бр. 07-00-115/2022-02  датум: 2. 6. 2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето поводом притужбе A. A, коју је поднела у име свог малолетног детета Б. Б, против Секретаријата за социјалну заштиту града Београда и Градског центра за социјални рад Одељење Нови Београд због дискриминације на основу здравственог стања. У притужби је наведено да је детету Б. Б. потребна подршка личног пратиоца ради напредовања у развоју и социјализацији, због чега су родитељи октобра 2021. године предали захтев Центру за социјални рад, након чега су обавештени да је дете уписано на листу чекања јер су попуњени капацитети пружаоца услуге. У изјашњењу је наведено да је након поднетог захтева мајке малолетног Б. Б. за остваривање права на услугу лични пратилац сачињена процена корисника и план услуга, а да су капацитети лиценцираног пружаоца услуге попуњени због чега је дете уписано на листу чекања док се не стекну услови за коришћење услуге. Даље је наведено да Град Београд обезбеђује услугу личног пратиоца за 610 деце и младих са сметњама у развоју, док је за наведену услугу захтев поднет за још 307 деце, као и да ће град сукцесивно повећавати број корисника ове услуге. Даље је наведено да од априла 2016. године услугу лични пратилац детета пружа лиценциран овлашћени пружалац услуге В. В, са којом град Београд – Секретаријат за социјалну заштиту има закључен уговор о јавној набавци услуге лични пратилац детета. У току поступка је утврђено је да је Град Београд Одлуком о правима и услугама социјалне заштите прописао услугу личног пратиоца као услугу социјалне заштите коју обезбеђује град, да је заједничко мишљење интерресорен комисије да је малолетном Б. Б. потребна додатна подршка личног пратиоца како би похађао вртић ради напредовања у развоју и социјализацији, као и да је дете стављено на листу чекања јер су капацитети пружаоца услуге попуњени. Законом о социјалној заштии је прописано да услуге социјалне заштите које обезбеђује јединица локалне самоуправе, за којима постоји потреба, а не могу их обезбедити у потребном обиму установе социјалне заштите, набављају се од пружаоца услуга социјалне заштите који је за то лиценциран кроз поступак јавне набавке услуга социјалне заштите. Секретаријат за социјалну заштиту, као орган јединице локалне самоуправе надлежан за социјалну заштиту, није доставио доказе да су предузете било које активности у правцу повећања броја пружаоца услуге. Повереник констатуеј да није довољно само прописати одлуком овај вид подршке већ је неопходно обезбедити средства за реализацију, довољан обухват и континуитет у пружању услуге за свако дете којем је услуга потребна. Повереник је дао мишљење да су Секретаријат за социјалну заштиту града Београда и Градски центар за социјални рад, Одељење Нови Београд ставили у неповољнији положај малолетног Б. Б. на основу здравственог стања, на тај начин што му нису пружили услугу лични пратилац детета, чиме су повредили одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације. Повереник је дао препоруку да Секретаријат за социјалну заштиту града Београда и Градски центру за социјални рад, Одељење Нови Београд без одлагања предузму све мере и активности из своје надлежности како би у складу са прописима обезбедили пружање услуге лични пратилац за малолетног Б. Б, као и да се убудуће у оквиру својих активности придржавају прописа о забрани дискриминације. Такође, Повереник је препоручио Секретаријату за социјалну заштиту града Београда да се обрати Граду Београду у циљу обзбеђивања потребних средстава за пружање услуге личног пратиоца за сву децу која испуњавају законом прописане услове, а којима је ова услуга неопходна.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила А. А. из Београда, против Градског центра за социјални рад, Одељење Нови Београд и Градског секретаријата за социјалну заштиту града Београда, због дискриминације свог малолетног детета Б. Б. на основу здравственог стања.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је Заједничко мишљење комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету да је њеном детету Б. Б. неопходна подршка личног пратиоца од 2021. године у циљу напредовања у развоју и социјализације;
• да је детету Б. Б. неопходно обезбедити личног пратиоца у вртићу што би му помогло у укључивању у групне активности са децом и како би могао да напредује кроз адекватну стимулацију и вођење;
• да су у октобру 2021. године поднели надлежном центру за социјални рад захтев за личног пратиоца детета, након чега је њен супруг 26. октобра 2021. године дао изјаву по позиву Центра за социјални рад хуманитарној организацији В. В;
• да су након тога добили обавештење Градског центра за социјални рад, Одељење Нови Београд да је „малолетни Б. Б. уписан на листу чекања за услугу лични пратилац, према обавештењу хуманитарне организације В. В, те да ће о почетку коришћења услуге лични пратилац бити благовремено обавештен када се за то стекну услови“;
• да је детету лични пратилац потребан одмах јер се дете сада развија и изгубљено време се не може надокнадити. Напредовање у развоју и социјализацији уз подршку личног пратиоца потребна је сада када дете има четири године и могућност и шансу да се развија и стигне вршњаке. Месецима уназад сами финансирају личног пратиоца у вртићу, што је поред свакодневних посета дефектологу и логопеду постало финансијски веома тешко. Дете је уз помоћ пратиоца и вршњака у вртићу веома напредовало за кратко време;
• да без пратиоца не може да похађа вртић јер су групе у вртићу велике а васпитачице, поред воље, нису у могућности да му пруже пажњу која му је потребна. Месецима је похађао вртић само по сат времена јер није било услова да остане дуже;
