Притужба П. Ц. против лекара С. Р. по основу пола у области пружања здравствених услуга

бр. 07-00-193/2014-02 датум: 1. 8. 2014.

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе П. Ч. из Б. против др С. Р, лекара у У. дечијој клиници у Б. Подносилац притужбе је навео да је након операције био са дететом у соби, да му је након што је на кратко отишао до куће, по повратку у болницу дежурни лекар онемогућио да буде у болничкој соби са сином, иако су у тренутку његовог напуштања болнице, у болничкој соби где је био смештен његов син, била присутна два родитеља деце која су оперисана. Сматра да је дискриминисан на основу пола, односно, да му није дозвољено да буде са дететом у болничкој соби само зато што је мушкарац. У. дечија клиника је у изјашњењу навела да смата да је дежурни лекар поступио професионално, као и да клиника обезбеђује могућност боравка уз дете родитељима, усвојитељима или старатељима без обзира на пол. Анализа Одлуке о финансијској надокнади трошкова мајки пратиља, у којој се уређују трошкови и услови боравка искључиво мајкама пратиљама пацијената, показала је да је само мајкама дозвољено да буду пратиље деци. Поред тога, утврђено је да је Обавештењем о боравку очева на клиници као пратилаца пацијената предвиђено да очеви и друге особе могу бити пратиоци у ситуацијама када је мајка спречена. Повереница за заштиту равноправности утврдила је да прописивање оваквог правила представља поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања, која су заснована на стереотипним ставовима о улози полова, односно представља дискриминацију на основу пола. Због тога је дато мишљење да је доношењем Одлуке о финансијској надокнади трошкова мајки пратиља бр. 017/2-22/34 од 8. јула 2013. године, према којој се само мајци пратиљи одобрава боравак на клиници и давањем Обавештења о боравку очева на клиници као пратилаца пацијената бр. 017-2602/1 од 30. октобра 2013. године према којем се дозвољава боравак оца и других пратилаца у случајевима када пацијенти немају пратиоце женског пола, У. дечија клиника у Б. прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације. У. дечијој клиници у Б. је препоручено да измени Одлуку о финансијској надокнади трошкова мајкама пратиљама, тако што ће се избацити услов који се односи на пол пратиоца, чиме ће се омогућити да оба родитеља (старатеља/усвојитеља), под једнаким условима, могу да бораве у својству пратиоца у болничким собама, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, поступа у складу са антидискриминационим прописима.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереница за заштиту равноправности примила је притужбу П. Ч. из Б. коју је поднео против С. Р, лекара у У. дечијој клиници у Б. У притужби је наведено:

– да је његово дете А. Ч, 4. маја 2014. године примљено у Дечију болницу у Т. улици, због операције слепог црева;
– да су он и његова супруга М. Ч. били са дететом након операције, да су се уверили да се дете добро осећа и да су, након разговора са лекаром, одлучили да га оставе да се одмори, па су напустили болницу;
– да га је након сат времена позвао син и замолио да се врати у болницу и буде уз њега. Када се вратио у болницу, дете се неколико пута будило и сваки пут га молило да остане са њим до јутра;
– да је око 23,30 ч, када је дете заспало накратко, отишао до куће да се пресвуче, да је по повратку у болницу на степеништу срео дежурног лекара који му је забранио да буде поред детета;
– да је лекару рекао да по закону има право да буде са дететом, на шта му је лекар одговорио да је он у болници закон и да не може да буде поред детета јер је он отац и инсистирао да је његово присуство сувишно јер дете ионако спава;
– да није хтео да напусти болницу и да је рекао дежурном лекару да ће то урадити само уколико позове полицију, што је лекар и урадио, те је болницу напустио у пратњи полиције;
– да су у тренутку његовог напуштања болнице, у болничкој соби где је био смештен његов син, била присутна два родитеља деце која су оперисана;
– да по чл. 26. Закона о правима пацијената има право да буде са дететом које је млађе од 15 година;
– да сматра да је дискриминисан на основу личног својства – пола, јер му током постоперативног боравка у болници није дозвољено да буде са дететом у болничкој соби само зато што је мушкарац.

