Притужба И.Ј. против адвокаткиње Р.Т. због дискриминаицје по основу породичног статуса у области рада и запошљавања

бр. 07-00-634/2016-02   датум: 12.4.2017.

 

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела И.Ј. из Б. против Р.Т, адвокаткиње из Б, због дискриминације приликом конкурисања за стручну праксу и усавршавање. Подноситељка притужбе је навела да ју је адвокаткиња Р.Т, током телефонског разговора за пријем на стручну праксу, питала о породичном статусу, односно где и са ким живи, има ли брата или сестру, да ли је он/она запослен/а и да ли је старији/а или млађи/а од ње. У свом изјашњењу, адвокаткиња Р.Т. је навела да се не сећа телефонског разговора са подноситељком притужбе, нити у евиденцији има њен телефонски број као заинтересоване кандидаткиње, те и да чак и да је разговарала са подноситељком притужбе, разговор „садржине брата, сестре и сл.“ сигурно није водила. У току поступка утврђено је да је адвокаткиња Р.Т, у оквиру програма Националне службе за запошљавање, била у процесу пријема кандидата на стручну праксу и усавршавање и да је разговарала са подноситељком притужбе, али није утврђено да је приликом телефонског разговора питала питања која се односе на њен породични статус. Због тога је дато мишљење да није утврђено да је адвокаткиња Р.Т. извршила акт дискриминације према И. Ј. на основу њеног породичног статуса.

 

ТОК ПОСТУПКА

  • Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила И.Ј. из Б. против Р.Т, адвокаткиње из Б.
  • У притужби је наведено:
  • да је од Националне службе за запошљавање добила број телефона адвокаткиње Р.Т;
  • да је адвокаткињa, приликом телефонског разговора са подноситељком притужбе, питала где и са ким живи, има ли брата или сестру, да ли је он/она запослен/а и да ли је старији/а или млађи/а од ње;
  • да је подноситељка притужбе питала зашто је то битно за посао адвокатског приправника, на шта је адвокаткиња одговорила да је њој то важно;
  • да је то последњи али не и једини случај приликом ког су подноситељку притужбе питали за брачни и породични статус или старосно доба.
    • Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење Р.Т, адвокаткиње из Б.
    • У изјашњењу на притужбу, Р.Т. је, између осталог, навела:
  • да њена канцеларија није објавила конкурс за упражњено радно место;
  • да је у питању пријем адвокатских приправника на стручну праксу и усавршавање у трајању од 12 месеци које финансира Национална служба за запошљавање града Б.;
  • да јој је, с обзиром да је адвокаткиња са радним искуством у адвокатској пракси скоро 30 година, достављена одлука НСЗ за пријем на стручну праксу, након чега су је контактирали заинтересовани кандидати;
  • да се не сећа телефонског разговора са И.Ј, подноситељком притужбе, нити има евидентиран њен број телефона као заинтересоване кандидаткиње;
  • да, као искусна адвокаткиња, води рачуна о начину, тону и садржини сваког телефонског разговора са клијентом, посебно уважавајући његову/њену личност, те да је сигурно да, чак и да је разговарала са подноситељком притужбе, разговор садржине „брата, сестре и сл.“ сигурно није водила, осим разговора који се тичу професионалне праксе, мотивације, образовања и посебно општег образовања, што је за рад у адвокатској канцеларији од суштинске важности;
  • да сматра да је притужба неоснована, те да моли да се поступак обустави.
    • Повереница за заштиту равноправности, ради правилног утврђивања чињеничног стања, накнадно је затражила од И.Ј, подноситељке притужбе допуну притужбе у вези са позивом који је упутила адвокаткињи Р.Т. Подноситељка притужбе доставила је спецификацију саобраћаја „VIP mobile“ мобилне мреже за број телефона њеног оца са ког је упућен позив.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • На основу навода из изјашњења, утврђено је да је Национална служба за запошљавање организовала програм стручне праксе који подразумева стручно оспособљавање незапосленог за самосталан рад у струци, без заснивања радног односа, који је намењен незапосленим лицима без радног искуства у струци са најмање средњим образовањем и траје најдуже 12 месеци. Адвокаткиња Р.Т. била је пријављена као послодавка за тај програм, након чега јој је достављена одлука Националне службе за запошљавање за пријем на стручну праксу и усавршавање.

 

  • Увидом у спецификацију саобраћаја за број телефона са ког је према наводима из притужбе упућен позив, утврђено је да је 28. новембра 2016. године са тог телефонског броја позван број телефона за који је увидом у Именик адвоката Адвокатске коморе Б, установљено да је наведен као број телефона адвокаткиње Р.Т.

 

 

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти и другим лицима препоручује мере за остваривање равноправности.[2]
  • Устaв Рeпубликe Србиje[3] у члану 21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeта.

3.4 Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje,  кojи у члану 2. став 1. тачка 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa.

 

Одредбом члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Oдрeдбaмa чл.15.-27. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације, док члан 16. овог закона забрањује дискриминацију у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Заштиту од дискриминације из става 1. овог члана ужива и лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, према члану 16. став 2. овог закона.

 

  • Закон о раду[4] садржи сет одредаба које се односе на забрану дискриминације: чл. 18. је забрањена непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство, док је чланом 20. став 1. прописано да је дискриминација забрањена у односу на услове за запошљавање и избор кандидата за обављање одређеног посла; услове рада и сва права из радног односа; образовање, оспособљавање и усавршавање; напредовање на послу и отказ уговора о раду.

