Притужбa Ђ.A. прoтив oснoвнe шкoлe И збoг дискриминaциje пo oснoву здрaвствeнoг стaњa у oблaсти oбрaзoвaњa

бр. 07-00-259/2017-02 датум: 12.10. 2017.

 

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела Ђ. А. из С, у име малолетне ћерке Г. С, против ОШ „И.” у С. и директора Н.М. У притужби је наведено да ученица Г. С. болује од неизлечиве болести и да је у школи била изложена вршњачком насиљу које се огледало у одбацивању, шиканирању, снимању док хода повређена, одбијању ученика да седе с њом, убеђивање других да не седе са њом, подсмевању, изругивању, као и да мајка сматра да је Г. С, дискриминисана од стране другарица због болести, а да директор није реаговао на адекватан начин да заштити Г. С. као жртву вршњачког насиља. Даље је наведено да је директор школе донео одлуку да сви ученици морају да излазе из учионица и на малим одморима, због чега Г. С. остаје сама у учионици. У изјашњењу директора школе је наведено да је циљ овакве одлуке да се „на најбољи начин заштити ученица Г. С.“, као и да се остали ученици овог одељења поистовете са осталим ученицима у школи који такође на малим одморима напуштају кабинет, одлазе испред следећег кабинета и чекају предметног наставника. Наведено је да на овај начин и „безбедност ученика повећана, јер се на ходницима налазе дежурни наставници и сви ходници су покривени видео надзором“, да школа континуирано спроводи превентивне активности у циљу спречавања свих облика насиља и да има формиран Тим за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања, који брине о безбедности ученика. У току поступка је утврђено да је школа пропустила да предузме одговарајуће и ефикасне мере заштите малолетне ученице Г.С, као и да увођење правила да сви ученици одељења које похађа малолетна Г. С. морају и за време малих одмора да изађу из учионице и буду у ходнику школе, доводи Г. С. у посебно неповољан положај због њеног здравственог стања и излаже је одвајању и социјалној искључености. С тим у вези Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да је ОШ „И.“ у С. пропуштањем да предузме одговарајуће и ефикасне мере заштите малолетне Г.С, као и увођењем правила да сви ученици морају да изађу у ходник школе и за време малих одмора, повредила одредбе члана 7. а у вези члана 19. и 27. Закона о забрани дискриминације. Због тога је ОШ „И.” у С. препоручено да измени одлуку да сви ученици морају да изађу у ходник и за време малих одмора тако да примена правила не подржава социјално искључивање ученице Г.С. од осталих ученика њеног одељења и школе, као и да предузме мере и активности на подстицању толеранције, подизању знања, разумевања дискриминације и заштите од дискриминације ученика и запослених у установи, како би спречили дискриминацију и вршњачко насиље, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности не крши законске прописе о забрани дискриминације.


 

  1. ТОК ПОСТУПКА

 

