Притужбa A. Ж. J. прoтив СO Сeнтa збoг дискриминaциje нa oснoву пoлa у пoступку oргaнa влaсти

  1. 07-00-360/2016-02 датум: 3.10. 2016.

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Анико Жирош Јанкелић из Сенте против Скупштине општине Сента. У притужби је наведено да је Скупштина општине Сента изабрала председника општине, заменика председника општине и чланове општинског већа, као и да у састав извршног органа власти није изабрана ниједна особа женског пола. У изјашњењу председнице Скупштине општине Сента наведено је да Закон о равноправности полова не прописује изричито да у органима извршне власти општине треба да буде задовољен принцип равноправности полова, а који је задовољен у саставу Скупштине општине Сента. У току поступка је утврђено да је одредбама члана 37. став 2. Закона о равноправности полова прописано да се равноправност полова обезбеђује приликом кандидовања за изборе на све функције и именовања у органе јавне власти, финансијске и друге институције. Скупштина општине Сента није доказала да је у поступку избора чланова извршних органа општине (председник и заменик председника општине и чланови општинског већа) поштовала начело равноправности полова и омогућила кандидатима оба пола да учествују у избору за носиоце функције извршне власти. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је Скупштина општине Сента у поступку избора председника, заменика председника и чланова општинског већа извршила дискриминацију жена на основу пола и прекршила одредбе Закона о равноправности полова и Закона о забрани дискриминације. Скупштини општине Сента препоручено је да отклони последице дискриминаторног поступања у поступку избора чланова извршних органа општине и обезбеди равноправност полова и остваривање једнаких могућности, да у оквиру својих надлежности и послова везаних за равноправност полова подстиче равноправност полова, као и да убудуће води рачуна да у оквиру обављања послова из своје надлежности не крши антидискриминационе прописе.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА

 

  • Повереници за заштиту равноправности притужбом се 4. јула и допуном притужбе 12. јула 2016. године обратила Аника Жирош Јанкелић, председница Одборничке групе Демократске странке, Мађарског покрета и Грађанског савеза Мађара, против Скупштине општине Сента због повреде Закона о равноправности полова.
  • У притужби је наведено:
  • да је на седници одржаној 22. јуна 2016. године Скупштина општина Сента изабрала председника општине, заменика председника општине и чланове Општинског већа;
  • да је председница Скупштине општине предложила Рудолфа Цегледиа за председника општине;
  • да је Рудолф Цегледи, као кандидат за председника општине предложио за заменика председника општине – Иштвана Ђериа, а да су за чланове Општинског већа предложени следећи кандидати: Виктор Варга, Чонгор Леринц, Андраш Кошицки, Атила Перпауер и Данило Попов;
  • да су представници опозиционих одборничких група у току дискусије скренули пажњу предлагачу на кршење Закона о равноправности полова који у члану 37. став 2. указује на равноправан избор мушкараца и жена у органе јавне власти;
  • да сматрају да је Општинско веће орган јавне власти и да се приликом избора чланова општинског већа треба поштовати Закон о равноправности полова;
  • да је одлука о избору објављена у Службеном листу Општине Сента, бр. 11 од 1. јула 2016. године.
    • У прилогу притужбе достављена су следећа документа: 1) сагласност Одборничке групе Мађарског покрета – ДЗВМ у СО Сента и Одборничке групе Грађанског савеза Мађара у СО Сента да Аника Жирош Јанкелић, председница Одборничке групе Демократске странке у СО Сента поднесе притужбу против Скупштине општине Сента; 2) решење Скупштине општине Сента о избору председника, заменика председника и чланова Општинског већа општине Сента број: 020-46/2016-И од 22. јуна 2016. године
    • Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Татјане Бало, председнице Скупштине општине Сента.
    • У изјашњењу Татјане Бало, председнице Скупштине општине Сента, између осталог, наведено је:
  • да члан 37. став 2. Закона о равноправности полова не прописује искључиво да у општинском већу, односно извршној власти у локалној самоуправи, буде задовољен принцип равноправности; да одредба говори о кандидовању и именовању у органима јавне власти, финансијских и других организација;
  • да је основни принцип равноправности у стварању једнаких могућности остваривања права и обавеза; да се члан 2. Закона о равноправности полова односи на „праћење остваривања равноправности у свим областима друштвеног живота“.
  • да притужба није основана јер се не може, нити то закон прописује, утврђивати тачан број или просек само код једног органа, већ укупно у свим органима локалне самоуправе;
  • да је у Скупштини општине Сента у потпуности задовољен принцип равноправности полова, јер је председница Скупштине општине жена, две жене су председнице одборничких група, а једна од њих је и председница одборничке групе из владајуће коалиције; да исто важи и за стална радна тела скупштине;
  • да је тачно да у Општинском већу општине Сента нема жена, али да општинско веће, у складу са овлашћењима из Закона о локалној самоуправи, „углавном предлаже“ одлуке док је Скупштина највиши орган који доноси одлуке, те се „ни у том сегменту не може тумачити губитак права на одлучивање“;
  • да су начелница и заменица начелнице општинске управе у Сенти жене, као и већи број запослених у општинској управи;
  • да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у фебруару 2014. године, у истраживању „Програма за имплементацију приоритета Националног акционог плана за побољшање положаја жена и унапређивања родне равноправности“ истакао општину Сента као пример поштовања, једнакости и родне равноправности;
  • да је исто министарство у студији „Жене и одлучивање на локалном нивоу са предлогом за праћење“ у априлу 2012. године навело општину Сента као пример добре праксе;
  • да све ово указује да у општини Сента, ни у претходном периоду ни сада, нема родне дискриминације и постоје сви услови који доприносе једнаком учешћу жена у свим областима друштвено-политичког живота у општини Сента;
  • да нема кршења Закона о равноправности полова, али има места за прецизније и конкретније усвајање локалних аката који би одредили тачан број учешћа жена по свим органима јавне власти;
  • да је подноситељка притужбе погрешно означила лице, односно орган који је својим радњама могао довести до повреде прописа. Наиме, Закон о локалној самоуправи прописује поступак избора чланова општинског већа, односно, да чланове општинског већа предлаже кандидат за председника општине. Председница Скупштине општине је потписала решење о именовању чланова Општинског већа, јер је скупштинска већина прихватила предлог, а председница Скупштине општине је такву одлуку верификовала.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