1.2. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка затражено изјашњење од др С. Р. и З. Р, генералног директора У. дечије клинике у Б. У изјашњењу З. Р, генералног директора У. дечије клинике у Б, између осталог, наведено је:

– да је након пријема захтева за изјашњење затражио изјашњења др С. Р. и др В. В, шефа дежурне екипе и именовао Комисију за унутрашњу проверу квалитета рада;
– да је Комисија доставила мишљење да је лекар С. Р. поступио професионално и није угрозио права П. Ч, као оца пацијента који је хоспитализован у У. дечијој клиници;
– да је 30. октобра 2013. године запосленима упутио Обавештење о боравку очева на клиници, којим се даје налог да у случајевима када одређени пацијенти из оправданог разлога немају пратиоце женског пола, а постоји могућност да се на одељењу обезбеди адекватан смештај, дозволи боравак очева или других пратилаца мушког пола уз хоспитализованог пацијента;
– да је у истом обавештењу наведено да ће се одредбе Одлуке Управног одбора о финансијској надокнади за мајке пратиље, важити и за мушке пратиоце пацијента;
– да У. дечија клиника обезбеђује могућност боравка уз дете родитељима, усвојитељима или старатељима детета без обзира на пол, као и да сматрају да су наводи из притужбе неосновани.

1.3. У изјашњењу лекара С. Р, између осталог, наведено је:

– да је подносиоцу притужбе током дана био омогућен боравак са дететом, али је током ноћи поново дошао и инсистирао да буде уз дете које је доброг здравственог стања и које је спавало;
– да му је саветовао да дође сутрадан ујутру, јер је стање пацијента добро и због тога што су у тој соби била још четири хоспитализована пацијента и два пратиоца. Да је тада отац пацијента постао агресиван, након чега је позвао полицију да га изведе из болнице;
– да је питање боравка пратилаца пацијената у У. дечијој клиници регулисано Одлуком Управног одбора од 3. јула 2013. године, а затим и налогом директора који се односи на случајеве када пацијенти немају пратиоце женског пола.

1.4. Уз изјашњења су достављени следећи докази: 1) решење о именовању Комисије за унутрашњу проверу квалитета рада бр. 017-893/4 од 6. маја 2014. године, 2) извештај Комисије за унутрашњу проверу квалитета рада бр. 017-893/6 од 23. маја 2014. године, 3) обавештење о боравку очева на клиници као пратилаца пацијената бр. 017-2602/1 од 30. октобра 2013. године, 4) одлука о финансијској надокнади трошкова мајки пратиља бр. 017/2-22/34 од 8. јула 2013. године, 5) изјаву С. Р. од 6. маја 2014. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у решење о именовању Комисије за унутрашњу проверу квалитета рада бр. 017-893/4 од 6. маја 2014. године, утврђено је да је З. Р, директор клинике, донео решење о именовању комисије због жалбе родитеља пацијента А. Ч, да су задаци комисије да изврши проверу квалитета, сачини записник и поднесе извештај о извршеној провери у којем ће навести своја запажања, уочене недостатке и мере које се предлажу ради отклањања недостатака. Из извештаја Комисије за унутрашњу проверу квалитета рада бр. 017-893/6 од 23. маја 2014. године, утврђено је да лекарска комисија сматра да С. Р. није направио професионалну грешку, као и да је поступао по професионалним и етичким кодексима. У извештају је наведено да се из изјаве родитеља види да је оцу било омогућено да цео дан проведе у болници, а да је проблем настао тек у поноћ, када је дежурни хирург замолио оца детета да напусти болницу јер дете спава, добро се осећа и у то време посета није дозвољена. Даље је наведено да је након инсистирања оца да остане и истицања да су у болничкој соби два родитеља оперисане деце, дежурни лекар објаснио оцу да су та два родитеља званично пријављени као пратиоци деце и да о томе поседују одговарајућу документацију. Закључак комисије је да др С. Р. није угрозио права П. Ч, оца оперисаног детета, као и да је отац, због стресне ситуације, био додатно узнемирен и осетљивији те зато није желео да напусти болницу.

