1059-23 Мишљење поводом притужбе АА против ББ директора Социјалне кооперативе „ГГ“

28. мар 2024.

07-00-415/2023-02 датум: 28.3. 2024.

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је АА поднела у име свог сина против ББ директора Социјалне кооперативе „ГГ“ (у даљем тексту: кооператива „ГГ”) због дискриминације њеног сина који има аутизам. У притужби и допунама притужбе подноситељка је навела да њен син има аутизам и да је до тренутка док није навршио 25. годину живота био корисник услуга дневног боравка који се према одлуци града Крагујевца налази при ШОСО „OO„. Даље, навела је да је на њен захтев 22. јуна 2023. године Центар за социјални рад „Солидарност“ издао упут њеном сину за коришћење услуге дневног боравка који се налази при кооперативи, да јој је директор те установе рекао да „он аутизам не прима зато што нема кадар да ради са таквом популацијом и да му је капацитет пун али да ће јој изаћи у сусрет да покуша“. Даље, навела је да је њен син кренуо на прилагођавање у кооперативу по два сата дневно, где је боравио у периоду од 31. јула до 3. августа 2023. године када је одлуком директора „избачен из боравка“. Такође, навела је да је овом догађају претходила ситуација о којој је обавештена од ДД према чијим наводима је, у њеном присуству, директор кооперативе за сина подноситељке притужбе изјавио: „А овај аутиста овде душу ми поједе. Он лаје као пас и риче као животиња“. С тим у вези, навела је да је следећег дана 3. августа 2023. године отишла у кооперативу и питала директора „због чега јој вређа дете“, да је он одговорио да се та изјава није односила на њега „већ на другог аутистичног корисника“, као и да је „њеном сину од тог тренутка приступ у кооперативу забрањен и да у кооперативи аутизму нема места“. Истакла је да је „месец дана пре овог догађаја“ одржан састанак на којем су присуствовали директор ББ, градска већница града Крагујевца и директорка школе „OO“, као и да је циљ састанка био да се „превазиђе проблем непримања особа са аутизмом у социјалну кооперативу „ГГ“, али да је директор те установе „био изричит да аутизам неће примати“. Повереник констатује да је истим поводом и са описом истог чињеничног стања притужбу поднео и Савез ЂЂ у име и уз сагласност АА, због чега је дошло до спајања поступака по овим притужбама. У изјашњењу директора кооперативе „ГГ“ наведено је да „упут од стране социјалног не значи аутоматски и пријем корисника у центар“, да је тачно да је подноситељки притужбе рекао да ће њеног сина примити на одређено време „али да није употребио израз прилагођавање знајући ситуацију у његовој организацији“. Даље, навео је да је основна делатност кооперативе социјалне заштита без смештаја за стара лица и лица са „посебним потребама“, да кооператива „ГГ“ има лиценцу за 15 корисника, од којих се 12 налази у њиховим просторима док су три корисника са аутизмом смештена у ШОСО „Вукашин Марковић“ на основу споразума који је кооператива потписала са школом и да су ови корисници старији од 26 година и да је „циљна група услуге која се пружа у кооперативи особа са навршених 26 година“. У изјашњењу је даље наведено да особе са аутизмом захтевају другачији методолошки приступ у раду, другачије опремљен простор, амбијент, стручни кадар и индивидуални приступ како би им се на адекватан начин пружила услуга и задовољиле потребе, а да ГГ има само 4 запослена лица. Такође, навео је да је током боравка сина поднсоитељке притужбе био у надлежности дефектолога и медицинске сестре, „што је два ангажована радника на једну особу са инвалидитетом“, да му он није прилазио али да је чуо „његов врисак који је преплашио све кориснике и видео његово ударање у груди песницама“, да су „ова деца склона самоповређивању и да морају бити под најстрожим надзором“. Истакао је да је у плану проширење лиценце кооперативе, да су „притисци на организацију да у новом простору примају и особе са дијагнозом аутизма велики, као и да родитељи њихових корисника не желе тако мешовите групе“. Такође, навео је да „поводом приписане изјаве – пас који лаје и риче као животиња, жели да каже да је истина само у томе да имају корисника који има дијагнозу менталне ретардације, никако аутизма, и који повремено преноси дијалоге из цртаних филмова, и да је то пренесено у контексту разговора о принципима рада и понашања у дневном боравку, a никако са намером вређања било ког корисника”. У току поступка узете су изјаве од предложених сведока. Након спроведеног поступка и изведених доказа утврђено је да је 4. августа 2023. године директор обавестио подноситељку притужбе да је један од разлога због којих је њеном сину ускраћено даље пружање услуга у том дневног боравка чињеница да није навршио 26 година живота. Из достављених доказа произлази да је кооператива , 6. априла 2023. године закључила уговор о пружању услуге дневног боравка за одрасле особе са сметњама у развоју за максимално 15 корисника са градом Крагујевац, односно да је 7. априла 2023. године кооператива „ГГ“ закључила уговор о сарадњи са ШОСО „ОО“ којим су уговорне стране уредиле сарадњу на организовању услуге дневног боравка за умерено и теже ментално недовољно развијена одрасла лица у оквиру пункта 2 социјалне кооперативе. У складу са овим споразумом кооператива „ГГ“ преузела је обавезу да организује рад на реализацији услуге дневног боравка у просторијама школе за кориснике које Центар за социјални рад упути. Даље, увидом у Правила кооперативе „ГГ“ од 12. јула 2021. године утврђено да је предмет делатности кооперативе, између осталог, социјална заштита без смештаја за стара лица и лица са „посебним потребама“ и делатност дневне бриге о деци, организовање специјалног образовања, предшколско образовање, остали видови социјалне заштите, целодневна брига о деци и др. Уговором о пружању услуге који је кооператива потписала са градом Крагујевац, као ни споразумом о сарањи са ШОСО „ОО” није прописано да су корисници услуга ове установе искључиво лица која су навршила 26 година живота. Такође наведено ограничење не прописују ни прописи из области социјалне заштите којима је уређена ова услуга. Повереник је имао у виду и наводе из изјаве директорке ШОСО са којом кооператива „ГГ“ има потписан споразум о сарадњи. из које је неспорно да је ова школа истовремено и пружалац услуге Дневног боравка за децу и младе са сметњама у развоју од 7. до 25. године живота за максимално 60 корисника, да се корисници не одвајају према типу и степену инвалидитета, већ су групе хетерогене и да је управо на иницијативу родитеља из Удружења за помоћ особама са аутизмом „дошло до отварања Социјалне кооперативе „ГГ“ у коју прелазе корисници када напуне 25 година живота. Даље, приликом анализе навода о попуњености капацитета као разлозима за ускраћивање даљег пружања услуге које је директор навео у допису мајци од 4. августа 2023. године, увидом у допис Центра за социјални рад од 17. октобра 2023. године утврђено је да је наведено да је на евиденцији корисника до 1. августа 2023. године регистровано 11 корисника/ца који актуелно користе услугу дневни боравак у кооперативи „ГГ“. Поред тога увидом у упут који је издао овај центар може се констатовати да је упућен на коришћење услуге дневног боравка који пружа кооператива „ГГ“ почев од 15. јула до 31. децембра 2023. године. Повереник је ценио и наводе подноситељке притужбе „да директор кооперативе „ГГ“ „не жели у свом боравку особе са аутизмом“, као и да ове наводе потврђује и петиција коју је потписало девет родитеља особа са аутизмом јер „њихова деца која су навршила 25 година у протеклих 5 година нису била у могућности да користе услугу дневног боравка јер је и поред непопуњених капацитета руководство „ГГ“ одлучило да бира и у програм рада укључује само кориснике са лакшим облицима инвалидитета, док су корисници са аутизмом били дискриминисани и није им дозвољено коришћење услуге од стране руководиоца тог дневног боравка иако су имали упут Центра за социјални рад“. С тим у вези анализиране су и изјаве сведока. У изјави директорке ШОСО „ОО“ је, наведено да „Интерресорна комисија својим мишљењем и упутом центра за социјални рад упућује кориснике у Дневни боравак и да нема одвојања корисника према типу и степену инвалидитета, већ су групе хетерогене“, као и да је према информацијама које има од родитеља корисника услуге дневног боравка, „проблем што ГГ не жели да прима кориснике са аутизмом, кориснике који имају испаде у понашању и кориснике који се прегласно оглашавају и да одлуку о томе доноси искључиво директор“. Ове наводе потврдили су и други сведоци. Тако је у изјави чланице Комисије за здравствену и социјалну заштиту и образовање града Крагујевца наведено да је директор ГГ упознат са начином лиценцирања пружаоца услуга и потребама корисника у Крагујевцу, „али да је његов став и однос према особама са инвалидитетом упитан, невезано за капацитете“, да кооператива „ГГ“ постоји две деценије и да су се први пут притужбе на рад те установе појавиле када су млади са аутизмом остали без могућности даљег боравка у школи „ОО“ због узраста преко 25 година“. Такође, навела је да је ступила у контакт са представницом Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за област лиценцирања, која јој је потврдила да се лиценца издаје за дневни боравак особа са инвалидитетом и да та лиценца обухвата и особе са аутизмом, као и да није могуће финансирати још један дневни боравак. Иако из свега напред наведеног произлази да кооператива „ГГ“ има три корисника са аутизмом, неспорно је да се сви ови корисници не налазе у просторијама кооперативе већ у школи „ОО“. Имајући у виду изјаве сведока Повереник је разматрао и наводе из изјашњења директора „да ће након добијања новог простора и проширења лиценце уступити садашње просторије кооперативе особама са аутизмом, а да ће они са осталим корисницима прећи у други простор“. Поводом изјава подноситељке притужбе као и сведокиње да је директор изјавио: „особе са аутизмом и особе са тежим инвалидитетом не прима и да му је капацитет пун“, да је разговор протицао у „напетној“ атмосфери, као и да се у једном моменту директор окренуо и руком показао ка сину подноситељке притужбе који је ту био присутан и рекао: „А овај аутиста овде душу ми поједе, он риче као животиња и лаје као пас – не могу да га поднесем“. С обзиром да директор кооперативе није оспорио ову изјаву, као и да је у изјашњењу навео да није имао намеру да тиме било кога вређа Повереник најпре указује да за постојање акта дискриминације намера није правнорелевантна и истиче да је оваква изјава дубоко узнемиравајућа и представља повреду достојанства свих лица односно групе лица које повезује исто лично својство – здравствено стање и инвалидитет и у односу на њих ствара непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Чак и да ова изјава није била упућена сину подноситељке притужбе, неопходно је истаћи да је изјава понижавајућа, узнемиравајућа и да ствара непријатељско, деградирајуће и увредљиво окружење. Повереник на крају указује да лица која су у непосредном контакту са особама са инвалидитетом и која пружају услугу социјалне заштите треба да буду додатно емпатична, толерантна, и изнад свега одговорна у пружању услуге уз поштовање физичког и психичког интегритета корисника, њихове безбедности, као и уз пуно уважавање њихове личности и зајемчених људских права и слобода. Ценећи све напред наведено Повереник је дао мишљење да су поступањем директора Социјалне кооперативе „ГГ“ Крагујевац из Крагујевца повређене одредбе члана 6, члана 12. став 1. и члана 27. став 1. Закона о забрани дискриминације, а у вези са чланом 13. став 1. и став 5. тачка 1. и члана 15. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. Директору кооперативе „ГГ“ је препоручено да: отклони последице дискриминаторног поступање тако што ће сину подноситељке притужбе пружити услугу у складу са издатим упутом Центра за социјални рад „Солидарност“, Крагујевац од 22. јуна 2023. године; упути писано извињење подноситељки притужбе у року од 15 дана од дана пријема мишљења Повереника због догађаја од 2. августа 2023. године; организује обуку за све запослене у Социјалној кооперативи на тему забране дискриминације и заштите од дискриминације; измени акта кооперативе тако што ће дискриминаторне и некоректне термине као што је „лица са посебним потребама“ и „специјално образовање“ заменити одговарајућим терминима у складу са законом, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности и приликом обраћања корисницима услуге социјалне заштите или у разговору који се на њих односи не поступа на увредљив, понижавајући и дискриминаторан начин, односно не крши прописе о забрани дискриминације.

