Притужба РИЦ против М. Ђ. због дискриминаицје на основу сексуалне оријентације у области јавног информисања и медија

бр. 07-00-202/2017-02  датум: 15.8.2017.

 

 

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето поводом притужбе У. Р. и. ц, Београд, против М. Ђ, а поводом текста објављеног 13. априла 2017. године у дневном листу „Политика“, у рубрици „Погледи“, под насловом „Школски приручник за борбу против хомосексуализма“.  Повереник за заштиту равноправности је спровео поступак у ком је разматрао наводе из притужбе и изјашњења, текст аутора М. Ђ, као и поруке које шаље, узимајући у обзир просторни и временски контекст. Приликом анализе текста Повереник за заштиту равноправности се није упуштао у оцену ваљаности образовних приручника, јер то није предмет ове правне ствaри, него у анализу текста и порука које он шаље са аспекта антидискриминационих прописа. Имајући у виду целокупан контекст текста, термина који се доводе у везу са хомосексуалном оријентацијом, оспоравања доношења прописа којима се уређује спречавање насиља, као и закључка текста „Срби нису насилан народ. Но постоје границе кад се зулум и насиље које моћници примењују над нама и нашом породицом, више се не могу трпети. Са законом о мандаторној вакцинацији, законом о насиљу у породици и овим сатанистичким образовним пакетима тој граници смо се опасно проближили.“ Повереник је мишљења да су текстом „Школски приручник за борбу против хомосексуализма“, објављеног 13. априла 2017. године, аутора М. Ђ, у дневном листу „Политика“, у рубрици „Погледи“, изражени ставови  који су узнемиравајући и понижавајући и којима се вређа достојанство особа другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне, чиме се ствара страх, непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење, те да је на тај начин дошло до повреде одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. Због тога је аутору текста, М. Ђ, препоручено да објави извињење припадницима и припадницама ЛГБТ популације у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком, као и да убудуће не износи ставове и идеје у својим текстовима, који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство припадника и припадница ЛГБТ популације

 

 

 

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратило У. Р. и. ц. из Б, против М. Ђ, а поводом текста објављеног 13. априла 2017. године у дневном листу „Политика“, под називом „Школски приручник за промоцију хомосексуализма“.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

  • да су колумном М. Ђ, објављеном 13. априла 2017. године у дневном листу „Политика“, под називом „Школски приручник за промоцију хомосексуализма“, дискриминисани грађани Републике Србије на основну сексуалне оријентације;

 

  • да се тврдњама, као што су: “Имам сина од осам година и ћерку од четири који ускоро треба да слушају ове лажи и скарадности и да постану жртве хомосексуалне пропаганде, испирања мозга и чистих лажи“, хомосексуалност ставља у контекст скарадности, чиме се вређају и дискриминишу особе хомосексуалне оријентације, а представљање хомосексуалности као нормалне и природне оријентације у контекст чисте лажи;

 

  • да се тврдњама, као што су: „Срби нису насилан народ. Но постоје границе када се зулум и насиље које моћници примењују над нама и нашом породицом више не могу трпети. Са законом о мандаторној вакцинацији, законом о насиљу у породици и овим сатанистичким „образовним пакетима“ тој граници смо се опасно приближили“, хомосексуалност ставља у контекст сатанистичке, те се окривљује за уништавање породице и на један перфидан начин позива на насиље.

1.3. Уз притужбу је достављен текст аутора М. Ђ. „Школски приручник за промоцију хомосексуализма, објављен 13. априла 2017. године, у дневном листу „Политика“ у рубрици „Погледи“.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, а у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење М. Ђ.

1.5. У изјашњењу на притужбу, М. Ђ. је, између осталог, навео:

  • да је добио писмо Повереника за заштиту равноправности којим му је наложено да се изјасни поводом притужбе њему непознате организације Р. и. ц, као и да верује да Повереник за заштиту равноправности сматра за обавезу да изађе у сусрет свим грађанима и организацијама, али и да верује и да он има право да га Повереник не малтретира и не узнемирава оваквим стварима;

 

  • да је доктор филозофије, са дугогодишњим радним стажом у науци, при чему је пре две године добио највише научно звање, научног саветника. Такође је истакао да је аутор петнаестак књига из области о којој пише, те да важи за једног од озбиљнијих научника у овој земљи, па и у региону;

 