  • Повереници за заштиту равноправности обратила се 23. јуна 2017. године Ђ. А. из С, у име своје малолетне кћерке Г. С, притужбом против ОШ „И.” у С. и директора Н.М.
  • У притужби Ђ. А, између осталог, наведено је:
  • да је малолетна Г. С. ученица ОШ „И.“ у С. и да болује од неизлечиве болести Epidermolysis bullosa hereditaria dystrophica recessive и Congenital localised abscence of skin, са утврђеним инвалидитетом 100%;
  • да је била изложена вршњачком насиљу шест месеци (од септембра 2015. године до почетка марта 2016. године);
  • да је подноситељка притужбе, као мајка ученице Г. С. указивала на постојање проблема разредној, а касније и директору школе, имајући у виду да је у вршњачком насиљу учествовала и директорова ћерка;
  • да се вршњачко насиље над малолетном Г. С. огледало у одбацивању, шиканирању, снимању док хода повређена, одбијању да седе с њом, убеђивање других да не седе са њом, подсмевању, изругивању;
  • да се насиље над ученицом наставља и после указивања подноситељке притужбе, као и да су ученице из одељења у које иде Г. С. покренуле петицију за избацивање Г. С. из разреда, на Виберу; да је ученица Г. С. добила поруку на папиру у којој је девојчице из одељења моле да више не долази у школу, после чега Г. С. моли подноситељку притужбе да „одустану од свега и не буде више наивна и очекује да ће јој помоћи директор чија ћерка предњачи у повређивању“;
  • да је 26. фебруара 2016. године подноситељка притужбе написала објаву на Фејсбуку покушавајући тако да допре до деце и родитеља;
  • да је први заједнички родитељски састанак на тему вршњачког насиља које трпи малолетна Г. С, одржан тек после шест месеци од почетка насиља, односно када је проблем доспео у јавност, као и да након узнемиравања јавности малтретирање ученице Г. С. престаје;
  • да сматра да је Г. С, дискриминисана од стране другарица због болести, као и да директор, чија је ћерка вршила насиље, није реаговао на адекватан начин да заштити ученицу Г.С. као жртву вршњачког насиља, већ је привилеговао своју ћерку;
  • да је, након инспекцијског надзора, директор почео да шиканира ученицу Г. С. одбијајући да отпоздрави подноситељки притужбе, а касније и ученици Г. С;
  • да ученица Г. С. због своје болести не може да излази на велике одморе, а да директор доноси одлуку да сви ученици морају да излазе из учионица и на малим одморима, због чега она остаје сама у учионици; да је након интервенције подноситељке притужбе, дозвољено редарима да остају у учионици, али да често Г. С. остаје потпуно сама у учионици;
  • да је директор, ранијих година организовао такмичење из Информатике и да је Г. С. изразила своју жељу да учествује у такмичењу из Информатике, међутим, директор је информацију о датуму одржавања такмичења ускратио Г. С. и осталим ученицима петих разреда, осим својој ћерци. Подноситељка притужбе сматра да је директор на тај начин дискриминисао све ученике/це петог разреда и Г. С;
  • да су подноситељку притужбе 31. октобра 2016. године обавестили из Центра за социјални рад у С. да је ОШ „И.“ поднео захтев за достављање података о коришћењу услуга личног пратиоца Г. С;
  • да је „због свега наведеног“ поднела пријаву против директора Школском одбору и Министарству просвете, науке и технолошког развоја;
  • да су је у мају 2017. године посетили запослени из Центра за социјални рад у С. ради надзора над вршењем родитељског права, као и да подноситељка притужбе сматра да је лично изложена радњама које имају обележје дискриминације, да је директор лично шиканира износећи паушалне и неистините наводе у јавности и пред родитеље, јер је она опозициона одборница у Скупштини града С. и једна од оснивача Покрета слободних грађана, док директор има подршку обе владајуће странке у С.;
  • да је Г. С. одговорношћу школе дисквалификована са такмичења „Битка за знање“, иако је била најуспешнија на такмичењу, када друга два члана трочланог тима школе нису дошла на такмичење а о томе нису обавестили Г. С. за шта је одговоран директор школе јер је његова ћерка једна од чланица тима која се није појавила на такмичењу;
  • да директор овако поступа према Г. С. јер је тражила заштиту од вршњачког насиља.
    • У прилогу притужбе је достављена следећа документација: 1) обавештење Просветне инспекције градске управе С. број IV-04-614-39/2016 од 23. маја 2016. године; 2) одговор подноситељке притужбе од 1. јуна 2016. године Просветној инспекцији градске управе С.; 3) записник просветне инспекције града С. о контролном инспекцијском надзору ОШ „И.“ у С. број IV-04-614-39/2016 од 10. октобра 2016. године; 4) допис Школске управе Сомбор број 905-424-614-137/2016-15 од 16. маја 2016. године; 5) решење Центра за социјални рад општине С. о признавању права на увећан додатак за помоћ и негу другог лица за Г. С; 6) мишљење начелника Одељења за децу и омладину Клинике за дерматовенерологију Клиничког центра Србије; 6) преписка смс порука и фејсбок порука; 7) мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику број IV-04-553-5-156/2015 од 27. августа 2015. године; 8) текстови из више новина и часописа о Г. С; 9) допис подноситељке притужбе Министарству просвете, науке и технолошког развоја од 24. фебруара 2017. године; 10) допис подноситељке притужбе Школском одбору ОШ „И.“ у С. од 24. фебруара 2017. године; 11) одговор Школског одбора ОШ „И.“ у С. број 01-146 од 26. априла 2017. године; 12) допис подноситељке притужбе Школском одбору ОШ „И.“ у С. од 31. маја 2017. године; 13) песме Г. С; 14) извештај онколошке комисије Института за онкологију Војводине од 24. марта 2017. године.
