Прeпoрукa мeрa Mинистaрству здрaвљa РФЗO и спeциjaлнoj бoлници В.Б. зa oствaривaњe рaвнoпрaвнoсти у oблaсти пружaњa здрaвствeних услугa

бр. 07-00-440/2017-02   датум:  3.11.2017.

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, Повереник за заштиту равноправности упућује Министарству здравља, Републичком фонду за здравствено осигурање и Специјалној болници за интерне болести В.Б.

     

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

 

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује Министарству здравља, Републичком фонду за здравствено осигурање и Специјалној болници за интерне болести В.Б.:

 

– да предузму све мере и активности из своје надлежности како би обезбедили да се превазиђу сметње услед којих одељење за дијализу у Специјалној болници за интерне болести В.Б. није отпочело са радом, а у циљу обезбеђивања права на пружање здравствене заштите особама које се лече дијализом равноправно са грађанима који користе друге здравствене услуге које пружа Специјална болница за интерне болести В.Б..

 

Министарствo здравља, Републички фонд за здравствено осигурање и Специјална болница за интерне болести В.Б. обавестиће Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

 

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности у складу са законом није допуштена жалба нити било које друго правно средство.

 

 

Образложење

 

У току поступка по притужби организације цивилног друштва, Повереник за заштиту равноправности дошао је до сазнања да je Специјална болница за интерне болести В.Б. опремљена за вршење дијализа, али да због одређених проблема не обавља дијализу, услед чега се особама са инвалидитетом које се лече дијализом ускраћује пружање ове здравствене услуге.

 

Како би утврдио разлоге због којих Специјална болница за интерне болести В.Б. не пружа услуге дијализе пацијентима, Повереник за заштиту равноправности обратио се Специјалној болници за интерне болести В.Б. и Републичком фонду за здравствено осигурање и затражио да се изјасне о томе због чега центар за вршење дијализа у овој болници није у функцији за пацијенте.

 

У изјашњењу које је Републички фонд за здравствено осигурање упутио Поверенику за заштиту равноправности наведено је да су се, поводом обраћања Повереника, обратили Филијали за Р. округ у К. која са Специјалном болницом за интерне болести В.Б. има закључен Уговор о пружању и финансирању здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања за 2017. годину. У обавештењу Филијале за Р. округ у К. наведено је да су Специјалној болници у Врњачкој Бањи, почев од септембра 2013. године, на основу Уговора о пружању и финансирању здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања, опредељена средства за материјал и лекове за дијализу (осим епоетина) и лекове са Ц листе, али да Специјална болница до данас није доставила ниједну фактуру за услуге дијализе по којој би Филијала извршила пренос средстава. Такође, Филијала за Р. округ у К. истакла је да сматра да је Републички фонд за здравствено осигурање са „планирањем позиција за намену: дијализа“, у потпуности, са своје стране, створио услове за почетак пружања услуге дијализе осигураницима у Специјалној болници за интерне болести В.Б..

 