• да у буџету града нису опредељена средства у потребном износу за сву децу којој је услуга неопходна иако је локална самоуправа у законској обавези да средства обезбеди.
  • Уз притужбу су достављени: 1) Заједничко мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету број II-610-125 од 13. септембра 2021. године; 2) мишљење специјалисте психијатрије развојног доба др Миљане Селаковић, неуропсихијатрице, од 23. августа 2021. године; 3) обавештење Градског центра за социјални рад у Београду, Одељење Нови Београд број 56083-7944/2021 од 15. децембра 2021. године и 4) допис хуманитарне организације В. В. од 16. новембра 2021. године.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Градског центра за социјални рад у Београду, Одељење Нови Београд и Градске управе града Београд Секретаријат за социјалну заштиту.
  • У изјашњењу Градског центра за социјални рад у Београду, Одељење Нови Београд је између осталог наведено:
• да је Одељење 15. октобра 2021. године примило захтев мајке малолетног Б. Б. за остваривање права на услугу лични пратилац коју реализује В. В, у прилогу којег су достављени Мишљење интерресорне комисије, извод из матичне књиге рођених, потврда о пребивалишту, медицинска документација и очитане личне карте родитеља;
• да је мајка детета, подноситељка притужбе, 26. октобра 2021. године дала изјаву на записник у оквиру које је навела за које потребе и у којем обиму је детету потребна наведена услуга, као и да је истог дана сачињена процена корисника, план услуга и упут којим је комплетна документација прослеђена В. В;
• да је 16. новембра 2021. године Одељење ЦСР примило обавештење В. В. да су актуелни капацитети попуњени и да не постоји могућност да се изврши пријем малолетног Б. Б, већ да је уписан на листу чекања, као и да ће, чим се стекну услови за коришћење услуге неодложно обавестити Одељење ради доношење одговарајућег решења којим ће бити започето коришћење права на услугу;
• да је 14. децембра 2021. године мајка детета, подноситељка притужбе, упутила ургенцију Одељењу којим тражи хитно поступање по захтеву наводећи значај правовременог укључивања у предшколску установу за коју је неопходна тражена услуга. Одговор на ургенцију је послат 15. децембра 2021. године, којим је мајка обавештена да је дете Б. Б. уписан на листу чекања и да ће В. В. благовремено обавестити Одељење ЦСР о почетку коришћења услуге чим се за то стекну услови.
  • У изјашњењу Градске управе града Београд Секретаријат за социјалну заштиту је између осталог наведено:
• да је Секретаријат за социјалну заштиту организациони део Градске управе града Београда задужен за област социјалне заштите на територији града Београда. Делатност овог секретаријата који се односи на особе са сметњама у развоју чине конкретне мере и активности усмерене на обезбеђивање услова за њихово олакшано интегрисање у ширу друштвену заједницу. Успостављање и развој различитих услуга и сервиса намењених популацији особа са сметњама у развоју је један од приоритетних задатака града Београда;
• да је град Београд услугу лични пратилац детета увео у систем социјалне заштите Одлуком о измени и допуни одлуке о правима и услугама социјалне заштите[2], чиме су обезбеђени формални услови за пружање ове услуге. Услуга лични пратилац детета у свему је усаглашена са важећим законодавством Републике Србије, по чему град Београд предњачи у исправној примени одговарајућих законских и стручних процедура;
• да је чланом 14в. Одлуке о правима и услугама социјалне заштите прописано да се услуга личног пратиоца детета обезбеђује у трајању од 40 часова недељно, у складу са процењеним потребама корисника, о чему одлучује Градски центар за социјални рад у Београду решењем. При утврђивању потреба и целисходности обезбеђивања услуге лични пратилац детета, Градски центар посебно ће ценити породични статус домаћинства детета са сметњама у развоју, као и степен подршке, а у складу са прописаним стандардима за пружање услуга социјалне заштите. Предност ће имати деца из једнородитељских породица, које немају других чланова породичног домаћинства који могу преузети бригу о детету, као и деца са I и II степеном подршке;
• Секретаријат за социјалну заштиту Градске управе града Београда набавља услугу лични пратилац детета од пружаоца услуге социјалне заштите који је за то лиценциран, искључиво кроз поступак јавне набавке услуга социјалне заштите. Почев од априла 2016. године услугу лични пратилац детета пружа лиценциран овлашћени пружалац услуге Хуманитарна организација В. В. из Београда, са којом град Београд – Секретаријат за социјалну заштиту има закључен уговор о јавној набавци услуге лични пратилац детета;
• да је Градски центар за социјални рад у Београду – Одељење Нови Београд обавестио Секретаријат дописом број 55100-2178/2022 од 30. марта 2022. године да је А. А. поднела захтев за остваривање права на услугу лични пратилац детета за дете Б. Б. 15. октобра 2021. године. Након спроведеног поступка и оцене испуњености услова за остваривање услуге лични пратилац детета Одељење је проследило захтев са пратећом документацијом 26. октобра 2021. године организацији В. В. У извештају Одељења Нови Београд је наведено да је 16. новембра 2021. године примило обавештење од хуманитарне организације да су капацитети попуњени и да не постоји могућност да се изврши пријем малодобног Б. Б. већ да је уписан на листу чекања. Даље је наведено да је мајка затражила хитно поступање по захтеву, наводећи значај правовременог укључивања у предшколску установу за коју је неопходна тражен услуга, као и да јој је одговорено да је дете Б. Б. уписан на листу чекања;