    • У допуни притужбе од 1. августа 2017. године подноситељка је доставила следећа документа: 1) представка подноситељке притужбе Министарству државне управе и локалне самоуправе од 24. јануара 2017. године; 2) допис Министарства државне управе и локалне самоуправе, Одељење управне инспекције, Група за управне послове број 07-00-57/2017-02 од 9. јуна 2017. године; 3) притужба подноситељке притужбе Министарству државне управе и локалне самоуправе од 19. јуна 2017. године; 4) обавештење Секретаријата за друштвене делатности града С, Просветна инспекција број IV-04-614-39/2016 од 26. јуна 2017. године; 5) обавештење Секретаријата за друштвене делатности града С, Просветна инспекција број IV-04/I-614-13/2017 од 27. јуна 2017. године и 6) две притужбе Заштитнику грађана на рад Просветне инспекције С. од 5. јула 2017. године.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Н.М, директора ОШ „И.“ у С.
    • У изјашњењу директора школе, између осталог је наведено:
  • да ученица Г. С. похађа ОШ „И.“ у С. од првог разреда и да су сви запослени, ученици и родитељи ученика упознати са болешћу девојчице;
  • да је у договору са родитељима ученице Г. С. донета одлука да ће одељење које похађа Г. С. бити у учионици која се налази најближе главном улазу у школу, као и да ће за потребе тоалета Г. С. користити наставнички тоалет који се налази одмах наспрам учионице;
  • да је помоћ при коришћењу тоалета ученици пружао учитељ и друге учитељице;
  • да је у другом циклусу (од 5. до 8. разреда) настава кабинетска, због чега је мајци Г. С. у августу 2015. године, пре поласка Г. С. у пети разред, предложено да се затражи мишљење интерресорне комисије и помоћ личног пратиоца, с обзиром да више не постоји могућност да ученици иста особа (учитељ) увек буде од помоћи;
  • да је интерресорна комисија препоручила да се настава и даље одвија у једној просторији (да се ученици не селе у кабинете), као и право на личног пратиоца чији је задатак да буде у школи све време трајања наставе, да не може боравити у учионици, али да на сваком одмору улази у учионицу и помаже Г. С. око школске торбе, уџбеника, и да ученицу прати до тоалета;
  • да је „обавеза проналаска овакве особе искључиво родитеља ученице“;
  • да је на Наставничком већу донета одлуку да за време малих одмора, ученици одељења које похађа Г. С. излазе испред учионице (у учионици остају само редари) и чекају испред учионице предметног наставника. Циљ овакве одлуке је да се „на најбољи начин заштитила ученица Г. С.“, као и да се остали ученици овог одељења поистовете са осталим ученицима у школи који такође на малим одморима напуштају кабинет, одлазе испред следећег кабинета и чекају предметног наставника. Наведено је да на овај начин и „безбедност ученика повећана, јер се на ходницима налазе дежурни наставници и сви ходници су покривени видео надзором“;
  • да се ученица Г. С. образује по Индивидуално образовном плану, да користи рачунар за време часова у складу са њеним потребама, да јој је омогућено коришћење наставничког тоалета, као и да јој сви запослени указују помоћ, а да је комуникација са ученицом веома добра, „да свако па и директор са њом лепо комуницира“;
  • да школа континуирано спроводи превентивне активности у циљу спречавања свих облика насиља и да има формиран Тим за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања, који брине о безбедности ученика.
    • У прилогу изјашњења достављени су: 1) Извештај о активностима школе „И.“ повезани са ученицом 5.3. одељења Г. С. који су сачинили одељенска старешина К.Е. и Стручна служба школе психолог Н.Л. и педагог З.К. (извештај није датиран ни потписан); 2) писана припрема за радионицу сензибилизације ученика у одељењу 5.3. од 28. октобра 2015. године; 3) план заштите ученика током школске 2016/2017. године у одељењу 6.3. и годишњи план Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања у школској 2016/2017. години.
    • У допуни изјашњења од 19. септембра 2017. године, директор школе је, између осталог, навео:
  • да је почетком школске 2015/2016. године, на седници наставничког већа директор упознао наставнике са стањем ученице Г. С;
  • да „формално посебна одлука о изласку ученика одељења није доношена јер је то подразумевано на основу правила која важе за све ученике“. Само је омогућено ученици Г. С. да остане у одељењу како не би дошло до повређивања;
  • да на почетку петог разреда нису сви ученици излазили из учионице, и да се једном приликом догодило да су се ученици добацивали лоптом. Одељенска старешина К.Е. је реаговала и поново разговарала са ученицима да морају да воде рачуна о другарици, и након тога је „усмено договорено да се сви ученици (осим редара) овог одељења придржавају правила која важе за све, те да напусте учионицу по завршетку часа и испред сачекају предметног наставника;
  • да се мајка није жалила на овакву организацију наставе, као и да је од прошле школске године (од маја) ученица Г. С. самоиницијативно почела да излази из учионице и борави у ходнику са другарима;
  • да сматра да ученица у школи није дискриминисана и да се сви у школи труде да јој боравак и наставни процес олакшају што је више могуће.