 

Увидом у Решење СО Сента о избору  председника, заменика председника и чланова Општинског већа општине Сента број 020-46/2016-И од 22. јуна 2016. године утврђено је да су на седници одржаној 22. јуна 2016. године изабрани: за председника општине Рудолф Цегледи, за заменика председника општине Иштван Ђери, а за чланове општинског већа: Виктор Варга, Андраш Кошицки, Чонгор Леринц, Атила Парпауер и Данило Попов. Из образложења решења је утврђено да је председница Скупштине општине Сента 22. јуна 2016. године доставила Скупштини општине предлог кандидата за председника општине – Рудолфа Цегледиа, као и да је кандидат за председника општине предложио заменика председника општине. У образложењу је даље наведено да је Рудолф Цегледи предложио кандидате за чланове општинског већа.

 

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

 

  • Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и антидискриминационе и друге прописе.

 

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]
  • Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Конвенцијом о политичким правима жена[3] у одредбама чл. 1. – 3. прописано да жене имају право да гласају на свим изборима под једнаким условима са мушкарцима, да буду биране у сва јавно изабрана тела, установљена на основу националних закона без икакве дискриминације, под једнаким условима са мушкарцима, као и да има право да буде на јавним дужностима и да врши све јавне функције установљене на основу националних закона без икакве дискриминације, под једнаким условима са мушкарцима.
  • Одредбама члана 7. Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације жена[4] прописано је да је држава дужна да предузме све подесне мере за отклањање дискриминације жена у политичком и јавном животу земље. Посебно су дужне да обезбеде, под једнаким условима као и мушкарцима, право жена да гласају на свим изборима и јавним референдумима и да буду биране у сва тела која се бирају путем јавних избора, да учествују у креирању и спровођењу владине политике и заузимају руководеће положаје и обављају све јавне функције на свим нивоима власти, као и да учествују у раду невладиних организација и удруживања која се баве јавним и политичким животом земље.
  • У Пекиншкој декларацији и платформи деловања[5] у делу „Жене на власти и у одлучивању“ наведено је да је равноправно учешће жена у доношењу одлука предуслов да би се интереси жена узели у обзир. Жене у политици и на позицијама одлучивања у владама и законодавним телима дају допринос редефинисању политичких приоритета, стављајући на дневни ред нове ставке које одражавају специфичне проблеме, вредности и искуства жена и нуде нове перспективе у вези с главним политичким питањима. Без активног учешћа жена и укључивања женске перспективе у све нивое одлучивања не могу се постићи циљеви равноправности, развоја и мира. Неформалне мреже и обрасци доношења одлука на нивоу локалне заједнице који одражавају доминантни мушки етос ограничавају способност жена да равноправно учествују у политичком, економском и друштвеном животу.
  • Препоруком Одбора министара Савета Европе РЕЦ (2003)3 државама чланицама о уравнотеженој партиципацији жена и мушкараца у политичком и јавном одлучивању[6] препоручен је низ мера за постизање уравнотеженог учешћа жена и мушкараца у политичком и јавном одлучивању. Да би се остварила уравнотежена партиципација жена и мушкараца заступљеност, било жена или мушкараца, не сме пасти испод 40% у било ком телу које одлучује о политичком или јавном животу. Између осталог, државама је препоручено да подстичу уравнотежену заступљеност жена и мушкараца и јавно признају да равноправна подела одлучивања између жена и мушкараца различитог порекла и старости јача и обогаћује демократију, штити и промовише једнака грађанска и политичка права жена и мушкараца укључујући и кандидовање за политичке положаје.