• да је у извештају хуманитарне организације В. В. који је Секретаријат добио 31. марта 2022. године, наведено да су након пријема упута за коришћење услуге за дете Б. Б. и извршеног пријема и пријемне процене потреба корисника за услугом, а поштујући критеријуме и процедуру при коришћењу потреба и целисходности обезбеђивања услуге, дете је уписано на листу чекања 16. новембра 2021. године о чему је обавештено Одељење Нови Београд;
• да В. В. формира листу чекања уколико су попуњени капацитети и врши пријем корисника на основу Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуге социјалне заштите. У члану 12. став 4. Правилника наведено је да ће пружалац услуге у периоду од седам дана обавестити подносиоца захтева о исходу пријемне процене, што укључује информацију о почетку коришћења услуге, стављању на листу чекања, или разлозима за евентуално одбијање пријема корисника. Пружалац услуге листу чекања формира и на основу сопственог акта – Процедуре о пријему, примени критеријума за одређивање приоритета приликом пријема корисника, формирање листе чекања и престанка коришћења услуге лични пратилац детета;
• да се корисници услуга социјалне заштите стављају на листе чекања код пружалаца услуге само уколико је услуга социјалне заштите, која треба да им буде пружена, а за коју се формира листа чекања, најбољи или једини начин који обезбеђује да корисник услугу и оствари, када се за то стекну услови. Истичу да се приликом пријема у услугу обавезно врши приоритизација пријема, на основу критеријума приоритета пријема, који се најчешће односе на потребе корисника, интензитет потребне подршке, структуру породице корисника, капацитет пружаоца услуге и слично;
• да је у члану 5. Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите дефинисано да пружалац услуге има утврђене критеријуме за одређивање приоритета приликом пријема корисника и формирања листе чекања;
• критеријуми и процедуре које приликом рангирања на листи чекања примењује пружалац услуге хуманитарна организација В. В. су: 1) Одлука о правима и услугама социјалне заштите, члан 14в. ст. 2. и 3: При утврђивању потреба и целисходности обезбеђивања услуге лични пратилац детета, Градски центар посебно ће ценити породични статус домаћинства детета са сметњама у развоју, као и степен подршке, а у складу са прописаним стандардима за пружање услуга социјалне заштите. Предност ће имати деца из једнородитељских породица, које немају других чланова породичног домаћинства који могу преузети бригу о детету, као и деца са I и II степеном подршке; 2) Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуге социјалне заштите, који у чл. 14. и 15. дефинише одређивање степена подршке; 3) Процедура о пријему, примени критеријума за одређивање приоритета приликом пријема корисника, формирање листе чекања и престанка коришћења услуге лични пратилац детета, број 183 од 25. фебруара 2016. године, тачке 1. и 2. – „породице које имају двоје или више деце која су рођена као близанци, а сви имају сметње у развоју; породице са више деце са сметњама у развоју; дужина чекања на услугу; породице са одраслим чланом са инвалидитетом; као и препорука центра за социјални рад за ургентан пријем дата на основу процене центра са детаљним стручним образложењем и оправданим разлозима због којих се предлаже приоритет за пријем појединачног корисника.“;
• да су капацитети пружаоца услуге за пружање услуге попуњени због чега је пружалац услуге искористио једину могућност која је стављена на располагање, а то је формирање листе чекања за децу и младе са сметњама у развоју за које је поднет захтев за ову услугу;
• да Град Београд актуелно обезбеђује услугу личног пратиоца за 610 деце и младих са сметњама у развоју, док је за наведену услугу захтев поднет за још 307 деце. Сви ови захтеви упућени су пружаоцу услуге и распоређени су у складу са критеријумима пружаоца услуге на одговарајућим позицијама на листи чекања;
• да ће Град Београд и убудуће поступати у складу са релевантним прописима, те ће сукцесивно повећавати број корисника услуге лични пратилац, предузимајући све неопходне активности да се створе услови за повећање броја деце корисника услуге лични пратилац детета, првенствено водећи рачуна о квалитету и безбедности самих корисника;
• да је инспекцијски надзор над В. В. из … извршен у периоду од 13-16. октобра 2020. године и да је у Записнику о редовном инспекцијском надзору број: XIX-02-554-43/2020 од 16. октобра 2020. године, између осталог, наведено да су приоритети за хитно укључивање у коришћењу услуге изузетно добро дефинисани и могу се користити као огледни пример за остале пружаоце услуге;
• да је канцеларијски инспекцијски надзор извршен и у периоду од 22-30. децембра 2021. године и да је у Записнику о редовном инспекцијском надзору број: XIX-02-07-11/2021 од 30. децембра 2021. године, између осталог, наведено да додатни критеријуми за одређивање приоритета приликом пријема корисника, садржани у Процедури о пријему, примени критеријума за одређивање приоритета приликом пријема корисника нису у супротности са чланом 14в. став 3. Одлуке о правима и услугама социјалне заштите, већ доприносе праведнијем одабиру приоритета у ситуацијама када постоје захтеви за коришћење услуга, а карактеристике корисника и њихових породица су слични, практично, детаљније разрађује критеријуме прописане Одлуком;
• да се овај орган не може изјашњавати на делове притужбе који се односе на област образовања, односно на наводе да су вртићке групе велике и да се васпитачице не могу посветити дечаку у довољној мери, због чега је морао да остаје само сат времена дневно у вртићу;