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила АА из Крагујевца у име свог сина, против директора Социјалне кооперативе „ГГ “ Крагујевац (у даљем тексту: „ГГ”) због дискриминације њеног сина који има аутизам. Истим поводом, против директора Социјалне кооперативе „ГГ “ Крагујевац, Поверенику се у име и уз сагласност АА притужбом обратило и удружење Савез удружења Србије за помоћ особама са аутизмом, због чега је дошло до спајања поступака по овим притужбама.
    • Подноситељка је у притужби и допунама притужбе, између осталог, навела:
  • да њен син има аутизам, да је рођен 12. маја 1998. године и да ове године навршава 25 година старости;
  • да према одлуци града Крагујевца њен син има право на дневни боравак који се до 25. године налази при ШОСО „ОО “ и да је у мају месецу 2023. године подноситељка затражила упут из Центра за социјални рад „Солидарност“ како би га „пребацила“ у „ГГ “, да јој је центар на њен захтев издао упут и да је сина одвела у нови боравак;
  • да јој је директор кооперативе „ГГ “ рекао да „он аутизам не прима зато што нема кадар да ради са таквом популацијом и да му је капацитет пун али да ће јој изаћи у сусрет да покуша“;
  • да се директору кооперативе „ГГ“ први пут обратила у понедељак 24. јула 2023. године и да јој је том приликом рекао да сина доведе у среду 26. јула 2023. године у 10 часова на сат времена, а затим да га ипак доведе у петак 28. јула 2023. године, као и да је позвао 27. јула 2023. године и рекао „да га не доводи у петак јер је муж једне од запослених повредио руку“;
  • да је њен син кренуо на прилагођавање у кооперативу „ГГ“ по два сата и да је ишао 31. јула, 1., 2. и 3. августа 2023. године када је „избачен из боравка“;
  • да је 2. августа 2023. године позвала пријатељица ВВ која има сина који има интелектуалне потешкоће и да јој је том приликом рекла да је имала веома непријатан разговор са директором кооперативе „ГГ“ који је јој је претио да ће њеног сина да преваспита батинама зато што је имао један агресиван испад, као и да је у једном тренутку показао на сина подноситељке притужбе и рекао: „А овај аутиста овде, душу ми поједе, он лаје као пас и риче као животиња“;
  • да је подноситељки притужбе после ове изјаве било лоше, да није могла да спава „поготово што зна да њен син није такав, да он има аутизам али да је миран и послушан и да хоће да сарађује“;
  • да је 3. августа 2023. године одвела свог сина у кооперативу „ГГ “, да је затекла испред директора и да га је питала зашто јој вређа дете, а да јој је он том приликом одговорио „како сме да му се обрати и да се то што је рекао не односи на њено дете него на другог аутистичног корисника“, односно да није ни негирао да је то рекао;
  • да му је подноситељка притужбе том приликом рекла да ниједно људско људско биће не сме да се омаловажава, вређа и назива животињом, због чега се директор увредио и рекао јој да дође по сина за сат времена иако је договор био да остане два сата;
  • да је након два сата дошла по сина и да је директор тада почео да виче на њу, да јој рекао да је он закон у кооперативи и да је њеном сину од тог тренутка „приступ у кооперативу забрањен и да у кооперативи аутизму нема места“;
  • да је „месец дана пре овог немилог догађаја“, био организован састанак у канцеларији градске већнице, на који су осим подноситељке притужбе која је том састанку присуствовала у својству председнице Удружења за помоћ особама са аутизмом Крагујевац, позвани директор кооперативе и директорка ШОСО „ОО“, око преузимања корисника са навршених 25 година живота;
  • да је директору кооперативе „ГГ “ од стране градске већнице било наложено да уђе у поступак проширења лиценце, да је он на том састанку био „врло непријатан“ и да је изјавио да ће подноситељки притужбе „учинити уступак и примити њеног сина на десет дана прилагођавања, а после тога шут карта и напоље“;
  • да се директор „бранио ставом да су они унутар кооперативе донели одлуку да се аутизам не прима, што се коси са његовим статутом, лиценцом одлуком и Правилником о ближим условима коришћења услуге у области социјалне заштите Града Крагујевца“;
  • да „коме год се на локалном нивоу обратила рекли су да су немоћни, a то су Центар за социјални рад и Градска управа Града Крагујевца“;
  • да „мисли да капацитет кооперативе није пун али да то нико не може да утврди“, као и да има сазнања да у кооперативу  иде 4 до 5 корисника током целе године;
  • да зна да има још заинтересованих родитеља који желе да упишу децу у ову установу зато што је родитељима преко потребна услуга, али да их је директор својим „надменим, некоректним и безобразним ставом одбијао и одвраћао“;
  • да подноситељка притужбе сматра да „овакав човек никако не сме бити руководилац овакве организације, нити да уопште ради у оваквој организацији“, као и да родитеље застрашује зато што је то једино место у Крагујевцу у коме могу да бораве особе са интелектуалним потешкоћама преко 25 година живота.
    • У допунама притужбе, подноситељка је, између осталог, навела:
  • да актом дискриминације сматра то што њеном сину са аутизмом није омогућено коришћење услуге дневног боравка за особе са инвалидитетом „ГГ “ од стране директора те установе, односно то што му директор ове установе није омогућио да прође период адаптације и прилагођавања;
  • да њен син има 25 године, да је социјализован и да је могао да се уклопи у нови амбијент „али да му директор то није омогућио”;
  • да њен син „није имао никакве облике непожељног понашања за четири дана колико је боравио у тој установи“, да је одговор директора да је капацитет установе пун, „али да она мисли да није“, као и да се у свом одговору директор установе „позива на одлуку из 2007. године за коју сматра да није валидна јер све одлуке доносе Управни одбор и Скупштина“;
  • да актом дискриминације такође сматра то што је директор њеног сина вербално увредио називајући га „псом који лаје и животињом која риче“ и да је дискриминацију нанео и њој као мајци која је услед 24 часовне бриге о њему онемогућена да ради и обавља редовне животне активности;
  • да је „месец дана пре овог немилог догађаја“ директор позван у канцеларију градске већнице, на којем је такође била присутна и директорка ШОСО „ОО“, као и да је циљ овог састанка био да се мирним путем, дијалогом и договором „превазиђе проблем непримања особа са аутизмом у социјалну кооперативу „ГГ“, али да је директор те установе „био изричит да аутизам неће примати“;
  • да је после „скоро два сата веома непријатног и жучног разговора рекао да ће њој учинити уступак и да ће примити њеног сина на десет дана прилагођавања, а после тога шут карта и напоље“;
  • да се притужбом на рад установе и директора као и захтевом за преиспитивање добијене лиценце обратила Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања али да није добила одговор;
  • да је поднела захтев Центру за социјални рад „Солидарност“ у Крагујевцу, у име Удружења за помоћ особама са аутизмом, да јој се достави податак колико је упута издато од момента када су њеног сина „избацили из социјалне кооперативе“ и да је према усменој информацији из центра добила податак да је издато 13 упута укупно, заједно са упутом за ЂЂ;
  • да је у Крагујевцу покренута петиција коју потписују родитељи особа са аутизмом да се преиспита лиценца социјалне кооперативе „ГГ “;
  • да је 11. децембра 2023. године контактирала чланицу градског већа која јој је усменим путем саопштила да је директор социјалне кооперативе „ГГ“ поднео захтев за увећање буџета за њеног сина „али да је његов захтев неоснован зато што капацитет кооперативе није пун (кооператива је добила лиценцу за пружање услуга у социјалној заштити за 15 корисника), a добија финансијска средства као да јој је капацитет пун“;
  • да из дописа Центра за социјални рад од 17. октобра 2023. године произлази да кооператива има 11 корисника;
  • да је такође контактирала и директорку ШОСО „ОО” која је усмено обавестила да нема никаква сазнања о захтеву који је упутио директор кооперативе „и зачудила се како директор социјалне кооперативе „ГГ“ може да смешта кориснике код ње у боравак који је пун, а да при том њу ни не пита, па макар и информативно“;
  • да јој je директорка школе рекла да „планира да са њим више не продужава уговор, тако да у скоријој будућности одељак социјалне кооперативе у ШОСО „ОО“ више неће ни постојати из разлога његове некоректности и бахатог понашања“;
  • да је њеном сину и даље онемогућен приступ и боравак у социјалној кооперативи и да сматра да „оваквим својим ставом и понашањем директор недвосмислено показује да му уопште није циљ решавање проблема који је изазвао већ искључиво куповина времена у сврху покушаја избегавања одговорности“;
  • да је због онемогућавања њеног сина да користи услуге дневног боравка који финансира град Крагујевац, а на који он има право, подноситељки притужбе онемогућено да обавља свакодневне животне активности.
    • Уз притужбу и допуне притужбе достављени су следећи докази: 1) решење Основног суда у Крагујевцу од 29. маја 2019. године; 2) упут Центра за социјални рад „Солидарност“ од 22. јуна 2023. године; 3) одговор Социјалне кооперативе „ГГ“ од 4. августа 2023. године; 4) захтев од 3. октобра 2023. године; 5) петиција за преиспитивање исправности рада кооперативе и 6) допис Центра за социјални рад „Солидарност“ од 17. октобра 2023. године.
    • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се, у име и уз сагласност АА, обратио Савез Удружења Србије за помоћ особама са аутизмом, против директора Социјалне кооперативе „ГГ“.
    • У притужби и допуни притужбе, између осталог, наведено је:
  • да су једини савез у Србији који сачињавају родитељи особа са аутизмом;
  • да је АА председница Удружења и да им је огромна подршка у раду;
  • да је у конкретном случају поступањем директора Социјалне кооперативе „ГГ “ из Крагујевца нанета штета целој породици, као и да „родитељи неће бити у могућности да живе колико-толико нормалним животом и да се баве активностима које би очувале биолошку породицу“;
  • да актом дискриминације сматрају то што „момку са поремаћајем из спектра аутизма“, из Крагујевца, није омогућено да користи дневни боравак за особе са инвалидитетом „ГГ“ од стране директора те установе који му је ускратио период адаптације и прилагођавања;
  • да ЂЂ има 25 година и да је социјализован, да није имао „никакве непожељне облике понашања за четири дана по два сата колико је боравио у том објекту тако да је постојала могућност да се уклопи у нови амбијент, али му то директор није омогућио;
  • да је директор кооперативе рекао да им је капацитет пун али да су родитељи мишљења да „то није тачан податак и да има слободних места“;
  • да је директор кооперативе вређао ЂЂ називајући га „псом који лаје и животињом која риче“ и да је сведокиња ВВ присуствовала овом догађају;
  • да је „дискриминацију нанео и мајци, због немогућности да ради и обавља редовне животне активности јер је приморана да буде код куће и брине о свом сину који има поремећај из спектра аутизма свакодневно 24/7“;
  • да је по речима мајке „месец дана пре овог немилог догађаја“, био организован састанак у канцеларији градске већнице, на који су осим АА присуствовали и директор кооперативе „ГГ“ и директорка „ОО“;
  • да је на састанку покушано да се мирним путем, дијалогом и договором „превазиђу проблеми непримања особа са поремећајем из спектра аутизма у социјалну кооперативу „ГГ“, али да је директор био изричит да особе са поремаћајем из спекгра аутизма неће примити“;
  • да је „после скоро два сата врло непријатног разговора мајци рекао да ће учинити уступак и да ће примити ЂЂ на десет дана прилагођавања, а после тога шут карта и напоље“;
  • да социјална кооператива „ГГ“ нема видљивост у свом раду, као и да нису успели да се информишу „чиме се они заправо баве, односно који су резултати њиховог рада са корисницима до сада“;
  • да се мајка ЂЂ обратила институцијама на локалном нивоу и да је добила одговор да „нико није надлежан над њим зато што се он третира као Јавно приватно партнерство“.
    • Уз притужбу је као доказ достављена притужбе којом се АА већ обратила Поверенику.
    • У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, а у складу са чланом 37. став 2. Закона о забрани дисжриминације, у току поступка прибављене су изјаве лица за која су подноситељка притужбе АА и Савез Удружења Србије за помоћ особама са аутизмом, навели да имају непосредна сазнања о догађајима поводом којих су поднете притужбе, и то:ВВ, ММ, СС и УУ. Повереник констатује да до дана доношења овог мишљења сведок Михаило Кречковић није доставио своју изјаву.
    • У изјави сведокиње ВВ, између осталог, наведено је:
  • да је у уторак 2. августа 2023. године око 10 часова отишла у кооперативу „ГГ“ са својим сином ШШ који је особа са интелектуалним потешкоћама да се распита око премештаја њеног сина који ускоро пуни 25 година живота, с обзиром да је та установа једина „опција“ у Крагујевцу за децу која напуштају ШОСО „ОО “;
  • да је наведеног дана на разговор примио директор кооперативе и да јој је том приликом рекао да „особе са аутизмом и особе са тежим инвалидитетом не прима и да му је капацитет пун“;
  • да је разговор протицао у „напетној“ атмосфери, да се директор према њој понашао „надмено“ и да се услед свега њен син узнемирио и „ударио дефекголошкињу која ту ради и пљунуо је“;
  • да је у том моменту директор кооперативе почео да виче на њу и да јој је рекао како је „њен син размажен и да он то неће да трпи, да њен син није социјализован и да није знала да га доведе у ред“;
  • да је и даље наставио да виче и да јој је рекао: „Нека дође овде па ћу ја батинама да га преваспитам, бићу га сваки дан док се не смири“;
  • да се у једном моменту окренуо и руком показао ка сину подноситељке притужбе који је ту био присутан и рекао: „А овај аутиста овде душу ми поједе, он риче као животиња и лаје као пас – не могу да га поднесем“;
  • да „тврди“ да је сваку напред изоговорену реч упутио и руком показао ка ЂЂ који је за све време њеног боравка био добар и „није се чуо нити је имао било какве испаде у понашању“;
  • да се после свих тих изговорених речи јако узнемирила „узела свог сина и отишла кући“, као и да је позвала подноситељку притужбе и „све јој рекла“.
    • У изјави сведокиње ММ, између осталог, наведено је:
  • да је 3. августа 2023. године у јутарњим часовима седела са корисницима, колегиницом и директором испред центра и да је у једном тренутку стигла АА „видно узрујана и почела вербално да напада директора по питању вређања њеног сина “;
  • да је директор „изненађен упитао АА: „Ја сам то рекао?“, као и да је она наставила са свађом и оптужбама „да гласно излаже своје виђење“;
  • да су је сведокиња и њена колегиница упозориле да својим понашањем „не прави сцену испред корисника на шта се она није обазирала већ је наставила и даље“;
  • да су се корисници „јако узнемирили и да су морале да их смирују са објашњењем да они нису предмет расправе“.
    • У изјави сведокиње др СС, директорке Школе за основно и средње образовање „ОО“, између осталог, наведено је:
  • да се Школа за основно и средње образовање „ОО“ из Крагујевца бави образовањем ученика са сметњама у развоју, да се у школи реализује предшколски програм, образовни програм основног образовања, средње стручног образовања и образовање одраслих са сметњама у развоју;
  • да школу уписују сви ученици без обзира на врсту и степен инвалидитета и да је школа од 2022. године Регионални ресурсни центар „што значи да дају подршку свој деци/ученицима који имају сметње, а налазе се у редовном образовном систему“;
  • да је школа истовремено и пружалац услуге Дневног боравка за децу и младе са сметњама у развоју од 7. до 25. године живота за максимално 60 корисника који имају вишеструке сметње, сметње у интелектуалном функционисању и сметње из спектра аутизма, да је ова услуга из система социјалне заштите и да све трошкове сноси град Крагујевац, као и да боравак ради од 1991. године;
  • да Интерресорна комисија својим мишљењем и Упутом центра за социјални рад упућује кориснике у Дневни боравак и да нема одвојања корисника према типу и степену инвалидитета, већ су групе хетерогене;
  • да након навршене 25. године живота корисници прелазе у Дневни боравак Социјалне кооперативе „ГГ “;
  • да према информацијама које има од родитеља корисника услуге Дневног боравка, „проблем је што ГГне жели да прима кориснике са аутизмом, кориснике који имају испаде у понашању и кориснике који се прегласно оглашавају и да одлуку о томе доноси искључиво директор “;
  • да јој је у једном разговору директор кооперативе рекао да су му „стручњаци рекли да аутизам не иде заједно са интелектуалном ометеношћу“;

