Препорука мера за остваривање равноправности дата медијским кућама због дискриминације припадница словачке националне мањине

бр.  021-01-726/2022-02   датум:  20. 9. 2022.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује медијским кућама

 

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТУ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује медијској кући да:

– приликом извештавања и објављивања текстова и прилога о словачкој националној мањини води рачуна да се овим садржајима не заговарају или подржавају предрасуде и други друштвени обрасци понашања који су засновани на стереотипима, а нарочито да се у тим садржајима не употребљавају изразе и фразе које вређају достојанство Словакиња и Словака, нпр. као што је коришћење израза „Зуска“.

Медијска кућа обавестиће Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.

 

Образложење

 

Поверенику за заштиту равноправности обратило се више грађана и грађанки указујући на текстове у штампаним и онлине издањима медија, нпр. „Војвођанске приче: Ковачица – у Тотица златне руке“, „Вредне Зуске кућни буџет држе спремањем престоничких станова“, „Покора има плаве очи“ и сл. у којима се, како наводе, користе погрдни називи за припаднице словачке националне мањине у Србији. Грађани и грађанке указују да се у наведеним и сличним текстовима користе изрази као што су „tòtica ž“ – погрдни назив за Словакињу који се у прошлости користио у мађарском језику и који је временом из мађарског језика прешао у српски и назив „zuske“ – погрдан назив за Словакиње у Војводини, јер у срединама где живи староседелачко становништво српске националности, овај термин представља синоним за „лаке“ жене. Даље се указује да се оваквим текстовима и коришћењем наведеним термина ствара и шири стереотип о Словакињама као женама које се повезују искључиво за послове кућне помоћнице.

Повереник за заштиту равноправности пре свега указује да Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Одредбама члана 76. став 2. забрањена је било каква дискриминација због припадности националној мањини, док је одредбама члана 81. прописано да Република Србија у области образовања, културе и информисања, подстиче дух толеранције и међукултуралног дијалога и преузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији.

Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације[3], која у члану 1. прописује да се појам расна дискриминација односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота. Одредбама члана 7. Конвенције државе чланице обавезују се да предузму хитне и ефикасне мере, нарочито у области наставе, васпитања, културе и информисања ради борбе против предрасуда које воде расној дискриминацији, и помагања разумевања, толеранције и пријатељства међу народима, расним или етничким групама, као и унапређења циљева и начела Повеље Уједињених нација, Универзалне декларације о људским правима, Декларације Уједињених нација о укидању свих облика расне дискриминације и ове Конвенције.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама члана 12. овог закона забрањено је узнемиравање, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење, док је одредбама члана 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

Законом о заштити права и слобода националних мањина[4] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.

Одредбом члана 75. Закона о јавном информисању и медијима[5] прописано је да се идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело. Такође, чланом 51. Закона о електронским медијима[6] прописано је да се регулатор стара да програмски садржај пружаоца медијске услуге не садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље због расе, боје коже, предака, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосног доба, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и других стварних, односно претпостављених личних својстава.

С обзиром на обраћање грађана поводом употребе термина „Тотица“, Повереник се најпре обратио Филолошком факултету у Београду – Катедри за славистику, а у вези употребе и значење термина „tot“ и „totica“ за припаднике/це словачке националне мањине. Тим поводом Филолошки факултет у Београду,  доставио је допис Поверенику у којем наводи: „Уз претпоставку да је реч о употреби поменутих појмова у српском језику, будући да у допису то није јасно назначено, у Речнику српскохрватског књижевног језика (Матица српска 1967-1976) појам Тôт се дефинише као „мађарски погрдан назив за Словака“; сагласно томе Тòтица као „мађарски погрдни термин за Словакињу.“ Даље је наведено да: „речници који обрађују лексику српског језика не доносе објашњења значења наведених појмова“. Овом приликом Повереник указује да, имајући увиду обраћање припадника и припадница словачке националне мањине неспорно је да један број њих овај израз сматра увредљивим иако је његово увредљиво значење препознато у мађарском језику а не и у српском.

Имајући у виду важност да се у јавном говору не употребљавају речи или изрази који могу изазвати осећај понижења или представљати повреду достојанства лица или групе лице на основу њиховог личног својства, Повереник се обратио Националном савету словачке националне мањине и одржао састанак са председницом Савета, како би размотрио проблеме у циљу даљег предузимања мера. Након одржаног састанка, председница Националног савет је Поверенику доставила реаговање Националног савета словачке националне мањине број 01-80/2022-08 од 19. јула 2022. године у којем је између осталог наведено да је у прилогу објављеном на Јавном сервису словачко име Зузана односно, како Словаци од милошти називају „Зуска“, користи у пејоративном смислу. У допису је наведено да се на овај начин директно утиче на стварање стереотипног мишљења, односно свим Словакињама, које обављају кућне послове, следи обраћање називом „Зуске“ из чега произлази да су све кућне помоћнице у градовима припаднице словачке националне мањине, те да Словакиње ништа друго не знају да раде, него само да чисте и кувају. У допису се даље указује да Национални савет сматра да су прилози у којима се спаја припадност словачке националне мањине са пословима кућне помоћнице, увредљиви и недопустиви, како са аспекта националног и етничког, тако и са аспекта родне равноправности.