  • да је са својим ставовима присутан у јавности већ скоро две деценије, те да је колумниста дневног листа „Политика“ од 2001. године. Такође је навео да није запослен у дневном листу „Политика“, како је то у притужби погрешно наведено, већ је то јавна платформа у којој слободно и аргументовано износи своје погледе на јавна питања и учествује у јавним дебатама о најважнијим проблемима развоја овог друштва;

 

  • да је наслов текста дало уредништво дневног листа, а не аутор, те да је овај текст управо и допринео да се поводом назначених образовних пакета отвори јавна дебата и да се на крају донесе одлука о њиховом повлачењу, што сматра за велики успех текста као и свог учешћа у јавној дебати;

 

  • да је био саветник премијера Србије, секретар Државног савета за Косово и Метохију, члан Етичког комитета РРА и један од аутора првог Кодекса емитера, као и да сарађује са низом државних институција, од кабинета председника Владе, преко Управе за биомедицину Министарства здравља, Министарства спољних послова, преговарачког тима за ЕУ интеграције, безбедносних структура државе итд;

 

  • да никада до сада, због свог рада, није доживео овакву врсту узнемиравања и да тражење Повереника за заштиту равноправности „да се изјасни“ доживљава као притисак на себе и своју уставом гарантовану слободу мишљења, изражавања и пре свега слободу научног рада и стваралаштва, те да ће о томе обавестити надлежно министарство, Заједницу института, синдикат научних радника и јавност;

 

  • да сматра да је ово преседан којим је угрожена слобода науке у Србији и слободан статус научника, те да свој посао научника и јавне личности од интегритета има намеру да обавља и надаље најпоштеније што може, борећи се као и увек за слободу и против свих облика тоталитарних тенденција које би да угуше слободу говора.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • У току поступка утврђено је да је у дневном листу „Политика“, у рубрици „Погледи“, 13. априла 2017. године објављен текст под називом Школски приручник за промоцију хомосексуализма, аутора М. Ђ, научног саветника Института за европске студије.

 

  • На почетку текста аутор истиче да је „Када је прошлог новембра, по хитном поступку, без јавне расправе, усвајан такозвани Закон о заштити од насиља у породици, указао сам на то да ће он бити искоришћен за даље разарање породице и породичних односа у Србији. У земљи у којој је просечна старост 43 године и у којој се с правом кука да одумиремо као нација, донет је још један закон који дестимулише ступање у брак и заснивање породице“. Аутор, даље, наводи да је доношење овог закона искоришћено и као „одскочна даска да се у просветни систем провуку и друге ствари, које са темом насиља у породици углавном немају ништа заједничко“, а под тим, пре свега, подразумева образовне пакете и посебне приручнике за ову врсту наставе кроз десетак предмета.

 

  • Даље коментаришући ове образовне пакете и приручнике, аутор текста истиче: „Кад се међутим отворе ове позамашне књиге уочава се да је такозвана борба против насиља у породици заправо замишљена и реализована као борба за промоцију хомосексуализма и порнографије, подстицање дечје сексуалности и експеримената у том пољу као и за опањкавање традиционалне породице. Око 50 одсто материјала промовише хомосексуализам и порнографију.“ Даље, аутор истиче да је ауторка овог припиручника, Д. П, дугогодишња сарадница лезбејске организације „Лабрис“.

 

  • У наставку текста, аутор говори да се у текст „увлачи још један левичарски идеолошки манипулативни инструмент“ – подела на пол и род, који аутор критикује, сматрајући да то значи да се свако дете подстиче да „бира род“, односно „експериментише са својом сексуалношћу“. Одмах затим, аутор наводи: „Постоје бројни делови приручника који подстичу на прихватање мушкарца који носи сукњу као најнормалнију ствар, па описи Аце који нема проблем што му се свиђају дечаци и што са 17 година практикује бисексулност, већ је његов проблем што отац не прихвата његово право на избор. Религија се одређује као један од основних извора мушког насиља над женама, мастурбација препоручује као нешто сасвим природно и потребно. Деци се објашњава да су сексуалност и сексуални избор динамичне и несталне категорије које стално треба преиспитивати итд.

 

  • Након тога, аутор текста, даље, наводи: „Имам сина од осам година и ћерку од четири који треба да слушају ове скарадности и да постану жртве хомосексуалне пропаганде, испирања мозга и чистих лажи.“ Аутор истиче да има право да своју децу васпитава и школује у складу са сопственим уверењима, те сматра да се оваквим приручницима директно крше његова Уставом загрантована права.