– да јој није рекао „који су му то стручњаци рекли и да га је подсетила да је и сама стручњак с обзиром да је по занимању дефектолошкиња и докторка медицинских наука, као и да има искуство од 32 године рада са том популацијом”;

  • да је од родитеља чула да „период прилагођавања, најчешће пар дана, он сам одређује и одлучује о томе ко остаје, а ко не“;
  • да га је на једном састанку „у јуну месецу опоменула да је то кршење закона, али да јој је одговорио да он руководи установом и да је он закон“;
  • да је син подноситељке притужбе био ученик школе „00“ (образовање одраслих) и корисник Дневног боравка, да је он особа са аутизмом али изузетно адаптиран, послушан и сарадљив „без агресивних испада и да у школи са њим никада није било проблема“;
  • да сваке године град Крагујевац расписује јавну набавку на коју се као пружалац услуге јавља школа „00“, да услугу финансира Град и да корисници на основу мишљења Интерресорне комисије и Упута центра за социјални рад остварују право на ову услугу;
  • да на крају сваког месеца школа доставља списак корисника, рачуне за исхрану и обрачун зарада за четворо запослених у Дневном боравку, да су родитељи изузетно задовољни услугом и да град Крагујевац пружа подршку школи у одржавању ове услуге;
  • да се у међувремену указала потреба за дневним боравком за младе старости преко 25 година и на иницијативу родитеља из Удружења за помоћ особама са аутизмом долази до отварања Социјалне кооперативе „ГГ“ у коју прелазе корисници када напуне 25 година;
  • да је „у почетку било велико интересовање и да су брзо попуњени капацитети у боравку ГГ, што је довело до тога да школа и ГГ склапају уговор о сарадњи и формирају пункт 2, у просторијама школе, да би се родитељима изашло у сусрет и да када се капацитети у ГГ попуне да се остали заинтересовани корисници упуте у пункт 2 у просторијама школе“;
  • да је капацитет пункта 2 укупио 5 корисника, да се у међувремену тај број смањивао и да сада пункт 2 користи троје корисника до априла ове године када истиче уговор школе и Вивере“;
  • да „због повећаног броја ученика крји користе боравак при школи, школа више није у могућности да уступа простор за пункт 2 и неће продужавати уговор са кооперативом ГГ, која истиче у априлу 2024. године“.
    • У изјави КК,, између осталог, наведено је:
  • да кооператива „ГГ “ постоји две деценије и да су се први пут притужбе Удружења за помоћ особама са аутизмом јавиле 2023. године, када су млади са аутизмом остали без могућности даљег боравка у школи „ОО“, због узраста преко 26 година;
  • да је одржан састанак са директором кооперативе „ГГ “, , начелницом Управе за друштвене делатности ГГГ, директорком школе „ОО“ и представницима Удружења за помоћ особама са аутизмом;
  • да је ГГ „тада обећао да ће у складу са слободним капацитетом примити на прилагођавање два лица са аутизмом“, као и да је „након неколико дана та лица отпустио под наводом да се нису прилагодила“;
  • да је „и тада и касније тврдио да он нема простора, могућности ни кадра да прима особе са аутизмом и да су он и његов стручни радник мишљења да је немогуће бринути о особама са аутизмом на адекватан начин у тренутним условима“;
  • да су према подацима Центра за социјални рад „њима капацитети пуни, док, према речима родитеља, у Дневном боравку никада није присутно 15 корисника“;
  • да је директор на састанку изјавио „да би прихватио да уђе у поступак за проширење лиценце у погледу капацитета са 15 на 25 корисника“;
  • да yroвop на годишњем нивоу са лиценцираним пружаоцем услуга у области социјалне заштите који се јави по јавном позиву потписује начелник управе и да тренутни уговор траје до краја марта 2024. године;
  • да је ступила у контакт са представницом Министарства за рад,запошљавање, борачка и социјална питања за област лиценцирања, и да је она потврдила да се лиценца издаје за дневни боравак особа са инвалидитетом, и да та лиценца обухвата и особе са аутизмом, као и да није могуће финансирати још један дневни боравак;
  • да је „у овом тренутку огромно незадовољство родитеља младих са аутизмом, наводе сукобе и погредне речи упућене и младима и њима, а да се директор кооперативе држи принципа испуњености капацитета“;
  • да је на њено упозорење да би могао да изгуби лиценцу због дискриминаторног понашања одговорио да „нема те особе која њему може одузети лиценцу“;
  • да је са друге стране „фантастичан рад Удружења за помоћ особама са аутизмом, успеси и признања на националном и Европском нивоу, а пре свега посвећеност и брига ових породица за квалитетнији и успешнији живот“;
  • да град Крагујевац има изврсну сарадњу са школом „ОО” и да до сада није било приговора родитеља ни по ком основу;
  • да је директор ГГ упознат са начином лиценцирања пружаоца услуга и потребама корисника у Крагујевцу, „али је његов став и однос према особама са инвалидитетом упитан, невезано за капацитете“;
  • да се директор кооперативе током децембра 2023. године обратио начелници управе за друштвене делатности, која као овлашћено лице потписује уговоре са пружаоцима услуга по спроведеним поступцима јавних набавки, за анексирање постојећег уговора и увећање финансијских средстава у износу од 250.000,00 динара на име пријема сина подноситељке притужбе у дневни боравак у школи „ОО“ и то „без договора са директорком школе која већ има попуњена места за три корисника старија од 25 године у складу са Уговором“;
  • да је узимајући у обзир и привремено финасирање града због превремених избора, непостојање годишњег буџета града, као и попуњеност капацитета социјалне кооперативе „ГГ “ у школи „ОО“ по мишљењу начелнице овај захтев био „потпуно неоснован“.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење директора Социјалне кооперативе „ГГ“ из Крагујевца.
    • У изјашњењу директора Социјалне кооперативе „ГГ“, између осталог, наведено је:
  • да је упут за сина подноситељке притужбе стигао у организацију „преко возача, што је нелегалан ток упута, да се службена пошиљка шаље поштом и у примерку који прималац потписује, што није учињено“, као и да „упут од стране социјалног не значи аутоматски и пријем корисника у центар“;
  • да је на састанку са градском већницом тема била прелазак у нови простор који је већ завршен и да „како је поменути ЂЂ напустио школу „ОО“ његова мајка је захтевала да буде примљен у ГГ, што је он одбио из у допису мајци наведених разлога“;
  • да је тачно да је подноситељки притужбе рекао да ће сина подноситељке притужбе примити на одређено време „да би његовој мајци помогао у њеним активностима, али да није употребио израз прилагођавање знајући ситуацију у његовој организацији“;
  • да је „како је и обећао на поменутом састанку, дете примио уз надзор дефектолога, као и да му није прилазио из разлога других обавеза“;
  • да је примио извештај о понашању сина подноситељке притужбе од дефектолога, „као и да је чуо његов врисак који је преплашио све кориснике и видео његово ударање у груди песницама“, да су „ова деца склона самоповређивању и да морају бити под најстрожим надзором“;
  • да „како није прилазио том детету никако му се не може приписати изјава овај аутиста душу вади“, као и да је изјава „преваспитавање батинама, која му се такође приписује инсинуација и лаж“;
  • да су наводи о доласку малог броја корисника „потпуно неистинити“, да они по уговору са градом наплаћују услугу по броју корисника и да су подаци о томе видљиви и на фактурама и у евиденцији коју „уредно воде“;
  • да „цела прича почиње доласком ВВ и њеног сина на договор о пријему детета у Центар када се стави у функцију нови простор“, да се њихов разговор одвијао у просторијама трпезарије и да је за то време њен син „вукао за косу дефекголога, ударио у главу и раме неговатељицу и испљувао возача који их је довезао“;
  • да се „вероватно затечена тим догађајем и највероватније затвореним вратима њеном сину у овом центру обратила подноситељки притужбе са оптужујућим речима“;
  • да је тачно да је супруг дефектолошкиње повредио руку и да га је она тог дана водила на ушивање „па како она не ради нема ко да буде са наведеним дететом“;
  • да је Социјална кооператива „ГГ “ озбиљна установа која има редовне родитељске састанке, редовно заседање Скупштине, да је он директор у последња два мандата, да је од стране Скупштине једногласно изабран, као и да поседује лиценцу стручног радника од стране Коморе социјалне заштите која је „недавно продужена на период до маја 2028. године“;
  • да Социјална кооператива „већ 12 година има уговор са ШОСО „ОО“ и Градом о организовању услуге дневног боравка за умерено и теже недовољно развијена лица где се дневно збрињавају особе са аутизмом“;
  • да у конкретном случају сина подноситељке притужбе није примио на прилагођавање „из одређених разлога, па га тиме није ни могао избацити из установе и да је неопходно пажљиво прочитати одговор који је дао мајци детета иако тај одговор није био дужан дати“;
  • да убрзо стиче услов за пензију „али да то не значи да иза себе остави колеге у хаосу и да као човек који је у Србију дошао из Сплита без ичега у рукама има мањи број година радног стажа, па ће највероватније и остати радно активан“;
  • да поводом „приписане му изјаве: „Пас који лаје и риче као животиња“, жели да каже да је истина само у томе да имају корисника који има дијагнозу менталне ретардације, никако аутизма, и који повремено преноси дијалоге из цртаних филмова, и да је то пренесено у контексту разговора о принципима рада и понашања у дневном боравку, a никако са намером вређања било ког корисника“;
  • да по Закону о социјалној заштити одрасла особа која је циљна група услуге која се пружа у кооперативи је особа са навршених 26 година и да су „притисци на организацију да у новом простору примају и особе са дијагнозом аутизма велики, као и да родитељи њихових корисника не желе тако мешовите групе“;
  • да поседују лиценцу за 15 корисника и да школа „ОО “, „не би смела као државна школа да на овај начин прима децу са аутизмом и да су и они присиљени на такав прекршај од стране града“;
  • да је „врло неугодно одговарати на овако неосноване оптужбе мајке корисника којој је пре две године помогао, примио је у своје просторије и понудио несебичну помоћ у оснивању, раду на потребној документацији и све што је потребно за лиценцирање услуге дневног боравка за особе са дијагнозом аутизам“;
  • да је Социјална задруга „ГГ“ институција која фунционише у систему социјалне заштите града, да је основана пре пуних 18 година најпре као део пројеката „Развој социјалног предузетништва у централној и јужној Србији“ и да је у то време била прва социјална кооператива која се бавила пружањем социјалних услуга, а затим је та пројектна активност прерасла у институционалну услугу на локалном нивоу, регистрован код свих потребних надлежних институција, коме ће Град у сарадњи са донатором поверити на управљање потпунио нов објекат намењен особама из спектра основне делатности ове установе;
  • да је на састанку код чланице градског већа 13.октобра 2023. године добио сагласност за проширење услуге и решавање проблема лица са „дијагнозом аутизам“ који ће бити смештени у њиховом садашњем простору, а да се кооператива сели у нови простор са већим бројем корисника, као и да остаје да се реши проблем буџета за овако проширену услугу;
  • да постоје родитељи који од институција државе „захтевају и добијају све, дневни боравак, персоналног асистента, кући им деца долазе само на спавање, па када део тога и привремено изгубе спремни су на све да би дошли до свог циља“.
    • У допуни изјашњења директора Социјалне кооперативе „ГГ “, између осталог, наведено је:
  • да кооператива „ГГ “ има лиценцу за 15 корисника, као и да је од тога 12 корисника у простору у Копаоничкој 44, док су три корисника са аутизмом у ШОСО „ОО“;
  • да су ови корисници старији од 26 година и да се у дневном центру наведене школе налазе по уговору по коме ГГ из свог буџета издваја средства за месечне фактуре, да наведена ситуација траје 12 година и да су се обратили Граду са захтевом за увећање буџета „како би решили питање жалиоца“;
  • да се средства за рад кооперативе „ГГ“ обезбеђују јавном набавком града, да су ова средства ограничена и да они капацитете не могу прекорачити ни по лиценци, ни по финансијским средствима;