  • Устав Републике Србије[7], у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбама члана 15. Устава прописано је да држава гарантује равноправност жена и мушкараца и развија политика једнаких могућности.
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, одредбама члана 20. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
  • Одредбама члана 37. став 2. Закона о равноправности полова[8] прописано је да се равноправност полова обезбеђује приликом кандидовања за изборе на све функције и именовања у органе јавне власти, финансијске и друге институције. Такође, одредбама члана 39. став 1. прописана је обавеза органа јединице локалне самоуправе да, у оквиру своје надлежности, обезбеђују равноправност полова и остваривање једнаких могућности.
  • Одлуком о равноправности полова општине Сента[9] прописано је да се принцип равноправности полова обезбеђује приликом кандидовања за изборе на функције и именовања у органе јавне власти, у складу са законом[10]. Одредбама члана 6. ове одлуке прописано је да органи општине Сента у оквиру својих надлежности обезбеђују, подстичу и унапређују равноправност полова и остваривање једнаких могућности.
  • Стратегијом превенције и заштите од дискриминације[11] прописано је као посебан циљ, између осталог и да се обезбеди равноправно учешће жена у креирању и спровођењу владине политике, као и да се створе могућности да жене као и мушкарци заузму јавне положаје и обављају јавне дужности на свим нивоима власти.
  • Национална стратегија за побољшање положаја жена и унапређење родне равноправности[12] као посебан циљ до 2015. године прописује остваривање права жена да равномерно са мушкарцима учествују у одлучивању. Као појединачни циљеви стратегије, између осталог, прописани су и повећање учешћа жена у представничким телима на свим нивоима и повећање учешћа жена у органима власти, на руководећим местима, у државној управи и јавним службама.

 

Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа

 

  • Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је Скупштина општине Сента прекршила одредбе Закона о равноправности полова приликом избора председника општине, заменика председника општине и чланова Општинског већа општине Сента у чијем су саставу само мушкарци, чиме је извршила дискриминацију жена на основу пола.
  • Да би се одговорило на питање да ли је у конкретном случају поступање Скупштине општине Сента било дискриминаторно, од значаја је и правилна примена правила о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да је учињен акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, лежи на Скупштини општине Сента.

Неспорно је да је Скупштина општине Сента на седници одржаној 22. јуна 2016. године изабрала председника и заменика председника општине и чланове општинског већа, као и да су сви изабрани особе мушког пола. Кандидат за председника општине, Рудолф Ценгледи, предложио је заменика председника општине, Иштвана Ђерија, и чланове општинског већа: Виктор Варга, Андраш Кошицки, Чонгор Леринц, Атила Перпауер и Данило Попов. Повереница за заштиту равноправности указује да наводи из притужбе и докази које је подноситељка доставила пружају довољно основа за закључак да је учинила вероватним акт дискриминације. Имајући то у виду, на основу одредбе члана 45. става 2. Закона о забрани дискриминације, терет доказивања да у конкретном случају није дошло до повреде начела једнакости, сноси орган против кога је поднета притужба.