У прилогу допуне изјашњења достављени су: 1) мишљење Комисије за процену потреба за пружање додатне образовне, здравствене или социјалне подршке за ученицу Г. С. број IV-04-553-5-156/2015 од 27. августа 2015. године; 2) захтев/иницијативу комисији за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке ученици Г. С: за покретање поступка процене број 01-234 од 21. августа 2015. године и 3)записник са седнице наставничког већа одржаног 24. августа 2015. године.

 

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Међу странама је неспорно да је Г. С, у тренутку подношења притужбе ученица шестог разреда ОШ „И.“ у С, као и да болује од болести Epidermolysis bullosa hereditaria dystrophica recessive и Congenital localised abscence of skin. Клиничку слику болести карактерише, између осталог, стварање була при минималној механичкој трауми или спонтано, након чијег прскања временом долази до тешких деформитета који онемогућавају коришћење шака, као и отежаног хода. Такође, неспорно је да одељење које похађа малолетна Г. С. не мења учионицу, док остала одељења од 5. до 8. разреда имају организовану кабинетску наставу, као и да постоји обавеза за све ученике да и за време малих одмора морају да изађу из учионица/кабинета, због чега ученица Г. С. остаје сама или само са редарима у учионици.
  • Увидом у мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику број IV-04-553-5-156/2015 од 27. августа 2015. године, утврђено је да је комисија дала мишљење да је ученици Г.С. неопходно обезбедити личног пратиоца, као и да Г. С. настави редовно школовање и да се настава, по могућству, одвија у једној учионици.
  • Увидом у прилоге притужбе и изјашњења, утврђено је да је ученица Г. С. била жртва вршњачког насиља у петом разреду у току школске 2015/2016. године и да је школа проценила да је у питању други ниво социјалног насиља, а потом је процењено да је у питању трећи ниво социјалног насиља због чега је школа 29. фебруара 2016. године поднела пријаву Министарству унутрашњих послова. Даље је утврђено да су ученице које су вршиле насиље кажњене укором разредне старешине и опоменом разредне старешине у фебруару 2016. године.
  • Увидом у допис Школске управе Сомбор број 905-424-614-137/2016-15 од 16. маја 2016. године, утврђено је да је просветна саветница К.Л, координаторка за инклузивно образовање Школске управе Сомбор, извршила два стручно-педагошка надзора у ОШ „И.“ у С, 9. марта и 25. априла 2016. године, као и да је 21. марта 2016. године обавила разговор и са мајком ученице Г. С. Наведено је да је мајка дала разложно објашњење да се за Г. С. не ангажује лични пратилац, као и да је договорено да Г.С. излази из учионице у време трајања часа без пратње ученика из одељења, да мајка преузима на себе одговорност за мало вероватне повреде Г. С. у тим случајевима, да се ученици Г. С. омогући да на свим часовима, све време користи персонални рачунар, да се у одељењу утврде правила понашања која доносе ученици и којима би се подстакла и обезбедила другачија клима у одељењу. Поред тога, наведено је да је у извештају просветног саветника после првог стручно-педагошког надзора уочено је да су неки проблеми настали и због недовољне укључености родитеља у доношење одлука, те је школи саветовано да у процесу доношења одлука обезбеди партиципацију родитеља и на тај начин предупреди могућа незадовољства и неразумевања. Даље је наведено да је школа сачинила нацрт исцрпног истраживања о томе колико је школа инклузивна и просветна саветница је проценила да је конципиран свеобухватно, стручно, уз уважавање и законских обавеза школе и препоручене литературе, као и да истраживање треба да послужи школи за унапређивање квалитета свих докумената за школску 2016/2017. годину. Такође, наведено је да је у току другог стручно-педагошког надзора утврђено да су учињени пропусти у организовању и реализовању такмичења из информатике, да припрема није текла уобичајеним током, а да ученици нису имали усмено обавештење о начину припреме и времену пријављивања за такмичење. У складу са утврђеним, препоручено је да директор упозна наставничко веће и орган управљања школе са извештајем о стручно-педагошком надзору, и обавештен је руководилац Школске управе Сомбор.
  • Увидом у записник просветне инспекције града С. о контролном инспекцијском надзору ОШ „И.“ у С. број IV-04-614-39/2016 од 10. октобра 2016. године, утврђено је да је просветна инспекторка извршила теренски контролни надзор по представци Ђ. А, мајке ученице у вези са вршњачким насиљем. Надзор је извршен 6. октобра 2016. године у ОШ „И.“ у С, док је предмет инспекцијског надзора била провера даљег поступања школе након што је утврђено вршњачко насиље у 5.3 одељењу и организација такмичења из предмета информатика и рачунарство. Просветна инспекторка је утврдила следеће чињенично стање: 1. школа је утврдила да је постојало вршњачко насиље и вршиоце насиља; 2. за ученике за које је утврђена учињена повреда забране није спроведен васпитно-дисциплински поступак; 3. ученицима који су вршили насиље изречене су васпитне мере; 4. са ученицима који су вршили повреду правила понашања, и са целим одељењем организован је појачан васпитни рад; 5. у циљу спречавања поновљеног сукоба и даље се наставља са превентивним активностима и 6. из предмета Информатика и рачунарство није прописан школски ниво такмичења. Такође, утврђено је да је директору наложено да се убудуће придржава одредби члана 115. ЗОСОВ, које се односе на васпитно и васпитно дисциплинске мере заштите ученика, као и да, убудуће, предметни наставници обавесте све ученике о могућности учешћа на такмичењу.
  • Увидом у обавештење Секретаријата за друштвене делатности града С, Просветна инспекција број IV-04-614-39/2016 од 26. јуна 2017. године, утврђено је да је 19. јуна 2017. године извршен инспекцијски надзор ОШ „И.“ у С. Да је у току инспекцијског надзора извршен увид у записнике о ванредном инспекцијском надзору од 6. априла и 23. маја 2016. године, записник о контролном инспекцијском надзору од 10. октобра 2016. године, дневнике образовно-васпитног рада 6.3 и 6.1 одељења, евиденцију психолога и педагога школе, као и обављен разговори са директором, психологом, педагогом и одељенском старешином. Инспекцијски надзор је, између осталог утврдио: да је психолог, по сазнању да су ученици одељења 5.3 незадовољни што немају кабинетску наставу и да за то окривљују Г. С. обавила разговор са Г. С; да је 28. октобра 2015. године одржала радионицу у 5.3 одељењу „У туђој кожи“ као превентивну активност; да је, након сазнања о порукама на мобилном телефону, о преписци преко Вибера, узимање телефона и читању порука, одељенска старешина одмах позвала родитеље ових ученица и да су ученице кажњене; да је Тим за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања (директор, одељенска старешина и психолог) проценили да је у питању трећи ниво социјалног насиља и да је школа поднела пријаву МУП-у и обавестила Школску управу у Сомбору. Даље је констатовано да се до краја 2015/2016. године није десила ни једна конфликтна ситуација и процењено је да је дошло до позитивне промене у понашању ученица које су вршиле насиље, због чега су, у складу са одредбама ЗОСОВ, поправљене оцене из владања, као и да се током школске 2016/2017. године, у шестом разреду, није десила ниједна конфликтна ситуација међу ученицима; да током 2016/2017. године појачан васпитни рад се није спроводио, али је у циљу превенције одржано три радионице: 12. октобра 2016. године „Како нас други виде“, 26. јануара 2017. године „Учесници у насилним ситуацијама“ и 8. марта 2017. године “Како препознати насиље и понашати се у насилним ситуацијама“.
  • Увидом у извештај о активностима школе „И.“ који су у вези са ученицом 5.3. одељења Г. С. а који су сачинили одељенска старешина К.Е. и Стручна служба школе психолог Н.Л. и педагог З.К. (извештај није датиран и потписан), утврђено је да је 14. октобра 2015. године мајка Г. С. обавестила психолога да је девојчица потиштена јер верује да њене другарице не желе да се друже са њом као пре; да је од 10. октобра 2015. године започела израда ИОП-а за ученицу за предмет ТИО. Даље је наведено да је 26. новембра 2015. године психолог школе пренела разредној старешини жељу Г. С. да са њом у учионици остаје више ученика зато што је усамљена, међутим да је разредна старешина изјавила да остала деца „једва чекају да изађу напоље, зато што су стално у једној учионици“. Наведено је да 2. децембра 2015. године директор изјавио да је „увео правило да ученици чекају наставника испред учионице у реду како не би повредили Г. С, зато што нагло улазе у учионицу када звони за крај одмора“.
  • Такође, утврђено је да је школа спровела низ активности у 5.3 одељењу: радионица „У туђој кожи“ 28. октобра 2015. године, обележавање међународног дана толеранције 16. новембра 2015. године; едукативна представа „Насиље нема оправдања“ 2. децембра 2015. године; радионица „Јачање кохезије групном кохезијом“ 25. јануара 2016. године чије је саставни део вежба самоконтроле и самодисциплине „Игра тишине“; радионица „Успостављање одељенских правила“ 18. фебруара 2016. године; да је Г. С. била чланица жирија на такмичењу „Ја имама таленат“ одржаног 14. марта 2016. године; састанак просветне саветнице К.Л. и мајке Г. С, „у циљу поновног успостављања поверења и сарадње школе и мајке ученице“ 21. марта 2016. године; радионица „Ненасилна комуникација“ 30. марта 2016. године; радионица „Сви поседујемо врлине“ 31. марта 2016. године; родитељски састанак са педагогом и психологом школе 6. априла 2016. године; групни разговор ученика 5. 3 одељења са психологом школе 14. априла 2016. године; радионица „Ширење гласина“ 20. априла 2016. године; представа „Кривац је тамо негде“ 25. маја 2016. године.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и антидискриминационе прописе.