  • да је основна делатност коолеративе 8810 – социјалне заштита без смештаја за стара лица и лица са „посебним потребама“, као и да је „по најновијим законским решењима старије лице, оно лице које је навршило 26 година, а не 25 као некада“;
  • да особе са аутизмом захтевају другачији методолошки приступ у раду, другачије опремљен простор, амбијент, стручни кадар и индивидуални приступ како би им се на адекватан начин пружила услуга и задовољиле потребе;
  • да ГГ има 4 запослена лица, да садашња група има 12 корисника, да су ту „обавезе за доручак, ужину и ручак, као и годишњи одмори где свако од запослених на годишњем нивоу изостаје са посла најмање месец и по дана“;
  • да „прописи не дозвољавају да се две организације у једном граду баве истим послом у једној социјалној области и да се надају да ће њихова организација добити нов проширен посао, наравно уз услове проширења лиценце, поседом новог простора и решењем буџета од стране града, као и запошљавањем нових стручних лица“;
  • да би на овај начин био решен и „дугогодишњи проблем – дневно збрињавање особа са аутизмом, као и да проблем није до њих већ до одговорних у граду и да се надају да је привременог карактера“;
  • да је син подноситељке притужбе „био код њих, да је био у надлежности дефектолога и медицинске сестре, што је два ангажована радника на једну особу са инвалидитетом, и да му он није прилазио јер је морао да обавља своје дужности и истовремено помогне колегиници у збрињавању њихових осталих корисника“;
  • да је на задњој седници Савета особа са инвалидитетом Града Крагујевца, која је одржана 27. новембра 2023. године у присуству свих чланова овог савета био нападнут од стране АА са претњом у последњој реченици: „Видећеш ти тек шта ће вам се десити“;
  • да су они „већ шест месеци изложени констатним притисцима од стране особе која их тужи у виду лобирања у локалној самоуправи, телефонским позивима родитељима који су корисници услуга, ширењу неистине о њима не би ли се на тај начин урушио углед њихове организације и на тај начин изгубили нови простор који је њима намењен и у чију су изградњу од самог почетка ангажовани као консултанти“;
  • да су „оптужбе од стране Удружења за аутизам, само пренесене оптужбе мајке АА која је већ исти текст поднела и Граду, инспекторима социјалне заштите, центру за социјални рад и који су јој већа адекватно одговорили, те да се не би даље изјашњавао“.
    • Уз изјашњење и допуну изјашњења достављена је следећа документација: 1) копија правила кооперативе задруге социјалне кооперативе „ГГ “; 2) изјава родитеља – старатеља корисника Социјалне кооперативе „ГГ „; 3) списак радника и њихових личних телефона; 4) копија записника о ванредном догађају; 5) уговор о оснивању број 845 од 28. јула 2016. године; 6) споразум о сарадњи од 20. фебруара 2012. године, 7) уговор о сарадњи од 7. априла 2023. године; 8) уговор о пружању услуге дневног боравка за одрасле особе са сметњама у развоју од 6. априла 2023. године; 9) фактура за новембар месец 2023. године и 10) захтев Социјалне кооперативе од 1. децембра 2023. године.
  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
    • Увидом у решење Основног суда у Крагујевцу број 2Р2-32/18 од 29. маја 2019. године утврђено је да је наведеним решењем продужено родитељско право предлагачима АА, Булевар Краљице Марије број 33 после пунолетства противника предлагача њиховог сина Н.Н. из Крагујевца. Ставом 2. истог решења констатовано је да се противник предлагача, син Н.Н. изједначава са малолетником млађим од 14 година.
    • Увидом у упут Центра за социјални рад „Солидарност“ број 551 10088/2023 од 22. јуна године утврђено је да је констатовано да се Н. Н. упућује на коришћење услуге Дневни боравак за одрасле особе са сметњама у развоју коју пружа „ГГ “ из Крагујевца почев од 15. јула до 31. децембра 2023. године.
    • Увидом у Споразум о сарадњи на организовању услуге Дневног боравка за умерено и теже ментално недовољно развијена одрасла лица од 7. фебруара 2012. године утврђено је да је овај споразум закључен између Града Крагујевца, ШОСО „ОО “ из Крагујевца и Социјалне кооперативе „ГГ“ Крагујевац. Даљим увидом утврђено је да је, између осталог, чланом 1. прописано да се овим споразумом успоставља сарадња потписника на организацији и реализацији услуге Дневног боравка за умерено и теже ментално недовољно развијена лица у циљу пружања подршке одраслим лицима са сметњама у развоју и њиховим породицама, као и да услугу пружа Социјална кооператива у оквиру другог пункта уз подршку школе. Чланом 2. прописано је да Град Крагујевац обезбеђује средства у буџету за финансирање трошкова организовања и реализације Дневног боравка, док је чланом 4. прописано да социјална кооператива организује рад на реализацији услуге Дневног боравка у наведеном простору за кориснике које Центар за социјални рад упути.
    • Увидом у Уговор о оснивању задруге социјалне кооперативе број 845 од 20. јула 2016. године утврђено је да се наведеним уговором оснива задруга чији је пуни назив „Задруга социјална кооператива са седиштем задруге у Крагујевцу, Копаоничка 44, као и да је основна делатност задруге 88.10 – социјална заштита без смештаја за стара лица и лица са посебним потребама. Чланом 1. Уговора прописано је да уговарачи у својству оснивача добровољно и у духу својих намера, оснивају ову задругу ради остваривања социјалних, економских, културних и других интереса, пословањем и пружањем услуга на задружним принципима добровољности, солидарности, демократичности, економског учешћа, једнаког права управљања, самосталности, задружног образовања и међузадружне сарадње.
    • Увидом у Правила кооперативе број 1124 од 12. јула 2021. године утврђено је да је чланом 6. прописано да је основна делатност задруге 88.10 – „социјална заштите без смештаја за стара лица и лица са посебним потребама, као и да је предмет делатности кооперативе: Социјална заштите без смештаја за стара лица и лица са посебним потребама, делатност дневне бриге о деци, организовање специјалног образовања, предшколско образовање, остали видови социјалне заштите, целодневна брига о деци, остали социјални рад у установама без смештаја, кетеринг, производња рубља за домаћинство и ручно ткање таписерија, производња тепиха и прекривача за под, производња осталих текстилних производа, производња папира, картона и амбалаже од картона, производња свежих колача и других неконзервисаних производа од теста, производња предмета од сламе, прућа и других плетарских материјала, штампање, услуге штампања, фотокопирање, производња имитације накита (бижутерије), производња осталих разноврсних производа, чишћење објекта, услуге паковања, гајење поврћа, цвећа, украсног биља, печурака, уређење и одржавање паркова, зелених и рекреационих површина.“
    • Увидом у уговор о пружању услуге дневног боравка за одрасле особе са сметњама у развоју утврђено је да је наведени уговор закључен 6. априла 2023. године између града Крагујевца и Социјалне кооперативе Крагујевац, као и да је чланом 2. овог уговора прописано да је предмет уговора пружање услуге социјалне заштите – дневног боравка за одрасле особе са сметњама у развоју за максимално 15 корисника, у периоду од 07:00 до 15:00 часова, 5 дана у недељи (понедељак-петак) у адекватном простору и 3 оброка (доручак, ручак, вечера).
    • Увидом у Уговор о сарадњи између ШОСО „ОО“ из Крагујевца и Социјалне кооперативе „ГГ“ Крагујевац од 7. априла 2023. године утврђено је да је чланом 1. прописано да овим уговором потписници ближе уређују своју сарадњу на организовању услуге дневног боравка за умерено и теже ментално недовољно развијена одрасла лица у оквиру пункта 2 Социјалне кооперативе. Даљим увидом утврђено је да је чланом 2. прописано да социјална кооператива организује рад на реализацији услуге Дневног боравка у просторијама школе за кориснике које Центар за социјални рад упути. Чланом 9. овог уговора прописано је да се овај уговор примењује од 6. априла 2023. године до 6. априла 2024. године.
    • Увидом у записник о ванредном догађају од 2. августа 2023. године утврђено је да је констатовано да је дана 2, августа 2023. године на договорени састанак у вези пријема њеног детета у дневни боравак у 11:00 часова дошла мајка корисника ШШ, ВВ, као и да је за време састанка у ходнику центра ШШ „напао“ дефектолошкињу ВВВ „вукући је јако за косу, а приласком неговатељиве ЂЂЂ да их раздвоји добила је ударац у главу, преко руке у рамени део, као и да је у свему овоме и возач комбија испљуван као и дефектолог центра“. Даљим увидом утврђено је да је наведено да „мајка корисника није упозорила особље Центра на могућу агресију тог дана њеног детета“, као и да су наведени записник потписали ВВВ, ЂЂЂ, ММ и ДД.
    • Увидом у допис Социјалне кооперативе „ од 4. августа 2023. године утврђено је да је наведени допис упућен на захтев АА мајке корисника Н. Н. Даљим увидом утврђено је да је, између осталог, наведено да корисник Н.Н. „ни по ком основу не може бити тренутно корисник Дневног боравка“; да су капацитети Дневног боравка попуњени у складу са добијеном лиценцом; да „циљна група којој припада потенцијални корисник услуга не одговара раду дневног боравка“ и да корисник са својих навршених 25 година не спада у старосну категорију лица са којим ради Дневни боравак; да имајући у виду да је пружање квалитетне услуге у интересу сваког корисника у овом тренутку нису у стању да задовоље потребе корисника; да је дневни боравак без обзира на наведене чињенице изашао у сусрет мајци корисника, али да она својим неприкладним понашањем не заслужује њихову помоћ, те да се она поново може обратити захтевом за пријем њеног детета тек након стицања нове проширене лиценце, просторних капацитета и запошљавања адекватног кадра, те адекватној старости детета“.
    • Увидом у петицију за преиспитивање исправности рада Социјалне кооперативе „Вивере“ од 8. октобра 2023. године утврђено је да је наведену петицију потписало девет родитеља особа са аутизмом преко 25 година старости из Крагујевца. Даљим увидом, утврђено је да је у петицији, између осталог, наведено да су ови родитељи „били сведоци непоштовања начела прописаних Законом о социјалној заштити, као и подзаконских аката када је у питању доступност услуга социјалне заштите у локалној средини“, да у „протеклих 5 година, од када је услуга доступна, њихова деца нису била у могућности да користе услугу Дневног боравка јер и поред непопуњених капацитета руководство Задруге је одлучило да бира кориснике и у програм рада укључује само кориснике са лакшим облицима инвалидитета, док су корисници са аутизмом били дискриминисани и није им дозвољено коришћење услуге од стране руководиоца Дневног боравка иако су имали упут Центра за социјални рад“.
    • Увидом у допис Удружења за помоћ особама са аутизмом Крагујевац од 12. октобра 2023. године утврђено је да је наведени допис потписало 8 удружења особа са инвалидитетом и сметњама у развоју из Крагујевца. Даљим увидом, утврђено је да је између осталог наведену да су ова удружења става да за потребе њихових чалнова и чланица неопходно да Град Крагујевац обезбеди услугу Дневни боравак за децу, младе и одрасле са сметњама у развоју у већем обиму и на више локација; да ову услугу у Крагујевцу тренутно пружа једино „ГГ“који је од 19. априла 2018. године лиценцирани пружалац услуге дневног боравка и регистрован на 15 корисника.
    • Увидом у допис Центра за социјални рад „Солидарност“ из Крагујевца од 17. октобра 2023. године утврђено је да је између осталог наведено да је на евиденцији корисника до 1. августа 2023. године регистровано 11 корисника/ца који актуелно користе услугу Дневни боравак за одрасле особе са сметњама у развоју чији је пружалац Социјална кооператива „ГГ“ Крагујевац.
    • Увидом у захтев Социјалне кооперативе „ГГ“ Крагујевац упућен граду Крагујевцу – градској управи за друштвене делатности од 1. децембра 2023. године утврђено је да је наведеним захтевом Социјална кооператива тражила да се увећа јединична цена услуге јер Социјална кооператива „ГГ“ „има потребу“ за пријем још једног корисника (Н. Н.) који би се налазио у дневном боравку ШОСО „ОО “.
  2. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и достављене доказе.

