Препорука мера Министарству правде и Јавнобележничкој комори Србије

бр.  021-01-730/2021-02    датум: 6.5.2022. године

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује

 

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТУ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

 

Повереник за заштиту равноправности препоручујe Министарству правде и Јавнобележничкој комори Србије:

 

  • да предузму неопходне мере из своје надлежности у погледу прописивања висине награде јавних бележника приликом овере потписа лица без докумената, саслушањем сведока идентитета, тако да се узме у обзир чињеница да лица без докумената спадају у категорију најугроженијих лица, којима документ представља предуслов за остваривање свих других права, посебно права из области здравствене, социјалне заштите, образовања и сл.

 

  • да предузму мере из своје надлежности у циљу правилне примене Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа и Јавнобележничког пословника према којима су јавни бележници у обавези да лицима која не поседују идентификациони документ утврђују идентитет подносиоца исправе саслушањем два сведока идентитета.

 

Министарство правде и Јавнобележничка комора Србије ће у року од 30 дана од дана пријема ове препоруке обавестити Повереника за заштиту равноправности о свим мерама и активностима које су предузели.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.

 

 

Образложење

 

Поверенику за заштиту равноправности обратила се оргaнизација А11- Иницијативе за економска и социјална права, као и физичка лица указујући на различито поступање јавних бележника у поступку овере потписа лица која не поседују личну карту или други идентификациони документ. Организација А11 је истакла да приликом овере пуномоћја код јавних бележника странкама које не поседују личну карту и којима се идентитет утврђује уз присуство два сведока идентитета, наплаћује се вишеструко већи износ награде од оног предвиђеног Јавнобележничком тарифом. Наиме, појаснили су да је пракса јавних бележника неуједначена, те да се поједини јавни бележници позивају на члан 21. тарифни број 8 Јавнобележничке тарифе, док се други позивају на тарифни број 18, став 4. који предвиђа увећање награде за учешће позваних сведока иако у овим случајевима не учествују позвани сведоци већ сведоци идентитета. Даље је наведено да је Јавнобележничка комора у поступку по појединачној притужби јасно направила разлику између сведока идентитета и позваних сведока, те да је правилно закључено да у наведеним случајевима не учествују позвани сведоци већ сведоци идентитета али да јавном бележницима припада увећање награде за 10 бодова иако у важећим прописима није прописано да има основа за увећање ове накнаде за учешће сведока идентитета. Такође, даље је наведено да је Министарство правде закључило да  је наведено питање спорно, али да не постоји потреба за нормативним интервенисањем, већ да јавним бележницима због скупа радњи које треба да предузму имају право на увећану награду. А11 указује да наплаћивање поменутих износа највише погађа припаднике ромске националне мањине и особе које немају никакве приходе а које спадају међу најугроженије грађанe Србије, као и да се на ова лица с обзиром да немају документа не могу применити ослобођења у износу од 50% од утврђене награде с обзиром да особе без докумената не могу бити корисници социјалне помоћи.

 

Такође Поверенику су се обратили притужбама грађани који не поседују лична документа истичући још један проблем са којим се сусрећу приликом овере потписа код јавног бележника. У овим обраћањима је наведено да поједини јавни бележници, односно запослени у канцеларији јавног бележника одбијају да овере потписе на исправама (пуномоћју) особама која не поседују идентификациони документ, односно одбијају да идентитет подносиоца исправе утврде саслушањем сведока идентитета иако је таква могућност предвиђена прописима. Наиме, указано је да су поступајући службеници у канцеларији јавних бележника супротно закону наводили дa ниje мoгућe спрoвeсти пoступaк oвeрe пoтписa, jeр ниje мoгућe утврдити идeнтитeт пoднoсиoцa исправе бeз прилaгaњa идeнтификaциoнoг дoкумeнтa, кao и дa сe идeнтитeт пoднoсиoцa исправе нe мoжe утврдити свeдoчeњeм свeдoкa идeнтитeтa. Даље су навели да лица без докумената су посебно угрожена јер им је поседовање докумената предуслов за остваривање било ког права, тако и права из социјалне и здравствене заштите.

 

Повереник  за  заштиту  равноправности се поводом обраћања организације А11 обратио              Мнистарству правде и Јавнобележничкој комори, док је поводом поднетих притужби против појединих јавних бележника, Повереник спровео поступке.

