, наседају само приглупи или они који ту виде неки интерес.“ Анализом ових изјава, неспорно је да се шаље порука да су ЛГБТ покрет и организације, с једне стране неозбиљни и бахати – да организовано и професионално иду по градовима где се одржавају параде поноса и тамо „врше баханалије“, кркају и троше новац, као и да су, с друге стране, јако моћни и утицајни – имају лоби плаћен од НАТО пакта, имају пропаганду коју желе да „убаце“ у уџбенике, да униште Русију и да завладају светом а „нас да избаце из система“. Изјавом А.А. се и омаловажавају и анулирају проблеми са којима се сусрећу представници ЛГБТ+ заједнице, изјавом да су ЛГБТ популација „јадна, ситна, мала угрожена мањина“ и да су „јефтине приче“ да желе толеранцију и равноправност и поштовање права, алудирајући да то није истина и да их у томе подржавају глупи и они који имају интерес.
• Анализирајући просторни и временски контекст када је текст објављен, потребно је указати на положај ЛГБТ+ популације. Хомофобија и трансфобија имају дубоке корене у друштву, при чему је присутна велика социјална дистанца и негативан став јавности према ЛГБТ+ популацији. Предрасуде према ЛГБТИ особама су и даље распрострањене, иако је дошло до одређених побољшања у општим ставовима према њима. У анкети из 2023. године, 38% испитаника је изјавило да је комуницирало са особама за које су знали да су ЛГБТИ (18% у 2015. години). 11% испитаника би престало да комуницира са пријатељима када би сазнали да су ЛГБТИ (у поређењу са 26% испитаника у 2015. години), док би их 30% у потпуности подржало (у поређењу са 14% у 2015. години). 52% испитаника и даље сматра да је ЛГБТИ болест (66% у 2015.).^[7] Што се тиче искустава и перцепција самих припадника ЛГБТИ заједнице, истраживање које је водила организација цивилног друштва 2020. године показало је да се 48% испитаника не осећа слободним да изразе свој ЛГБТИ идентитет у свакодневном животу, док 46% њих верује да су били дискриминисани у претходној години.^[8] Током 2022. године почињена су 94 инцидента мотивисана сексуалном оријентацијом, родним идентитетом и изражавањем идентитета. Ово је највећи документовани број инцидената у протеклих шест година и пораст од 13% у односу на претходну годину. Почињено је 29 физичких напада, од чега су при 21 нападу нанете телесне повреде. Две трећине документованих инцидената је невидљиво за полицију, тужилаштво и судове. О сваком трећем инциденту полицијски службеници нису забележили кривичну пријаву упркос томе што им је инцидент пријављен или су сами присуствовали инциденту. Сваки трећи непријављени инцидент није пријављен због неповерења у институције, а сваки осми зато што су насиље и дискриминација ЛГБТ+ особи свакодневница[9].
• Када говоримо о положају ЛГБТИ популације, 2022. годину су посебно обележила дешавања у вези са одржавањем европске Параде поноса (ЕуроПрајд 2022) у Београду која је била заказана за период од 12-18. септембра. Неколико месеци пред ЕуроПрајд јавни наратив је обиловао непријатељским ставовима и идејама које подстичу дискриминацију и стигматизацију припадника ЛГБТИ популације како на порталима, на интернету и друштвеним мрежама и другим средствима доступним великом броју грађана, иако je истицање сексуалне оријентације неретко било потпуно ирелевантно у односу на тему текста. Говор мржње био је присутан у медијима, на интернету, у виду графита, посебно у периоду након најаве одржавања ове манифестације[10].
• Анализом изјаве А.А. у целости, а посебно анализом поруке коју шаље, неспорно је да ова изјава ствара понижавајуће и увредљиво, па чак и непријатељско окружење за припаднике ЛГБТ+ популације. Изјава коју је А.А. објавио у свом видеу на друштвеним мрежама имала је значајну видљивост. По наводима притужбе снимак је на друштвеној мрежи Твитер видело преко 300.000 људи, док је на друштвеној мрежи Фејсбук (одакле је коришћен видео за анализу навода притужбе) снимак имао 11 хиљада прегледа. Такође, изјава је имала и одјек у медијима[11]. Доказ о непријатељском окружењу које ствара изјава А.А. јесу и коментари које су оставили његови пратиоци на друштвеној мрежи поводом спорног видеа, односно, изјаве. Наиме, кроз различите коментаре на изјаву А.А. уочава се на који начин се његова изјава разуме и које реакције и размишљања изазива код појединаца. У коментарима се припадници ЛГБТ+ популације називају „зоофили“ и „содомити“ „који би нашу децу да преокрену и испеку по својој мери“, затим се прави паралела између „геј лобија“ и нациста, говори о „геј јуришницима“, о томе да припадници ЛГБТ+ имају већа права од осталог становништва, да су лоби који је најјачи, као и да су заузели најјаче позиције у друштву. Коментари показују да су пратиоци А.А. на друштвеним мрежама доживели припаднике ЛГБТ популације и организације које заступају права ове друштвене групе, као изузетне моћне, агресивне и изопачене и да су опасност за општу популацију.
• У току поступка, Повереник је посебно имао у виду и чињеницу да А.А. није уклонио коментаре пратилаца на друштвеној мрежи Фејсбук који садрже негативне изјаве о припадницима ЛГБТ+ популације, чиме је утицао да се дискриминаторни ставови, како они изнети у његовој изјави тако и они у остављеним коментарима пратилаца, шире и стварају непријатељско и узнемирујуће окружење. Одговорност власника објаве и профила на друштвеној мрежи за коментаре које су остављали читаоци профила/портала утврђена је ставовима Европског суда за људска права. Суд је одлучујући по жалби интернет портала Делфи, у случају Делфи против Естоније[12] једногласно заузео став да није прекршен члан 10 – Слобода изражавања, Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода тиме што је утврђена одговорност интернет портал за увредљиве коментаре који су били постављени од читалаца испод једног од чланака. Портал се жалио како је тиме што је утврђена његова одговорност за коментаре, повређено његово право на слободу изражавања. Суд сматра да је утврђивање одговорности портала од стране естонских судова било оправдано и пропорционално ограничење у погледу права портала на слободу изражавања, нарочито, због тога што су коментари били изразито увредљиви, портал није спречио да коментари постану јавни, профитирао је њиховим постојањем, дозволио њиховим ауторима да остану анонимни, а казна изречена од стране естонских судова није била неумерена.