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган, установљен Законом о забрани дискриминације. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да ор(анима јавне власш препоручује мере за остваривање равноправности[1],
  • Устав Републике Србије[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу pace, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
  • Република Србија је 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[3], која у члану 23. прописује да државе чланице признају да дете са инвалидитетом треба да ужива пун и достојан живот, у условима којима се обезбеђује његово достојанство, подстиче самосталност и олакшава активно учешће детета у заједници, као и државе чланице треба да уважавају право инвалидног детета на посебну негу, те да ће подстицати и обезбеђивати помоћ детету које за то испуњава услове и онима који су одговорни за старање о њему, а за коју је поднет захтев, зависно од расположивих средстава и која одговара стању детета и условима родитеља или других лица која се старају о детету. Ставом 3. овог члана прописано је да уважавајући посебне потребе инвалидног детета, помоћ се у складу са тачком 2. пружа бесплатно увек када је то могуће, имајући у виду финансијска средства родитеља или других лица која се старају о детету и која је тако осмишљена да дете са инвалидитетом има ефикасан приступ и добија образовање, обуку, услуге здравствене заштите и рехабилитације, припрему за запошљавање и могућност рекреације на начин који доприноси остваривању што потпуније друштвене интеграције и личног развоја детета укључујући културни и духовни развој.
  • Чланом 26. Конвенције је прописано да државе чланице уважавају право сваког детета да користи социјалну заштиту, укључујући социјално осигурање и да је потребно да предузимају све мере неопходне за пуно остваривање тог права у складу са националним законима. Такође, чланом 28. ове конвенције, прописано је да дете, између осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе.
  • Комитет за права детета донео је и Коментар бр. 9. који се односи на права детета са сметњама у развоју, у којем се наводи да држава треба да предузме одговарајуће мере ради спречавања сваке дискриминације деце, укључујући и на основу сметњи у развоју. Изричито навођење сметњи у развоју као основа дискриминације је јединствено а може се објаснити чињеницом да деца са сметњама у развоју припадају једној од најосетљивијих група деце. Комитет посебну пажњу поклања инклузивном образовању, те наводи да оно треба да буде циљ образовања деце са сметњама у развоју. Начин и облик укључивања треба да буду диктирани индивидуалним образовним потребама детета, јер образовање неке деце са сметњама у развоју захтева врсту подршке коју није лако пронаћи у редовном школском систему.
  • Конвенција о правима особа са инвалидитетом[4] чланом 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери, уживају сва људска права и основне слободе. Чланом 24. Конвенције је прописано да државе признају право особа са инвалидитетом на образовање, и да им у остваривању овог права без дискриминације и на основу једнаких могућности, државе обезбеђују инклузивни систем образовања на свих нивоима.
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[5], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (исжњучивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 6. прописано je да непосредна дискриминација пострји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији опложај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама члана 1 став 1. овог закона између осталог прописано је да је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Чланом 17. став 1. овог закона прописано је да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге гражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица. Одредбама члана 27. став 1. овог закона прописано је да је забрањена дискриминације лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њиховох породица.
  • Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[6] у члану 13. став 1. прописује да је забрањена дискриминација на основу инвалидности у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби. Под услугом, у смислу овог закона, сматра се свака услуга коју, уз накнаду или без ње, правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности, односно трајног занимања (став 2.). Ставом 5. истог закона прописано је да дискриминација на основу инвалидности у погледу доступности услуга нарочито обухвата: 1) одбијање пружања услуга особи са инвалидитетом, осим ако би пружање услуге угрозило живот или здравље особе са инвалидитетом или другог лица 2. пружање услуге особи са инвалидитетом под другачијим и неповољнијим условима од оних под којима се услуга пружа другим корисницима, осим ако би пружање услуге под редовним условима угрозило живот или здравље особе са инвалидитетом или другог лица. Одредбама члана 15. овог закона прописано је да посебно тежак облик дискриминације због инвалидности јесте узнемиравање, вређање и омаловажавање особа са инвалидитетом – корисника услуге због њене инвалидности, када те радње врши лице које непосредно пружа услугу или њему надређено лице.
  • Закон о социјалној заштити[7] у члану прописује да се у центру за социјални рад остварују овим законом утврђена права и обезбеђује пружање услуга социјалне заштите из овог закона, док је одредбама члана 17. прописано да делатност у области социјалне заштите, односно поједине услуге социјалне заштите може, у складу са овим законом, пружати и удружење, предузетник, привредно друштво и други облик организовања утврђен законом. Одредбама члана 41. став 1. овог закона прописано је да корисник права или услуга социјалне заштите јесте појединац, односно породица која се суочава с препрекама у задовољавању потреба, услед чега не може да достигне или да одржи квалитет живота или која нема довољно средстава за подмирење основних животних потреба, а не може да их оствари својим радом, приходом од имовине или из других извора. Ставом 2. тачка 3. исте одредбе прописано је да малолетно лице и пунолетно лице до навршених 26 година живота јесте корисник у смислу става 1. овог члана, када му је услед породичних и других животних околности, угрожено здравље, безбедност и развој, односно ако је извесно да без подршке система социјалне заштите не може да достигне оптимални ниво развоја, а нарочито ако има сметње у развоју (телесне, интелектуалне, менталне, сензорне, говорно-језичке, социо-емоционалне, вишеструке), а његове потребе за негом и материјалном сигурношћу превазилазе могућности породице, док је ставом 3. тачка 1. ове одредбе прописано да пунолетно лице од навршених 26 до навршених 65 година и пунолетно лице старије од 65 година јесте корисник у смислу става 1. овог члана, када је његово благостање, безбедност и продуктиван живот у друштву угрожен ризицима услед старости, инвалидитета, болести, породичних и других животних околности, а нарочито ако има телесне, интелектуалне, сензорне или менталне тешкоће или тешкоће у комуникацији, и када се, услед друштвених или других препрека, сусреће с функционалним ограничењима у једној или више области живота. Чланом 45. овог закона прописано је да се услуге подршке за самосталан живот пружају појединцу да би се његове могућности за задовољење основних потреба изједначиле с могућностима осталих чланова друштва, да би му се побољшао квалитет живота и да би могао да води активан и самосталан живот у друштву. Услуге подршке за самосталан живот обезбеђује јединица локалне самоуправе, осим ако овим законом није предвиђено да их обезбеђује Република Србија. Чланом 68. овог закона, између осталог, прописано је да поступак за коришћење услуге из овог закона коју обезбеђује Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе спроводи центар за социјални рад, по службеној дужности или на захтев корисника, док је чланом 75. овог закона прописано да ако овлашћени пружалац услуге одбије да кориснику пружи услугу предвиђену упутом, дужан је да о томе одмах, писменим путем, обавести центар за социјални рад и корисника и да за то наведе разлоге. Поводом обавештења из става 1. овог члана корисник, у року од осам дана од пријема тог обавештења, може упутити притужбу центру за социјални рад.
  • Законом о локалној самоуправи[8] у члану 20. став 1. тачка 4. између осталог прописано је да се општина, преко својих органа, у складу са Уставом и законом, стара о задовољавању потреба грађана у области социјалне заштите и дечије заштите, док је тачком 5. исте одредбе прописано да општина преко својих органа обезбеђује остваривање посебних потреба особа са инвалидитетом и заштиту права осетљивих група.
  • Чланом 67. Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите[9] прописано је да је услуга дневног боравка, свратишта и помоћи у кући доступна најмање осам сати дневно пет дана у недељи. Одредбом члана 68. став 1. тачка 1. прописано је да је услуга дневног боравка доступна деци и младима са телесним инвалидитетом, односно интелектуалним тешкоћама, који имају потребу за дневном негом и надзором, и подрнжом у одржању и развијању потенцијала, на начин који не омета њихово школовање. Одредбом члана 69. овог правилника прописано је да се сврха услуге дневног боравака састоји у унапређењу квалитета живота корисника у властитој социјалној средини кроз одржање и развијање социјалних, психолошких и физичких функција и вештина, како би се у што већој мери оспособили за самосталан живот. Кроз услугу дневног боравка корисници у организованом окружењу, и уз потребни надзор, задовољавају развојне потребе, стичу и развијају животне вештине, личну и друштвену одговорност ради развоја самосталности, социјалних, сазнајних и других важних функција. Услугом дневног боравка реализује се позитивно и конструктивно искуство боравка изван породице, а члановима породице слободно време за бављење радним и другим активностима. Услуга дневног боравка се реализује кроз осмишљене програме, у планираним и ограниченим временским периодима. Одредбом члана 71. став 1. тачка 1. прописано је да се минимални број стручних радника и сарадника непосредно ангажованих у раду са корисницима дневног боравка, одређује се на следећи начин: 1) за децу и младе са физичким инвалидитетом и интелектуалним тешкоћама – два стручна радника и један сарадник за капацитет до десет корисника, а један стручни радник на сваких додатних пет корисника, односно један сарадник на сваких додатних десет корисника.
  • Одлуком о социјалној заштити града Крагујевца[10] у члану 2. прописано је да појединац и породица којима је неопходна друштвена помоћ и подршка ради савладавања социјалних и животних тешкоћа и стварања услова за задовољење основних животних потреба могу остварити право на социјалну заштиту у складу са овом одлуком. Чланом 5. прописано је да су услуге у социјалној заштити активности пружања подршке и помоћи грађанима и њиховим породицама ради побољшања, односно очувања квалитета живота, отклањања или ублажавања ризика, неповољних животних околности, као и развоја потенцијала корисника за самосталан живот. Ставом 2. исте одредбе прописано је да су услуге које се утврђују овом одлуком између осталог и Дневни боравак за децу и младе са сметњама у развоју. Чланом 18. прописано је да дневни боравак за децу и младе са сметњама у развоју обезбеђује структуриране активности усмерене на стицање практичних вештина, подстицање развоја и одржавања социјалних, когнитивних и физичких функција корисника, у складу са њиховим способностима, склоностима и испољеним интересовањима. У оквиру услуге пружају се социјалне, здравствене, едукативне и услуге подршке и помоћи у активностима свакодневног живота.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

