Препорука мера за остваривање равноправности Министарству финансија

број: 011-00-68/2017-03   8. јун 2018. године

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, Повереник за заштиту равноправности упућује Министарству финансија

 

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује Министарству финансија:

 

  1. Да свеобухватно, у сарадњи са представницима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и представницима предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, сагледа усаглашеност одредаба закона који се непосредно или посредно односе на права особа са инвалидитетом у области рада и запошљавања (Закон о порезу на доходак грађана[2], Закон о раду[3], Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом[4], Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање[5], Закон о пензијском и инвалидском осигурању[6] и др.) и последица примене члана 21. Закона о порезу на доходак грађана, којим је прописано да се не плаћа порез на зараде особа са инвалидитетом запослених у предузећу за радно оспособљавање и запошљавање особа са инвалидитетом.
  2. Да, у складу са законом утврђеном надлежношћу, у сарадњи са представницима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и представницима предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, предузме мере и активности како би се отклониле недоумице у вези са применом члана 21. Закона о порезу на доходак грађана и омогућила доследност и једнообразност у погледу остваривања права која проистичу из радног односа особа са инвалидитетом (износа зараде, минималне зараде, обрачуна зараде, накнаде зараде и слично), ради спречавања евентуално неједнаког третирања особа са инвалидитетом које су запослене у различитим предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, као и евентуално неједнаког третмана особа са инвалидитетом које су запослене у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом у односу на особе са инвалидитетом које су запослене у отвореној привреди.

Министарство финансија обавестиће Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности у складу са законом није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њоме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

 

Образложење

 

Дописом од 20. децембра 2017. године, Поверенику за заштиту равноправности обратило се Предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом „Гоша Солкоˮ д.о.о. Дописом је затражено да се размотри примена члана 21. Закона о порезу на доходак грађана, имајући у виду да наведена законска одредба у практичној примени доводи до неједнаког третмана: 1) лица која су запослена у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, у зависности од тога да ли су особе са инвалидитетом или не; 2) особа са инвалидитетом које су запослене у различитим предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом и 3) лица са инвалидитетом која нису запослена у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом у односу на лица са инвалидитетом која су запослена у овим предузећима.

 

Наиме, према наводима из дописа, неједнакост третмана се односи како на обрачунавање висине зараде особа са инвалидитетом запослених у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, а која се применом ове законске одредбе практично увећава за износ пореза на зараде, тако и на износ минималне зараде, накнаде зараде, права из пензијског и инвалидског осигурања и друга права запослених која произлазе по основу остваривања права на зараду. Даље је истакнуто да у практичној примени одредбе члана 21. Закона о порезу на доходак грађана настају проблеми, с обзиром да приликом обрачунавања зарада долази до повреде принципа установљеног Законом о раду да се запосленима гарантује једнака зарада за исти рад или рад исте вредности који остварују код послодавца (члан 104. став 2. Закона о раду). Наиме, према наводима овог предузећа, наведена законска одредба је у примени произвела да особе без инвалидитета запослене у оваквим предузећима имају нето минималну зараду у висини прописаној одлуком Социјално-економски савета, док особе са инвалидитетом имају минималну зараду увећану за вредност пореза на доходак. Како је даље наведено „ако коефицијент за брутирање зараде особе са инвалидитетом не садржи порез на зараде, онда су и доприноси мањи, а особе са инвалидитетом оштећене за допринос ПИОˮ. Посебно је истакнуто да наведена одредба доводи и до неједнаког положаја особа са инвалидитетом које нису запослене у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом у односу на особе које су запослене у овим предузећима, као и да им се за исти рад или рад исте вредности обрачунавају различити износи зараде.

 

Из дописа предузећа произлази и питање да ли сва предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом на исти начин примењују ову одредбу, поготово имајући у виду да су, по наводима предузећа, и судови различито поступали, па су у појединим случајевима донете пресуде да се порез на зараде у складу са чланом 21. Закона о порезу на доходак грађана исплаћује запосленима, док је у другим случајевима пресуђивано да износ пореза на зараде припада самим предузећима, као специфична мера усмерена на читаво предузеће које већински запошљава особе са инвалидитетом. Предузеће наводи да се овим поводом већ води више десетина радних спорова, затим, да су радне спорове најавили и запослени који немају инвалидитет, као и да је у току поступак пред Уставним судом.