Правни оквир

 

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[3].

 

  • Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[4], која у члану 28. прописује да дете, поред осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштање школе. Чланом 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања тако што је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем. Такође, одредбама члана 19. прописана је обавеза државе уговорнице да предузме одговарајуће законске, административне, социјалне и образовне мере за заштиту детета од свих облика физичког или менталног насиља, повређивања или злостављања, запостављања или немарног поступања, малтретирања или експлоатације, укључујући сексуално злостављање, док је под бригом родитеља, законских заступника или било које друге особе која се брине о детету.

 

  • Општим коментаром број 1. Комитета за права детета појашњен је члан 29. став 1. Конвенције, тако што је, између осталог, наведено да образовање треба да буде усмерено на дете, прилагођено детету и да омогућава његово или њено оснаживање. Образовање на које свако дете има право јесте оно које је осмишљено тако да развије код детета животне вештине, да ојача дететову способност да ужива читав низ људских права и да утиче на стварање културе прожете одговарајућим вредностима људских права. Комитет за права детета напомиње да наставни план мора да буде у директној вези са дететовим потребама, као и да потпуно узме у обзир дететове способности које се развијају. Наставне методе, стога, треба да се прилагоде различитим потребама различите деце. Образовање треба да тежи томе да обезбеди да свако дете савлада основне животне вештине и да ниједно дете не изађе из школе, а да није оспособљено за суочавање са изазовима са којима се може очекивати да ће се суочити у животу.

 

  • Устав Републике Србије[5] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[6]

 

  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 7. прописано је да посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забране дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Поред тога, чланом 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима.

 

  • Законом о основама система образовања и васпитања[8] прописано је једнако право и доступност образовања и васпитања за све, без дискриминације и издвајања по било ком основу, као и квалитетно и уравнотежено образовање и васпитање прилагођено узрасним и личним образовним потребама сваког. Одредбом члана 3. прописани су циљеви образовања и васпитања, међу којима је и развој способности комуницирања, дијалога, осећања солидарности, квалитетне и ефикасне сарадње са другима и способности за тимски рад и неговање другарства и пријатељства (тачка 12). Такође, одредбом члана 44. став 1. овог закона прописана је забрана дискриминације и одређено је да су у установи забрањене активности којима се угрожавају, омаловажавају, дискриминишу или издвајају лица, односно групе лица по основу: расне, националне, етничке, језичке, верске или полне припадности, физичких и психичких својстава, сметњи у развоју и инвалидитета, здравственог стања, узраста, социјалног и културног порекла, имовног стања, односно политичког опредељења и подстицање или неспречавање таквих активности, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.