 

3.6. Одредбом члана 15. Закона о равноправности полова[5]  прописано је да приликом јавног оглашавања послова и услова за њихово обављање и одлучивање о избору лица која траже запослење ради заснивања радног односа или другог вида радног ангажовања, није дозвољено прављење разлике по полу, осим ако постоје оправдани разлози утврђени у складу са законом којим се уређује рад. Ова одредба је у вези са одредбом члана 26. став 2. Закона о раду[6], према којој послодавац не може од кандидата приликом заснивања радног односа да захтева податке о породичном, тј. брачном статусу и планирању породице, односно, достављање других доказа који нису од непосредног значаја за обављање послова за које заснива радни однос.

 

 

Анализа навода из притужбе са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је адвокаткиња Р.Т, приликом телефонског разговора за пријем на стручну праксу и усавршавање,  поставила И.Ј. питања која се тичу њеног породичног статуса, а уколико јесте, да ли је постављањем таквих питања дискриминисала подноситељку притужбе.

 

3.8. Наиме, анализа навода из притужбе и изјашњења показала је да се наводи подноситељке притужбе не подударају са наводима из изјашњења адвокаткиње Р.Т. Наиме, подноситељка притужбе тврди да јој је адвокаткиња у телефонском разговору за пријем на стручну праксу поставила питања где и са ким живи, има ли брата или сестру, да ли је он/она запослен/а и да ли је старији/а или млађи/а од ње. С друге стране, адвокаткиња Р.Т. наводи да се не сећа телефонског разговора са подноситељком притужбе, нити у евиденцији има њен телефонски број као заинтересоване кандидаткиње. Такође, навела је да чак и да је разговарала са подноситељком притужбе, разговор садржине „брата, сестре и сл.“ сигурно није водила, осим разговора који се тичу професионалне праксе, мотивације, образовања и општег образовања.

 

3.9. Међутим, на основу доказа достављених уз притужбу, односно, чињенице да се број телефона из спецификације позива који је доставила подноситељка притужбе поклапа са бројем телефона адвокаткиње Р.Т. који је наведен у Именику адвоката Адвокатске коморе Б, Повереница за заштиту равноправности утврдила је да су подноситељка притужбе и адвокаткиња несумњиво разговарале телефоном. Ипак, Повереница за заштиту равноправности констатује да се само из навода притужбе и изјашњења не може утврдити садржај њиховог разговора, посебно имајући у виду да се њихове тврдње о томе шта је тачно изговорено у потпуности разликују. С обзиром да је анализа навода из притужбе и изјашњења показала да је спорно да ли се разговор описан у притужби догодио на описани начин, може се констатовати да у току поступка нису понуђени докази који би потврдили или оповргли наводе да се догађај описан у притужби догодио, односно, да је адвокаткиња Р.Т. дискриминисала И.Ј. на основу њеног личног својства – породичног статуса. Стога, у току поступка по притужби И.Ј. није био могуће утврдити да је она дискриминисана од стране адвокаткиње Р.Т.

 

3.10. Повереница за заштиту равноправности сматра да је, упркос томе што се не може утврдити да ли је адвокаткиња Р.Т. подноситељки притужбе поставила питања о њеном породичном статусу, потребно указати на штетност и последице захтева послодаваца да се кандидати који конкуришу за одређени вид посла, изјасне о свом брачном или породичном статусу. Повереница сматра да, иако се најчешће овај акт дискриминације јавља приликом конкурисања за заснивање радног односа, према члану 16. став 2. Закона о забрани дискриминације, заштиту од дисркиминације у области рада ужива и лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, што у конкретном случају подразумева да се забрана дискриминације односи и на конкурисање за обављање стручне праксе и усавршавања. Наиме, подаци показују да су у Србији жене у лошијем положају на тржишту рада, да упркос чињеници да чине више од половине становништва радног узраста, оне су мањина међу запосленима и чине највећу рањиву групу на тржишту рада Републике Србије[7]. Како показује пракса Повереника за заштиту равноправности, женама често на разговорима за посао постављају питања у вези са брачним и породичним статусом, планирањем породице, статусом у породици итд. Иако је неспорно да послодавци могу да прописују услове који кандидати и кандидаткиње треба да испуњавају за рад на одређеним радним местима, као и да се при томе руководе потребом боље и ефикасније организације рада и професионалним стандардима рада, Повереница за заштиту равноправности, међутим, констатује да остваривање легитимног циља не сме да доведе до дискриминације. Оно што послодавац не сме да чини јесте да приликом оглашавања послова и самог поступка пријема на стручну праксу, у радни однос или други вид учествовања у раду, захтева податке који се тичу личних својстава кандидата и кандидаткиња који нису стварни и одлучујући услов за обављање посла, с обзиром на природу и особеност посла и услове у којима се он обавља. Такво понашање је противзаконито и представља повреду императивних прописа о забрани дискриминације, који су обавезујући за све правне субјекте.

 

 

  1. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби И.Ј. није утврђено да је адвокаткиња Р.Т. дискриминисала И.Ј. на основу њеног личног својства – породичног статуса.

 

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] Устав Републике Србије („Службени гласник  РС“, број 98/06)

[4] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05 и 54/09, 32/13, 75/14 и 13/17 – одлука УС

[5] „Службени гласник  РС“, број 104/09

[6] „Службени гласник  РС“, број 24/05, 61/05, 54/09 и 32/13 и 75/14

[7] Национална стратегија запошљавања

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon Притужба И.Ј. против адвокаткиње Р.Т. због дискриминаицје по основу породичног статуса у области рада и запошљавањаDownload


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-i-j-jprotiv-advokatkinje-r-t">
back to top