 

Повереник за заштиту равноправности је у циљу правилне и потпуне анализе наведене одредбе члана 21. Закона о порезу на доходак грађана, затражио мишљења од Министарства финансија дописом број: 011-00-68/2017-02 од 15. јануара 2018. године и од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања дописом број: 011-00-68/2/2017-02 од 21. фебруара 2018. године, као и ургенцијом број: 011-00-68/2017-02 од 23. априла 2018. године.

Министарство финансија је својим дописом, број 011-00-66/2018-04 од 2.фебруара 2018. године, навело да зарада која се исплаћује особи са инвалидитетом – запосленом (који је порески обвезник по основу прихода из радног односа) у предузећу за радно оспособљавање и запошљавање особа са инвалидитетом, у себи садржи припадајући порез на зараде, с тим да послодавац није дужан да обрачунава, обуставља и плаћа порез на доходак грађана на зараде с обзиром да се, према одредби члана 21. Закона о порезу на доходак грађана, не плаћа порез на зараде тих лица. Министарство је даље навело да зарада која се исплаћује запосленима који остварују право из члана 21. наведеног закона, у себи садржи износ пореза за који је прописано ослобођење (износ пореза који остаје запосленом – особи са инвалидитетом). Такође, предметно пореско ослобођење односи се на порески третман зараде и са становишта Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање није од значаја за основицу доприноса на коју се обрачунавају и плаћају доприноси по основу зараде запослених. Такође, Министарство финансија је указало да Закон о порезу на доходак грађана не уређује права запослених у погледу висине зараде коју је послодавац дужан да исплати запосленом, па дакле не уређује ни питање висине зараде која припада особама са инвалидитетом које су запослене у предузећима за професиналну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, те да је давање мишљења у вези са тим питањима у надлежности Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Повереник за заштиту равноправности је након ургенције добио мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања број 011-00-00355/2018-05 од 31. маја 2018. године, којим су цитиране одредбе чл. 22, 104. и 105. Закона о раду, те је наведено да се то министарство не може изјаснити која је сврха и са којим циљем је утврђена одредба члана 21. Закона о порезу на доходак грађана, него је у вези са тим потребно изјашњење Министарства финансија.

Такође, Повереник за заштиту равноправности је 29. маја 2018. године одржао састанак са темом спровођења антидискриминационе политике у пракси за представнике чланова Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Републике Србије (УИПС). На састанку су присутни, између осталог, истакли да се са проблемом у примени члана 21. Закона о порезу на доходак грађана, поред Предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом „Гоша Солкоˮ д.о.о., сусрећу и друга предузећа.

Повереник за заштиту равноправности првенствено указује да је Република Србија  потврдила Конвенцију о правима особа са инвалидитетом[7], чији је циљ да унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства[8]. Наведена конвенција посебну пажњу посвећује праву на рад и запошљавање (члан 27) и прописује да државе стране уговорнице признају особама са инвалидитетом право на рад, равноправно са другима, а то укључује право на могућност стицања средстава за живот радом који је слободно изабран или прихваћен на тржишту рада и у радној средини која је отворена, укључива и приступачна за особе са инвалидитетом. Државе стране уговорнице ће гарантовати и унапређивати остваривање права на рад, укључујући и оне особе које постану инвалиди током рада, тако што ће, поред осталог, предузети одговарајуће кораке, укључујући путем законодавства, између осталог, у циљу: забране дискриминације на основу инвалидности у вези са свим питањима која се тичу свих облика запошљавања, укључујући услове за ступање у радни однос, ангажовање и запошљавање, сталност запошљавања, напредовање на радном месту и безбедне и здраве радне услове, заштите права особа са инвалидитетом да, равноправно са другима, уживају праведне и повољне услове за рад, укључујући једнаке могућности и надокнаду за рад једнаке вредности, безбедне и здраве радне услове, укључујући заштиту од узнемиравања и исправљање неправди, подстицања могућности запошљавања и напредовања у каријери за особе са инвалидитетом на тржишту рада, као и пружање помоћи у проналажењу, стицању, очувању посла и враћања на посао,  унапређивања могућности за самозапошљавање, предузетништво, развој задруга и отпочињање властитог посла, подстицања запошљавања особа са инвалидитетом у приватном сектору путем одговарајућих политика и мера, које могу обухватати и афирмативне акционе програме, подстицаје и друге мере, као и подстицања особа са инвалидитетом да стичу радно искуство на отвореном тржишту рада.