 

  • Одредбама члана 2. Правилника о ближим критеријумима за препознавање облика дискриминације од стране запосленог, детета, ученика или трећег лица у установи образовања и васпитања[9], поред осталог прописано је да је Дискриминација и дискриминаторско поступање у образовању и васпитању (у даљем тексту: дискриминација) у смислу овог правилника, је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима у установи којом се неоправдано прави разлика или даје првенство, а нарочито она којом се: 1) ограничава или ускраћује право на предшколско, основно и средње образовање и васпитање под једнаким условима; отежава или онемогућава упис лица или групе лица у установу, услед њиховог личног својства; искључује лице или група лица из образовног система услед њиховог личног својства; отежава или ускраћује могућност праћења наставе и учешћа у другим образовним односно васпитним, активностима услед личног својства лица или групе лица; деца, односно ученици, запослени или трећа лица разврставају по њиховом личном својству; ускраћују или не предузимају мере подршке које су законом прописане, а по основу личног својства; на други начин неоправдано прави разлика или неједнако поступа са децом, ученицима или другим лицима која учествују у образовном и васпитном процесу. Док је чланом 17. овог правилника прописано да дискриминација у области поштовања правила понашања у установи постоји, ако се: 1) правила понашања у установи доносе без учешћа представника ученика, родитеља, односно старатеља и запослених, с обзиром на њихово лично својство; 2) правила селективно примењују или не важе једнако за све, односно када су деца, ученици односно група деце или ученика на основу њиховог личног својства чешће подвргнути санкцијама; 3) правилима понашања у установи толеришу неприхватљива понашања према лицима или групи лица на основу његовог личног својства; 4) на друге начине неоправдано прави разлика у поштовању правила понашања у установи, с обзиром на лично својство детета, односно ученика, родитеља, односно старатеља, запослених и трећих лица.

 

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

 

  • Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају је потребно утврдити да ли је Основна школа „И.“ у С. поступањем, односно, пропуштањем да поступи ставила ученицу Г. С. у неповољнији положај на основу њеног личног својства – здравственог стања.

 

  • Имајући у виду надлежност Повереника за заштиту равноправности да спроводи поступак по притужбама које се односе на акте дискриминације, предмет анализе у овом случају ограничен је на утврђивање постојања дискриминације ученице Г. С. и повреде одредаба Закона о забрани дискриминације, док евентуалне повреде неких других права нису у надлежности Повереника.

 

  • Међу странама је неспорно да је Г. С. ученица шестог разреда ОШ „И.“ у С, као и да је била изложена социјалном насиљу другог нивоа у првом полугодишту петог разреда, односно, да је постојала сумња да је ученица изложена трећем нивоу насиља. У складу са Правилником о поступању у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање[10], социјално насиље другог и трећег нивоа представља сплеткарење, ускраћивање пажње од стране групе (игнорисање), неукључивање, неприхватање, манипулисање и искоришћавање, односно, претње, изолација, малтретирање групе према појединцу или групи, организовање затворених група (кланова) које имају за последицу повређивање других. Такође, неспорно је да је вршњачком насиљу претходило незадовољство ученика одељења 5.3 због неорганизовање кабинетске наставе због здравственог стања ученице Г. С.

 

  • Имајући у виду наводе притужбе и изјашњења, као и доказа који су достављени, а пре свега да је у октобру 2015. године стручна служба школе имала сазнање да се Г. С. осећа потиштено јер верује да њене другарице неће да се друже са њом као пре, као и да су знали да ученици 5.3 одељења окривљују ученицу Г. С. што немају кабинетску наставу, школа је у складу са чланом 44. Закона о основама система образовања и васпитања била у обавези да предузме активности којима би се спречила дискриминација и социјално искључивање ученице. Школа је била дужна да још тада започне интензиван и континуирани рад са ученицима на подизању степена толеранције и прихватања различитости јер је могла претпоставити да постоји ризик од дискриминације, насиља, злостављања и искључивања малолетне Г.С. Школа је доставиле доказе да је предузела одређене активности у правцу развоја толеранције и осетљивости ученика, односно јачања малолетне Г. С, међутим предузете активности нису биле довољне да спрече вршњачко насиље социјалног типа. С обзиром да је у фебруару 2016. године Тим за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања проценио да је ученица Г. С. изложена социјалном вршњачком насиљу, очигледно да је школа пропустила да на адекватан начин предузме превентивне активности које су прописане Протоколом о поступању у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, као што је подизање нивоа свести и осетљивости ученика за препознавање насиља, злостављања и занемаривања, неговање атмосфере сарадње и толеранције у којој се не толерише сплеткарење, подсмевање, искључивање других, а поготово насиље, злостављање и занемаривање. Малолетна Г. С. је у фебруару 2016. године добила поруку од ученице из свог одељења да не дође у школу, а такође је откривено и постојање Вибер групе коју су оформили ученици и на којој се заговара избацивање Г. С. из школе. Повереник за заштиту равноправности посебно наглашава да иако су у овом конкретном случају акт насиља извршили ученици, несумњиво је постојање одговорности школе, подсећајући на одредбе члана 44. Закона о основама система образовања и васпитања, као и садржину Протокола о поступању у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање којима је прописано да је школа обавезна да предузме активности којима би се спречила дискриминација и социјално искључивање ученице и којима је прописана дужност школе да обезбеди услове за сигурно и подстицајно одрастање и развој детета и ученика, заштиту од свих облика насиља, злостављања и занемаривања и социјалну реинтеграцију детета и ученика које је извршило, односно било изложено насиљу, злостављању или занемаривању. Из свега наведеног може се закључити да школа није благовремено предузела одговарајуће мере којима би спречила дискриминацију, што је помогло да се дискриминаторан став ученика/ца према ученици Г. С. и њеном здравственом стању одржи и да дође до вршњачког насиља.