 

  • На крају, последњим пасусом текста, аутор закључује: „Срби нису насилан народ. Но постоје границе које кад се зулум и насиље које моћници примењују над нама и нашом породицом више не могу трпети. Са законом о мандаторној вакцинацији, законом о насиљу у породици и овим сатанистичким „образовним пакетима“ тој граници смо се опасно приближили“, позивајући надлежног министра да се изјасни да ли зна за све ово и да ли стоји иза овакве „образовне политике“.

 

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, разматрао је наводе из притужбе и изјашњења, као и текст аутора М. Ђ. под називом „Школски приручник за промоцију хомосексуализма“, објављен 1 априла 2017. године, у дневном листу Политика, у рубрици „Погледи“.

 

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[3].

 

  • Устав Републике Србије[4] у члану забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других[5].

 

  • Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[6], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Поред тога, чланом 10. Конвенције прописано је да свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.

 

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1, прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба  члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

3.6. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је М. Ђ, ставовима израженим у тексту „Школски приручник за промоцију хомосексуализма“, који је објављен 13. априла 2017. године у дневном листу „Политика“, у рубрици „Погледи“ узнемирио и понизио групу лица на основу њиховог личног својства, односно да ли се ставовима израженим у овом тексту ствара страх, непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике ЛГБТ популације. Приликом анализе текста Повереник за заштиту равноправности се није упуштао у оцену ваљаности образовних приручника, јер то није предмет ове правне ствaри, него у анализу текста и порука које он шаље са аспекта антидискриминационих прописа.

 

3.7. Повереник за заштиту равноправности је најпре ценио навод из изјашњења М. Ђ. да је добио писмо Повереника за заштиту равноправности којим му је наложено да се изјасни поводом притужбе њему непознате организације Р. и. ц, као и да верује да Повереник за заштиту равноправности сматра за обавезу да изађе у сусрет свим грађанима и организацијама, али и да верује и да он има право да га Повереник не малтретира и не узнемирава оваквим стварима.

Поступак пред Повереником је прописан Законом о забрани дискриминације, те је тако одредбом члана 35. став 4. прописано да Повереник доставља притужбу лицу против кога је поднета у року од 15 дана од дана пријема притужбе. Одредбама члана 37. став 2. Закона о забрани дискриминације поред осталог је прописано да се лице против којег је притужба поднета може изјаснити о наводима притужбе. Јасно је да је циљ ових одредаба омогућавање лицу против кога је притужба поднета да се изјасни о свим наводима притужбе и да пружи чињенице и доказе да својим поступањем није повредило одредбе овог закона. Поред тога, одредбом члана 3. став 1. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право да га надлежни судови и други органи јавне власти ефикасно штите од свих облика дискриминације. Удружење „Р. и. ц.“, односно удружење које је поднело притужбу Поверенику у овом предмету, у складу са наведеним чланом 35. Закона о забрани дискриминације је организација која се бави заштитом људских права и као таква је уписана у Регистар удружења при Агенцији за привредне регистре и има право да поднесе притужбу Поверенику.

3.8. Повереник је анализом текста „Школски приручник за промоцију хомосексуализма“ утврдио да овај текст садржи и ставове којима се указује да ће усвојен  „такозвани Закон о заштити од насиља у породици“ који аутор на крају текста назива „Закон о насиљу у породици“, „бити искоришћен за даље разарање породице и породичних односа у Србији“, као и да је „донет још један закон који дестимулише ступање у брак и заснивање породице“. Аутор текста, Закон о спречавању насиља у породици који уређује спречавање насиља у породици и поступање државних органа и установа у спречавању насиља у породици и пружању заштите и подршке жртвама насиља у породици и који има за циљ да на општи и јединствен начин уреди организацију и поступање државних органа и установа и тиме омогући делотворно спречавање насиља у породици и бржу, благовремену и делотворну заштиту и подршку жртвама насиља у породици[7], назива такозваним, карактеришући доношење закона као нешто негативно и непотребно. Обавеза Републике Србије да законом нормира систем сузбијања насиља у породици произлази из међународних уговора које је наша држава потврдила. Пре свега,  национални законски оквир је усклађен са Конвенцијом Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, донетом у Истамбулу 11. маја 2011. године, коју је Република Србија ратификовала у октобру 2013.[8] У Образложењу датом у поступку усвајања Закона о спречавању насиља у породици, као разлог за доношење закона, на самом почетку Образложења, истакнуто је да је насиље у породици широко распрострањена појава која доводи до негативних физичких, психолошких, социјалних и финансијских последица по жене, децу, породицу и друштвену заједницу.[9] Према Годишњем извештају Републичког завода за социјалну заштиту о раду центара за социјални рад у току 2016. године ЦСР је евидентирао 23.218 пријава породичног и партнерског насиља. У скоро 97% пријава, насиље се дешава у биолошким породицама, док је број пријава насиља у хранитељским, усвојитељским или другим породицама,  веома мали и износи 3% свих пријава. Према узрасној структури, 45% пријава односи на насиље над одраслима, 30% над децом, 13% над старијима и 9% над младима. У свим узрасним категоријама као жртве доминирају особе женског пола.[10] Од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици, полиција је донела 2.626 хитних мера; разматрано је 2430 случајева насиља у породици, тужилаштва су изрекла 1.800 хитних мера, од чега су судови усвојили 1.300 мера забране приласка жртви и удаљење насилника из стана.[11]