Исти став Европски суд понавља и у предмету Беизарас и Левицкас против Литваније (пресуда од 14. јануарa 2020.)^[13] Предмет се односио на дискриминацију по основу сексуалне оријентације као личног својства. Тужилац Литваније је сматрао да су аутори објављених коментара „изражавали своја мишљења“ и да нису подстицали мржњу или насиље према појединцима на основу њихове сексуалне оријентације. Међутим, Европски суд је разматрајући коментаре поводом објављене слике на фејсбук страници утврдио да су коментари мржње на друштвеној мрежи упућени против подносилаца представки и хомосексуалне заједнице уопште, подстакнути ставовима према тој заједници, као и да је управо такво дискриминаторно стање свести било разлог пропуста државних органа да изврше обавезу и да на ефикасан начин истраже да ли ти коментари представљају позив на мржњу и насиље.

• Повереник за заштиту равноправности указује и на пресуду Европског суда за људска права у предмету Вејделанд и други против Шведске[14] у којој је суд истакао да је дискриминација по основу сексуалне оријентације подједнако озбиљна као и дискриминација заснована на раси, пореклу и боји коже, те да „напади“ на одређене особе почињени вређањем, исмевањем или клеветањем одређених група становништва могу бити довољни како би се власти определиле да сузбију овакав говор и у оним случајевима када у говору нема позива на чин насиља или друга кривична дела.
• Повереник је анализирао и наводе из изјашњења да је у „предметном обраћању путем друштвене мреже изнео став заснован на чињеничном основу општих прилика и друштвених околности. Злоупотреба корпуса одређених права из угла коруптивног деловања присутно је у свим друштвеним порама и на исто увек и свуда треба указивати, тим пре се саопштавање мог става не може никако протумачити као акт дискриминаторске нарави, а свакако се њиме не оспоравају темељне вредности уграђене у домаће позитивноправни поредак.“, као и наводе да у изјави указује на један део ЛГБТ организација а не на читаву популацију, и да је указивао на „аномалије организованог деловања које је чисто пропагандно и представља злоупотребу зарад стицања материјалне користи“. У вези са тим, у изјави А.А. није ни у једном делу јасно указано да се изјава односи само на неке од организација цивилног друштва које заступају интересе ЛГБТ+ популације, а не на саме припаднике ове популације. Напротив, у видео снимку је прво прочитан текст из уџбеника историје који се односи на ЛГБТ покрет дефинисан као покрет који се залаже за побољшање положаја лезбејки, геј особа, бисексуалаца и трансродних особа, а које су често изложене дискриминацији, а потом је А.А. изјавио како то он објашњава деци на часу користећи изразе „педерски лоби“, „ЛГБТ лоби“ и „ЛГБТ промотери“.
• Иако А.А. наводи да је својом изјавом хтео да укаже само на део ЛГБТ организација и да осуди коруптивно понашање, неспорно је да изјава у видеу износи погрешне генерализације и тиме једно понашање везује за целу друштвену групу, чиме се подстичу стереотипи и предрасуде за конкретну групу. Повереник напомиње да је улога наставног особља изузетно велика и значајна у развијању ставова и мишљења ученика и младих. Развој критичког мишљења код младих је неопходно како би се развило објективно посматрање и преиспитивање негативних информација које леже у основи предрасуда и стереотипа и води ка погрешној генерализацији о ономе о чему судимо. Сваки појединац има право да износи своје ставове и мишљење, да критикује и преиспитује рад организација цивилног друштва, па и организација које се баве заштитом права ЛГБТ+ популације. Подстицање критичко мишљења код младих је неопходно и оно подразумева изношење чињеница на које ће се млади критички осврнути и на основу дискусије, аргумената и донетих закључака заснивати своје мишљење. Изношење већ формираних ставова и тумачења чињеница, уместо пласирања голих чињеница као предмет анализе и дискусије, не представља подстицање критичког мишљења, већ наметање ставова. Право изношења ставова и мишљења представља основ сваког слободног демократског друштва. Међутим, слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова никада не сме да буде изговор за дискриминацију. Одговорност А.