 

  • Европски суд за људска права у својој пракси указује на обавезу државе уговорнице да предузме адекватне и учинковите мере заштите у случајевима насиља и дискриминације, односно радње које пружају практичну и делотворну заштиту права појединаца. Држава уговорница се не може ослободити одговорности због повреде права подносиоца представке доказивањем да је предузимала неке радње и мере заштите. Суд је оценио да је неопходно да предузете радње буду „одговарајуће“. Тако на пример у пресуди Милановић против Србије[11] суд је утврдио да органи државе „нису предузели оправдане и делотворне кораке да спрече да се злостављање подносиоца представке понови, упркос чињеници да је сталан ризик од тога био реалан, непосредан и предвидив“. Овом пресудом суд је проширио садржај појма „одговарајуће мере“ које државни орган мора да предузме у смислу својих обавеза, а како би заштитили права појединаца.

 

  • Повереник за заштиту равноправности посебно је анализирао наводе притужбе да сви ученици морају да излазе из учионице и на малим одморима, због чега Г. С. остаје сама у учионици. У допуни изјашњења директора наведено је да формално посебна одлука о изласку ученика из одељења не постоји. Наведено је да је у питању правило које важи за све ученике другог циклуса којима је организована кабинетска настава, као и да је „усмено договорено“ да се сви ученици (осим редара) одељења које похађа Г. С. придржавају правила које важи за све, односно да напусте учионицу по завршетку часа и испред сачекају предметног наставника. Повереник за заштиту равноправности је анализирао и одлуку да сви ученици морају да излазе из учионица и за време малих одмора са аспекта примене антидискиминаторних одредаба. Посредна дискриминација постоји ако се лице, због његовог личног својства, ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забране дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.

 

  • Повереник за заштиту равноправности указује да правила која школа доноси, а која се односе на безбедност ученика морају да буду, пре свега у најбољем интересу детета. У конкретном случају правила која се доносе ради безбедности Г. С. морају да поштују особености њеног здравственог стања. Међутим, приликом доношења правила, руководство школе мора бити посебно опрезно јер правила која су наизглед једнака за све, могу довести поједине ученике у посебно неповољнији положај због неког њиховог личног својства. С обзиром да је ученица Г. С. била изложена социјалном насиљу вршњака, примена правила да сви ученици морају да изађу из учионице и за време малих одмора, произвела би код ње последице које би додатно утицале на њену искључености из заједнице вршњака. Примена оваквог правила ученицу физички измешта од вршњака, поново је социјално искључује и изопштава и увећава негативне последице болести са којом ученица живи. Повереник указује и на наводе просветне саветнице координаторке за инклузивно образовање Школске управе Сомбор, да је уочено да су „неки проблеми настали и због недовољне укључености родитеља у доношење одлука“, те је школи саветовано да у процесу доношења одлука обезбеди партиципацију родитеља и на тај начин предупреди могуће неразумевање и незадовољство. У складу са тим, консултовање са мајком Г. С, као и са самом Г. С, у изради правила која се непосредно или посредно односе на Г. С. допринело би стварању правила чија примена не изазива неповољне последице за њу. С тим у вези из изведених доказа констатује се да је 26. новембра 2015. године ученица Г. С, пре одређивања ове мере, психолошкињи изразила жељу да са њом у учионици остаје више ученика зато што је усамљена, а да је школа спорно правило увела већ 2. децембра 2015. године.

 

  • У складу са дефиницијом посредне дискриминације, у конкретном случају постоји неутрално правило понашања које је једнако за све ученике/це ОШ „И.“ у С, а које има значајно негативан утицај на ученицу Г. С. због њеног здравственог стања и несразмерно неповољно погађа ученицу Г. С. у односу на све остале ученике и ученице ове школе. Из тих разлога, Повереник за заштиту равноправности је става да је ОШ „И.“ у С. увођењем правила да сва деца морају да изађу у ходник школе и за време малих одмора, дискриминише ученица Г. С. на основу њеног здравственог стања.

 

  • Повереник за заштиту равноправности анализирао је и наводе притужбе који се односе на то да је директор, ранијих година организовао такмичење из Информатике и да је Г. С. изразила жељу да учествује у такмичењу из Информатике у петом разреду, међутим, да је директор информацију о датуму одржавања такмичења ускратио Г. С. и осталим ученицима петих разреда, осим својој ћерки, као и наводе који се односе на такмичење „Битка за знање“, где се Г.С. одговорношћу школе дисквалификована са овог такмичења иако је била најуспешнија. С тим у вези, Повереник истиче да би један акт био акт дискриминације потребно је да је такав акт заснован на неком личном својству, као и да постоји узрочно-последична веза између учињеног акта и личног својства лица које сматра да је дискриминисано. На основу изведених доказа Повереник констатује да је у овом случају директор школе једнако поступио, односно пропустио да поступи, према свим ученицима те да није учињено вероватним да је његово поступање засновано на неком личном својству ученице Г.С. Међутим то не искључује могућност да је у поступцима на који се подноситељка притужбе жали било неких других повреда права које нису у надлежности овог државног органа, што је и утврђено у поступцима који су вођени по овим питањима.