Са друге стране, у изјашњењима које је Специјална болница за интерне болести В.Б. упутила Поверенику за заштиту равноправности, наведено је да за увођење нове делатности, у конкретном случају – пружање услуге хемодијализе, морају да се испуне сви законски услови како би се почело са радом, те да су Министарство здравља и Специјална болница предузели низ активности како би се увела нова делатност у области пружања услуге дијализе, па су тако набављени апарати за дијализу, реверзна осмоза, адаптиран је простор за потребе одељења за хемодијализу, примљен је кадар у складу са нормативима за рад на овом одељењу, извршена је њихова обука и набављена опрема. Специјална болница је, након ових активности, од 2012. до 2016. године упућивала захтеве Републичком фонду за здравствено осигурање – Филијали за Р. округ у К. за потребна финансијска средства како би законски и оперативно могли да започну рад одељења за хемодијализу, међутим, Републички фонд, до данашњег дана, није одобрио и уговорио финансијска средства за ову намену. Истакнуто је да је Специјалној болници потребно, за почетак рада одељења хемодијализе, да се наменски определе и уговоре средства са Републичким фондом за здравствено осигурање за прочишћавање прикључног система како би пацијенти смели да се безбедно прикључе на апарате, средства за лекове, санитетски и медицински потрошни материјал, епоетини, материјал за дијализу, енергенти, исхрана и други материјални трошкови потребни за сервисирање трошкова који произлазе из увођења нове делатности. Како су истакли, Филијала РФЗО за Р. округ у К., у септембру 2013. године, анексирала је наменска средства за лекове са Ц листе, накнаду за дијализни материјал и лекове за дијализу (осим епоетина) искључиво за 11 осигураника са 145 дијализа на месечном нивоу. Међутим, како је истакнуто, РФЗО није определила додатна наменска средства за пуштање у рад апарата који стоје нераспаковани од 2008. године. Даље је наведено да је незаконит поступак да се од постојећих средстава преусмеравају средства за увођење нове делатности, јер би на тај начин морали да обуставе пружање основних услуга, те да, имајући у виду наведено, нису опредељена потребна наменска средства за почетак рада одељења за хемодијализу, односно нису се створили услови да ово одељење почне са радом, јер без потребних средстава се не може пружити безбедна и квалитетна услуга, што би довело пацијенте у опасност од инфенкције и угрозило им живот.

 

Имајући у виду ове наводе, Повереник је још једном затражио од Републичког фонда за здравствено осигурање да се посебно изјасни да ли су предузете мере којима би се отклонили проблеми између Филијале РФЗО за Р. округ у К. и Специјалне болнице за интерне болести В.Б., и уколико нису, на који начин планирају да реше наведене проблеме како би се обезбедили услови за почетак рада одељења за хемодијализу у овој болници, те да се изјасне да ли је тачно да РФЗО није усвојио захтеве Специјалне болнице за додатна наменска средства за почетак рада одељења хемодијализе. У одговору Републичког фонда за здравствено осигурање, између осталог, наведено је да је Филијала РФЗО за Р. округ предузела све мере које су у надлежности Републичког фонда, а у оквиру важећих прописа. Наиме, наведено је да Републички фонд обезбеђује средства искључиво за пружање здравствене заштите осигураним лицима, као и за текуће поправке и одржавање опреме настале пружањем здравствене заштите. У изјашњењу је додато да РФЗО у складу са Законом о здравственој заштити не врши набавку опреме, већ обезбеђује средства за пружање услуга која су право из обавезног осигурања. Даље, да је руководство здравствене установе одговорно за пружање здравствене заштите осигураним лицима, јер је директор здравствене установе одговоран за организацију рада. С тим у вези, наведено је да се може поставити питање због чега апарати за дијализу нису стављени у функцију од 2008. године, односно да ли трошкови за прочишћавање прикључног система представљају ванредне трошкове проузроковане некоришћењем апарата. Даље је истакнуто да је директор здравствене установе од 2013. године потписивао уговор са РФЗО којим је утврђена накнада за материјал за дијализу, лекове за дијализу (осим епоетина) и за Лекове са Ц листе по тендеру Републичког фонда, као и да Републички фонд у складу са одредбама Правилника о уговарању сваке године врши усклађивање уговорених накнада за енергенте и материјалне и остале трошкове. Дакле, РФЗО је уговарањем накнаде за материјал за дијализу и лекове за дијализу (осим епоетина) и за лекове са Ц листе, Специјалној болници за интерне болести В.Б. створио услове за пружање услуга дијализе осигураним лицима Републичког фонда. Наведено је да се утврђена накнада за материјал за дијализу и лекове за дијализу током наредних година усклађивала сходно критеријума дефинисаним Правилником о уговарању здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања са даваоцима здравствених услуга, односно да су на основу Уговора о пружању и финансирању здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања 01/05 бр. 450-182/17 од 20. јануара 2017. године утврђена средства за накнаду за материјал и дијализу и лекове за дијализу (осим епотеина), као и за лекове са Ц листе по тендеру Републичког фонда. Међутим, како је истакнуто у изјашњењу, Специјална болница за интерне болести В.Б. у Плану рада за 2017. годину имала је 3.634 хемодијализа, из чега се може закључити да су испуњени сви услови за пружање услуга хемодијализа, а да је њихово непружање последица одлуке руководства здравствене установе. Наиме увидом у структуру радника који пружају услуге на терет средстава обавезног здравственог осигурања констатовано је да 9 лекара (4 лекара специјалисте, 2 лекара специјалисте интерне медицине са субспецијализацијом из кардиологије, 2 лекара специјалисте интерне медицине са субспецијализацијом из нефрологије и 1 лекар специјалиста клиничке биохемије) примају плату на терет средстава обавезног осигурања ради пружања услуга које су право из обавезног здравственог осигурања. Напоменуто је да ниједна здравствена установа у Србији која је увела нову технологију-хемододијализу није имала никакве ванредне трошкове стављања у функцију апарата за хемодијализу нити је имала било какав проблем са аспекта уговарања и обезбеђивања потребних средстава за пружање услуга хемодијализе осигураним лицима на терет средстава обавезног здравственог осигурања. Такође, да су здравствене установе које су као нову технологију увеле хемодијализу одмах након анексирања уговора и обезбеђивања средстава од стране Републичког фонда (материјал за дијализу,лекова за дијализу (осим епоетина) и  лекове са листе Ц по тендеру Републичког фонда) почињале са пружањем услуга. У изјашњењу је напоменуто да Републички фонд на истоветан начин поступа по захтеву од стране сваке здравствене установе за увођење нове технологије и утврђивање накнада за пружање услуга хемодијализе.