Устав Републике Србије[9] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива, између осталог, и на  инвалидитету, као и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.[10] Одредбом члана 26. став 1. наведеног закона прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту, јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

Одредбама Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[11], посебно је уређено питање забране дискриминације у вези са запошљавањем и радним односом, тако што је чланом 21. утврђено да је забрањено вршити дискриминацију због инвалидности у запошљавању и остваривању права из радног односа према особи са инвалидитетом која тражи запослење и запосленој особи са инвалидитетом, као и пратиоцу особе са инвалидитетом који тражи запослење и запосленом пратиоцу особе са инвалидитетом (став 1).

Поред наведених прописа, у предметној области од значаја је и Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом[12] који уређује, поред осталог, подстицање за запошљавање ради стварања услова за равноправно укључивање особа са инвалидитетом на тржиште рада, професионалну рехабилитацију, као и услове за оснивање и обављање делатности предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом и других посебних облика запошљавања и радног ангажовања особа са инвалидитетом. Наведени закон посебну пажњу посвећује професионалној рехабилитацији особа са инвалидитетом и прописује у члану 14. да носиоци послова професионалне рехабилитације, поред организације надлежне за послове запошљавања, могу бити и предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, образовне установе и други облици организовања који испуњавају услове, критеријуме и стандарде за спровођење мера и активности професионалне рехабилитације. Закон уређује и посебне облике запошљавања и радног ангажовања особа са инвалидитетом, међу које убраја и предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом као правна лица која запошљавају и врше професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом, у складу са овим законом. Овим законом уређене су и одређене погодности за предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која имају право на месечну субвенцију зараде за сваку запослену особу са инвалидитетом у висини до 75% укупних трошкова зараде са припадајућим доприносима за обавезно социјално осигурање, али не више од 50% просечне зараде по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, у складу са прописима о државној помоћи за запошљавање особа са инвалидитетом и другим прописима о државној помоћи који су потребни за примену прописа о државној помоћи за запошљавање особа са инвалидитетом (члан 40). Такође, прописано је да се наведеним предузећима могу из буџета Републике Србије, односно буџетског фонда обезбедити и средства за побољшање услова рада, унапређење производних програма, увођење стандарда, побољшање квалитета производа и пружених услуга, прилагођавање радних места или у друге сврхе, у складу са прописима о државној помоћи за накнаду додатних трошкова запошљавања особа са инвалидитетом и другим прописима о државној помоћи који су потребни за примену прописа о државној помоћи за накнаду додатних трошкова запошљавања особа са инвалидитетом (члан 41).

Наведени закони донети су у настојању да Република Србија унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства, као и са циљем испуњавања обавеза преузетих међународним уговорима. У том смислу је чланом 21. Закона о порезу на доходак грађана прописано да се не плаћа порез на зараде особа са инвалидитетом које су запослене у предузећу за радно оспособљавање и запошљавање особа са инвалидитетом. Међутим, наведено законско решење је у конкретној примени, а у вези са применом и других релевантних прописа, изазвало различите недоумице, које се односе на: разлике у висини зарада особа са инвалидитетом које су запослене у различитим предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом; разлике у зарадама особа са инвалидитетом и лица која немају инвалидитет, а запослена су у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, као и на разлику у висини зарада особа са инвалидитетом које су запослене у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом и особа са инвалидитетом које су запослене у отвореној привреди. Неусаглашеност одредаба појединих закона који непосредно или посредно уређују права особа са инвалидитетом у области рада и запошљавања довело је до вођења значајног броја судских поступака.