• да је Заштитник грађана у поступку против града Београда, након испитаних навода, а по приговору родитеља детета које је стављено на листу чекања код пружаоца услуге В. В, између осталог, навео и: „Како су капацитети пружаоца услуге за пружање услуге попуњени, овај овлашћени пружалац услуге је искористио једину могућност која је позитивним прописима стављена на располагање пружаоцима услуга социјалне заштите, а то је формирање листе чекања за децу и младе са сметњама у развоју чији су родитељи, односно законски заступници, сходно процедурама прописаним у области социјалне заштите, поднели захтев за предметну услугу Градском центру за социјални рад у Београду“, као и „Наиме, контролисани орган је примењивао радње и мере из своје надлежности у циљу остваривања права и заштите најбољих интереса деце.“
  • Уз изјашњење су достављени: 1) Процедура о пријему, примени критеријума за одређивање приоритета приликом пријема корисника, формирање листе чекања и престанка коришћења услуге лични пратилац детета хуманитарне организације В. В. број 183-25.022016; 2) Записник о редовном инспекцијском надзору број: XIX-02-554-43/2020 сачињен 16. октобра 2020. године; 3) Записник о редовном инспекцијском надзору број: XIX-02-07-11/2021 сачињен 30. децембра 2021. године; 4) акт Заштитника грађана од 9. фебруара 2022. године; 5) извештај ГЦСР у Београду – Одељење Нови Београд број 55100-2178/2022 од 30. марта 2022. године; 6) извештај В. В. од 29. марта 2022. године и 7) Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у Заједничко мишљење Комисије за процену потребе за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету број II-610-125 од 13. септембра 2021. године, утврђено је да је усаглашено заједничко мишљење Комисије о потреби за додатном подршком: да је у најбољем интересу детета Б. Б. да похађа вртић, као стимулативне средине за развој и социјализацију; да је потребна подршка личног пратиоца у свакодневном функционисању; обезбедити субвенцију трошкова вртића и наставити развојно стимулативне третмане. Даље је у делу Индивидуални план подршке, Општи циљ: напредовање у развоју и социјализацији, између осталог, постављено као очекивани исход – напредовање у стицању знања и социјалних вештина за чије остваривање је предвиђена и услуга 1.3. подршка личног пратиоца. Одговорна служба која је препозната за остваривање ове услуге је Центар за социјални рад у временском оквиру од 2021. године.
• Увидом у обавештење Градског центра за социјални рад у Београду, Одељење Нови Београд број 56083-7944/2021 од 15. децембра 2021. године, утврђено је да је А. А. обавештена да је малолетни Б. Б. уписан на листу чекања за услугу лични пратилац, као и да ће о почетку коришћења услуге „када се за то стекну услови“ бити благовремено обавештена.
• Увидом у допис хуманитарне организације В. В. од 16. новембра 2021. године, утврђено је да је Градски центар за социјални рад у Београду, Одељење Нови Београд обавештено да је спроведен пријем и пријемна процена малолетног Б. Б. у сврху коришћења услуге лични пратилац детета, да су тренутно попуњени предвиђени капацитети, због чега не постоји могућност да се изврши пријем Б. Б. за услугу лични пратилац детета, као и да је дечак уписан на листу чекања.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, разматрао је наводе из притужбе и изјашњења, прилога достављених уз притужбу и изјашњења, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.
• Устав Републике Србије^[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у одредбама члана 2. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима^[4]. Начело једнакости разрађено је чланом 4. овог закона у којем је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства и да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај (члан 6.). Даље одредбама члана 22. овог закона прописано је да свако дете, односно малолетник има једнака права и заштиту у породици, друштву и држави, без обзира на његова или лична својства родитеља, старатеља и чланова породице.
• Република Србија је 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета^[5], која у члану 23. прописује да државе чланице признају да дете са инвалидитетом треба да ужива пун и достојан живот, у условима којима се обезбеђује његово достојанство, подстиче самосталност и олакшава активно учешће детета у заједници, као и да државе чланице треба да уважавају право детета са инвалидитетом на посебну негу, те да ће подстицати и обезбеђивати помоћ детету које за то испуњава услове и онима који су одговорни за старање о њему, а за коју је поднет захтев, зависно од расположивих средстава и која одговара стању детета и условима родитеља или других лица која се старају о детету. Ставом 3. овог члана прописано је да уважавајући посебне потребе детета са инвалидитетом, помоћ се у складу са тачком 2. пружа бесплатно увек када је то могуће, имајући у виду финансијска средства родитеља или других лица која се старају о детету и која је тако осмишљена да дете са инвалидитетом има ефикасан приступ и добија образовање, обуку, услуге здравствене заштите и рехабилитације, припрему за запошљавање и могућност рекреације на начин који доприноси остваривању што потпуније друштвене интеграције и личног развоја детета укључујући културни и духовни развој. Чланом 26. Конвенције је прописано да државе чланице уважавају право сваког детета да користи социјалну заштиту, укључујући социјално осигурање и да је потребно да предузимају све мере неопходне за пуно остваривање тог права у складу са националним законима.
• Комитет за права детета донео је и Коментар бр. 9. који се односи на права детета са сметњама у развоју, у којем се наводи да држава треба да предузме одговарајуће мере ради спречавања сваке дискриминације деце, укључујући и на основу сметњи у развоју. Изричито навођење сметњи у развоју као основа дискриминације је јединствено а може се објаснити чињеницом да деца са сметњама у развоју припадају једној од најосетљивијих група деце.