А. је у овом смислу већа, јер као наставник у основној школи значајно утиче на формирање мишљења и ставова код ученика и због тога је додатно одговоран да не износи своје ставове на начин којим се подстиче дискриминација и ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за групу лица на основу њиховог личног својства.
• Поводом навода из изјашњења да А.А. није имао намеру да на било који начин омаловажава или дискриминише, Повереник указује да у случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно, да за утврђивање да ли је неко извршио акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Дискриминација се може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан и без постојања свести да се неко дискриминише.
• С обзиром на све наведено, у поступку по притужби због дискриминације ЛГБТ+ против А.А., Повереник је дао мишљење да су повређене одредбе члан 12. Закона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

Ставовима изнетим у видео снимку који је А.А. поставио на свој профил на друштвеној мрежи Фејсбук, https://www.facebook.com/100011302186057/videos/1419560495481006, као и пропуштањем да уклони коментаре са друштвене мреже Фејсбук остављене поводом овог снимка, повређен је члан 12. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности даје А.А. препоруку:

• Да са друштвених мрежа уклони видео снимак https://www.facebook.com/100011302186057/videos/1419560495481006

• Да се састане са подносиоцем притужбе, односно представницима организације цивилног друштва која се бави заштитом права ЛГБТ+ особа како би се ближе упознао са проблемима и изазовима са којима се суочавају припадници ЛГБТ+ популације.

• Да се убудуће суздржи од аката и изјава које представљају дискриминацију лица на основу било ког личног својства.

Потребно је да А.А., обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико А.А. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/2021

[2] члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21

[4] Закон о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број  9/03, 5/05 и 7/05-исправка, „Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15)

[5] Surek v. Turkey, представка број 26682/95, пресуда од 8. јула 1999.године

[6] Члан 23. Устава Републике Србије

[7] Удружење Једнака права (јун 2023), Ставови према ЛГБТИК+ особама на Западном Балкану: Аналитички извештај истраживања јавног мњења, стр. 36.

[8] Центар за истраживање и друштвени развој ИДЕАС – Регионални инфо центар (2020), Годишње ЛБТИК+ истраживање, стр. 11, 9 и 4

[9] Публикација Трансфобија и хомофобиа у Србији/2022: Извештај о инцидентима мотивисаним мржњом према ЛГБТ+ особама у Срнији у 2022. години, доступно на  https://dasezna.lgbt/wp-content/uploads/2023/11/ZA-STAMPU-SRB.pdf

[10] Редовни годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2022. годину,  доступан на https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

[11] https://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-skolama-najvise-diskriminisani-lgptq-daci-prema-kome-ucenici-u-srbiji-imaju/9zfvdke

[12] Delfi AS vs Estonija

[13] Више на: https://hudoc.echr.coe.int/spa#{%22itemid%22:[%22001-200344%22]}

[14] Представка бр. 1813/07

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1139-23 Притужба због дискриминације на основу родног идентитета и сексуалне оријентације