Притужбa Р И Ц прoтив днeвнoг листa С збoг дискриминaциje пo oснoву сeксуaлне оријентације у oблaсти jaвнe инфoрмисaнoсти

бр. 07-00-270/2016-02   датум: 29.8.2016.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужби организација Р.И.Ц. из Б. и Г, поводом насловница објављених у дневним новинама С. 16. и 18. априла 2016. године, и то: „Гејеви шире сиду по Србији” и „П. за С: гејеви су болесни! Тај проблем се мора искоренити”, као и због наслова текстова објављених у истом издању ових новина: „Гејеви шире сиду по Србији и „Бити геј је тешка болест, морамо је искоренити. Подносици притужби сматрају да је овим насловницама и текстовима „С.дискриминисао грађане и грађанке Србије на основу сексуалне оријентације. У изјашњењу на притужбе, између осталог, наведено је да су ови текстови и насловнице, заправо, усмерени на интерес геј полулације, јер је обрађена тема и проблеми који највише погађају и угрожавају здравље и живот геј популације. Након спроведеног поступка и утврђеног чињеничног стања Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да су насловницoм „Алармантно откриће доктора: Гејеви шире сиду по Србији”, текстом под насловом „Гејеви шире ХИВ по Србији”, наднасловом овог текста „Анални секс и хомосексуални односи кривци за пораст броја заражених, фотографијом  два младића, који се крећу један иза другог, а младић који хода испред наводно „изговара“: „Ти буди возић, а ја ћу локомотива!” и антрфилеом „Пречица до секса”, објављеним у дневним новинама С. 16. априла 2016. године, као и насловницом „П. за С: гејеви су болесни! Тај проблем се мора искоренити”, и насловом текста „П. о ЛГБТ удару на С. – Бити геј је тешка болест, морамо је искоренити”, објављеним у дневним новинама С.18. априла 2016. године, изражене идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство особа другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне, чиме су прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је главном и одговорном уреднику ових новина препоручено да позове на састанак представнике и представнице Р.И.Ц. и организације Г. како би непосредно сазнали са каквим се проблемима ЛГБТ особе суочавају у свакодневном животу, као и како су на њих утицале насловнице и текстови ове садржине, као и да убудуће не објављује прилоге којима се вређа достојанство припадника и припадница ЛГБТ популације и подржавају предрасуде према маргинализованим друштвеним групама, те да својим прилозима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију ЛГБТ особа.

 

 


 

  1. ТОК ПОСТУПКА

 

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбама су се обратиле организације Р.И.Ц. из Београда и Г, поводом текстова и насловница: „Гејеви шире сиду по Србији и „Бити геј је тешка болест, морамо је искоренити”, који су објављени у дневним новинама „С.”, 16. и 18. априла 2016. године. Подносици притужби сматрају да је овим текстовима и насловницама „С.” дискриминисао грађане и грађанке Србије на основу сексуалне оријентације.

1.2. Уз притужбе су достављене насловне стране дневних новина „С.” од 16. и 18. априла 2016. године и текстови објављени у овом листу: „Гејеви шире ХИВ по Србији” и „Бити геј је тешка болест, морамо је искоренити”.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом  35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење дневних новина „С.”, од главног и одговорног уредника ових новина М.Л.

1.4. У изјашњењу на притужбу, између осталог је наведено:

  • да све што је написано у овим чланицима је усмерено на интерес геј полулације, јер је обрађена тема и проблеми који највише погађају и угрожавају здравље и живот геј популације, те да наслови никако не указују да је залагање за људска права геј особа опасно, болесно и угрожавајуће,
  • да су пренете изјаве здравствених радника, јавних личности, (..) цркве, изјаве Г.М, П.А. и других ЛГБТ активиста, што указује да се ни на који начин није неједнако поступало или правила разлика према било којој особи на основу њеног личног својства,
  • да су наслови, поводом којих је поднета притужба, настали искључиво на основу резултата истраживања Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, а осмишљени су тако да на алармантан начин укажу на највеће претње геј популацији,
  • да у својим насловима и текстовима нису изажавали идеје и информације или приказивали поруке којим се подстиче дискриминација,
  • да се главни и одговорни уредник М.Л, на телевизији (..), непосредно након објављивања ових чланака извинио свима, а пре свега особама истополне сексуалне оријентације,
  • да и ово извињење указује на то да дневне новине „С.” нису имале намеру да било кога дискриминишу по било ком основу.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

