Прeпoрукa мeрa зa oствaривaњe рaвнoпрaвнoсти П.С. тeлeвизиjи

бр. 021-02-34/2016-02   датум:  22.4.2016.

 

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, Повереница за заштиту равноправности упућује П. С. телевизији

 

      ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

 

Повереница за заштиту равноправности препоручује П. С. телевизији:

  • Да не емитује прилоге којима се вређа достојанство припадника и припадница ромске националне мањине, као и да емисијама и прилозима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на припаднике и припаднице ромске националне мањине;
  • П. С. телевизијa обавестиће Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

 

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њоме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

 

 

Образложење

 

 

У току поступка по притужбама грађана и грађанки и организација које се баве заштитом људских права, Повереница за заштиту равноправности дошла је до сазнања да П. С. телевизији, у својим емисијама емитује прилоге засноване на стереотипима и предрасудама, којима се вређа достојанство припадника и припадница ромске националне мањине. Примера ради, против П. С. телевизије поднета је притужба поводом изјаве И.И. у емисији „В.С.И.И.“ да Ромима није потребно образовање, већ поклопац од шахта и емитовањем „извињења“ у емисији „Ч.И.М.“, на основу које је Повереница за заштиту равноправности донела мишљење да је повређено достојанство припадника и припадница ромске националне мањине. Повереница је издала и одговарајућу препоруку како би се отклонила повреда права, међутим, с обзиром да  П. С. телевизијa у законском року од 30 дана није поступила по датој препоруци, издата је мера опомене за поступање по препоруци, по којој ни до данас није поступљено. Такође, притужба је поднета и против Т.В, због дискриминаторских изјава у емисији „Ж.П.“. У том случају, Повереница за заштиту равноправности није утврдила дискриминацију, односно донела је мишљење да нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације,

 

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 2004. године ратификовала Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[2], која чл. 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

 

Република Србија је ратификовала и Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације[3], која у чл. 1. прописује да се појам расна дискриминација односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота.

Комитет Уједињених нација за елиминисање расне дискриминације усвојио је 2000. године Општу препоруку XXVII под називом „Дискриминација Рома“. Комитет је препоручио да државе уговорнице Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације усвоје мере у области медија, тако што ће међу професионалцима у свим медијима подстицати свест о нарочитој одговорности да се не шире предрасуде и да се избегава извештавање о инцидентима у које су укључени поједини припадници ромских заједница на начин на који се кривица сваљује на ромску заједницу као целину.

Устав Републике Србије[4] у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбама чл. 76. Устава Републике Србије гарантује се равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација због припадности националној мањини, док је чл. 81. прописано да Република Србија у области образовања, културе и информисања, подстиче дух толеранције и међукултуралног дијалога и преузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[5], који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба  чл. 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Законом о заштити права и слобода националних мањина[6] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.

Одредбом чл. 75. Закона о јавном информисању и медијима[7] прописано је да се идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Кодексом новинара Србије[8] дефинисани су професионални и етички стандарди којима се доприноси подизању угледа новинарске професије, промовише залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара, наведено је да се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља. У делу под називом Новинарска пажња, прописано је да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу. Припадност одређеној етничкој, политичкој, идеолошкој или некој другој групи људи, као и брачно стање, верско опредељење, друштвено порекло, наводи се само у случајевима када је тај податак неопходан за пуно разумевање контекста догађаја о којем се извештава.

Повереница за заштиту равноправности констатује да иако Република Србија има ваљан правни оквир у домену забране дискриминације и равноправности националних мањина, због раширених стереотипа и предрасуда, Роми су и даље међу најмаргинализованијим групама у друштву. Наиме, Роми се суочaвaју сa предрaсудaмa и рaзличитим облицимa дискриминaције. Прикривенa или отворенa дискриминaцијa су, уз рaзличите видове сегрегaције, глaвне препреке друштвеној интегрaцији Ромa. Дискриминaцијa се испољaвa у рaзличитим сферaмa животa: систему обрaзовaњa, зaпошљaвaњa, социјaлној и здрaвственој зaштити, у медијима, просторној сегрегaцији, у оргaнимa упрaве и локaлне сaмоупрaве, нa јaвним местимa… Нaјзaд, проблем дискриминaције Ромa дaлеко је озбиљнији и шири него што то могу дa покaжу резултaти теренских истрaживaњa. То је проблем који зaдире у сaму срж друштвa и много говори о његовом кaрaктеру и демокрaтским потенцијaлимa.[9]