 

  • Повереник је анализирао и наводе притужбе да је мајка „лично изложена радњама које имају обележје дискриминације“ јер мајка сматра да је директор пријавио центру за социјални рад да изврши надзор над вршењем родитељског права, јер је опозициона одборница у Скупштини града С. и једна је од оснивача Покрета слободних грађана, док директор има подршку обе владајуће партије у С. У наводима притужбе, као ни у прилозима уз притужбу, подноситељка притужбе није доставила доказе којима би учинила вероватним да је поступање директора школе условљено њеним политичким убеђењем или неким другим личним својством.

 

  • Повереник је разматрао и наводе из изјашњења директора школе да је проналазак личног пратиоца искључиво обавеза родитеља ученице. Ангажовање пратиоца за личну помоћ ученику ради лакшег функционисања представља непосредну додатну подршку која захтева додатна финансијска средства која обезбеђује локална самоуправа. Као услуга социјалне заштите персонална асистенција је предвиђена Законом о социјалној заштити[12] и прецизније регулисана Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите[13]. Сврха ове услуге је пружање одговарајуће индивидуалне практичне подршке која је особи са потешкоћама неопходна за задовољење личних потреба и укључивање у образовне, радне и друштвене активности у заједници, ради успостављања што већег нивоа самосталности. Усмерена је ка одржавању и унапређењу квалитета живота особе са потешкоћама. Наиме, лични пратилац представља меру подршке детету ради лакшег функционисања и комуникације са другима током остваривања васпитно-образовног рада у предшколској установи или образовно-васпитног рада у школи, током целодневне наставе или продуженог боравка, ваннаставних активности, извођења наставе у природи, излета, екскурзија, одмора и слично. Важно је нагласити да овај додатни вид подршке детету и ученику спада у услуге из домена социјалне заштите, те је стога обавеза јединице локалне самоуправе да успостави и обезбеди пружање услуге личног пратиоца свој деци којој је ова услуга неопходна. Обавеза њеног обезбеђивања није у искључивој надлежности родитеља, као што је наведено у изјашњењу, већ је то обавеза локалне самоуправе, да подржи ученика у превазилажењу баријера које могу ометати његово пуно и ефикасно учешће у друштву на једнакој основи са другима.

 

  • На крају, Повереник за заштиту равноправности истиче да све особе које су укључене у образовање, васпитање и пружање подршке ученици Г. С. треба заједнички да раде на изградњи узајамног поверења и сарадње, како би се осигурало пријатељско окружење у којем би се потребе ученице Г. С. боље разумеле и уважавале. Како се у конкретном случају ради о детету посебно осетљивом због свог здравственог стања, надлежни школски органи су дужни да уложе додатне напоре у циљу ефикасне и благовремене заштите најбољег интереса детета.

 

  • У складу са свим наведеним, Повереник за заштиту равноправности констатује да је ОШ „И.“ у С, пропуштањем да предузме адекватне мере заштите и реаговања на насиље дискриминисала ученицу Г. С. на основу здравственог стања, као и да је доношењем одлуке да сви ученици морају изаћи у ходник и за време малих одмора, ставили Г. С. у неповољнији положај у односу на друге ученике/це школе на основу њеног здравственог стања.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

Пропуштањем да предузме одговарајуће и ефикасне мере заштите малолетне Г.С, као и увођењем правила да сви ученици морају да изађу у ходник школе и за време малих одмора, ОШ „И.” у С. повредила је одредбе члана 7, а у вези члана 19. и 27. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности, препоручује Основној школи „И.” у С. да:

5.1. Измени одлуку да сви ученици морају да изађу у ходник и за време малих одмора тако да примена правила не подржава социјално искључивање ученице Г.С. од осталих ученика њеног одељења и школе.

5.2. Предузме мере и активности на подстицању толеранције, подизању знања, разумевања дискриминације и заштите од дискриминације ученика и запослених у установи, како би спречили дискриминацију и вршњачко насиље.

5.3. Убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности не крши законске прописе о забрани дискриминације.

 

Потребно је да ОШ „И.” у С. обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ОШ „И.” у С. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[3] Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 33.

[4] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[5] „Службени гласник РС”, број 98/06

[6] члан 21. Устава Републике Србије

[7] члан 2.

[8] „Службени гласник РС”, бр, 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење и 68/15

[9] „Службени гласник РС”, број 22/16

[10] „Службени гласник РС“, број 30/10

[11] Представка број 44614/07, пресуда од 14. децембра 2010. године

[12] „Службени гласник РС“, број 24/11, члан 40.

[13] „Службени гласник РС“, број 42/13

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon Притужбa Ђ.A. прoтив oснoвнe шкoлe И збoг дискриминaциje пo oснoву здрaвствeнoг стaњa у oблaсти oбрaзoвaњaDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-dj-a-protiv-osnovne-skole-i-zbog-diskriminacije-po-osnovu-zdravstvenog-stanja-u-oblasti-obrazovanja">
back to top