2.1. У току поступка утврђено је да је издање дневних новина „С.”од 16. априла 2016. године садржало насловну страну под називом „Алармантно откриће доктора: Гејеви шире сиду по Србији” и прилог, објављен на страни 2, са истим насловом.

 

2.2. Увидом у овај прилог, утврђено је да се текст „Гејеви шире сиду по Србији” односи на анализу података института „Батут”, који показују да је у нашој земљи повећан број ХИВ позитивних људи. У тексту је објављена фотографија два младића, који се крећу један иза другог, а младић који хода испред наводно „изговара”: „Ти буди возић, а ја ћу локомотива!”. На врху текста, издвојен је наднаслов „Анални секс и хомосексуални односи кривци за пораст броја заражених”. Текст почиње наводном изјавом др Д.С. и констатацијом новинара/ке да је најновије истраживање Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” показало да је незаштићен анални секс кривац за ширење ХИВ вируса у Србији.

 

У наставку прилога, објављене су наводне изјаве П.А. из Геј-лезбијског инфо центра, запослених у институту „Батут”, прим. Др М.П, др Б.Б.В, редитеља С.Д, психијатрице и председнице политичке странке С.Р.И, редитеља С.Ф. и певачице К.О. Наводни ставови саговорника се разликују у односу на област којом се баве, међутим, своде се на алармирање јавности о повећању броја оболелих од ХИВ-а и неопходност образовања младих људих како би се заштитили од сексуално преносивих болести. Такође, у тексту се налазе и антрфилеи: „Хив бројке”, „Чињенице о вирусу ХИВ” и „Пречице до секса”. Антрфилеи „Хив бројке“ и „Чињенице о вирусу ХИВ” садрже податке о броју тестираних, полној структури заражених, начин трансмисије вируса, подаци о порасту броја особа које живе са ХИВ-ом, као и информације о вирусу ХИВ-а, начину преношења и терапији. Са друге стране, у антрфилеу „Пречице до секса” наводи се да се „гејеви” најчешће „повезују” путем апликације „Тиндер”, те да је ова пречица за секс потпуно анонимна, а ако се особе једна другој допадну, „одлучују се на упознавање и најчешће на интиман однос”.

2.3. У току поступка утврђено је да је издање дневних новина „С.” од 18. априла 2016. године садржало насловну страну под називом „П. за С: гејеви су болесни! Тај проблем се мора искоренити и прилог, објављен на страни 2, под насловом „П. о ЛГБТ удару на С. – Бити геј је тешка болест, морамо је искоренити.

2.4. Увидом у овај прилог, утврђено је да се текст „П. о ЛГБТ удару на С. – Бити геј је тешка болест, морамо је искоренити” односи на чињеницу да је, након текста који је овај дневни лист објавио 16. априла 2016. године, дошло до осуде ЛГБТ заједнице која је оптужила „С.” за говор мржње. У тексту се наводи шта је наводно поручио П, академик М.Б, др М. Р, др Н. М, уредништво „С.”, као и саопштење  ЛГБТ.

