Притужбa A.Ћ. пoтив УГ З. и Mинистaрствa TTT збoг дискриминaциje пo oснoву пoлa у oблaсти рaдa и зaпoшљaвaњa

бр. 07-00-376/2017-02  датум:  5.11. 2017.

 

 

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А.Ћ. из Б. против Министарства трговине, туризма и телекомуникација и Удружења грађана „З.“ Б, због дискриминације на основу пола као личног својства. У притужби је наведено да је подносилац притужбе добио обавештење од Удружења грађана „З.“ Б. о курсу за преквалификацију за позицију Јunior FrontEnd Developer, те да је провером услова за бесплатно похађање курса сазнао да само особе женског пола могу да похађају курс бесплатно и да тај део програма финансира Министарство трговине, туризма и телекомуникација. У изјашњењу Министарства трговине, туризма и телекомуникација је наведено да је на основу Закона о удружењима, Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финиансирање програма од јавног интереса која реализују удружења и Правилника о избору програма од јавног интереса у области развоја информационог друштва које реализују удружења, Министарство расписало Јавни конкурс за доделу средстава за програме у области развоја информационог друштва у Републици Србији у 2017. години, чији је циљ промоција ИКТ занимања међу женама, као и повећање броја жена у ИКТ занимањима. У изјашњењу је даље наведено да је Националном стратегијом за родну равноправност за период од 2016. до 2020. године дефинисан посебан циљ који је усмерен на побољшање економског положаја жена и статус жена на тржишту рада, док су као посебне мере у области приступа коришћењу модерних знања и вештина предвиђене мере: охрабривање и подржавање учешћа девојчица, девојака и жена у образовању за занимања у којима се остварује велика додатна вредност, као што су инжењерство и нове технологије; повећање ангажмана девојака и жена у областима као што су наука, технологија, инжењерство и математика и подржавање и промовисање достигнућа жена у науци и техници, отклањање дискриминације жена у овим областима и обезбеђивање мера за напредовање жена у науци. Поред тога, у Националном акционом плану запошљавања за 2017. годину, усвојеном од стране Владе Републике Србије, наведено је да су жене теже запошљива лица из посебно осетљивих категорија незапослених и предвиђено је да их је потребно укључити у програме и мере активне политике запошљавања, на начин којим се омогућава њихова интеграција на тржиште рада и побољшање квалитета живота. Даље је наведено да Устав, Закон о забрани дискриминације и Закон о равноправности полова прописују да се не сматра дискриминацијом увођењем посебних мера. Законом о равноправности полова је прописано да се не сматрају дискриминацијом, ни повредом начела једнаких права и обавеза доношење посебних мера ради отклањања и спречавања неједнаког положаја жена и мушкараца и остваривања једнаких могућности полова. У изјашњењу је наведено да жене чине свега 20% запослених у области Информационо-комуникационих технологија (ИКТ) и да подршка програмима за преквалификацију и доквалификацију жена у овој области у складу са наведеним представља афирмативну меру ради побољшања положаја жена у области ИКТ. У изјашњењу Удружења грађана „З.“ Б, наведено је да се удружење пријавило на јавни конкурс Министарства трговине, туризма и телекомуникација за доделу средстава за програме у области информационог друштва, односно у области преквалификације и доквалификације жена у ИКТ, као и да поштују услове конкурса и уговора који су потписали са Министарством. У поступку је утврђено да прописивање бесплатног програма обуке преквалификације и доквалификације у ИКТ сектору за жене представља посебну (афирмативну) меру за отклањање и спречавање неједнаког положаја жена и мушкараца и остваривања једнаких могућности полова у ИКТ занимањима. Због тога је Повереник за заштиту равноправности дао мишљење да омогућавањем бесплатне обуке за преквалификацију и доквалификацију жена у области информационо-комуникационих технологија (ИКТ), Министарство трговине, туризма и телекомуникација, као и Удружење грађана „З.“ Б, нису прекршили одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

 

ТОК ПОСТУПКА

 

  • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио А.Ћ. из Б. против Министарства трговине, туризма и телекомуникација и Удружења грађана „З.“ Б, због дискриминације на основу пола.
  • У притужби је, између осталог, наведено:
  • да je 30. августа 2017. године добио обавештење од Удружења грађана „З.“ Б. о курсу за преквалификацију за позицију Јunior FrontEnd Developer;
  • да је похађање курса бесплатно само за особе женског пола (њих 20) и да тај део програма финансира Министарство трговине, туризма и телекомуникација.
    • У прилогу притужбе достављени су: 1) обавештење о програму преквалификације; 2) print screen информација о програму преквалификације/услови за пријаву са интернет презентације удружења „З.“ Б. и 3) електронска преписка А.Ћ. и Удружења грађана „З.“ Б.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Министарства трговине, туризма и телекомуникација и Удружења грађана „З.“ Б.
    • У изјашњењу Министарства трговине, туризма и телекомуникација, наведено је:
  • да је на основу члана 38. став 2. Закона о удружењима, члана 5. Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финиансирање програма од јавног интереса која реализују удружења и члана 3. Правилника о избору програма од јавног интереса у области развоја информационог друштва које реализују удружења, Министарство расписало Јавни конкурс за доделу средстава за програме у области развоја информационог друштва у Републици Србији у 2017. години;
  • да је предмет конкурса додела средстава за програме преквалификације и доквалификације жена у области ИКТ (информационо-комуникационих технологија), са циљем промоције ИКТ занимања међу женама, као и повећањем броја жена у ИКТ занимањима;
  • да је Националном стратегијом за родну равноправност за период од 2016. до 2020. године, коју је усвојила Влада Републике Србије, дефинисан посебни циљ који је усмерен на побољшање економског положаја жена и статуса жена на тржишту рада;
  • да су као посебне мере у области приступа коришћењу модерних знања и вештина предвиђене: охрабривање и подржавање учешћа девојчица, девојака и жена у образовању за занимања у којима се остварује велика додатна вредност, као што су инжењерство и нове технологије; повећање ангажмана девојака и жена у областима као што су наука, технологија, инжењерство и математика; подржавање и промовисање достигнућа жена у науци и техници; отклањање дискриминације жена у овим областима и обезбеђивање мера за напредовање жена у науци;
  • да је Националним акционим планом запошљавања за 2017. годину, који је усвојила Влада Републике Србије истакнуто да су жене теже запошљива лица из посебно осетљивих категорија незапослених и предвиђено је да их је потребно укључити у програме и мере активне политике запошљавања на начин којим се омогућава њихова интеграција на тржиште рада и побољшање квалитета живота;
  • да је чланом 21. став 4. Устава Републике Србије прописано да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима, и да је ово уставно начело потврђено и чланом 14. Закона о забрани дискриминације и чланом 7. Закона о равноправности полова којим је прописано да се не сматра дискриминацијом ни повредом начела једнаких права и обавеза доношење посебних мера ради откњања и спречавања неједнаког положаја жена и мушкараца и остваривања једнаких могућности полова;
  • да у области ИКТ жене чине свега 20 одсто запослених и да подршка програма за преквалификацију и доквалификацију жена у области ИКТ представља афирмативну меру које Министарство трговине, туризма и телекомуникација спроводи ради побољшања положаја жена у области ИКТ;
  • да се спровођењем ових обука не врши дискриминација, односно да се подршка врши у потпуности у складу са прописима и стратешким опредељењима Републике Србије.
    • У изјашњењу И.М, председника савета Удружења грађана „З.“ Б, наведено је да се удружење пријавило на јавни конкурс Министарства трговине, туризма и телекомуникација за доделу средстава за програме у области информационог друштва, односно у области преквалификације и доквалификације жена у ИКТ, као и да поштују услове конкурса и уговора који су потписали са Министарством. У прилогу је достављен линк ка јавном конкурсу на званичној интернет страници Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Увидом у Јавни конкурс за доделу средстава за програме у области развоја информационог друштва у Републици Србији у 2017. години[2], утврђено је да је Министарство трговине, туризма и телекомуникација упутило јавни позив заинтересованим невладиним организацијама, односно, удружењима, задужбинама и фондацијама за подношење предлога програма од јавног интереса у области развоја информационог друштва за доделу средстава опредељених из буџета Републике Србије за 2017. годину. Предмет конкурса је додела средстава за програме у области развоја информационог друштва у оквиру следеће теме: 1. подизање нивоа дигиталне писмености и дигиталних компентенција, 1. 1. преквалификација и доквалификација жена у области ИКТ. Министар и подносилац програма закључују уговор којим се уређују међусобна права и обавезе и одговорност уговорних страна. Такође, подносилац програма-корисник средстава дужан је да, између осталог, добијена средства користи на начин и под условима дефинисаним уговором, као и да се током реализације програма придржава инструкција министарства.
  • Увидом у оглас за програм преквалификације на интернет презентацији Удружења грађана „З.“[3] Б, утврђено је да је програм преквалификације у сектору информационих технологија дизајниран са циљем да полазнике оспособи за професионални рад на позицији „Junior FrontEnd (WEB) Developer“. Утврђено је да право да се пријаве за обуку имају сви пунолетни грађани (старосно ограничење не постоји) који су стекли најмање средњу стручну спрему и желе преквалификацију у области информационих технологија. Даље је утврђено да је уговором са Министарством трговине, туризма и телекомуникација омогућено да 20 полазница бесплатно похађа комплетну обуку од 240 часова преквалификације. Од пријављених кандидата, тестирањем ће бити одређено 20 кандидаткиња које ће стећи право да бесплатно похађају обуку. Услови су да је полазница: држављанка Републике Србије, да има најмање III степен образовања и да нема формално образовање из области информационих технологија. Такође, уговором са више приватних фирми и делом из сопствених средстава удружења, омогућено је да 15 полазника похађа комплетну суфинансирану обуку преквалификације. Од пријављених кандидата, тестирањем ће бити одређено додатних 15 који ће стећи право на стипендију. У информацијама о програму преквалификација, наведено је да је посебан циљ овог програма да се полазницима повећа шанса запошљавања и започињања каријере у ИТ индустрији, као и да „тренутна анализа показује да само 3% заинтересованих жена за преквалификацију располаже довољним финансијским средствима да је самостално финансира“.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења и антидискриминационе и друге прописе.