3.9. Повереник за заштиту равноправности сматра да, пре започињања анализе текста „Школски приручник за промоцију хомосексуализма“ са аспекта антидискриминационих прописа, треба да укаже на неколико чињеница које се тичу слободе изражавања и евентуалног ограничења овог веома важног људског права. Наиме, Устав Републике Србије у члану 21. прописује да су пред Уставом и законом сви једнаки; да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације, као и да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито на основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Устав Републике Србије чланом 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

Када одлучује о томе да ли је дошло до повреде права из Конвенције, Европски суд за људска права посматра ограничења у светлу сваког конкретног случаја, што подразумева свеобухватну анализу изјава, као и просторни и временски  контекст у коме су оне дате као и да ли је ограничење слободе изражавања било неопходно у демократском друштву и да ли је ограничење слободе изражавања било сразмерно легитимном циљу.[12]

 

3.10. Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности констатује да је у сваком конкретном случају потребно подробно анализирати поруке које текст шаље читаоцима, а нарочито узимајући у обзир просторни и временски контекст у ком су дате, како би се утврдило да ли одређени текст представља одраз слободе мишљења и изношења личних ставова, или се њиме, пак, вређају и понижавају одређене особе на основу неког њиховог личног својства. Другим речима, извесно је да сваки појединац има право да износи своје мишљење и личне ставове, што представља основ сваког слободног демократског друштва. Међутим, слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова никада не сме да буде изговор за дискриминацију.

 

Анализирајући просторни и временски контекст када је спорни текст објављен, потребно је указати на положај ЛГБТ популације која је једна од најмаргинализованих и најстигматизованијих друштвених група. Несумњиво је да текстови овакве садржине негативно утичу на већ лош положај ове друштвене групе, која се често суочава са насиљем, неприхватањем и бројним другим проблемима. У прилог наведеном, говоре истраживања јавног мњења према којима као једна од група према којима постоји социјална дистанца издваја управо ЛГБТ популација. Наиме, чак четвртина испитаника не жели да им припадници ЛГБТ популације буду колеге, трећина њих не жели да се са њима дружи (34%), половина не жели да им припадници ЛГБТ популације буду васпитачи деце (47%), док чак 63% испитаника би имала нешто против да они сами или њихова деца буду у браку са ЛГБТ особом[13]. Предрасуде према ЛГБТИ популацији су широко распрострањене, а о томе конкретно говори истраживање које наводи да чак 80% укупне популације у Србији не би желело да им комшија буде ЛГБТИ особа, док петина тврди да зна и комуницира са неком ЛГБТИ особом. Укупно 26% испитаника верује да би престали да комуницирају са особом из блиског окружења уколико би открили да је особа другачије сексуалне оријентације. У истом истраживању, 23% анкетираних ЛГБТИ особа је навело да је доживело физичко насиље.[14] Последњи извештај Европске комисије наводи да су припадници ЛГБТИ популације, поред Рома, најдискриминисанија категорија становништва.[15] Најновији извештај Европске комисије против расизма и нетолеранције[16] такође потврђује да бележење, испитивање и кажњавање злочина из хомофобије и трансфобије треба побољшати. Подаци истраживања из 2016. године потврђују да се припадници ЛГБТ заједнице осећају мање безбедно од припадника већинског становништва и да немају поверења у рад полиције.[17]  Такође, о овоме говори и раније спроведено Истраживање концепта родно заснованог насиља као, и ставова према родно заснованом насиљу код средњошколаца у Србији које је спровелa организација „Центар Е8“, а које је укључило 1461 младића, узраста од 14-19 година, у 16 градова Србије, показало је да чак 38% младих мушкараца сматра да је насиље према хомосексуалцима увек оправдано, а 58% њих је изјавило да никада не би имали друга који је хомосексуалац[18]. Текстови којима се шире стереотипи и предрасуде према ЛГБТ популацији, повећавају већ постојећу дистанцу према овим особама и представљају узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ повреду достојанства ове друштвене групе.