Национални савет словачке националне мањине дописом указује да је Зузана традиционално словачко име, једно од најраспрострањенијих међу Словацима и једно од најлепших имена у Словачком народу. Такође, указују да се не зову све Словакиње истим именом нити се све Словакиње баве пословима кућне помоћнице. Међу око 50.000 припадника словачке националне мањине који вековима живе на овим просторима, свака породица има минимално једну припадницу која је стекла високо образовање и која се бави интелектуалним пословима. Такође, Савет указује и на познате Словакиње, које су се управо звале Зузане и које су трајно обележиле ликовну културу Словака у Србији. Зузана Халупова, сликарка светски познате школе наиве из Ковачице и Зузана Медвеђова, прва академска сликарка Словакиња у Србији из Бачког Петровца, која је још пре стотинак година студирала у словачкој Братислави. Национални савет указује да се њима не поносе само Словаци у Србији, већ у њихово име и Србија широм света.

Национални савет овим поводом наводи и да су Словаци поносни на чињеницу да их у нашем друштву сматрају радним, уредним и вредним људима и да ни једно занимање није понижавајуће докле год се обавља поштено и вредно, међутим спорним прилозима се директно вређају жене, припаднице словачке националне мањине, које својим радом и трудом поштено зарађују за живот тиме што их све називају „Зускама“ а чиме се уједно излаже руглу најлепше словачко женско име.

Такође, Комисије за жалбе Савета за штампу на седници одржаној 26. маја 2022. године изрекла је јавну опомену порталу „Dnevnik.rs“ поводом текста „Вредне Зуске буџет држе спремањем престоничких станова“ и утврдила да су, по мишљењу Комисије, текстом прекршене одредбе Кодекса новинара Србије јер су у тексту изнети стереотипи по којима су Словакиње вредне кућне помоћнице које обављају само такве послове и последично, да ништа друго не могу да раде, као и да употреба израза „зуске“ у тексту увредљив за припаднице словачке мањине с аспекта пласирања стереотипа о припадницама Словачке националне мањине[7].

Повереник указује да је улога медија у промовисању равноправности и смањивању дискриминације значајна и веома комплексна. С једне стране, медији указују на дискриминацију, a са друге, могу подржавати предрасуде и стереотипе или, чак, бити у улози дискриминатора. Врло често, јавност не препознаје дискриминацију исказану у форми вица, хумористичких прилога и емисија, због чега се не сме занемарити значај медија у обликовању јавног мњења и изградњи ставова становништва, поготово млађе популације.

Потребно је да су сви који обликују јавни живот, међу којима и медији поштују прописе и професионалне стандарде и да воде рачуна да ли се текстом, сликом или речју вређа достојанство и ствара понижавајуће и увредљиво окружење за неко лице или групу лица на основу одређеног личног својства.

У вези са тим, Комитет министара о медијима и образовању Савета Европе, указао је да „медији могу да дају позитиван допринос борби против нетолеранције, посебно када негују културу разумевања између различитих етничких, културних и верских група у друштву”[8]. Кодекс новинара Србије у одељку Новинарска пажња, наводи да новинар/ка мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалној оријентацији, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.

Имајући увиду све наведено, Повереник за заштиту равноправности, у складу са чланом 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, упућује ову препоруку мера медијским кућама да приликом извештавања и објављивања текстова о словачкој националној мањини не употребљавају стереотипне изразе и фразе које имају или могу имати дискриминаторно значење, нпр. као што је израз „Зуска“.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тачка 9)

[2] „Службени гласник РС“, бр. 98/06, 115/21и 16/22, члан 21.

[3] Закон о ратификацији Конвенције УН о укидању свих облика расне дискриминације „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 31/67

[4] „Службени лист СРЈ”, број 11/02, „Службнеи лист СЦГ”, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС”, бр. 72/09 – др. закон, 97/13-одлука УС и 47/18, члан 3.

[5] „­Службени гласник РС”, бр. 83/14,58/15 и 12/16 – аутентично тумачење

[6] „­Службени гласник РС”, бр. 83/14, 6/16 – др. закон и 129/21

[7] http://zalbe.rs/zalba/876  , приступљено 15. јула 2022. године

[8] Препорука Р ° ( 97 ) Комитета, 21 октобар 1997.

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconПрепорука мера за остваривање равноправности дата медијским кућама због дискриминације припадница словачке националне мањине Download


Print Friendly, PDF & Email
back to top