  • Законом о равноправности полова прописано је да се равноправност полова обезбеђује приликом кандидовања за изборе на све функције и именовања у органе јавне власти, финансијске и друге институције[13]. Оваквим решењем равноправност полова везана је за фазу кандидовања, чиме није пружена никаква гаранција да ће се и приликом самог избора, односно именовања, водити рачуна о равноправности полова. Закон, на жалост, не предвиђа никакве посебне мере којима се подстиче заступљеност мање заступљеног пола у овој области и ограничава обавезу органа јавне власти, у конкретном случају јединице локалне самоуправе, на обезбеђивање равноправног учешћа у фази кандидовања. У свом изјашњењу председница Скупштине општине Сента није навела да ли је у поступку избора председника општине, заменика општине и чланова општинског већа било других кандидата и кандидаткиња осим изабраних. Такође није достављен ни записник са седнице Скупштине општине Сента одржане 22. јуна 2016. године на којој су изабрани председник општине, заменик председника општине и чланови општинског већа, а из којег би било могуће видети да ли је у фази кандидовања било испоштовано начело равноправне заступљености оба пола. С обзиром на наведено, Повереница за заштиту равноправности је става да Скупштина општина Сента није доказала да је у поступку избора председника општине, заменика општине и чланова општинског већа поштовала начело равноправности полова и омогућила кандидатима оба пола да учествују у избору за носиоце функција извршне власти локалне самоуправе.
  • Повереница за заштиту равноправности је анализирала наводе председнице Скупштине општине Сента да је подноситељка притужбе погрешно означила лице односно орган који је својом радњом могао да повреди прописе. У изјашњењу је наведено да је Законом о локалној самоуправи[14] прописан поступак избора чланова општинског већа и да је чланове општинског већа предложио кандидат за председника општине, док је председница Скупштине општине верификовала одлуку коју је изгласала Скупштина општине Сента. Иако је законом прописано да кандидат за председника општине предлаже кандидате за општинско веће, Скупштина општине као највиши орган власти у јединици локалне самоуправе, доноси коначну одлуку. Скупштина општине не може донети одлуке које су у супротности са Уставом, ратификованим међународним прописима и домаћим прописима. Такође, одредбама члана 45. став 3. Закона о локалној самоуправи прописано је да када одлучује о избору председника општине, скупштина општине истовремено одлучује о избору заменика председника општине и чланова општинског већа, из чега следи да су при гласању за кандидата за председника општине, одборницима познати и кандидати за чланове/це општинског већа. Кандидата за председника општине предлаже председник скупштине општине, што у конкретном случају значи да је председница Скупштине општине Сента предложила Рудолфа Цегледиа за председника општине. С обзиром на наведено, Скупштина општина Сенте не може одговорност за непоштовање одредби Закона о равноправности полова пребацити на кандидата за председника општине који је предложио кандидате за чланове општинског већа. Околност да предлог који је дао Рудолф Цегледи није у складу са међународним и домаћим прописима и начелом равноправности пола, не обавезује Скупштину општине Сента да усвоји такав предлог. Напротив, скупштина општине има законску обавезу да, у оквиру своје надлежности, обезбеђује равноправност полова и остваривање једнаких могућности.
  • Повереница напомиње да Закон о равноправности полова уређује стварање једнаких могућности остваривања права и обавеза и предузимање посебних мера за спречавање и отклањање дискриминације засноване на полу и роду[15]. Политика једнаких могућности претпоставља предузимање активности (прописи, мере, политике, конкретне активности) које су усмерене на стварање социјалног амбијента у коме ће и жене и мушкарци моћи у пракси ефективно да уживају сва права и слободе без било ког вида дискриминације. Ово пре свега подразумева могућност равноправног учешћа жена и мушкараца у свим областима јавног и приватног сектора, као и општу обавезу поштовања равноправности полова, која је начелно утврђена као законска обавеза[16]. Део Закона који је посвећен области политичког и јавног живота регулише најпре равноправно учешће припадника оба пола у политичком деловању. Поред тога, Закон о равноправности полова прописује и обавезу органа јавне власти да прате остваривање равноправности жена и мушкараца у свим областима друштвеног живота[17]. У складу са тим, локална самоуправа нема само обавезу да прати остваривање равноправности жена и мушкараца, већ и да предузима конкретне мере и активности у оквиру своје надлежности којим доприноси остваривању равноправности жена и мушкараца. Одредбама члана 39. овог закона прописана је обавеза органа јединица локалне самоуправе да, у оквиру своје надлежности, обезбеђују равноправности полова и остваривање једнаких могућности, да подстичу и унапређују равноправност полова, као и да организују стално радно тело или запосленог за родну равноправност и обављање послова остваривања једнаких могућности.
  • Потреба за законом који регулише равноправност полова постоји јер је у нашем друштву још увек изражена дискриминација жена које су у различитим сферама у неповољном или неједнаком положају у односу на мушкарце. Циљ оваквог закона јесте покушај да се поправи постојећа ситуација и промене дубоко укорењени ставови и предрасуде о положају и улози жене у друштву. Примену овог закона посебно отежава околност да они који треба да прилагоде своје понашање законским нормама често нису вољни да то учине, односно да доминантне друштвене групе пружају отпор променама које угрожавају њихове позиције[18].