 

Mинистарство правде је дописом бр. 740-07-00035/2022-22 обавестило Повереника  да је чланом 21. тарифни број 8. Јавнобележничке тарифе прописано да награда јавног бележника за оверу потписа на нејавној исправи којом се потврђује да су странке правног посла или странке које дају изјаву својеручно потписале или својеручно ставиле отисак прста, износи 2 бода по једном потпису и на једном примерку јавнобележничке исправе. Даље је наведено, да када јавни бележник оверава потпис странке његова улога је да посведочи да је странка у његовом присуству потписала изјаву односно признала за свој потпис који је раније унет на исправу. Дакле да у овом случају, јавни бележник по правилу не треба да испитује садржину исправе коју странка оверава. Последица овога је да доказну снагу јавне исправе има само клаузула о овери, а доказна снага исправе на којој је оверен потпис постаје неизмењена тј. та исправа остаје и даље приватна исправа. Да бележник у случају овере потписа није дужан да испитује садржину исправе коју оверава, већ само да се упозна са њеном садржином у оној мери у којој је то потребно ради попуњавања службене књиге, односно Уписника о оверама и потврдама. Министарство је навело да јавни бележник у складу са чланом 34. Јавнобележничког пословника утврђује идентитет учесника увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ са фотографијом, при чему законодавац не инсистира да службени документ на основу којег се утврђује идентитет странке у поступку пред јавним бележником буде важећи. Министарство је истакло да је такав услов неопходан само у случају када странка на основу јавнобележничког записа погоршава свој правни положај (нпр. предузима правни посао којим отуђује, гаси, умањује или оптерећује постојеће право односно стиче или повећава обавезу), односно у таквој ситуацији идентитет странке се утврђује искључиво увидом у важећи службени документ. Међутим, када се у поступку пред јавним бележником појави потреба са учешћем сведока идентитета (јер из неког разлога није могуће извршити увид у неки од наведених докумената или странке уоппште не поседују службени документ потребан за доказивање идентитета), улога јавног бележника није, супротно наводима из дописа којим се организација А11 обратила Поверенику, да овери потпис приступелих сведока идентитета већ да предузме скуп радњи како би ваљано утврдио идентитет странке. Министарство је даље навело да је поступак саслушавања сведока идентитета пред бележником прописан чл. 40 – 44. Јавнобележничког пословника и подразумева да бележник саслушава сведока идентитета појединачно, без присуства учесника и другог сведока који ће доцније сведочити. Такође, да би са сигурношћу утврдио да ли сведок познаје учесника и да би искључио могућност замене лица која се исто зову и презивају, јавни бележник има дужност да сведока пита и о другим чињеницама (одакле потиче његово познанство са учесником, подаци о члановима породице учесника, његовом занимању, друштвеним активностима, пријатељима и сл.) и да о тим чињеницама, након саслушања сведока, бележник испита и самог учесника чији се идентитет утврђује у конкретном случају. У допису је даље истакнуто да уколико је услед пропуштања бележника да на законит начин утврди идентитет странке наступила штета, бележник ће бити дужан да исту надокнади, а истовремено овакав пропуст повлачи и дисциплинску одговорност бележника у смислу члана 149. Закона о јавном бележништву. Министарство је мишљења да је са аспекта обрачунавања јавнобележничке награде, учешће сведока идентитета основ за увећање награде и то за 10 бодова по сваком сведоку, у смислу члана 21. тарифни број 18. Јавнобележничке тарифе, имајући у виду да се наплата награде за два сведока врши само једном, а не и више пута уколико је приликом овере издато више примерака исте исправе. На крају су навели да је са апекта обрачунавања награде за рад јавног бележника у поступку сачињавања јавнобележничке исправе, предузета мера за нужно усклађивање са антидискриминационим прописима на начин да су лица са инвалидитетом, деца без родитељског старања и лица која су примаоци социјалне помоћи, на основу претходно поднете документације на увид јавном бележнику ослобођена плаћања награде у пуном износу односно у износу од 50% од награде утврђене овом тарифом (члан 21. тарифни број 19. Јавнобележничке тарифе). Да када је реч о овери потписа, преписа и рукописа, тарифним бројем 10а таксативно су побројани акти за које се не плаћа овера па самим тим ни награда за учешће сведока идентитета. На крају, да су слабодива лица и лица која нису у стању да са чују или говоре ослобођена обавезе плаћања увећане награде за рад јавног бележника и за учешће сведока идентитета (тарифни број 18. Јавнобележничке тарифе).