• Конвенција о правима особа са инвалидитетом^[6] у члану 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери, уживају сва људска права и основне слободе.
• Одредбом члана 20. став 1. тачка 4. Закона о локалној самоуправи^[7] прописано је да се општина, преко својих органа, у складу са Уставом и законом, стара о задовољавању потреба грађана у области просвете (предшколско васпитање и образовање и основно и средње образовање и васпитање), научноистраживачке и иновационе делатности, културе, здравствене и социјалне заштите, дечије заштите, спорта и физичке културе. Наведеним чланом је прописано и да општина преко својих органа обезбеђује остваривање посебних потреба особа са инвалидитетом и заштиту права осетљивих група. Чланом 24. овог закона прописано је да град врши надлежности општине, као и друге надлежности и послове државне управе, који су му законом поверени. Одредбама члана 8. Закона о главном граду[8] прописано је да Град Београд врши надлежности општине и града, утврђене Уставом и Законом о локалној самоуправи.
• Законом о социјалној заштити^[9] прописане су услуге социјалне заштите, међу којима су посебно наведене дневне услуге у заједници (дневни боравак, помоћ у кући, свратиште и друге услуге које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу), као и услуге подршке за самосталан живот (становање уз подршку; персонална асистенција; обука за самостални живот и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву). У складу са чланом 5. овог закона услуге социјалне заштите представљају активности пружања подршке и помоћи појединцу и породици ради побољшања, односно очувања квалитета живота, отклањања или ублажавања ризика неповољних животних околности, као и стварање могућности да самостално живе у друштву. Чланом 14. Закона о социјалној заштити прописано је да се у центру за социјални рад остварују овим законом утврђена права, као и обезбеђује пружање услуга социјалне заштите из овог закона. Центар за социјални рад оснива јединица локалне самоуправе. Центар за социјални рад може се основати за територију једне или више јединица локалне самоуправе.
• Чланом 44. Закона о социјалној заштити прописано је да дневне услуге у заједници обухватају активности које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу, те да ове услуге обезбеђује јединица локалне самоуправе. Поред тога чланом 45. овог закона прописано је да се услуге подршке за самосталан живот пружају појединцу да би се његове могућности за задовољење основних потреба изједначиле с могућностима осталих чланова друштва, да би му се побољшао квалитет живота и да би могао да води активан и самосталан живот у друштву. Услуге подршке за самосталан живот обезбеђује јединица локалне самоуправе, осим ако овим законом није предвиђено да их обезбеђује Република Србија.
• Услуге социјалне заштите које обезбеђује Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, за којима постоји потреба, а не могу их обезбедити у потребном обиму установе социјалне заштите које је основала Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, набављају се од пружаоца услуга социјалне заштите који је за то лиценциран кроз поступак јавне набавке услуга социјалне заштите, у складу са законом који уређује јавне набавке, овим законом и прописима донетим за њихово спровођење.^[10] Одредбама члана 65. овог закона прописано је да је наручилац услуге министарство надлежно за социјалну заштиту, односно орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе надлежан за социјалну заштиту. Поступак за коришћење услуге из овог закона коју обезбеђује Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе спроводи центар за социјални рад, по службеној дужности или на захтев корисника.^[11]
• Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите^[12] прописује ближе услове и стандарде за пружање свих услуга социјалне заштите. У овом правилнику у оквиру дневних услуга у заједници прописана је услуга лични пратилац. Наиме, чланом 83. овог правилника прописано је да је лични пратилац доступан детету са инвалидитетом односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе.
• Одлуком о правима и услугама социјалне заштите^[13] града Београда прописана је услуга лични пратилац. Одредбама члана 14а прописано је да је лични пратилац доступан детету са инвалидитетом, односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе и да се за плаћање трошкова ове услуге средства обезбеђују у буџету града Београда за сваку текућу годину. Даље је прописано да се активности личног пратиоца детета, планирају и реализују у складу са индивидуалним потребама детета ради укључивања у редовно школовање, активности у заједници и успостављања већег нивоа самосталности и укључују: а) помоћ код куће у облачењу и одржавању личне хигијене и б) помоћ у заједници, што укључује: помоћ у коришћењу градског превоза, помоћ у кретању, одлазак на места за провођење слободног времена и друге врсте подршке.
• Даље је одлуком Града Београда прописано да се услуга личног пратиоца детета обезбеђује у трајању до 40 часова недељно, у складу са процењеним потребама корисника, о чему одлучује Градски центар за социјални рад у Београду решењем, као и да ће при утврђивању потреба и целисходности обезбеђивања услуге лични пратилац детета, Градски центар посебно ценити породични статус домаћинства детета са сметњама у развоју, као и степене подршке, а у складу са прописаним стандардима за пружање услуга социјалне заштите. Предност ће имати деца из једнородитељских породица, које немају других чланова породичног домаћинства који могу преузети бригу о детету, као и деца са I и II степеном подршке.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Задатак Повереника за заштиту равноправности у конкретном случају је да утврди да ли су Секретаријат за социјалну заштиту града Београда и Градски центар за социјални рад, Одељење Нови Београд, ставили у неповољнији положај дете Б. Б. на основу здравственог стања, тиме што му нису пружили услугу лични пратилац.