  • Повереник најпре констатује да је против директора Социјалне кооперативе „ГГ“ Крагујевац из Крагујевца притужбу поднела АА у име свог сина Н.Н. који има аутизам, као и да је притужбу против истог лица поднео и Савез удружења Србије за помоћ особама са аутизмом у име и уз сагласност АА због чега је дошло до спајања поступака по овим притужбама.
  • Имајући у виду предмет притужби, у конкретном случају потребно је анализирати да ли је Социјална кооператива „ГГ“ Крагујевац (у даљем тексту: кооператива „ГГ“) дискриминисала сина подноситељке притужбе ускраћивањем пружања услуге дневног боравка на основу упута Центра за социјални рад „Солидарност“, Крагујевац.
  • Приликом разматрања овог предмета Повереник је имао у виду само наводе који су од значаја за утврђивање повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, док наводи који су се односили на одређене неправилности у раду нису анализирани с обзиром да су за њих надлежни други државни органи. Такође, важно је истаћи да према Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода, основ дискриминације особа које имају аутизам је инвалидитет као лично својство, док у складу са Законом о забрани дискриминације основ дискриминације особа које имају сметње у развоју поред инвалидитета представља и лично својство- здравствено стање.
  • Повереник најпре констатује да је неспорно да син подноситељке притужбе, има аутизам и да је решењем Основног суда у Крагујевцу његовим родитељима над њим продужено родитељско право. Даље, неспорно је да је Н.Н. од осме године похађао Дневни боравак ШОСО „ОО“ која је пружалац услуге Дневног боравка за децу и младе са сметњама у развоју од 7. до 25. године живота, и да је, након што је 12. маја 2023. године навршио 25 година живота, изгубио право на овај дневни боравак. Даље, међу странама у поступку није спорно да је сину подноситељке притужбе јуна 2023. године Центар за социјални рад „Солидарност“ издао упут за коришћење услуге коју пружа кооператива, чија је делатност – социјална заштита без смештаја „за стара лица и лица са посебним потребама“. Такође, неспорно је да је син подноситељке притужбе користио услуге дневног боравка „ГГ “ у периоду од 31. јула – 3. августа 2023. године, два сата дневно, када му је одлуком директора онемогућено даље коришћење ове услуге. Имајући у виду овако неспорно утврђено чињенично стање, у конкретном случају потребно је анализирати да ли су постојали оправдани разлози због којих је директор кооперативе „ГГ“ након четири дана, ускратио пружање услуге дневног боравка сину подноситељке притужбе који је особа са аутизмом.
  • У изјашњењу директора, између осталог, наведено је да кооператива „ГГ “,већ 12 година има уговор са ШОСО „ОО“ и Градом о организовању услуге дневног боравка за умерено и теже недовољно развијена лица где се дневно збрињавају особе са аутизмом и да је капацитет ове установе 15 корисника, од чега се 12 корисника налази у њиховом простору, док се три корисника са аутизмом налазе у ШОСО „ОО”. Даље, наведено је да по Закону о социјалној заштити, одрасла особа која је циљна група услуге која се пружа у кооперативи је особа са навршених 26 година, као и да је „по најновијим законским решењима старије лице оно лице које је навршило 26 година живота, а не 25 као раније“. Имајући у виду наведено Повереник најпре констатује да из достављених доказа произлази да је кооператива „ГГ“ априла 2023. године закључила уговор о пружању услуге дневног боравка за одрасле особе са сметњама у развоју за максимално 15 корисника са градом Крагујевац, односно да је 7. априла 2023. године кооператива „ГГ “ закључила уговор о сарадњи са ШОСО „ОО“ којим су уговорне стране ближе одредиле сарадњу на организовању услуге дневног боравка за умерено и теже ментално недовољно развијена одрасла лица у оквиру пункта 2 социјалне кооперативе. Наведеним споразумом је, како то произлази из достављених доказа, кооператива „ГГ “ преузела обавезу да организује рад на реализацији услуге дневног боравка у просторијама школе за кориснике које Центар за социјални рад упути. Даље, увидом у Правила кооперативе „ГГ“ од 12. јула 2021. године утврђено да је предмет делатности кооперативе, између осталог, социјална заштита без смештаја „за стара лица и лица са посебним потребама и делатност дневне бриге о деци, организовање специјалног образовања, предшколско образовање, остали видови социјалне заштите, целодневна брига о деци“ и др. С обзиром на овако дефинисану делатност, као и категорије лица која могу бити потенцијални корисници услуга овог дневног боравка, а која према наведеним правилима укључују и децу, као и чињеницу да ни уговором о основању, односно уговором о пружању услуге који је социјална кооператива „ГГ“ потписала са градом Крагујевац, као ни споразумом о сарадњи са ШОСО „ОО” није прописано да су корисници услуга ове установе искључиво лица која су навршила 26 година живота, не могу се као оправдани прихватити наводи да је разлог престанка пружања услуге сину подноситељке притужбе лежи у његовим годинама живота. Такође, Повереник указује да Закон о социјалној заштити у члану 41. између осталог прописује да корисник права или услуга социјалне заштите јесте појединац, односно породица која се суочава с препрекама у задовољавању потреба услед чега не може да достигне или да одржи квалитет живота, док је ставом 2. исте одредбе прописано да малолетно лице и пунолетно лице до навршених 26 година живота јесте корисник у смислу става 1. овог члана, када му је услед породичних и других животних околности, угрожено здравље, безбедност и развој, односно ако је извесно да без подршке система социјалне заштите не може да достигне оптимални ниво развоја, а нарочито ако има сметње у развоју (телесне, интелектуалне, менталне, сензорне, говорно-језичке, социо-емоционалне, вишеструке), односно да пунолетно лице од навршених 26 до навршених 65 година и пунолетно лице старије од 65 година јесте корисник у смислу става 1. овог члана, када је његово благостање, безбедност и продуктиван живот у друштву угрожен ризицима услед старости, инвалидитета, болести, породичних и других животних околности, а нарочито ако има телесне, интелектуалне, сензорне или менталне тешкоће или тешкоће у комуникацији. Поред тога, Повереник указује да је кооператива „ГГ“ добила лиценцу за пружање ове врсте услуга и особама које су старости као и син подноситељке притужбе. Такође, Повереник је имао у виду и наводе из изјаве директорке ШОСО „ОО“ са којом кооператива „ГГ“ има потписан споразум о сарадњи. У изјави сведокиње наведено је да је ова школа истовремено и пружалац услуге Дневног боравка за децу и младе са сметњама у развоју од 7. до 25. године живота за максимално 60 корисника, да се корисници не одвајају према типу и степену инвалидитета, већ су групе хетерогене и да је управо на иницијативу родитеља из Удружења за помоћ особама са аутизмом „дошло до отварања Социјалне кооперативе „Вивере“ у коју прелазе корисници када напуне 25 година живота. Уосталом из достављених доказа је неспорно да је син подноситељке притужбе у складу са чланом 70. и 71. Закона о социјалној заштити упућен од стране Центра за социјални рад „Солидарност“, Крагујевац да користи услугу управо у дневном боравку Коперативе „ГГ“. Поред тога из свих утврђених чињеница је неспорно да је син подноситељке притужбе ову услугу и користио у периоду од 31. јула до 3. августа 2023. године иако у том тренутку још увек није навршио 26 година живота, односно да је  1. децембра 2023. године директор кооперативе упутио захтев Граду за увећање јединичне цене услуге „јер Социјална кооператива „ГГ“ има потребу за пријем још једног корисника (Н.Н. – сина подноситељке притужбе) који би се налазио у дневном боравку ШОСО „ОО “.