 

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[4] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
  • Устав Републике Србије[5] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[6] Одредбом члана 21. став 4. Устава Републике Србије прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.[7] Такође, одредбама члана 8. прописано је да до повреде начела једнаких права и обавеза долази ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћује или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Даље, чланом 14. овог закона прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају.
  • Одредбом члана 4. став 1. Закон о равноправности полова[8] прописано је да је дискриминација на основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно, пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној или другој области. Ставом 3. истог члана прописано је да се под неоправданим разликовањем, искључивањем, ограничавањем или другим предузетим мерама, у смислу овог закона, нарочито сматра ако: 1) предузета мера није оправдана законитим или легитимним циљем, 2) не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се предузетим мерама остварује. Такође, одредбама члана 7. Закона о равноправности полова прописано је да се не сматра дискриминацијом ни повредом начела једнаких права и обавеза доношење посебних мера ради отклањања и спречавања неједнаког положаја жена и мушкараца и остваривање једнаких могућности полова.
  • Национална стратегија за унапређивање родне равноправности за период од 2016. до 2020. године[9] основни је стратешки документ Републике Србије. Посебан циљ 2.3. ове стратегије је побољшање економског положаја и статуса жена на тржишту рада. Предвиђене мера за реализацију циља у области приступа коришћења модерних вештина и знања јесу: стварање услова за равноправан приступ девојчица и дечака, жена и мушкараца, посебно из рањивих група, образовању од предшколског до високог, као и стручном усавршавању и оспособљавању, образовању за информационо-комуникационе технологије и нове технологије, као и у погледу приступа информационо-комуникационим технологијама; охрабривање и подржавање учешћа девојчица, девојака и жена у образовању за занимања у којима се остварује велика додатна вредност, као што су инжињерство и нове технологије; повећање ангажмана девојака и жена у областима као што су наука, технологија, инжињерство и математика, као и подржавање и промовисање достигнућа жена у науци и техници, отклањање дискриминације жена у овим областима и обезбеђивање мера за напредовање жена у науци.
  • Националним акционим планом запошљавања за 2017. годину[10] утврђено је да жене спадају у теже запошљива лица из посебно осетљивих категорија незапослених и да их треба укључити у програме и мере активне политике запошљавања на начин којим се омогућава њихова интеграција на тржиште рада и побољшање квалитета живота.
  • Законом о министарствима[11], поред осталог прописано је да Министарство трговине, туризма и телекомуникација обавља послове државне управе у области информационог друштва који се односе на: предлагање политике и стратегије развоја информационог друштва; припрему закона, других прописа, стандарда и мера у области електронског пословања; мере за подстицање истраживања и развоја у области информационог друштва; припрему закона, других прописа, стандарда и мера у области инфoрмaциoнoг друштвa и информационо-комуникационих технологија; примену информационо-комуникационих технологија; пружање информационих услуга; развој и функционисање информационо-комуникационе инфраструктуре; развој и унапређење академске, односно образовне и научноистраживачке рачунарске мреже; заштиту података и информациону безбедност; међународне послове у области информационог друштва; стварање услова за приступ и реализацију пројеката из делокруга тог министарства који се финансирају из средстава претприступних фондова Европске уније, донација и других облика развојне помоћи, као и друге послове одређене законом.