• Анализом утврђеног чињеничног стања на основу увида у наводе притужбе, изјашњења и достављене прилога, неспорно је да је Град Београд Одлуком о правима и услугама социјалне заштите прописао услугу личног пратиоца као услугу социјалне заштите коју обезбеђује град. Заједничко мишљење интерресорен комисије јесте да је малолетном Б. Б. потребна додатна подршка личног пратиоца. Такође, неспорно је и да се мајка детета, подноситељка притужбе, обратила Градском центру за социјални рад, Одељење Нови Београд, захтевом да дечаку пруже услугу лични пратилац детета. Даље, у изјашњењу је наведено да је центар за социјални рад, односно, лиценцирани пружалац услуге, извршио процену на основу које је дете Б. Б. стављено на листу чекања јер су попуњени капацитети пружаоца услуге. Из свега наведеног, неспорно је да малолетном Б. Б. и поред поднетог захтева у октобру 2021. године, услуга лични пратилац није пружена.
• Повереник је анализирао да ли је у конкретном случају извршена непосредна дискриминација детета Б. Б, односно да ли је пропуштањем да му се пружи услуга лични пратилац детета Б. Б. стављен у неповољнији положај на основу свог здравственог стања. Анализом заједничког мишљења интерресорне комисије, јасно је да је детету потребна додатна подршка како би похађао вртић ради напредовања у развоју и социјализацији за шта је потребна услуга лични пратилац. У изјашњењу Секретаријата и Центра за социјални рад наведено је да је потреба за овом врстом услуге потврђена након пријема и пријемне процне детета Б. Б, међутим услуга није пружена из разлога што су попуњени капацитети пружаоца услуге. Из наведеног разлога дете Б. Б. је на листи чекања, односно пружање услуге лични пратилац одложено је док се не стекну услови за то. Пропуштањем да се детету Б. Б. пружи услуга лични пратилац (до стицања услова), дете Б. Б. је стављено у неповљнији положај у односу на другу децу његовог узраста којој услед здравственог стања није потребна додатна потршка ради напредовања у развоју и социјализацији.
• У складу са Законом о социјалној заштити услуге социјалне заштите представљају активности пружања подршке и помоћи појединцу и породици ради побољшања, односно очувања квалитета живота, отклањања или ублажавања ризика неповољних животних околности, као и стварање могућности да самостално живе у друштву. Ангажовање личног пратиоца практично има за циљ да се детету и ученику пружи одговарајућа индивидуална подршка ради укључивања у редовно школовање и активности у заједници и ради постизања што већег нивоа самосталности детета. Стога, подршка личног пратиоца није услуга на коју дете може да чека, јер пропусти у њеном обезбеђивању могу да отежају деци са инвалидитетом и сметњама у развоју укључивање у редован систем школовања. У конкретном случају, боравак детета Б. Б. у вртић је неопходан ради његовог развоја и социјализација а отежан је јер дете нема личног пратиоца. Важно је нагласити да овај додатни вид подршке детету спада у услуге из домена социјалне заштите, о чијем обезбеђивању се, у складу са Законом о социјалној заштити, стара локална самоуправа, те је из тог разлога и обавеза јединице локалне самоуправе да успостави и обезбеди пружање ове услуге свој деци којој је ова услуга неопходна.
• У својим изјашњењима Секретаријат и Центар за социјални рад наводе да је од 2016. године пружалац ове услуге хуманитарна организација В. В. и да су им актуелни капацитети попуњени, што је разлог не пружања услуге лични пратилац детету Б. Б. Секретаријат даље наводи да Град Београд обезбеђује услугу лични пратилац детета за 610 деце и младих са сметњама у развоју, док се на листи чекања налази још 307 деце. Наведено је да ће Град сукцесивно повећавати број корисника услуге лични пратилац, и предузимати активности да се створе услови за повећање броја деце корисника услуге, првенствено водећи рачуна о квалитету и безбедности самих корисника. У вези са тим, Повереник за заштиту равноправности поздравља одлуку Града Београда да пропише и обезбеди услугу лични пратилац детета, посебно имајући у виду да један број локалне самоуправа и даље не обезбеђује ову услугу иако је то законом прописана обавеза. Из тог разлога Повереник је у децембру 2021. године, упутио Препоруку мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације свим општинама и градовима да предузму све неопходне мере и активности којима ће обезбедити успостављање и пружање услуге лични пратилац деци којима је ова услуга потребна. Само прописивање и обезбеђивање формалних услова за пружање ове услуге није довољно да би се услуга заиста и пружила и остварила свој смисао као додатна подршка детету ради постизања што веће самосталности детета и укључивања у заједницу. Околност да дете које има потребу за додатном подршком на листи чекања није од помоћи детету и неће подстицати његов развој и социјализацију. Повереник указује да је услуга лични пратилац усмерена на омогућавање кретања, исхране, комуникације и одржавања личне хигијене, те да ангажовању личних пратилаца треба приступити са посебном ургентношћу. Правовремено и адекватно пружање ове услуге представља један од предуслова за инклузиван живот деце са инвалидитетом и потешкоћама у развоју.