2.2. Увидом у изјаву др С. Р, дежурног лекара од 6. маја 2014. године која је достављена директору клинике, утврђено је да је оперисао А. Ч, да је пацијент на одељење примљен у пратњи оца, а да је мајка дошла касније како би потписала неопходне сагласности за операцију, да је постоперативни ток текао уредно и уз дете је био отац све док у 23 ч није напустио одељење. У изјави је наведено да је у међувремену имао оперативни захват и да је, када је изашао из сале, затекао П. Ч. са торбом који га је обавестио да има намеру да остане поред детета као пратилац. Како је у том тренутку у тој болесничкој соби било петоро деце и два пратиоца и с обзиром на доба ноћи, обавестио га је да није неопходно да буде са дететом и да ујутру након визите може да регулише са службом болнице потписивање папира о пријему пратиоца. У изјави је даље навео да је тада дошло до промене понашања П. Ч, да је постао агресиван, што је довело до тога да позове полицију, јер га је онемогућавао да обавља посао и узнемиравао пацијенте који су спавали. Током разговара са полицијом био је присутан и шеф дежурне екипе В. В. У изјави је навео и да П. Ч. није тражио да остане са дететом у својству пратиоца, иако је имао ту могућност све време док је боравио поред детета.

2.3. Увидом у Одлуку о финансијској надокнади трошкова мајки пратиља бр. 017/2-22/34 од 8. јула 2013. године, утврђено је следеће:

– За дете од једне до осамнаест година старости, мајци пратиљи одобрава се боравак на Клиници, без плаћања трошкова у следећим ситуацијама […] (тачка 2);
– Руководилац организационе јединице утврђује да ли је присуство мајке неопходно, у његовом одсуству одлучује ординирајући лекар (тачка 3);
– У свим осталим случајевима мајка пратиља може боравити са дететом, уз надокнаду трошкова свог боравка у износу од 700,00 динара дневно (тачка 5);
– Све мајке пратиље које бораве на Клиници, под условима из […] у обавези су да дају изјаву да су упознате и сагласне са финансијским обавезама, те да на лични захтев остају уз дете (тачка 8);
– Све мајке пратиље морају бити упознате са обавезом да се придржавају кућног реда Клинике, посебно правила понашања и облачења (тачка 10);
– Сви запослени у У. дечијој клиници су у обавези да се придржавају ове Одлуке (тачка 11).

2.4. Увидом у документ Обавештење о боравку очева на клиници као пратилаца пацијената бр. 017-2602/1 од 30. октобра 2013. године, утврђено је да директор клинике обавештава све запослене да одредбе Одлуке о финансијској надокнади трошкова мајки пратиља бр. 017/2-22/34 од 8. јула 2013. године, важе и за мушке пратиоце пацијената. У обавештењу се наводи да имајући у виду постојеће ограничене просторне капацитете и тешкоће у обезбеђивању адекватног смештаја за пратиоце пацијената, као и разлоге културолошке природе, досадашња пракса је била да уз дете на клиници могу боравити искључиво мајке или друге особе женског пола. У складу са чл. 26. Закона о правима пацијената и одредбама Закона о здравственом осигурању, пратиоци пацијента могу бити особе женског и мушког пола, те у односу на обавезу да се придржавају постојећих прописа директор налаже да у случајевима када одређени пацијенти немају пратиоце женског пола, из било којег оправданог разлога а постоје могућности да се обезбеди адекватан смештај, да се дозволи боравак очева или других одговарајућих пратилаца мушког пола уз хоспитализованог пацијента.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти и другим лицима препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Пoвeрeницa зa зaштиту рaвнoпрaвнoсти нajпрe кoнстaтуje дa брojни oбaвeзуjући и нeoбaвeзуjући дoкумeнти мeђунaрoдних oргaнизaциja чиja je Рeпубликa Србиja члaницa, укaзуjу нa пoтрeбу oтклaњaњa свaкoг видa дискриминaциje жeнa. Кoнвeнциja o eлиминисaњу свих oбликa дискриминaциje жeнa (CEDAW, 1979) , кojу je Рeпубликa Србиja рaтификoвaлa, измeђу oстaлoг, прoписуje дa су држaвe члaницe у oбaвeзи дa сe уздржe oд свaкoг пoступкa или прaксe дискриминaциje жeнa и дa oбeзбeдe дa jaвни oргaни и институциje пoступajу у склaду сa oвoм oбaвeзoм. Рaтификaциjoм oвe Кoнвeнциje, Србиja сe између осталог oбaвeзaлa дa предузима све подесне мере ради отклањања дискриминације жена а посебно ради измене друштвених и културних обичаја у погледу понашања мушкараца и жена да би се отклониле предрасуде, као и уобичајена и свака друга пракса заснована на схватању о инфериорности или супериорности једног или другог пола или традиционалној улози мушкараца, односно жена. У Пeкиншкoj дeклaрaциjи и Плaтфoрми зa aкциjу нaвeдeнo je дa сви здравствени радници и службе поштују људска права и да се придржавају етичких, професионалних и родно осетљивих стандарда, а као једна од мера за спровођење овог циља наведено је подстицање мушкараца да једнако учествују у бризи о деци и у обављању кућних послова, као и да пружају свој део финансијске подршке породици.