 

Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом[2], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства[3]. Ратификацијом ове Конвенције, Србија се обавезала да ће предузети мере како би обезбедила особама са инвалидитетом исти избор, квалитет и стандард бесплатне или приступачне здравствене заштите и програме који се нуде другим лицима. Према наведеној конвенцији дискриминација по основу инвалидитета подразумева сваку разлику, искључивање или ограничење на основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области. Дакле, одредбама члана 25. прописано је да државе стране уговорнице признају особама са инвалидитетом право на остваривање највишег могућег здравственог стандарда без дискриминације засноване на инвалидитету, односно да ће предузети све одговарајуће мере како би особама са инвалидитетом омогућиле приступ здравственим услугама. Такође, одредбама члана 30. прописано је да би се особама са инвалидитетом омогућило да равноправно са другима учествују у рекреативним и спортским активностима, као и онима у слободно време, државе стране уговорнице ће предузети одговарајуће мере како би обезбедиле да особе са инвалидитетом имају приступ услугама оних који су укључени у организацију рекреативних, туристичких активности као и активности у слободно време и спортских активности.

 

Повереник за заштиту равноправности, даље, констатује да Устав Републике Србије[4] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

 

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Такође, чланом 26. став 1. Закона о забрани дискриминације прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

 

Одредбом члана 13. став 1. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[5] прописано је да је забрањена дискриминација на основу инвалидности у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби и јавним површинама, док је чланом 17. став 1. овог закона прописано да посебно тежак случај дискриминације због инвалидности јесте свака дискриминација особа са инвалидитетом приликом пружања здравствених услуга.