 

Јавнобележничка комора доставила је Поверенику допис бр. 55-2-VII/2022 у којем је наведено да јавни бележници правилно одмеравају износ награде увећањем исте за 10 бодова за сваког од сведока идентитета сходно одредби тарифног броја 18. став 4. Јавнобележничке тарифе. Даље да је одредбом броја 8. став 1. Јавнобележничке тарифе прописано да награда јавног бележника за оверу потписа на нејавној исправи којом се потврђује да су странке правног посла или странке које дају изјаву својеручно потписале или својеручно ставиле отисак прста износи 2 бода по једном потпису и на једном примерку јавнобележничке исправе. Наводе да је одредбом тарифног броја 18. став 4. Јавнобележничке тарифе прописано да ако у састављању јавнобележничке исправе учествују позвани сведоци, други јавни бележник, преводиоци или тумачи, награда се увећава за 10 бодова за свако од тих лица. Јавнобележничка комора истиче да је у овим ситуацијама поступајући бележник, као стручњак из области права који самостално доноси одлуке у вршењу службене дужности слободан да у недостатку изричите одредбе јавнобележничке тарифе, применом тумачења по сличности тзв. аналогијом дође до одређеног закључка и на тај начин попуни очигледну правну празнину.

 

Јавнобележничка комора истиче да се обраћала Министарству правде у циљу успостављања уједначене праксе и доследне примене тарифе, имајући у виду члан 135. Закона о јавном бележништву. Наводе да је Министарство у допису од 3. марта 2021. године истакло да је мишљења да јавни бележник има право да наплати додатних 10 бодова по сведоку, без обзира да ли се ради о овери потписа, солемнизацији или састављању јавнобележничке исправе. На крају су навели, да одредбе Јавнобележничке тарифе јасно праве разлику између корисника социјалне помоћи, особа са инвалидитетом и других лица која остварују право на ослобађање или умањење од наплате такси и осталих корисника јавнобележничких услуга.

 

Устав Републике Србије[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

 

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[3], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације.

Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације[4], која у члану 1. прописује да се појам расна дискриминација односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота.

Међународни пакт о грађанским и политичким правима[5] у члану 16. обавезује државу чланицу пакта да свако има право да му се призна на сваком месту правни субјективитет.

 

Закон о оверавању потписа, рукописа и преписа[6] у члану 8. прописује да јaвни бeлeжник утврђуje идeнтитeт пoднoсиoцa испрaвe, увидoм у њeгoву личну кaрту, путну испрaву, вoзaчку дoзвoлу или други службeни дoкумeнт с фoтoгрaфиjoм, a aкo тo ниje мoгућe, сaслушaњeм двa свeдoкa идeнтитeтa. Пoступaњe jaвнoг бeлeжникa приликoм утврђивaњa идeнтитeтa ближe сe урeђуje Jaвнoбeлeжничким пoслoвникoм (став 2). Чланом 9. овог закона прописано је да свeдoк идeнтитeтa мoжe бити свaкo пунoлeтнo лицe кoje je спoсoбнo дa jaвнoм бeлeжнику пружи пoтрeбнe пoдaткe o идeнтитeту пoднoсиoцa испрaвe. Идeнтитeт свeдoкa идeнтитeтa jaвни бeлeжник утврђуje увидoм у њeгoву личну кaрту, путну испрaву, вoзaчку дoзвoлу или други службeни дoкумeнт с фoтoгрaфиjoм (став 2).

 

Закон о јавном бележништву[7] урeђуje oргaнизaциjу, дeлaтнoст, нaчин и услoве рaдa, кao и другa питaњa oд знaчaja зa jaвнo бeлeжништвo (члан 1). Јaвнo бeлeжништвo je службa oд jaвнoг пoвeрeњa. Jaвни бeлeжник oбaвљa дeлaтнoст кao искључивo и стaлнo зaнимaњe дoк му нe прeстaнe дeлaтнoст, у склaду сa зaкoнoм. У oбaвљaњу дeлaтнoсти jaвни бeлeжник je сaмoстaлaн и нeзaвисaн. Jaвни бeлeжник je стручњaк из oблaсти прaвa, имeнoвaн oд стрaнe министрa нaдлeжнoг зa прaвoсуђe (у дaљeм тeксту: министaр), кojи нa oснoву jaвних oвлaшћeњa прихвaтa oд стрaнaкa изjaвe вoљe и дaje им пoтрeбну писмeну фoрму и o тoмe издaje испрaвe кoje имajу кaрaктeр jaвних испрaвa, чувa oригинaлe тих испрaвa и другe пoвeрeнe дoкумeнтe, издaje прeписe испрaвa, jaвнo пoтврђуje чињeницe, дaje стрaнкaмa сaвeтe o питaњимa кoja су прeдмeт њeгoвe дeлaтнoсти и прeдузимa другe рaдњe и врши другe пoслoвe oдрeђeнe зaкoнoм (члан 2).