3.4. Европска конвенцијa за заштиту људских права и основних слобода у чл. 14. прописује да се уживaњe прaвa и слoбoдa прeдвиђeних у oвoj кoнвeнциjи oбeзбeђуje бeз дискриминaциje пo билo кoм oснoву, кao штo су пoл, рaсa, бoja кoжe, jeзик, вeрoиспoвeст, пoлитичкo или другo мишљeњe, нaциoнaлнo или сoциjaлнo пoрeклo, вeзa с нeкoм нaциoнaлнoм мaњинoм, имoвнo стaњe, рoђeњe или други стaтус.

3.5. Пoвeрeницa зa зaштиту рaвнoпрaвнoсти најпре констатује дa Устaв Рeпубликe Србиje у чл. 21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa. Одредбом члана 15. прописана је равноправност жена и мушкараца и обавеза државе да развија политику једнаких могућности, док је чл 65. Устава РС прописана равноправност родитеља приликом остваривања права и дужности да издржавају, васпитавају и образују своју децу.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. т. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Oдрeдбaмa чл. 4. Зaкoнa o зaбрaни дискриминaциje прoписaнo je да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно, забрану дискриминације. С обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације према којој непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог, односно, њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај или би могли бити стављени у неповољнији положај. Oдрeдбoм чл. 20. oвoг зaкoнa oдрeђeнo je дa дискриминaциja нa oснoву пoлa пoстojи aкo сe пoступa прoтивнo нaчeлу рaвнoпрaвнoсти пoлoвa, oднoснo нaчeлу пoштoвaњa jeднaких прaвa и слoбoдa жeнa и мушкaрaцa у пoлитичкoм, eкoнoмскoм, културнoм и другoм aспeкту jaвнoг, прoфeсиoнaлнoг, привaтнoг и пoрoдичнoг живoтa.

3.7. Законом о равноправности полова прописано је да је дискриминација на основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области. У чл. 2. ст. 4. прописано је да државни органи, органи аутономних покрајина, органи јединица локалне самоуправе, организације којима је поверено вршење јавних овлашћења, као и правна лица која оснива или финансира у целини, односно у претежном делу Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе дужни су да прате остваривање равноправности засноване на полу у свим областима друштвеног живота, примену међународних стандарда и Уставом зајемчених права у овој области.

3.8. Одредбом чл. 6. ст. 2. Закона о правима пацијената прописано је да у поступку остваривања здравствене заштите пацијент има право на једнак приступ здравственој служби, без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања, врсту обољења, време приступа здравственој служби или у односу на неку другу различитост која може да буде узрок дискриминације.