 

Затим, у члану 20. Закона о здравственој заштити[6] прописано је начело правичности здравствене заштите, које се остварује, између осталог, и забраном дискриминације приликом пружања здравствене заштите по основу расе, пола, старости, националне припадности, социјалног порекла, вероисповести, политичког или другог убеђења, имовног стања, културе, језика, врсте болести, психичког или телесног инвалидитета. Одредбом члана 80. овог закона прописане су дужности здравствене установе, те је прописано да је здравствена установа, између осталог, дужна да прати здравствено стање становништва у области за коју је основана и да предузима и предлаже мере за његово унапређивање; прати и спроводи методе и поступке превенције, дијагностике, лечења и рехабилитације засноване на доказима, а нарочито утврђене стручно-методолошке и доктринарне протоколе; организује и спроводи здравствену негу коју обављају медицинске сестре, односно здравствени техничари, односно бабице; спроводи програме здравствене заштите и спроводи мере ради спречавања нежељених компликација и последица при пружању здравствене заштите, као и мере опште сигурности за време боравка грађана у здравственим установама и обезбеђује сталну контролу ових мера. Чланом 131. став 1. Закона о здравственој заштити прописано је да директор организује рад и руководи процесом рада, представља и заступа здравствену установу и одговоран је за законитост рада здравствене установе, док је одредбом члана 243. став 1. и 3. прописано да се надзор над радом здравствених установа и приватне праксе, у смислу овог закона, врши као надзор над законитошћу рада здравствених установа и приватне праксе и инспекцијски надзор. Надзор из става 1. овог члана врши Министарство преко здравствених инспектора и инспектора надлежних за област лекова и медицинских средстава.

 

Законом о здравственом осигурању[7] прописано је да Републички фонд, између осталог, обавља следеће послове: планира и обезбеђује финансијска средства за спровођење обавезног здравственог осигурања; у оквиру расположивих финансијских средстава планира и обезбеђује услове за равномерно спровођење обавезног здравственог осигурања на територији Републике и обезбеђује средства солидарности за уједначавање услова за обезбеђивање права из обавезног здравственог осигурања на подручју филијала; закључује уговоре са даваоцима здравствених услуга у складу са овим законом, и обезбеђује средства за спровођење здравствене заштите на основу тих уговора; преноси средства за спровођење обавезног здравственог осигурања филијалама; обезбеђује законито, наменско и економично коришћење средстава и стара се о увећању средстава на економским основама; обезбеђује непосредно, ефикасно, рационално и законито остваривање права из здравственог осигурања и организује обављање послова за спровођење осигурања и врши контролу спровођења закључених уговора између филијала и давалаца здравствених услуга, односно врши контролу остваривања права из обавезног здравственог осигурања. Одредбом члана 239. Закона о здравственом осигурању прописано је да надзор над спровођењем овог закона врши Министарство.

 

Законом о министарствима[8] прописано је да Министарство здравља обавља послове државне управе који се односе на: систем здравствене заштите; систем обавезног здравственог осигурања, других облика здравственог осигурања и доприноса за здравствено осигурање; ближе уређивање права из здравственог осигурања; учествовање у припреми и спровођењу међународних споразума о обавезном социјалном осигурању; стварање услова за приступ и реализацију пројеката из делокруга тог министарства који се финансирају из средстава претприступних фондова Европске уније, донација и других облика развојне помоћи; садржај здравствене заштите, очување и унапређење здравља грађана и праћење здравственог стања и здравствених потреба становништва; организацију здравствене заштите; стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника; здравствену инспекцију; организацију надзора над стручним радом здравствене службе; обезбеђивање здравствене заштите из јавних прихода; здравствену заштиту странаца; евиденције у области здравства; услове за узимање и пресађивање делова људског тела; производњу и промет лекова, медицинских средстава и помоћних лековитих средстава и инспекцијске послове у тим областима; производњу и промет опојних дрога и прекурсора недозвољених дрога; ископавање и преношење умрлих лица у земљи, преношење умрлих лица из иностранства у земљу и из земље у иностранство; санитарну инспекцију; здравствени и санитарни надзор у области заштите становништва од заразних и незаразних болести, здравствене исправности животних намирница и предмета опште употребе у производњи и промету, јавног снабдевања становништва хигијенски исправном водом за пиће и другим областима одређеним законом; контролу санитарно-хигијенског стања објеката под санитарним надзором и средстава јавног саобраћаја; санитарни надзор над лицима која су законом стављена под здравствени надзор, као и надзор над постројењима, уређајима и опремом која се користи ради обављања делатности под санитарним надзором; утврђивање санитарно-хигијенских и здравствених услова објеката под санитарним надзором у поступцима изградње или реконструкције и редовну контролу над тим објектима; санитарни надзор на државној граници, као и друге послове одређене законом.