 

Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

  • Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да оцени да ли је расписивањем јавног конкурса за доделу средстава за програме у области развоја информационог друштва у Републици Србији чији је предмет додела средстава за програме преквалификације и доквалификације жена у области ИКТ, повређено начело једнаких права и обавеза из члана 8. Закона о забрани дискриминације, односно да ли су овим конкурсом дискриминисани мушкарци.
  • Анализом огласа за програм преквалификације на интернет презентацији Удружења грађана „З.“[12] Б, утврђено је да је уговором са Министарством трговине, туризма и телекомуникација омогућено да 20 полазница бесплатно похађа комплетну обуку од 240 часова преквалификације. С обзиром да је средства за програм преквалификације обезбедило Министарство и да је Удружење грађана „З.“ Б. уговором обавезано да добијена средства користи на начин и под условима дефинисаним уговором, као и да се током реализације програма придржава инструкција Министарства, Повереник за заштиту равноправности ограничио је анализу на одлуку Министарства да право на бесплатну преквалификацију имају само жене.
  • Пре започињања анализе у овом предмету, Повереник за заштиту равноправности указује да је Уставом Републике Србије прописано је да су пред уставом и законом сви једнаки, да је дискриминација забрањена, док је Законом о забрани дискриминације забрањено искључивање, ограничавање и давање првенства у односу на неко лично својство. Потребно је напоменути да формална једнакост, сама по себи, не значи да постоји и фактичка равноправност грађана и грађанки у погледу могућности уживања права. Многе друштвене групе налазе се у неједнаком положају јер постоје извесне околности које су препрека постизању суштинске једнакости. Зато Устав Републике Србије и Закон о забрани дискриминације, као и Закон о равноправности полова прописују могућности увођења посебних (афирмативних) мера ради подизања пуне равноправност, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају и утврђује да се оне не сматрају дискриминацијом. Дакле, суштина посебних (афирмативних) мера је да су усмерене само на одређене категорије лица којима је друштвени положај неповољнији и којима се применом ових мера омогућава достизање пуне равноправности.
  • Националном стратегијом за родну равноправност за период од 2016. до 2020. године дефинисан је посебан циљ који је усмерен на побољшање економског положаја жена и статус жена на тржишту рада. Стратегијом је истакнуто да равноправно учешће жена и мушкараца у економији представља основу за одржив развој друштва, и да то претпоставља отклањање препрека за приступ жена запошљавању, напредовању на послу, стручном усавршавању и свим ресурсима без дискриминације по било ком основу. Као посебне мере у остваривању овог циља предвиђено је: охрабривање и подржавање учешћа девојчица, девојака и жена у образовању за занимања у којима се остварује велика додатна вредност, као што су наука, инжењерство и нове технологије; повећање ангажмана девојака и жена у областима као што су наука, технологија, инжењерство и математика и подржавање и промовисање достигнућа жена у науци и техници, отклањање дискриминације жена у овим областима и обезбеђивање мера за напредовање жена у науци.
  • Поверенику за заштиту равноправности је у току 2016. године највећи број притужби због дискриминације на основу пола поднет због дискриминације у области рада и запошљавања. У овој области се већ неколико година уназад Поверенику подноси највећи број притужби, а пол као основ дискриминације је међу прва три основа по броју притужби[13]. Од укупног броја притужби поднетих због дискриминације на основу пола у 2016. години 76% притужби поднеле су жене. Један од закључак Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије у Првом извештају о Индексу родне равноправности за Србију[14] је да је потребно повећати запосленост жена и увести мере које ће смањити поделу на тржишту рада и унапредити квалитет рада који омогућава усклађивање рада и породичног живота.