 

  • Даље, Повереник је имао у виду да је у одговору подноситељки притужбе 4. августа 2023. године директор установе кооператива „ГГ“, као разлоге за одбијање, односно престанак пружања услуге тог дневног боравка између осталог, навео да њен син не може бити њихов корисник јер су капацитету попуњени у складу са добијеном лиценцом. Пре свега, може се констатовати да је овај одговор дат након што је син подноситељке притужбе провео четири дана у овом дневном боравку. С тим у вези, Повереник указује да је Центар за социјални рад издао упут у којем је син подноситељке притужбе упућен у овај дневни боравак у складу са чланом 71. Закона о социјалној заштити којим је између осталог прописано да упут за коришћење услуге обавезно садржи: име и презиме корисника, врсту услуге, пружаоца услуге, цену услуге, податке о лицу које учествује у плаћању услуге и износ учешћа у плаћању услуге, а може да садржи и друге податке од значаја за коришћење услуге.Ставом 3. истог члана је прописано да је установа социјалне заштите, односно овлашћени пружалац услуге социјалне заштите дужна да пружа услугу кориснику у складу са стандардима прописаним за ту услугу. Такође, увидом у допис Центра за социјални рад „Солидарност“, Крагујевац од 17. октобра 2023. године утврђено је да је између осталог наведено да је на евиденцији корисника до 1. августа 2023. године регистровано 11 корисника/ца који актуелно користе услугу дневни боравак за одрасле особе са сметњама у развоју чији је пружалац Социјална кооператива „ГГ“ Крагујевац. Имајући у виду да је капацитет кооперативе „ГГ“ 15 корисника, у тренутку пријема сина подноситељке притужбе нису били попуњени капацитети овог дневног боравка. Чак и у случају да су капацитети били попуњени, Центар за социјални рад издао упут за коришћење услуге коју је син подноситељке притужбе користио неколико дана, док му након тога ова услуга није била ускраћена од стране директора дневног боравка.

 

  • С обзиром да је подноситељка у притужби навела да директор кооперативе „ГГ“ „не жели у свом боравку особе са аутизмом“, као и да ове наводе потврђује и петиција коју је потписало девет родитеља особа са аутизмом а у којој се наводи да „њихова деца која су навршила 25 година у протеклих 5 година нису била у могућности да користе услугу дневног боравка јер је и поред непопуњених капацитета руководство одлучило да бира и у програм рада укључује само кориснике са лакшим облицима инвалидитета, док су корисници са аутизмом били дискриминисани и није им дозвољено коришћење услуге од стране руководиоца тог дневног боравка иако су имали упут Центра за социјални рад“, Повереник је даље разматрао да ли су разлози због којих је након четири дана проведених у дневном боравку „ГГ“, сину подноситељке притужбе ускраћено даље пружање услуге због чињенице да има аутизам.

 