  • Законом о локалној самоуправи прописана је надлежност општинског већа да као извршни орган општине: предлаже статут, буџет и друге одлуке и акте које доноси скупштина; непосредно извршава и стара се о извршавању одлука и других аката скупштине; доноси одлуку о привременом финансирању у случају да скупштина општине не донесе буџет пре почетка фискалне године; врши надзор над радом општинске управе, поништава или укида акте општинске управе који нису у сагласности са законом, статутом и другим општим актом или одлуком које доноси скупштина општине; решава у управном поступку у другом степену о правима и обавезама грађана, предузећа и установа и других организација у управним стварима из надлежности општине; стара се о извршавању поверених надлежности из оквира права и дужности Републике, односно аутономне покрајине и поставља и разрешава начелника општинске управе, односно нечелника управа за поједине области[19]. Из наведеног произлази да су надлежности општинског већа много шира од тога да „углавном предлаже“ како је наведено у изјашњењу председнице Скупштине општине. Предлагање статута, буџета и других одлука и аката које доноси скупштина је надлежност којом општинско веће утиче на политику коју спроводи локална самоуправа. Општинско веће као извршни орган локалне самоуправе предлаже, али и спроводи политику локалне самоуправе. Учествовањем у извршној власти жене дају допринос дефинисању и редефинисању политичких приоритета и дају нову перспективу питањима о којим извршни орган решава. Тек када у доношењу одлука буду подједнако учествовали и жене и мушкарци, друштво ће моћи да се окарактерише као демократско.
  • Повереница за заштиту равноправности истиче да је похвално што Скупштина општине Сента има 34% одборница (десет жена у односу на 19 мушкараца), као и што је жена председница Скупштине општине Сента и што су на челу неких одборничких група председнице. Међутим, чињеница да је у Општинској управи Сента запослено више жена него мушкараца, као и да су жене начелница и заменица начелнице општинске управе, само потврђује статистички податак да су жене више запослене на извршилачким пословима који захтевају искуство и стручност. Такође, чињеница да у извршним органима општине Сента нема жена потврђује податак да је мало жена на позицијама моћи где се одређују политике и доносе одлуке о политици локалне самоуправе. Према подацима Сталне конференције градова и општина[20], на основу података које су доставиле општине и градови које у попуниле упитнике, њих 163, жене чине 55,6% запослених у локалним управама, док чине само 16,7% општинских/градских већа, а само 5,6% жена је на функцији градоначелнице или председнице општине.
  • Национална стратегија за побољшање положаја жена и унапређење родне равноправности (2009-2015) указује да жене чине преко 50% бирачког тела и да одређује као посебан стратешки циљ да се обезбедити да жене буду заступљене у представничким телима са најмање 30% у почетној фази, а са 40% учешћа у 2015. години. Да би се обезбедило да жене имају равноправан и равномеран утицај на одлучивање, чиме би се на бољи начин заступали посебни женски интереси, неопходно је да жене учествују и у извршној власти. У складу са Законом о локалној самоуправи извршни органи општине су председник општине и општинско веће. У конкретном случају, у општини Сента председник општине, заменик председника општине и сви чланови општинског већа су мушкарци. С обзиром да у органима извршне власти општине Сента нема ни једне жене, очигледно је да у општини Сента женама није обезбеђено да имају равноправан и равномеран утицај на одлучивање и вођење локалне политике.
  • Повереница за заштиту равноправности указује да је Савет европских општина и региона (ЦЕМР) – асоцијација која окупља више од 150.000 локалних и регионалних власти из четрдесет земаља Европе – 2006. године усвојио Европску повељу о родној равноправности на локалном нивоу. Ову повељу је у Србији до данас потписало 38 локалних самоуправа[21] међу којима није општина Сента. У повељи је наведено да је равноправност жена и мушкараца фундаментални предуслов демократије и да демократско друштво не може дозволити да се способност, знање, искуство и креативност жена занемари. Локална самоуправа која је потписница повеље мора да, између осталог, обезбеди укључивање, присуство и учешће жена из различитих средина и старосних група у свим сферама политичког и јавног одлучивања, признати једнако право жена и мушкараца да гласају и да буду кандидати и врше функцију на коју су изабрани. Подједнако учешће жена и мушкараца у процесима одлучивања је предуслов за демократско друштво. Право на равноправност жена и мушкараца захтева да локалне и регионалне власти предузму све одговарајуће мере и усвоје све потребне стратегије у циљу промовисања подједнаке заступљености и учешћа жена и мушкараца у свим сферама управе.
  • Имајући све наведено у виду, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је у поступку избора органа извршне власти, Скупштина општине Сента прекршила одредбе Закона о равноправности полова и извршила дискриминацију жена на основу пола на тај начин што није обезбеђена кандидатура ниједне жене.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