 

3.11. Пресудом Европског суда за људска права у предмету Вејделанд и други против Шведске[19] суд је истакао да је дискриминација по основу сексуалне оријентације подједнако озбиљна као и дискриминација заснована на раси, пореклу и боји коже, те да „напади“ на одређене особе почињени вређањем, исмевањем или клеветањем одређених група становништва могу бити довољни како би се власти определиле да сузбијају овакав говор и у оним случајевима када у говору нема позива на чин насиља или друга кривична дела. У конкретном случају, подносиоци представке су оставили око 100 летака у градеробним ормарићима ученика једне средње школе, у којима се тврдило да хомосексуалност представља „девијантну сексуалну склоност“. Наведени леци су имали за циљ да покрену дебату о одсуству објективности у шведском образовању. Врховни суд Шведске је у својој пресуди стао на становиште да ученици нису могли да одбију пријем летака и да је сврха предочавања аргумената који би ђацима могли да послуже у дебати могла бити остварена и без посезања за увредљивим изјавама. Европски суд за људска права уважио је став Врховног суда Шведске, да чак иако је циљ подосилаца представке био да покрену дебату о одсуству објективности у образовању у шведским школама као прихватљив циљ, пажња је морала бити усмерена и на то који се изрази користе у спорним лецима. У њима је између осталог неведно да хомосексуалност представља „девијантну сексуалну склоност“, има „морално погубно дејство“ на друштво и одговорна је за развој ХИВ-а и сиде. Све те тврдње представљале су тешке наводе пуне предрасуда, чак иако нису биле непосредни позив на дела мржње.

 

Такође, Апелациони суд у Београду је у својој пресуди заузео став да је слобода мишљења и изражавања једна од највећих вредности сваког цивилизованог друштва и да представља и слободу говора, а да границе те слободе највише зависе од специфичних околности у сваком поједином случају. Слобода информација не подразумева само оне „информације“ које су опште прихваћене и које се сматрају безопасним или безначајним, већ и оне које вређају, шокирају или узнемиравају људе, јер су то захтеви плурализма и толеранције. Надаље, суд у образложењу ове пресуде наводи и да тужени, као угледна политичка личност, има право на сопствено мишљење, али има и обавезу да у својим јавним наступима не пропагира дискриминацију. Суд закључује и да пружање заштите тужиоцу, не представља цензуру, нити представља ограничење слободе говора туженог, нити права на његово мишљење и изношење негативних коментара, већ представља забрану говора којим се проносе идеје којима се подстиче дискриминација, а које могу имати штетне последице на демократске процесе у друштву и развој друштва у целини. [20]

3.12. Након указивања на значај права на слободу изражавања, али и границе ове слободе, Повереник за заштиту равноправности детаљно је анализирао текст М. Ђ, посебно ценећи да ли се порукама које овај текст шаље ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за ЛГБТ особе. Наиме, овај текст се бави критиком решења прописаних у Закону о спречавању насиља у породици, као и сетом мера и приручника представљених кроз образовне пакете, а који, по ауторовом мишљењу, представљају „борбу за промоцију хомосексуализма и порнографије, за подстицање дечје сексуалности и експеримената у том пољу, као и за опањкавање традиционалне породице“. Како аутор наводи, „око 50 одсто материјала промовише хомосексуализам и порнографију“. Повереник за заштиту равноправности истиче да М. Ђ, као и други аутори и колумнисти, има потпуно право и слободу да коментарише промене у образовном систему и да се са њима не слаже, односно, да их критикује. Стога је сасвим легитимно што је М. Ђ. изразио своје неслагање са тзв. образовним пакетима који, како је наведено, обрађују и теме насиља у породици и теме везане за сексуалност, посебно имајући у виду да су приручници који прате овај образовни пакет изазвали бројна противречна мишљења у друштву, те Повереник истиче да је јавна дебата о оваквим питањима увек пожељна и представља темељну вредност једног демократског друштва. Међутим, оно што је недопустиво је да се став о одређеној друштвеној појави, колико год тај став био критикујући, исказује увредом целе једне друштвене групе само због тога што имају одређено лично својство, као што је, у конкретном случају, сексуална оријентација. Право на слободу говора, без обзира што представља основ сваког демократског друштва, није неограничено, већ како је предвиђено и чланом 21. Устава Републике Србије, може законом ограничити, а нарочото ако је то неопходно ради заштите права и угледа других.