3.9. Акционим планом за спровођење Стратегије за побољшање положаја жена и унапређење родне равноправности , под појединачним циљем 4 – Јачање капацитета здравствене заштите увођењем родне димензије у систем, предвиђено је укључивање родне димензије у професионалне и етичке кодексе и увођење родно сензитивних здравствених процедура, као и континуирана обука здравствених радника за увођење родне димензије у здравствену праксу.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.10. Након утврђивања чињеничног стања и релевантног правног оквира, било је потребно испитати да ли је У. дечија клиника у Б. доношењем правила да са децом у болничким собама могу боравити само мајке, односно првенствено мајке, извршила акт дискриминације на основу личног својства – пола.

3.11. На основу навода из притужбе, изјашњења и приложених доказа неспорно је да је Управни одбор У. дечије клинике у Б. донео Одлуку о финансијској надокнади трошкова мајки пратиља бр. 017/2-22/34 од 8. јула 2013. године, у којој се уређују трошкови и услови боравка искључиво мајкама пратиљама пацијената (који имају до 18 година живота), на основу које се може закључити да је само мајкама дозвољено да буду пратиље пацијената. Неспорно је, такође, да П. Ч, оцу пацијента није омогућено да проведе ноћ са дететом у болничкој соби.

3.12. Повереница за заштиту равноправности констатује да у конкретном случају, предмет анализе није поступање др С. Р, дежурног лекара и У. дечије клинике у Б. само у односу на подносиоца притужбе, у вези са конкретним догађајем. Наиме, делови изјашњења др С. Р. и директора У. дечије клинике у Б. о томе да ли је подносилац притужбе био званично пријављен као пратилац, колико је пратилаца у том тренутку било у болничкој соби, као и о евентуалном непримереном понашању подносиоца притужбе нису од примарног значаја, имајући у виду друге околности овог случаја. Наиме, најпре је потребно испитати да ли је У. дечија клиника у Б. извршила акт дискриминације постављањем услова да се само мајкама пратиљама одобрава боравак на клиници, а очевима само уколико мајке нису у могућности да буду пратиље.

3.13. Евидентно је да постављање ограничења у погледу пола родитеља за боравак са дететом у болничкој соби, доводи до тога да се очеви онемогућавају да бораве на клиници као пратиоци деце. Оваквим ограничењем искључен је један од родитеља, искључиво на основу пола. Постављање овог услова представља непосредну дискриминацију на основу пола.

3.14. У односу на наводе из изјашњења да је током прошле године директор клинике донео обавештење којим се уређује боравак очева као пратиоца на клиници и тако омогућио да оба родитеља могу да буду пратиоци, Повереница за заштиту равноправности указује да је позитивно што је директор клинике увидео да постојећа одлука није у складу са законским прописима. Међутим, Повереница је става да обавештење које је директор упутио није довољно, јер је одлука Управног одбора и даље на снази, што може изазвати проблеме приликом примене, посебно ако се има у виду да је обавештење директора у супротности са одлуком Управног одбора. Уједно, Повереница указује да сви акти У. дечије клинике морају бити у складу са прописима, укључујући и императивне прописе о забрани дискриминације.

Поред тога, чак и када би се занемарила чињеница да је обавештење директора у супротности са одлуком коју је донео Управни одбор, треба имати у виду да ни обавештењем директора нису изједначена оба родитеља, већ је прописано да очеви могу бити пратиоци у ситуацијама када је мајка спречена. Нејасно је зашто је директор наложио да се дозволи боравак оца и других пратиоца само у случајевима када пацијенти немају пратиоце женског пола, али из овог обавештења недвосмислено се може закључити да се као пратиоци детета јављају првенствено мајке, а само у случајевима када оне нису у могућности да буду пратиље, то могу бити и друге особе. Самим тим, евидентно је да ни обавештењем директора није обезбеђена равноправност родитеља на основу пола.