  • Да би се оценило да ли је одлука да се само полазницама курса обезбеди бесплатна преквалификација повређено начело једнаких права и обавеза, потребно је размотрити да ли постоји објективно и разумно оправдање да се само особама женског пола омогући бесплатна преквалификација, а не и полазницима мушког пола. Сагласно члану 8. Закона о забрани дискриминације, потребно је испитати: да ли је циљ који се постиже овом мером допуштен и оправдан, и да ли се циљ (или циљеви) могу постићи прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.
  • Неспорно је да је Министарство трговине, туризма и телекомуникација овлашћено да расписује јавне конкурсе у оквиру својих надлежности. Одредбама Закона о министарствима[15], Министарство трговине, туризма и телекомуникација, између осталог, обавља и послове који се односе на примену информационо-комуникационих технологија, пружање информационих услуга и развој и функционисање информационо-комуникационе инфраструктуре. У изјашњењу Министарства трговине, туризма и телекомуникација, наведено је да је Министарство расписало јавни конкурс чији је предмет додела средстава за програме преквалификације и доквалификације жена у области ИКТ, са циљем промоције ИКТ занимања међу женама, као и повећањем броја жена у ИКТ занимањима. Националном стратегијом за унапређивање равноправности за период од 2016. до 2020. године са Акционим планом за период од 2016. до 2018. године одређен је као посебан циљ побољшање економског положаја жена и статуса жена на тржишту рада. Доделом средстава за преквалификацију и доквалификацију жена у области ИКТ Министарство је управо испунило обавезу из Акционог плана и предузело једну од мера за остваривање циља прописаних Националном стратегијом за унапређивање равноправности. Сагледавајући изнете чињенице, Повереник за заштиту равноправности сматра да је постављени циљ који треба да се постигне програмом преквалификације допуштен и оправдан.
  • Даље је потребно утврдити да ли се овај циљ може постићи прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циља који се мером остварује. Огласом на интернет страници УГ „З.“ Б. прописано је да програм преквалификације и доквалификације намењен свим пунолетним лицима, као и да је у оквиру овог пројекта посебна мера предвиђена за кандидаткиње које остваре најбоље резултате на тестирању. У изјашњењу Министарства трговине, туризма и телекомуникација наведено је да „у области ИКТ жене чине свега 20% запослених“. Стога, може се закључити да је организовањем програма за преквалификацију и доквалификацију жена у области ИКТ, Министарство трговине, туризма и телекомуникација предузело мере на повећању броја жена у овој професији и њихову конкурентност на тржишту рада у траженој професији. Закључивањем уговора са неколико удружења и организација које су се јавиле на јавни конкурс, омогућава се да одређен број жена стекне потребну квалификацију у области ИКТ.
  • Повереник за заштиту равноправности констатује да се планираном мером (бесплатна преквалификација за жене) може остварити прописани циљ (промоција ИКТ занимања међу женама и повећање броја жена у ИКТ занимањима). Жене се у Србији генерално налазе у лошијем положају у области рада у односу на мушкарце: стопа запослености жена је 35%, углавном раде у сектору услуга (76%), док је просечна зарада жена мања од просечне зараде мушкараца претежно због концентрисања женске радне снаге у слабије плаћеним секторима[16]. Прописана мера је сразмерна циљу који се жели постићи из разлога што повећава интересовање жена за ову област, чини је приступачнијом женама и подстиче јављање жена на обуку с обзиром да је програм бесплатан чиме се отклања највећа препрека за стицање нових знања и вештина. На званичној интернет презентацији Удружења грађана „З.“ Б. наведено је да „тренутне анализе показују да само 3% заинтересованих жена за преквалификацију располаже довољним финансијслим средствима да је самостално финансира[17]. Програмом је предвиђена и могућност преквалификације и мушкараца и жена, јер сви кандидати полажу одговарајући тест, док 20 најуспешнијих жена остварују право на бесплатну обуку. Поред тога, уговорима са више приватних фирми, омогућено је да још 15 полазника/ца похађа суфинансирану обуку. С тога се овом мером мушкарцима не ускраћује право на образовање и стицање вештина у овој области.