3.13. Имајући у виду целокупан контекст текста аутора М. Ђ, термина који се доводе у везу са хомосексуалном оријентацијом, оспоравања доношења прописа којима се уређује спречавање насиља, као и завршне речи текста „Срби нису насилан народ. Но постоје границе кад се зулум и насиље које моћници примењују над нама и нашом породицом, више се не могу трпети. Са законом о мандаторној вакцинацији, законом о насиљу у породици и овим сатанистичким образовним пакетима тој граници смо се опасно проближили.“, Повереник је мишљења да су текстом „Школски приручник за борбу против хомосексуализма“, аутора М. Ђ, изражене идеје и ставови који су узнемиравајући и понижавајући и којима се вређа достојанство особа другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне, чиме се ствара страх, непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Анализа текста „Школски приручник за промоцију хомосексуализма“, са аспекта антидискриминационих прописа, показала је да је М. Ђ. овим текстом послао читаоцима неколико порука: да се хомосексуалност може „ширити“ путем пропаганде, затим, да чињеница да је неко другачије сексуалне оријентације од хетросексуалне представља абнормално сексуално понашање и треба да представља проблем за ЛГБТ особу, те да је Закон о спречавању насиља у породици искоришћен за разарање породице и породичних вредности.

 

3.14. Наиме, аутор у тексту наводи да „идеолошки манипулативни инструмент“ – подела на пол и род, према његовом мишљењу значи „да се свако дете подстиче да „бира род“, односно да екпериментише са својом сексуалношћу“. Закон о забрани дискриминације у члану 2. тачка 1. прописује да је забрањена дискриминација и дискриминаторско поступање, поред осталог, и на основу пола и родног идентитета, као личних својстава. Дакле, Закон у поменутом члану прописује ова два лична својства као посебна и оба су заштићена. Оваквим наводима аутор доводи у питање род односно родни идентитет као лично својство које штити Закон о забрани дискриминације и шири предрасуде и стереотипе по овом питању. Такође оваквим наводима аутор изражава мишљење да је сексуалност избор одређене особе, чиме шири стереотипе и у погледу сексуалности као избора и одлуке, а не као неуробиолошке карактеристике дате на рођењу. У том контексту треба нагласити да је овај научни став заузет на 21. окупљању Европског неуролошког друштва у Лисабону[21]. Такође, Светска здравствена организација, је 1990. године уклонила хомосексуалност са листе болести (ICD-10), те се од тада хомосексуалност званично сматра једним од облика сексуалности, односно, једном од сексуалних оријентација[22]. Даље, М. Ђ. истиче да образовни приручници промовишу „хомосексуализам и порнографију“, те да је забринут да његова деца не постану жртве „хомосексуалне пропаганде, испирања мозга и чистих лажи“, те истиче да је ауторка приручника Д. П, нарочито указујући да је она дугогодишња сарадница лезбејске организације „Лабрис“. Аутор овим ставом хомосексуалну оријентацију довео у везу са идеологијом и пропагандом, коју „убацују“ активисти ЛГБТ организација, као и са порнографијом и средством за опањкавање традиционалне породице. Надаље, аутор текста указује да приручник садржи опис Аце „који нема проблем што му се свиђају дечаци и што са 17 година практикује бисексуалност, већ је његов проблем што отац не прихвата његово право на избор“. Оваквим ставом, аутор износи став да би дечаци који су другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне требало да имају проблем са тим, односно да своју сексуалност треба да схвате као сексуалну абнормалност.