У поступку избора председника, заменика председника и чланова општинског већа Скупштина општине Сента није поштовала начело равноправности полова и омогућила кандидатима оба пола да учествују у избору за носиоце функције извршне власти,  чиме је извршила дискриминацију жена на основу пола и прекршила одредбе Закона о равноправности полова и Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереница за заштиту равноправности препоручује Скупштини општине Сента да:

  • Предузме све мере и активности из своје надлежности како би отклонила последице дискриминаторног поступања у поступку избора чланова извршних органа општине и обезбедила равноправност полова и остваривање једнаких могућности, као и да у оквиру својих надлежности и послова везаних за равноправност полова подстиче равноправност полова.
  • Убудуће води рачуна да у оквиру обављања послова из своје надлежности не крши антидискриминационе прописе.

Потребно је да Скупштина општине Сента обавести Повереницу за заштиту равноправности о намерама за спровођење ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Скупштина општине Сента не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] Одлука о ратификацији Конвенције о политичким правима жена („Службени лист ФНРЈ – Међународни уговори и други споразуми“, број 7/54)

[4] Закон о ратификацији Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, брoj 11/81)

[5] Усвојена на четвртој Светској конференцији о женама 15. септембра 1995. године у Пекингу

[6] усвојена 12. марта 2003. године

[7] „Службени гласник РС“, број 98/06

[8] „Службени гласник РС“, број 104/09

[9] „Службени лист општине Сента“, број 13/13

[10] члан 3.

[11] „Службени гласник РС“, број 60/13

[12] „Службени гласник РС“, број 15/09

[13] члан 37. став 2.

[14] „Службени гласник РС“, бр. 129/07 и 83/14 – др. закон

[15] члан 1.

[16] Коментар Закона о равноправности полова, Маријана Пајванчић, Невена Петрушић, Сенад Јашаревић, Београд: Центар модерних вештина, 2010.

[17] члан 2. став 4.

[18] Анализа Закона о равноправности полова, др Љубица Ђорђевић, Београд: Програм Уједињених нација за развој, канцеларија у Србији, 2010.

[19] члан 46.

[20] хттп://рр.скгo.oрг приступљено 15. августа 2016. године

[21] Стална конференција градова и општина, приступљено 15. августа 2016. године

 

 

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

 

 


microsoft-word-icon

Притужбa A. Ж. J. прoтив СO Сeнтa збoг дискриминaциje нa oснoву пoлa у пoступку oргaнa влaсти

Download


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-a-z-j-protiv-so-senta-zbog-diskriminacije/">
back to top