 

Након анализе утврђених чињеница и релеватних правних прописа, Повереник за заштиту равноправности указује да се у овом случају може констатовати да постоје извесни проблеми између Специјалне болнице за интерне болести В.Б. и Републичког фонда за здравствено осигурање због којих болница не пружа услугу дијализе, иако поседује опрему за дијализу и обучено особље. Наиме, као што је наведено, Републички фонд за здравствено осигурање тврди да је испунио све обавезе из своје надлежности, те да је руководство болнице одговорно за непружање услуге дијализе. Са друге стране, Специјална болница за интерне болести В.Б. истиче да се још увек нису створили сви потребни услови да одељење за дијализу почне са радом, јер се без потребних средстава, које треба да обезбеди Републичи фонд за здравствено осигурање, не може пружити безбедна и квалитетна услуга дијализе, што би пацијенте довело у опасност од инфекције и угрозило им живот.

 

Са аспекта антидискриминационих прописа, Повереник за заштиту равноправности најпре указује да се особе са инвалидитетом које се лече дијализом налазе у посебно тешком положају, јер им је ради очувања живота и здравља неопходно да редовно примају дијализу. С тим у вези, Повереник указује да је Законом о забрани дискриминације прописано да дискриминација особа са инвалидитетом постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у свим аспектима професионалног, приватног и породичног жовота. Такође,  Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом забрањена је дискриминација на основу инвалидитета у погледу доступности услуга, при чему, посебно тежак случај дискриминације због инвалидности представља свака дискриминација особа са инвалидитетом приликом пружања здравствених услуга. Поред тога Република Србија као потписница Конвенције о правима особа са инвалидитетом се обавезала да ће предузети мере како би обезбедила особама са инвалидитетом исти избор, квалитет и стандард бесплатне или приступачне здравствене заштите и програме који се нуде другим лицима. Према наведеној конвенцији дискриминација по основу инвалидитета подразумева сваку разлику, искључивање или ограничење на основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области.  Стога, посебно забрињава чињеница да су у Специјалној болници за интерне болести В.Б. створени предуслови за рад одељења за дијализу, међутим, ова услуга се и даље не пружа. Ова ситуација довела је до последице да су особама са инвалидитетом које се лече дијализом ускраћена права на коришћење здравствене услуге дијализе у Специјалној болници за интерне болести В.Б. због разлога за које се не може тврдити да су оправдани непремостивим препрекама.

 

Повереник указује да због тога што што особе са инвалидитетом не могу да обављају дијализу у овој болници су приморане да неколико пута недељно ради пружања ове здравствене услуге путују више десетина километара до других удаљених здравствених центара што им битно додатно отежава живот и угрожава здравље. Ова ситуација такође, додатно утиче и на преоптерећеност наведених центара у којима се пружа поменута здравствена услуга, како у погледу броја корисника тако и оптерећености постојећих апарата. Такође треба имати у виду  и чињеницу да  је В.Б. једно од највећих и најпознатијих бањских лечилишта у Србији и традиционално врло привлачан туристички центар за одмор и рекреацију[9], међутим, боравак у овом туристичком центру је, због нефункционисања одељења за хемодијализу у Специјалној болници за интерне болести, практично онемогућен особама са инвалидитетом које се лече дијализом што је све у супротности са цитираним прописима.