 

3.15. На крају текста, ауторова реторика ескалира речима: „Срби нису насилан народ. Но постоје границе кад се зулум и насиље које моћници примењују над нама и нашом породицом више не могу трпети. Са законом о мандатарној вакцинацији, законом о насиљу у породици и овим сатанистичким „образовним пакетима“ тој граници смо се опасно приближили“. Анализирајући овај навод, дат у закључку текста, у коме аутор на тендециозан начин Закон о спречавању насиља у породици назива „законом о насиљу у породици“ стиче се утисак да аутор на индиректан начин шаље поруку којом оправдава и подстиче евентуално насиље. Ово нарочито треба узети у обзир ако се има у виду временски оквир када је текст објављен, односно да су у априлу и мају ове године жртве насиља били и припадници ЛГБТ популације[23], па је несумњиво да овакви текстови не могу допринети ширењу културе ненасиља и неговању прихватања различитости. Аутор доводи у везу Закон о заштити становништва од заразних болести називајући га законом о мандаторној вакцинацији, Закон о спречавању насиља у породици називајући га законом о насиљу у породици са образовним пакетима називајући их сатанистичким образовним пакетима, иако се не односе на исту материју, те шаље поруку да ови прописи и приручник „гурају“ грађане Србије преко границе трпљења. Повереник, такође, указује и на то да се употреба речи „сатанистички“ у погледу приручника који, према ауторовом ставу, има за циљ да помогне спровођење Закона о спречавању насиља у породици, а чији се поједини делови баве сексуалношћу, укључујући и хомосексуалност, недопустива, с обзиром на то да овај термин има изразито негативну конотацију и означава нешто што шири и промовише зло.

 

3.16. Повереник за заштиту равноправности истиче да је приликом поступања у овом предмету имао у виду значај и улогу у обликовању јавног мишљења у једном друштву, и чињеницу да је текст објављен у дневном листу „Политика“, који се дистрибуира на целој територији Републике, као и чињеницу да је аутор текста научни радник са највишим научним звањем научног саветника који у свом тексту хомосексуалност, којом се између осталог баве приручници о којима се у тексту говори, ставља у негативан контекст може изазвати последицу да особе различите сексуалне оријентације од хетересоксеулане постају непожељне у друштву, што је посебно опасно када се зна да су припадници ЛГБТ популације једна од маргинализованих и стигматизованих друштвених група, као и да се често сусрећу са бројним претњама, узнемиравањем и другим проблемима. Наведено важи и за доношење закона којим се уређује спречавање насиља у породици које је такође стављено у негативан контекст.

 

3.17. Повереник је ценио и навод из изјашњења да је поступак пред Повереником „преседан којим је угрожена слобода науке у Србији“, те да аутор текста изјашњавање на притужбу сматра „притиском на себе“,и на „Уставом гарантовану слободу мишљења и изражавања и пре свега слободу научног рада и стваралаштва“, те чињеницу да је аутор текста доктор филозофије, са дугогодишњим радним стажом у науци и највишим научним звањем научног саветника. Приликом оцене ових навода Повереник је разматрао и наводе које је аутор текста дао у свом изјашњењу да „Политика њему није радно место, већ јавна платформа у којој слободно, аргументовано износи своје погледе на јавна питања и учествује у јавним дебатама о најважнијим проблемима развоја овог друштва.“ Законом о научноистраживачкој делатности[24] чланом 3. прописано је да научноистраживачка делатност, у смислу овог закона, јесте систематски стваралачки рад који се предузима ради откривања нових знања, с циљем подизања општег цивилизацијског нивоа друштва и коришћења тих знања у свим областима друштвеног развоја. Имајући у виду цитирану законску одредбу, Повереник за заштиту равноправности констатује да се овај текст не може сматрати научноистраживачком делатношћу, као и да ставови који су изнети у тексту не представљају научно утемељене ставове, већ њиме аутор износи сопствени вредносни суд у односу на садржину образовних приручника као и на сам Закон о спречавању насиља у породици. Чак, и уколико би се и стало на становиште да су ставови изнети у тексту научно утемељени ставови, а не вредносни суд аутора, Повереник за заштиту равноправности указује да је Законом о научноистраживачкој делатности[25] чланом 7. ставом 1. који носи назив „Научне слободе“ прописано да је научни рад слободан и не подлеже никаквим ограничењима, осим оних који произлазе из поштовања стандарда науке и етичности у научноистраживачком раду, заштите људских права, као и заштите животне средине. Имајућу у виду овако постављену одредбу закона, може се закључити да и слобода научног рада није апсолутна, него да је, између осталог, ограничена заштитом људских права.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