 

2.5. Увидом у јавну опомену Савета за штампу од 26. маја 2016. године, која је објављена на интернет страници Савета, утврђено је да је Комисија за жалбе Савета за штампу утврдила да је текстовима „Гејеви шире сиду по Србији” и „Гејеви су болесни. Тај проблем се мора искоренити”, објављеним на насловним странама у бројевима 16-17. и 18. априла, дневни лист „С.” прекршио тач. 1. и 2. Одељка I, тачка 1. Одељка IV и тачка 4. Одељка V Кодекса новинара Србије. У образложењу одлуке Савета за штампу, између осталог, наведено је да су прекршене одребе кодекса које се односе на забрану дсикриминације и истинитост извештавања, јер у истраживању на које се лист позива нема потврде за тврдње изнете у наслову и поднаслову, већ је „реч о спекулацијама и нагађањима која се пласирају као чињенице”.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, насловну страну дневних новина „С.” од 16. априла 2016. године под називом „Алармантно откриће доктора: Гејеви шире сиду по Србији, као и прилог, објављен на страни 2, са истим насловом. Повереница за заштиту равноправности, такође, је имала у виду и насловну страну ових дневних новина под називом „П. за С: гејеви су болесни! Тај проблем се мора искоренити од 18. априла 2016. године и прилог, објављен на страни 2, под насловом „П. о ЛГБТ удару на С. – Бити геј је тешка болест, морамо је искоренити.

 

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[3], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.4. Устав Републике Србије[4] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје[5] и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.[6]

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба  члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

  • Одредбом члана Закона о јавном информисању и медијима,[8] прописана је забрана објављивања идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

 

Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа

  • Имајући у виду предмет ових притужби, потребно је утврдити да ли су насловне стране и текстови, објављени у дневном листу „С.”, и то: Алармантно откриће доктора: Гејеви шире сиду по Србији”, „П. за С: гејеви су болесни! Тај проблем се мора искоренити и „П. о ЛГБТ удару на С. – Бити геј је тешка болест, морамо је искоренити представљају узнемиравајуће и понижавајуће поступање и повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, односно, да ли се њиме ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.
  • Анализа насловне стране дневних новина „С.” од 16. априла 2016. године под називом „Алармантно откриће доктора: Гејеви шире сиду по Србији, показала је да је овом насловницом послата порука читалачкој публици да је цела једна популација, која је различите сексуалне оријентације од хетеросексуалне, „одговорна” за ширење ХИВ вируса и да је управо због њих и њиховог наводног незнања и неодговорног понашања, па и различитости, дошло до повећања броја особа које живе са ХИВ-ом. Овакав наслов је сензационалистички, тендециозан и може довести до изазивања нетрпељивости према припадницима ЛГБТ популације, као „кривца” за ширење „опасне заразе” у друштву.
  • Што се тиче самог прилога, објављеног на страни 2, под насловом „Гејеви шире ХИВ по Србији”, садржина текста показује да је ауторка текста наводно цитарала изјаве геј активисте Г.М, грађана и грађанки, др М.П, др Д.С, П.А. из Г, запослених у институту „Батут”, др Б.Б.В, редитеља С.Д, психијатрице и председнице политичке странке С.Р.И, редитеља С.Ф. и певачице К.О. Ауторка, при томе, није исказала своје мишљење и став у самом тексту, осим што је информисала читатељке и читатеље да је најновије истраживање Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” показало „да је незаштићен анални секс највећи кривац за ширење овог вируса у Србији. Међутим, анализа наслова, наднаслова са текстом: „Анални секс и хомосексуални односи кривци за пораст броја заражених“, фотографија два младића, који се крећу један иза другог, а младић који хода испред наводно „изговара“: „Ти буди возић, а ја ћу локомотива! и антрфилеа „Пречица до секса“, које је изабрало уредништво „С.”, послата је порука читаоцима да су особе хомосексуалне оријентације промискуитетне, користе „пречице за секс“ које не користе хетеросексуалне особе, односно, да ЛГБТ популација, без адекватног размишљања и избора партнера, улази у незаштићене сексуалне односе, те да су, стога, „кривци” су за наводно ширење ХИВ вируса у нашој земљи.
  • Овакав начин извештавања је у супротности са антидискриминационим прописима, јер заступа идеју да многе или чак све особе хомосексуалне оријентације улазе у ризичне односе и да су опасне по друштво, јер „шире” опасну инфективну болест. Насловом и наднасловом текста, фотографијом праћеном непримереном и измишљеном комуникацијом два младића, као и наведеним антрфилеом, уредништво „С.” потпуно је занемарило ставове већине саговорника, па чак и истраживање институа „Батут”, који указују да је главни разлог за пораст броја особа које живе са ХИВ-ом незаштићени анални сексуални односи и недовољно сексуално образовање младих људи у породици и образовним институцијама, а не сексуална оријентација људи, како то тврди „С.” на својој насловници „Гејеви шире сиду по Србији”, насловом текста „Гејеви шире ХИВ по Србији” и наднасловом: „Анални секс и хомосексуални односи кривци за пораст броја заражени”.
  • Осим тога, како су се сложили готово сви саговорници у овом тексту, све особе, нарочито млади људи без обзира на њихову сексуалну оријентацију, очигледно су недовољно упућени у методе заштите од сексуално преносивих болести и начина преношења. Такође, ни наводна изјава геј активисте Г.М, који је на ову тему рекао: „У ЛГБТ заједници постоји свест о ризицима и зато се хомосексуалне особе чешће тестирају, док то није случај са хетеросексуалцима”, није утицала на ауторку овог текста. Овоме иде у прилог и тврдња, наведена у поднаслову текста, да се процењује да „чак 3000 људи и не зна да је заражено”, па се може поставити питање која је сексуална оријентација ових људи, што би можда у потпуности побило наводне тврдње да је велика већина људи који живе са ХИВ-ом другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне.
  • Што се тиче насловне стране „П. за С: гејеви су болесни! Тај проблем се мора искоренити” и текста „П. о ЛГБТ удару на С. – Бити геј је тешка болест, морамо је искоренити, је забрињавајуће јер доводи особе сексуалне оријентације другачије од хетеросексуалне у контекст болести, и подстиче дискриминацију ове друштвене групе, осећај изолованости од већинске популације и немогућности да се легитимним средствима боре за остварење права на равноправност у свим областима друштвеног живота.
  • У односу на наводе из изјашњења уредништва „С.Т.”, да су пренете изјаве здравствених радника, јавних личности, (..) цркве, ЛГБТ активиста, јер је дужност медија да интерес јавности за потпуним, благовременим и истинитим информисањем стави изнад свих других интереса, што ће читаоцу помоћи при формирању властитог мишљења о појединим догађајима, Повереница за заштиту равноправности указује да је, међутим, уредништво „С.”, из свих ставова, који се поред осталог односе и на превенцију, заштиту од сексуално преносивих болести, тежњу да никога не осуђујемо, изабрало да читаоцима на насловници и у наслову текста пошаље поруку која јасно и недвосмислено указује да су припадници ЛГБТ популације „болесни” и да њихову болест треба „искоренити”. Повереница подсећа да задатак новинара/ки, заправо, произлази из одговорности медија да својим текстовима утичу на формирање мишљења јавног мњења, па су стога дужни да воде рачуна о објављивању и писању текстова који својим садржајем промовишу предрасуде и подстичу непријатељско и увредљиво окружење за поједине групе људи. Такође, све поруке које се шаљу јавном мњењу морају се заснивати и на начелу истинитости и не могу се базирати на спекулацијама и нагађањима, јер је опште позната чињеница да је Светска здравствена организација скинула хомосексуалност са листе болести још 1990. године. Стога, наслов у коме се сексуална оријентација другачија од хетеросексуалне доводи у везу са „тешком болешћу” вређа достојанство и угрожава права припаднике ЛГБТ популације, и штетан је и за особе које живе са ХИВ-ом, чији се положај додатно отежава сензационалистичким насловима и ширењем нетачних информација о преношењу вируса.
  • Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности констатује да не стоји навод из изјашњења „С.” да су ови текстови и насловнице, заправо, усмерени на интерес геј полулације, јер је обрађена тема и проблеми који највише погађају и угрожавају здравље и живот геј популације. Повереница сматра да је учињено потпуно супротно, односно, да су припадници ЛГБТ популације на овај начин додатно стигматизовани, да је повећан њихов осећај несигурности и неприхватања од већинске популације, те да је продубљен јаз између већинског становништва и особа које су хомосексуалне оријентације или/и живе са ХИВ-ом.
  • Поводом навода из изјашњења да дневне новине „С.” нису имале намеру да било кога дискриминишу по било ком основу, потребно је указати да у случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно, да за утврђивање да ли је неко извршио акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Дискриминација се може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан и без постојања свести да се неко дискриминише. То значи да приликом испитивања да ли је одређен акт супротан императивним прописима о забрани дискриминације, намера извршиоца дискриминаторног акта није правно релевантна, што произлази и из одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације, којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање, не само када је циљ таквог понашања повреда достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, већ и када такво понашање објективно представља повреду достојанства лица или групе лица.
  • Повереница за заштиту равноправности подсећа да су Кодексом новинара Србије[9] дефинисани професионални и етички стандарди којима се доприноси подизању угледа новинарске професије, промовише залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара, наведено је да се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља. У делу под називом Новинарска пажња, прописано је да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалној оријентацији, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.
  • На крају, Повереница за заштиту равноправности имала је у виду навод из изјашњења да да се главни и одговорни уредник „С.” М.Л, на телевизији (..), непосредно након објављивања ових чланака извинио свима, а пре свега особама истополне сексуалне оријентације, ако су сматрали да су дискриминисани и повређени писањем „С.”. Због тога Повереница изражава наду и очекивање да ће „С.” увек имати на уму моћ медија у ширењу толеранције, подстицању права на равноправност и сузбијању дискриминације.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