• Град Београд се доношењем Одлуке о правима и услугама социјалне заштите обавезао да ће пружити услугу лични пратилац детету којем је потребна подршка, што је у конкретном случају детета Б. Б. неспорно утврђено и заједничким мишљењем чланова интерресорне комисије и пријемном проценом детета код пружаоца услуге. Наводи Секретаријата да ће Град Београд предузимати „све неопходне активности да се створе услови за повећање броја деце корисника услуге лични пратилац детета“, нису поткрепљени доказима да се одређене активности и предузимају. Наиме, у складу са Законом о социјалној заштити, услуге социјалне заштите које обезбеђује јединица локалне самоуправе, за којима постоји потреба, а не могу их обезбедити у потребном обиму установе социјалне заштите, набављају се од пружаоца услуга социјалне заштите који је за то лиценциран кроз поступак јавне набавке услуга социјалне заштите. Наручилац услуге јесте орган јединице локалне самоуправе надлежан за социјалну заштиту. У конкретном случају, неспорно је да капацитети хуманитарне организације В. В. која је лиценциран пружалац услуге, нису довољни да пруже услугу свим потребним корисницима. По наводима Секретаријата услуга лични пратилац обезбеђује се за 610 деце, док је захтев поднет за још 307 деце, што чини 50% више у односу на број деце која су корисници услуге лични пратилац. Секретаријат за социјалну заштиту, као орган јединице локалне самоуправе надлежан за социјалну заштиту, није доставио доказе да су предузете активности у правцу повећања броја пружаоца услуге, иако наводи да ће Град Београд сукцесивно повећавати број корисника услуге. Према наведеним подацима Секретаријата са актуелним пружаоцем услуге уговор је закључен још 2016. године и није наведено шта је од тада предузимано да би се повећао број пружаоца услуге (нпр. да ли је расписивана јавне набавке за нове додатне пружаоце услуге, да ли су предузимане активности којим би се омогућило да услугу пружају установе социјалне заштите или нешто друго).
• Услуга личног пратиоца је намењена деци са инвалидитетом и потешкоћама у развоју којима је ова подршка неопходна у циљу лакшег остваривања основних животних потреба, те у том смислу би погрешан био приступ који би подразумевао било какву селективност у омогућавању ове услуге. Пружање услуге личног пратиоца треба да буде једнако доступна сваком детету код кога је установљена потреба за додатном подршком од стране надлежног органа. Није довољно само прописати одлуком локалне самоуправе овај вид подршке, већ је поред тога неопходно обезбедити средства за реализацију услуге, лиценцираног пружаоца услуге као и довољан обухват и континуитет у пружању услуге на начин да свако дете коме је ова подршка потребна буде обухваћено датом услугом те да једном достигнут ниво стандарда временом не буде дерогиран. Само на тај начин, јединица локалне самоуправе испуњава законску обавезу у погледу пружања ове услуге.
• Имајући у виду значај услуге личног пратиоца као подршке деци са инвалидитетом и потешкоћама у развоју, а у циљу њиховог укључивања у редовно школовање, активности у заједници и успостављања што већег нивоа самосталности, Повереник је 2021. године покренуо и парницу за заштиту од дискриминације у јавном интересу, а уз сагласност мајке дечака са аутизмом коме ова услуга, иако неопходна, није пружена. Ова стратешка парница је покренута против једне јединице локалне самоуправе и Центра за социјални рад. Такође, Повереник указује и на пресуду Апелационог суда у Новом Саду број ГЖ 3827/2014 од 1. јула 2015. године којим је потврђена пресуда Основног суда у Суботици број П 1102/2013 од 9. јула 2014. године за накнаду штете. Апелациони суд је потврдио одговорност тужених, предшколске установе и јединице локалне самоуправе, за насталу материјалну штету у имовини тужиоца, родитеља детета са аутизмом. Суд је утврдио да су предшколска установа и локална самоуправа узроковале материјалну штету у имовини тужиоца која је настала ангажовањем логопеда, реедукатора и персоналног асистента за малолетно дете, као и на име путних трошкова. Суд је указао да се одговорност предшколске установе за накнаду материјалне штете заснива на чињеници да није обезбедила неопходан кадар, док је одговорност локалне самоуправе заснован на чињеници да није обезбедила неопходна средства за ангажовање потребне подршке.
• С обзиром на све наведено, Повереник је мишљења да су Секретаријат за социјалну заштиту и Градски центар за социјални рад у Београду, Одељење Нови Београд ставили у неповољнији положај малолетног Б. Б. на основу његовог личног својства тако што му није пружена услуга лични пратилац на основу заједничког мишљења интересорне комисије, а у складу са Законом о социјалној заштити и Одлуком о правима и услугама социјалне заштите града Београда.
• Поводом навода из изјашњења да је Заштитник грађана спровео поступак контроле законитости и правилности рада Градске управе града Београда и да у поступку контроле, након сагледавања свих чињеница и околности није нашао пропусте у раду контролисаног органа тј. није нашао основ да закључи о неправилностима и незаконитом раду Градске управе града Београда – Секретаријата за социјалну заштиту којим се крше права детета и поступа супротно његовим најбољим интересима, као и да је контролисани орган примењивао радње и мере из своје надлежности у циљу остваривања права и заштите најбољих интереса деце, Повереник указује да Заштитник грађана и Повереник за заштиту равноправности имају различите надлежности. Надлежност Заштитника грађана је контрола законитости и правилности рада органа јавне управе и поштовање начела рада добре управе. Основна надлежност Повереника за заштиту равноправности јесте оцена да ли је дошло до повреде начела једнакости и забране дискриминације. С обзиром да су оба органа независни и самостални у свом раду и да имају различит предмет надзора и анализе, неспорно је да одлуке Заштитника грађана не обавезују Повереника за заштиту рвноправности.