  • У изјашњењу директора између осталог, наведено да кооператива „ГГ“ има три корисника са аутизмом који се налазе у просторијама ШОСО „ОО“. Даље, наведено је да особе са аутизмом захтевају другачији методолошки приступ у раду, другачије опремљен простор, амбијент, стручни кадар и индивидуални приступ како би им се на адекватан начин пружила услуга и задовољиле потребе, као и да је на састанку код чланице градског већа, 13. октобра 2023. године добио сагласност за проширење услуге и решавање проблема лица са „дијагнозом аутизам“ који ће бити смештени у њиховом садашњем простору, а да се кооператива „ГГ“ сели у нови простор са већим бројем корисника. Што се тиче периода током којег је у кооперативи „Вивере“ боравио син подноситељке притужбе, директор те установе је навео да је Н. „био у надлежности дефектолога и медицинске сестре, што је два ангажована радника на једну особу са инвалидитетом“ и да му „он није прилазио али да је чуо његов врисак који је преплашио све кориснике и видео његово ударање у груди песницама“, да су „ова деца склона самоповређивању и да морају бити под најстрожим надзором“. Такође, наведено је да установа има само четворо запослених и 12 корисника око којих су ангажовани, да су „притисци на организацију да у новом простору примају и особе са дијагнозом аутизма велики, као и да родитељи њихових корисника не желе тако мешовите групе“. Приликом анализе ових навода Повереник је имао у виду и изјаве сведока. Наиме, у изјави директорке ШОСО „ОО “ је, између осталог, наведено да „Интерресорна комисија својим мишљењем и упутом центра за социјални рад упућује кориснике у Дневни боравак и да нема одвојања корисника према типу и степену инвалидитета, већ су групе хетерогене“, као и да је према информацијама које има од родитеља корисника услуге дневног боравка, „проблем што „ГГ“ не жели да прима кориснике са аутизмом, кориснике који имају испаде у понашању и кориснике који се прегласно оглашавају и да одлуку о томе доноси искључиво директор “. Такође, навела је да јој је у једном разговору директор кооперативе рекао да су му „стручњаци рекли да аутизам не иде заједно са интелектуалном ометеношћу, да јој није рекао који су то стручњаци и да га је подсетила да је и сама стручњакиња с обзиром да је по занимању дефектолошкиња и докторка медицинских наука, као и да има искуство од 32 године рада са овом популацијом”. Такође, навела је да је син подноситељке притужбе био ученик школе ШОСО „ОО “ и корисник Дневног боравка, да је он особа са аутизмом али изузетно адаптиран, послушан и сарадљив „без агресивних испада и да у школи са њим никада није било проблема“. У изјави чланице Комисије за здравствену и социјалну заштиту и образовање, између осталог, наведено је да је директор упознат са начином лиценцирања пружаоца услуга и потребама корисника у Крагујевцу, „али да је његов став и однос према особама са инвалидитетом упитан, невезано за капацитете“, да кооператива „ГГ“ постоји две деценије и да су се први пут притужбе на рад те установе појавиле када су млади са аутизмом остали без могућности даљег боравка у школи „ОО“ због узраста преко 25 година, Такође, навела је да је одржан састанак са директором кооперативе „ГГ “,начелницом Управе за друштвене делатности, директорком школе „ОО“ и представницима Удружења за помоћ особама са аутизмом и да је директор кооперативе „ГГ“ „тада обећао да ће у складу са слободним капацитетом примити на прилагођавање два лица са аутизмом“, као и да је „након неколико дана та лица отпустио под наводом да се нису прилагодила“. Истакла је да је директор „и тада и касније тврдио да он нема простора, могућности ни кадра да прима особе са аутизмом и да су он и његов стручни радник мишљења да је немогуће бринути о особама са аутизмом на адекватан начин у тренутним условима“. Такође, навела је да је ступила у контакт са представницом Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за област лиценцирања, која јој је потврдила да се лиценца издаје за дневни боравак особа са инвалидитетом и да та лиценца обухвата и особе са аутизмом, као и да није могуће финансирати још један дневни боравак. Иако из свега напред наведеног произлази да кооператива „ГГ “ има три корисника са аутизмом, неспорно је да се сви ови корисници не налазе у просторијама кооперативе већ у школи „ОО “. Наиме, иако је услед потребе за већим бројем корисника дошло до потписивања споразума о сарадњи између кооперативе „ГГ “ и школе, на основу којег „ГГ “ у оквиру пункта 2 који је отворен у школи, реализује услугу дневног боравка лица на основу упута Центра за социјални рад, очигледно је да је наведени простор кооператива предвидела само за кориснике који имају аутизам чиме се потврђују наводи из притужбе да „директор кооперативе не жели аутизам у свом боравку“. С обзиром да из доказа произлази да је неспорно да лиценца која се издаје дневном боравку обухвата све врсте инвалидитета и да се корисници не раздајају по степену и врсти инвалидитета овакво поступање кооперативе показује неразумевање концепта друштвене инклузије, као и неразумевање сврхе услуга социјалне заштите за коју су основани и за коју им је дата лиценца. Повереник је посебно ценио наводе из изјашњења директора „да ће након добијања новог простора и проширења лиценце уступити садашње просторије кооперативе особама са аутизмом, а да ће они са осталим корисницима прећи у други простор“. На овом месту Повереник користи прилику да укаже сврху и разлог установљавања услуге социјалне заштите, као и на одредбе Закона о социјалној заштити који поред Закона о забрани дискриминације и Закона о спречавању дискримнације особа са инвалидитетом прописује забрану дискриминаторног поступања према корисницима по основу расе, пола, старости, националне припадности, социјалног порекла, сексуалне оријентације, вероисповести, политичког, синдикалног или другог опредељења, имовног стања, културе, језика, инвалидитета, природе социјалне искључености или другог личног својства.

 

  • Повереник је у својим редовним и посебним извештајима о стању у области заштите равноправности константно указује на важност правовременог и континуираног пружања услуга социјалне заштите онима којима је утврђено да је услуга потребна. Важно је истаћи да се од јединица локалне самоуправе очекује да пронађе капацитете да обезбеди довољан број и врсту услуга социјалне заштите на које грађани имају право и за којима постоји потреба у локаланој заједници. Локална самоуправа треба да утврди потребе грађана и идентификује услуге које могу да одговоре тим потребама, као и да планира обезбеђење потребних услуга у односу на дефинисане приоритете, а лиценцирани пружаоци услуга су дужни да ову услугу пруже у складу са прописаним стандардима за услугу за коју су лиценцирани. Лиценцирани пружалац услуге у складу са законом треба услугу да пружи без дискриминације и искључивања особе само зато што има одређено здравствено стање или инвалидитет, односно пружалац услуге је дужан да пружи услугу кориснику за кога је Центар за социјални рад издао упут у складу са законом. Пружалац услуге не може и не сме да „бира“ корисника и дискриминише лице само зато што по њиховим мерилима захтевају већи степен подршке и ангажовања запослених. Такође, Повереник истиче да су нарочито забрињавајући наводи из притужбе према којима је директор кооперативе „Вивере“ за сина подноситељке притужбе изјавио да је „пас који лаје и животињом која риче“, а за коју је она сазнала од ВВ у чијем је присуству ова изјава дата. У изјави коју је у својству сведокиње за потребе овог поступка дала ВВ, између осталог, наведено је да је августа 2023. године око 10 часова отишла у кооперативу „ГГ“ са својим сином који је особа са интелектуалним потешкоћама и ускоро пуни 25 година живота како би се распитала око премештаја у ту установу. Даље, навела је да јој је директор кооперативе том приликом рекао да „особе са аутизмом и особе са тежим инвалидитетом не прима и да му је капацитет пун“, да је разговор протицао у „напетној“ атмосфери, услед чега се њен син узнемирио и „ударио дефекголошкињу која ту ради и пљунуо је“ на шта јој је директор рекао да је „њен син размажен и да он то неће да трпи, да није социјализован и да није знала да га доведе у ред“, а затим је према наводима сведокиње изјавио: „Нека дође овде па ћу ја батинама да га преваспитам, бићу га сваки дан док се не смири“. Сведокиња је затим навела да се у једном моменту директор окренуо и руком показао ка сину подноситељке притужбе који је ту био присутан и рекао: „А овај аутиста овде душу ми поједе, он риче као животиња и лаје као пас – не могу да га поднесем“, да се после свих тих изговорених речи јако узнемирила и отишла, а затим позвала подноситељку притужбе и „све јој рекла“. У изјашњењу директора кооперативе „ГГ“ наведено је „да је истина само у томе да имају корисника који има дијагнозу менталне ретардације, никако аутизма, и који повремено преноси дијалоге из цртаних филмова, и да је то пренесено у контексту разговора о принципима рада и понашања у дневном боравку, a никако са намером вређања било ког корисника“. С обзиром да дирекор кооперативе није оспорио ову своју изјаву, Повереник најпре указује да за постојање акта дискриминације намера није правно релевантна и истиче да је оваква изјава сама по себи дубоко узнемиравајућа и представља повреду достојанства свих лица односно групе лица које повезује исто лично својство – здравствено стање и инвалидитет и у односу на њих ствара непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Овај утисак додатно појачава чињеница да ју је изговорило лице које је директор дневног боравка за лица са сметњама у развоју. Такође, с обзиром да је неспорно да је изјава дата 2. августа 2023. године, да је у наведеном периоду у кооперативи боравио син подноситељке притужбе, као и да је сведокиња ММ запослена у кооперативи „Вивере“ у својој изјави навела да је 3. августа 2023. године у јутарњим сатима у боравак дошла подноситељка притужбе „видно узрујана и почела да вербално напада директора установе по питању вређања њеног сина“, применом правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, може се констатовати да директор кооперативе „ГГ“ није доказао да се ова увредљива и понижавајућа изјава није односила на сина подноситељке притужбе. Чак и да ова изјава није била упућена сину подноситељке притужбе, неопходно је истаћи да је изјава понижавајућа, узнемиравајућа и да ствара непријатељско, деградирајуће и увредљиво окружење. Повереник на крају указује да лица која су у непосредном контакту са особама са инвалидитетом и која пружају услугу социјалне заштите треба да буду додатно емпатична, толерантна, и изнад свега одговорна у пружању услуге уз поштовање физичког и психичког интегритета корисника, њихове безбедности, као и уз пуно уважавање њихове личности и зајемчених људских права и слобода.

 

  • Имајући у виду све напред наведено, Повереник је дао мишљење да су поступањем директора Социјалне кооперативе „ГГ“ Крагујевац из Крагујевца повређене одредбе члана 6, члана 12. став 1. и члана 27. став 1. Закона о забрани дискриминације, а у вези са чланом 13. став 1. и став 5. тачка 1. и члана 15. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужбама које су поднели АА из Крагујевца у име свог сина Н.Н. и Савез удружења Србије за помоћ особама са аутизмом у име и уз сагласност АА, против директора Социјалне кооперативе „ГГ“ Крагујевац из Крагујевца утврђено је да су повређене одредбе члана 6, члана 12. став 1. и члана 27. став 1. Закона о забрани дискриминације, а у вези са чланом 13. став 1. и став 5. тачка 1. и члана 15. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

 

  1. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује директору Социјалне кооперативе „ГГ“ Крагујевац из Крагујевца да:

5.1. Отклони последице дискриминаторног поступање према сину подноситељке притужбе, тако што ће му пружити услугу у складу са издатим упутом Центра за социјални рад „Солидарност“, Крагујевац од 22. јуна 2023. године.

5.2. Упути писано извињење подноситељки притужбе у року од 15 дана од дана пријема мишљења Повереника због догађаја од 2. августа 2023. године.

5.3. Организује обуку за све запослене у Социјалној кооперативи „ГГ“ на тему забране дискриминације и заштите од дискриминације.

5.4. Измени акта кооперативе „ГГ“ тако што ће дискриминаторне и некоректне термине као што је „лица са посебним потребама“ и „специјално образовање“ заменити одговарајућим терминима у складу са законом, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности и приликом обраћања корисницима услуге социјалне заштите или у разговору који се на њих односи не поступа на увредљив, понижавајући и дискриминаторан начин, односно не крши прописе о забрани дискриминације.

 

Потребно је да директор Социјалне кооперативе „ГГ“ Крагујевац, обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

 

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико директор Социјалне кооперативе „ГГ“ Крагујевац из Крагујевца не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

 

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21)

[3] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/96 и 2/97)

[4] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инеалидитетом („Службени гласник PC – Међународни уговори“, број 42/09)

[5] члан 2.

[6] „Службени гласник РС“ бр. 33/06 и 13/16

[7] „Службени гласник PC“, бр. 24/11 и 117/22

в„Службени гласник PC“, бр. 129/07, 83/14,101/16, 47/18 и 111/21

[9] „Службени гласник PC“, бр. 42/13, 89/18 и 73/19

1°„Службени лист града Крагујевца“, бр. 16/11, 3/16, 34/18, 38/20 и 7/21

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

microsoft-word-icon1059-23 Мишљење поводом притужбе АА против ББ директора Социјалне кооперативе „ГГ“ Download

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top