Текстом „Школски приручник за борбу против хомосексуализма“, објављеног 13. априла 2017. године у дневном листу „Политика“, у рубрици „Погледи“, аутора М. Ђ, изражени су ставови који су узнемиравајући и понижавајући и којима се вређа достојанство особа другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне, чиме се ствара страх, непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење, те је на тај начин дошло до повреде одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује М. Ђ:

5.1. Да објави писано извињење припадницима и припадницама ЛГБТ популације због ставова изражених у тексту „Школски приручник за промоцију хомосексуализма“ у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком.

5.2. Да се убудуће суздржи од давања изјава, ширења идеја и ставова којима се омаловажавају припадници ЛГБТ популације и подржавају предрасуде према маргинализованим друштвеним групама.

Потребно је да М. Ђ. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико М. Ђ. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

 

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[3] Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 33.

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[5] Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06), члан 46.

[6] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број  9/03

[7] Закон о спречавању насиља у породици („Службени гласник РС”, број 94/16), чл. 1. и 2.

[8] Закон о спречавању насиља у породици-Образложење дато у поступку усвајања закона, II. Разлози за доношење Закона и циљеви који се њиме остварују

[9] Закон о спречавању насиља у породици-Образложење дато у поступку усвајања закона, II. Разлози за доношење Закона и циљеви који се њиме остварују

[10] Годишњи  извештај Републичког завода за социјалну заштиту о раду центара за социјални рад за 2016. годину, стр.44, доступно на http://www.zavodsz.gov.rs/PDF/izvestaj2017/CSR%202016_final.pdf

[11] http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/aktuelno/aktivnosti/  саопштење министра унутрашњих послова, Небојше Стефановића и  министарке правде и председнице Савета за сузбијање насиља у породици Нела Кубуровић, 20.7.2017.

[12] Surek v. Turkey, представка број 26682/95, пресуда од 8. јула 1999.године

[13] Извештај о истраживању јавног мњења, „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“, Повереник за заштиту равноправности, децембар 2016. године, Београд

[14]  National Democratic Institute (NDI) et al. (2015.), LGBT Public Opinion Poll Western Balkans (June/July 2015.), http://www.slideshare.net/NDIdemocracy/ndi-public-opinion-pollin-the-balkans-on-lgbti-communities, 10.11.2016.

[15]Европска комисија, Извештај о напретку- Република Србија, Брисел: 2016. стр. 19.доступно на : http://civilnodrustvo.gov. rs/upload/documents/Razno/2016/godisnji_izvestaj_16_srp.pdf

[16]  Извештај EKRI о Србији, (Европска комисија против расизма и нетолеранције, 16. мај, 2017, стр. 10) доhttp://www.coe.int/t/dghl/monitoring/ecri/Country-by-country/Serbia/SRB-CbC-V-2017-021-SRP.pdf

[17] Радоман и др, Како реформа сектора безбедности утиче на људску безбедност у Србији: поновна процена утицаја реформе сектора безбедности на ЛГБТИ популацију, (Центар за истраживање јавних политика, Београд: 2016.)

[18] Центар Е8, Београд 2012. Издавач: Центар Е8, ауторке: Ивана Јаковљев и Бранислава Арсенов

[19] Vejdeland and others v.Sweden, final 2012, представка број 1813/07, пресуда од 09.02.2012. године

[20] Пресуда Апелационог суда у Београду,  Гж.бр.2426/14 од 11. јуна 2014. године

[21] https://neuronewsinternational.com/the-neurobiological-dimension-of-sexual-orientation/

[22] http://www.who.int/bulletin/volumes/92/9/14-135541.pdf/ The ICD-10 cassification of mental and behavioural disorders: Clinical description and diagnostic guidelines, Geneva; World Health Organization, 1992.

[23]  http://ravnopravnost.gov.rs/rs/saopstenje-povodom-medunarodnog-dana-borbe-protiv-transfobije-i-homofobije/

[24] “Службени гласник РС“, бр. 110/05, 50/06, 18/10 и 112/15

[25] „Службени гласник РС“, бр. 110/05, 50/06, 18/10 и 112/15

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconПритужба РИЦ против М. Ђ. због дискриминаицје на основу сексуалне оријентације у области јавног информисања и медијаDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top