Имајући у виду да је Националном стратегијом за родну равноправност дефинисан посебан циљ који је је усмерен на побољшање економског положаја жена и статус жена на тржишту рада, као и да је предвиђено да је посебна мера за остваривање овог циља и охрабривање и подржавање учешћа девојчица, девојака и жена у образовању за занимања у којима се остварује велика додатна вредност, као што су инжењерство и нове технологије, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да у конкретном случају није дошло до неоправданог прављења разлике између жена и мушкараца. Такође, Повереник је мишљења да постоји сразмера између прописане мере и циља који се жели постићи. Прописивање бесплатног програма обуке преквалификације у ИКТ сектору за жене представља посебну (афирмативну) меру за отклањање и спречавање неједнаког положаја жена и мушкараца и остваривања једнаких могућности полова у ИКТ занимањима.

 

  • Такође, Удружење грађана „З.“ Б. је, објављивањем огласа о преквалификацији и доквалификацији спроводило посебну (афирмативну) меру коју је прописало Министарство. Закључењем уговора са Министарством туризма, трговине и телекомуникација о коришћењу добијених средстава удружење се обавезало да средства добијена од Министарства користи на начин како је регулисано уговором.
  • Сагледавајући све чињенице и околности, Повереник за заштиту равноправности констатује да обезбеђивањем бесплатне обуке преквалификације жена у области ИКТ-а, није повеђено начело једнаких права и обавеза, прописано чланом 8. Закона о забрани дискриминације.

 

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

Омогућавањем бесплатне обуке за преквалификацију и доквалификацију жена у области информационо комуникационих технологија (ИКТ), Министарство трговине, туризма и телекомуникација, као и Удружење грађана „З.“ Б, нису прекршили одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] http://mtt.gov.rs/saopstenja-najave/javni-konkurs-za-dodelu-sredstava-za-programe/ приступљено 11. октобра 2017. године

[3] http://www….org/prekvalifikacija/  приступљено 11. октобра 2017. године

[4] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[5] „Службени гласник РС“, број 98/06

[6]  Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06), члан 21.

[7] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 2. став 2.

[8] „Службени гласник РС“, број 104/09

[9] „Службени гласник РС“, број 4/16

[10] „Службени гласник РС“, број 92/16

[11] „Службени гласник РС“, бр. 44/14, 14/15, 54/15, 96/15-др.закон и 62/17, члан 8. став 5.

[12] http://www…org/prekvalifikacija/  приступљено 11. октобра 2017. године

[13] Редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2016. годину, Београд, 2017.

[14] http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2016/02/Izvestaj_Indeks_rodne_ravnopravnosti_2016_SRP.pdf

[15] „Службени гласник РС“, бр. 44/14, 14/15, 54/15, 96/15 – др. закон и 62/17

[16] Национална стратегија за родну равноправност за период од 2016. до 2020.

[17] http://www…org/prekvalifikacija/ приступљено 11. октобра 2017. године

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon Притужбa A.Ћ. пoтив УГ З. и Mинистaрствa TTT збoг дискриминaциje пo oснoву пoлa у oблaсти рaдa и зaпoшљaвaњaDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-a-c-potiv-ug-z-i-ministarstva-ttt-zbog-diskriminacije-po-osnovu-pola-u-oblasti-rada-i-zaposljavanja">
back to top