4. МИШЉЕЊЕ

Секретаријат за социјалну заштиту града Београда и Градски центар за социјални рад, Одељење Нови Београд ставили су у неповољнији положај малолетног Б. Б. на основу здравственог стања, на тај начин што му нису пружили услугу лични пратилац детета у складу са Законом о социјалној заштити и Одлуком о правима и услугама социјалне заштите града Београда, чиме су повредили одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

5.1. Повереник за заштиту равноправности даје Секретаријату за социјалну заштиту града Београда и Градском центру за социјални рад, Одељење Нови Београд препоруку да без одлагања предузму све мере и активности из своје надлежности како би у складу са прописима обезбедили пружање услуге лични пратилац за малолетног Б. Б, као и да се убудуће у оквиру својих активности придржавају прописа о забрани дискриминације.

5.2. Повереник за заштиту равноправности даје Секретаријату за социјалну заштиту града Београда препоруку да се обрати Граду Београду у циљу обзбеђивања потребних средстава за пружање услуге личног пратиоца за сву децу која испуњавају законом прописане услове, а којима је ова услуга неопходна.

Потребно је да Секретаријат за социјалну заштиту града Београда и Градски центар за социјални рад, Одељење Нови Београд, обавесте Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Секретаријат за социјалну заштиту града Београда и Градски центар за социјални рад, Одељење Нови Београд не поступе по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени лист града Београда“, бр. 4/2016

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21

[4] „Службени гласник РС“ бр. 22/09 и 52/21, члан 2. став 1. тачка 1

[5] Закон о ратификацији Конвенције Уједињених нација о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[6] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 42/09)

[7] „Службени гласник РС”, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 -др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон

[8] „Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 37/19 и 111/21 -др. закон

[9] „Службени гласник РС”, број 24/11, члан 40. став 1. тачка 3. у вези са чланом 44.

[10] Члан 64. став 1. Закона о социјалној заштити

[11] Члан 68. Закона о социјалној заштити

[12] „Службени гласник РС”, бр. 42/13, 89/18 и 73/19

[13] „Службени лист Града Београда“, бр. 55/11, 8/12 – испр., 8/12, 42/12, 65/12, 31/13, 57/13, 37/14, 82/15, 4/16, 37/16 и 56/16

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

106-202 Притужба А.А. против ССЗ Београд због дискриминације у области пружања услуга