4.1. Насловницoм „Алармантно откриће доктора: Гејеви шире сиду по Србији”, текстом под насловом „Гејеви шире ХИВ по Србији”, наднасловом овог текста „Анални секс и хомосексуални односи кривци за пораст броја заражених”, фотографијом  два младића, који се крећу један иза другог, а младић који хода испред наводно „изговара”: „Ти буди возић, а ја ћу локомотива! и антрфилеом „Пречица до секса, објављеним у дневним новинама „С.” 16. априла 2016. године изражене су идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство особа другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне, чиме су прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације.

4.2. Насловницом „П. за С: гејеви су болесни! Тај проблем се мора искоренити, као и насловом текста  „П. о ЛГБТ удару на С. – Бити геј је тешка болест, морамо је искоренити, објављеним у дневним новинама „С.” 18. априла 2016. године, такође су изражене идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство особа другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне. Објављивањем ових насловница и  текстова прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереница за заштиту равноправности препоручује главном и одговорном уреднику  дневних новина „С.” да:

5.1. Позове на састанак представнике и представнице Р.И.Ц. и организације Г. како би непосредно сазнали са каквим се проблемима ЛГБТ особе суочавају у свакодневном животу, као и како је на њих утицало овакво извештавање од 16. и 18. априла 2016. године, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

5.2. Убудуће не објављује прилоге којима се вређа достојанство припадника и припадница ЛГБТ популације и подржавају предрасуде према маргинализованим друштвеним групама, те да својим прилозима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију ЛГБТ особа.

Потребно је да дневне новине „С.” обавесте Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико „С.” не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

 

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори”, број 9/03

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06)

[5] Члан 46. став 1. Устава Републике Србије

[6] Члан 46. став 2. Устава Републике Србије

[7] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09)

[8] „Службени гласник РС”, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење

[9] Кодекс новинара Србије – Упутства и смернице, http://www.mc.rs/upload/documents/PDF/Kodeks_novinara_Srbije.pdf

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

 


microsoft-word-icon  Притужбa Р И Ц  прoтив днeвнoг листa С  збoг дискриминaциje пo oснoву сeксуaлнoг oпрeдeљeњa у oблaсти jaвнe инфoрмисaнoстиDownload


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-r-i-c-protiv-dnevnog-lista-s-zbog-diskriminacije/">
back to top