Медији имају снажан утицај на јавно мњење и креирање ставова јавности, између осталог и о различитости и осетљивим друштвеним групама, те уједно имају и велику одговорност. Истицањем националне припадности приликом извештавања о негативним појавама у нашем друштву, пажња се усмерава на Роме, они се етикетирају као особе склоне вршењу кривичних дела, што за последицу има учвршћивање стереотипа и дискриминаторног односа према њима. Повереница за заштиту равноправности је става да за указивање на негативна дешавања није потребно навођење националне припадности, осим када она није у директној вези са догађајима, јер се припадници националне мањине третирају као особе које повређују, туку се и врше насиље. Оваквим извештавањем најмање се указује на постојеће проблеме у заједници, већ се етикетира једна нација као опасна и тиме друштвено непожељна. Последица таквог новинарског приступа је да припадници ромске заједнице постају непожељни у друштву, што је посебно опасно када се зна да је ромска популација у Србији веома често изложена дискриминацији у свим сферама друштвеног живота, као и да су често изложени нападима појединаца и организација које заговарају мржњу и нетрпељивост према припадницима националних мањина.

У демократском друштву каквом тежимо, а које почива на вредностима као што су толеранција, равноправност и спречавање сукоба, неопходно је да сви актери који имају утицај на јавност, врше своју улогу у промовисању људских права и спречавању дискриминације и насиља. Повереница за заштиту равноправности у потпуности подржава слободу медија и њихову дужност да извештавају јавност о свим догађајима за које јавност има право да зна, односно, да пружају информације и одлучују о насловима својих текстова у духу своје уређивачке политике. Међутим, ова слобода није неограничена, већ се мора кретати у оквирима Устава РС, антидискриминационог законодавства, уз поштовање Кодекса новинара Србије.

Сагледавајући све ове околности, Повереница за заштиту равноправности указује да емитовање прилога не сме да се заснива на стереотипима и предрасудама, којима се вређа достојанство припадника и припадница ромске националне мањине. У складу са тим, Повереница подсећа на Општу препоруку XXVII Комитета Уједињених нација за елиминисање расне дискриминације под називом „Дискриминација Рома“, о укидању свих облика расне дискриминације у области медија, тако што ће се међу професионалцима у свим медијима подстицати свест о нарочитој одговорности да се не шире предрасуде и да се избегава извештавање о инцидентима у које су укључени поједини припадници ромских заједница на начин на који се кривица сваљује на ромску заједницу као целину.

 

Повереница изражава наду и очекује да ће П. С. телевизијa препознати важност пуног поштовања међународних и домаћих прописа и остваривања пуне равноправности у свим областима друштвеног живота и значај поштовања принципа равноправности припадника и припадница ромске националне мањине те на тај начин настојати да кроз прилоге које објављују, развијају свест о равноправности националних мањина, посебно ромске националне мањине која је веома дискриминисана у нашем друштву.

[1] Чл. 33. ст. 1. тaч. 7. и 9. Закона о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/2009)

[2] „Сл. лист СЦГ“- Међународни уговори бр. 9/03

[3] Закон о ратификацији Конвенције УН о укидању свих облика расне дискриминације „Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 31/67

[4] Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06)

[5] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/2009)

[6] „Сл. лист СРЈ“, бр. 11/02, „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/03 – Уставна повеља и „Сл. гласник РС“, бр. 72/09 – др. закон и 97/2013-одлука УС, чл. 3.

[7] „Сл. гласник  РС“, бр. 83/14

[8] Кодекс новинара Србије – Упутства и смернице, http://www.nuns.rs/codex/ethical-code.html

[9] “Методологија истраживања о примени државног програма интеграције Рома“, Божидар Јакшић, (2011.)

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

 


microsoft-word-icon Прeпoрукa мeрa зa oствaривaњe рaвнoпрaвнoсти П.С. тeлeвизиjиDownload


Print Friendly
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/preporuka-mera-za-ostvarivanje-ravnopravnosti-p-s-televiziji/">
back to top