 

Повереник посебно указује да са једне стране имамо опредељена средства од стране Републичког фонда за задравствено осигурање и здравствену установу у којој су створени предуслови за рад одељења за дијализу, набављена опрема и ангажовано особље, док са друге стране имамо грађане и грађанке који се лече дијализом, којима је ова услуга неопходна и који из тог разлога на терет Републичког фонда за здравствено осигурање путују у друге здравствене центре ради пружања ове услуге, што им додатно умањује квалитет живота и утиче на здравствено стање. Отварањем овог одељења било би омогућено адекватно лечење свим особама са инвалидитетом које се лече дијализом, како оних који живе у Врњачкој Бањи и њеној ојколини, тако и оних који посећују ово бањско лечилиште. На овај начин би се обезбедило да особе са инвалидитетом имају приступ равноправно са другим грађанима и грађанкама здравственим услугама, као и услугама које се пружају у оквиру рекреативних, туристичких активности као и активности у слободно време и спортских активности у складу са цитираним прописима и Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом. Поред тога што отварање овог одељења битно доприноси побољшању квалитета живота особа са инавалидитетом и утиче на унапређење њиховог положаја, оно такође утиче и на развој бањског и медицинског туризма и развој самог места у којем се оваква услуга пружа.

 

Повереник за заштиту равноправности је, приликом доношења ове препоруке мера за остваривање равноправности, посебно имао у виду надлежност Министарства здравља које између осталог, обавља послове државне управе који се односе на систем здравствене заштите, систем обавезног здравственог осигурања, организацију здравствене заштите, здравствену инспекцију, организацију надзора над стручним радом здравствене службе, а нарочито чињеницу да Министарство здравља спроводи надзор над спровођењем Закона о здравственом осигурању[10] и надзор над радом здравствених установа[11]. Стога, Повереник за заштиту равноправности сматра да Министарство здравља спровођењем мера из своје надлежности, заједно са Републичким фондом за здравствено осигурање и Специјалном болницом за интерне болести В.Б., треба да разреше проблем који је настао између Републичког фонда за здравствено осигурање и Специјалне болнице за интерне болести В.Б. у вези са нефункционисањем одељења за дијализу, како би ово одељење започело са радом и омогућило да и особе које се лече дијализом остваре право да уживају једнак положај и једнаку заштиту, у складу са одредбама Закона о забрани дискриминације и Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом.

 

Сагледавајући све околности, а посебно чињеницу да не постоје финансијски проблеми већ очигледно неразумевање у погледу одговорности и надлежности између Републичког фонда за здравствено осигурање и Специјалне болнице за интерне болести В.Б., Повереница за заштиту равноправности, поступајући у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, препоручује Министарству здравља, Републичком фонду за здравствено осигурање и Специјалној болници за интерне болести В.Б. предузимање одговарајућих мера којима ће се обезбедити поштовање начела једнакости.

[1] Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 33. став 1. тaч. 7. и 9.

[2] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 42/09)

[3] Члан 1. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[4] „Службени гласник РС“, број 98/06

[5] „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16

[6] „Службени гласник РС“, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – др. закон, 93/14, 96/15 и 106/15

[7] „Службени гласник РС“, бр. 107/05, 109/05 – испр., 57/11, 110/12 – одлука УС, 119/12, 99/14, 123/14, 126/14 – одлука УС, 106/15 и 10/16 – др. закон

[8] „Службени гласник РС“, бр. 44/14, 14/15, 54/15, 96/15 – др. закон и 62/17, члан 15.

[9] http://www.vrnjackabanja.co.rs/srpski/sadrzaj/turizamglmeni

[10] Члан 239. Закона о здравственом осигурању

[11] Члан 243. Закона о здравственој заштити

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon Прeпoрукa мeрa Mинистaрству здрaвљa РФЗO и спeциjaлнoj бoлници В.Б. зa oствaривaњe рaвнoпрaвнoсти у oблaсти пружaњa здрaвствeних услугaDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/preporuka-mera-ministarstvu-zdravlja-rfzo-i-specijalnoj-bolnici-v-b-za-ostvarivanje-ravnopravnosti-u-oblasti-pruzanja-zdravstvenih-usluga">
back to top