Повереник за заштиту равноправности сматра да Министарство финансија, као надлежно за обављање послова државне управе који се односе на систем и политику пореза, у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као надлежним за обављање послова државне управе који се односе на систем у области радних односа и права из рада у свим облицима рада, антидискриминациону политику, запошљавање особа са инвалидитетом и развој и обезбеђивање социјалног запошљавања и социјалног предузетништва, као и у сарадњи са представницима предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом као непосредно заинтересованим субјектима, треба да свеобухватно сагледа усаглашеност одредаба прописа који се непосредно или посредно односе на права особа са инвалидитетом у области рада и запошљавања и разреши недоумице које су се јавиле у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, током практичне примене члана 21. Закона о порезу на доходак грађана. Такође, Повереник за заштиту равноправности сматра да је потребно да Министарство финансија, у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и предузећима за професионалну рехбилитацију и запошљавање особа с инвалидитетом, након свеобухватног сагледавања последица примене поменуте одредбе, прецизним и недвосмисленим мишљењем отклони све недоумице у вези примене члана 21. Закона о порезу на доходак грађана. Такође, потребно је да у сарадњи са наведеним субјектима и у консултацији са њима, обезбеди услове за једнообразну примену ове законске одредбе или да приступи њеној измени, са циљем спречавања евентуално неједнаког третмана особа са инвалидитетом у области рада и запошљавања, а у складу са одредбама Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Закона о забрани дискриминације и Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

 

На крају, Повереник за заштиту равноправности указује да друштвени положај особа са инвалидитетом, а посебно њихов економски и социјални статус, положај на тржишту рада и у образовном систему, те ограничен приступ остваривању права из области здравства, није задовољавајући и не пружа једнаке могућности за остваривање права[13]. Такође, у истраживању Повереника за заштиту равноправности „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“[14], особе са телесним и сензорним инвалидитетом су препознате као најчешће дискриминисана група, а чак 66% грађана сматра да друштво у предстојећем периоду много пажње треба да посвети унапређењу равноправности особа са инвалидитетом. Према Редовном годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2017. годину највећи број притужби, у којима је наведено лично својство, односи се на инвалидитет, а област друштвених односа на коју се односи највећи број притужби је управо везан за област рада и запошљавања. Наведени подаци недвосмислено указују на препреке са којима се суочавају особе са инвалидитетом у свакодневном животу и неопходност њиховог решавања, поред осталог и на нормативном нивоу, у циљу обезбеђивања достојанственог живота, на равноправној основи.

Стога, сагледавајући све наведене околности, а полазећи од значаја и улоге запошљавања, рада и стручног усавршавања у животу сваког грађанина и грађанке, укључујући право на одговарајућу зараду, Повереник за заштиту равноправности је, поступајући у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, упутио ову препоруку мера Министарству  финансија, уз обавезу министарства да га обавести о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09), члан 33. став 1. тaч.  9.

[2] „Службени гласник РСˮ, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – УС, 93/12, 114/12 – УС, 47/13, 48/13 – исправка, 108/13, 57/14, 68/14 – др. закон, 112/15 и 113/17

[3] „Службени гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – УС и 113/17

[4] „Службени гласник РСˮ, бр. 36/09 и 32/13

[5] „Службени гласник РСˮ, бр. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – др. закон, 112/15 и 113/17

[6] „Службени гласник РСˮ, бр. 34/03, 64/04 – одлука УСРС, 84/04 – др.закон, 85/05, 101/05 – др.закон, 63/06 – одлука УСРС, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 i 142/14

[7] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09)

[8] Члан 1. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[9] „Службени гласник РС“, број 98/06

[10] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 2. став 2.

[11] Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом ( „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16)

[12] “Службени гласник РС”, бр. 36/09 и 32/13

[13] Редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2016. годину, Београд, март 2017. године

[14] Извештај о истраживању јавног мњења „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“, Београд, децембар 2016. године

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconПрепорука мера за остваривање равноправности Министарству финансијаDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/preporuka-mera-za-ostvarivanje-ravnopravnosti-ministarstvu-finansija">
back to top