3.15. Повереница додатно указује да није јасно на основу којих критеријума је процењено да са децом у болничким собама могу боравити само мајке, односно, првенствено мајке, посебно ако се има у виду чињеница да су у питању особе које су пратиоци деце, родитељи, старатељи или усвојитељи, да они нису пацијенти и пацијенткиње, те је ирелевантно водити рачуна о полу пратиоца. Међутим, Повереница указује да ставови према којима се жене првенствено сматрају за неговатељице, односно, оне које су искључиво задужене за бригу о деци, засновани су на стереотипима и предрасудама које је потребно превазићи. С обзиром да је одлука Управног одбора донета на основу уверења и праксе, што је утврђено из навода из изјашњења у којем се, између осталог, наводе разлози културолошке природе, Повереница за заштиту равноправности указује да прописивање оваквог правила представља поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања, која су заснована на стереотипним ставовима о улози полова, односно представља дискриминацију на основу пола, која је изричито забрањена. Стога је евидентно да постављање услова који се односи на пол родитеља/старатеља/усвојитеља представља непосредну дискриминацију на основу пола.

3.16. Поводом навода из изјашњења да је у конкретном случају болничка соба већ имала доста пацијената и пратилаца, те да би се боравком подноситеља притужбе створила гужва, Повереница сматра да је на ординирајућем лекару да оцени да ли је присуство пратиоца сврсисходно и да ли омета друге пацијенте, водећи рачуна о принципу најбољег интереса детета, те се ово овлашћење не доводи у питање. Међутим, у ситуацијама када је нужно донети одлуку који ће од пратилаца остати у болничкој соби, та одлука не сме бити заснована на полу пратиоца пацијента.

3.17. Имајући све ово у виду, Повереница сматра да није неопходно упуштати се у анализу навода који се односе на конкретан догађај, односно, на чињеницу да П. Ч. није било дозвољено да борави на клиници као пратилац сину, с обзиром да у току поступка није утврђено да ли се он пријавио као пратилац у складу са прописаном процедуром.

3.18. На крају, Повереница за заштиту равноправности указује да и поред бројних међународних и домаћих прописа којима се гарантује равноправност жена и мушкараца, жене и мушкарци нису још увек равноправни у нашем друштву. Жене се и даље посматрају углавном кроз стереотипну улогу супруга и мајки, а често се услед своје биолошке функције рађања онемогућавају да напредују у каријери и развијају овај значајан део свог живота. Веома је важно имати на уму чињеницу да оба родитеља, имају права и обавезе да подједнако и активно учествују у васпитању, нези и развоју детета. Стога, приликом одлучивања о праву на боравак пратиоца у болесничким собама, нужно је обезбедити једнак третман, а све одлуке морају бити засноване на објективним критеријумима, а не на основу застарелих и стереотипних уверења или праксе. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности сматра да сви друштвени актери морају да пруже подршку и предузму све мере, свако у оквиру својих надлежности, како би у потпуности дошло до остварења принципа родне равноправности. При томе, здравствене институције имају посебну одговорност и изузетно важну улогу у ширењу толеранције, промени стереотипа и предрасуда, чиме се доприноси и остваривању права на слободу од дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

Доношењем Одлуке о финансијској надокнади трошкова мајки пратиља бр. 017/2-22/34 од 8. јула 2013. године, према којој се само мајци пратиљи одобрава боравак на клиници и давањем Обавештења о боравку очева на клиници као пратилаца пацијената бр. 017-2602/1 од 30. октобра 2013. године према којем се дозвољава боравак оца и других пратилаца у случајевима када пацијенти немају пратиоце женског пола, У. дечија клиника у Б. прекршила је одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује У. дечијој клиници у Б. да:

5.1. Измени Одлуку о финансијској надокнади трошкова мајкама пратиљама, тако што ће се избацити услов који се односи на пол пратиоца, чиме ће се омогућити да оба родитеља (старатеља/усвојитеља), под једнаким условима, могу да бораве у својству пратиоца у болничким собама, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

5.2. Да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, поступа у складу са антидискриминационим прописима.
Потребно је да У. дечија клиника у Б. обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико У. дечија клиника у Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Повереник за заштиту равноправности не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. У складу са тим, није ни прописана могућност изјављивања жалбе или приговора против мишљења и других правних аката које Повереник доноси.

 

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 


microsoft-word-icon Притужба П. Ц. против лекара С. Р. по основу пола у области пружања здравствених услуга Преузми


Print Friendly, PDF & Email
back to top