 

Одредбом члана 134. Закона о јавном  бележништву прописано је да јавни бележник има право на награду за свој рад и накнаду трошкова насталих у вези са обављеним послом, у складу са Јавнобележничком тарифом, док је ставом 2. истог члана да су забрањени су споразуми којима се одређује већа награда од оне која је прописана Јавнобележничком тарифом. Даље, чланом 135. прописано је да Јавнобележничку тарифу утврђује министар по прибављеном мишљењу коморе.

 

Jaвнoбeлeжнички пoслoвник[8] у члану 34. прописује да Jaвни бeлeжник утврђуje идeнтитeт учeсникa увидoм у њeгoву личну кaрту, путну испрaву, вoзaчку дoзвoлу или други службeни дoкумeнт сa фoтoгрaфиjoм, a aкo тo ниje мoгућe, сaслушaњeм двa свeдoкa идeнтитeтa. Одредбом члана 40-45 овог пословника прописан је начин и поступак саслушања сведока идентитета.

 

Одредбом члана 40. Јавнобележничког пословника прописано је да јавни бележник саслушава сведока идентитета појединачно, без присуства учесника и сведока који ће доцније сведочити. Ставом 2. истог члана прописано је да је јавни бележник дужан да пита сведока за све податке о учеснику који су му потребни за сачињавање јавнобележничке исправе (навести име и презиме, подаци о месту и датуму рођења, пребивалишту и адреси становања), док је ставом 3. да би са сигурношћу утврдио да ли сведок познаје учесника и да би искључио могућност замене лица која се исто зову и презивају, јавни бележник је дужан да пита сведока и о другим чињеницама (одакле потиче његово познанство са учесником, подаци о члановима породице учесника, његовом занимању, друштвеним активностима, пријатељима и сл.) и да о тим истим чињеницама након саслушања сведока испита и учесника.

Даље, чланом 41. став 1. прописано је да јавни бележник мора да пази да ли је сведок идентитета поуздано лице које завређује поверење, док је чланом 42. став 1. да у јавнобележничкој исправи, после текста правног посла, јавни бележник уноси напомену да сведоци својим потписима потврђују идентитет учесника. На крају, чланом 43. прописано је да се идентитет сведока идентитета не сме утврђивати увидом у службене документе чија је важност истекла.

Чланом 21. Тарифни број 18. став 4. Јавнобележничке тарифе[9] прописано је да ако у састављању јавнобележничке исправе учествују позвани сведоци, други јавни бележник, преводиоци или тумачи, награда се увећава за 10 бодова за свако од тих лица, док је ставом 5. истог тарифног броја да јавном бележнику не припада увећана награда за учешће позваних сведока и тумача у састављању јавнобележничке исправе за слабовиду странку и странку која није у стању да чује или говори. Даље, под тарифним бројем 19. прописано је да се обавезе плаћања награде у пуном износу ослобођена су лица са инвалидитетом, деца без родитељског старања и лица која су примаоци социјалне помоћи, на основу претходно поднете документације на увид јавном бележнику, као и да ослобођење плаћања награде за лица из става 1. овог тарифног броја износи 50% од награде утврђене овом тарифом.

 

Глобални акциони план за окончање апатридије 2014 – 2024[10] обухвата активности усмерене на налажење решења за постојеће ситуације апатридије, спречавање појаве нових случајева апатридије и бољу идентификацију и заштиту лица без држављанства. Једна од предвиђених активности за укидање апатридије је oсигурати да се ниједно дете не роди без држављанства; осигурати упис у матичну књигу рођених ради спречавања апатридије и др.

 

Према подацима истраживања из 2020. године „Лица у ризику од апатридије – преглед тренутног стања и препоруке за будућност“[11] које је спровео Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице наведено је да је апатридија често резултат проблема изазваних административним процедурама. Разлози могу бити различити, али и вишеструки, битно је истаћи да апатридија са собом носи бројне негативне последице. Разлози који се наводе тичу се непознавања и компликованости процедуре, као и финансијски аспекти. Тако 30% испитаника чије држављанство није регистровано не познаје процедуру, 15% сматра да је поступак исувише скуп, а 11% да је процедура компликована.

 

У оквиру прегледа стања о положају осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији[12] који су спровели Влада Републике Србије, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва и Швајцарске канцеларије за сарадњу наведено је да иако званични подаци о просечним примањима Рома не постоје, процењује се да се број Рома који живе у апсолутном сиромаштву[13] повећава. Према МИЦС 6 подацима, пет од шест ромских домаћинстава (83%) живи у условима изражене материјалне депривације (3 или више фактора материјалне депривације). Најзначајнија новчана давања усмерена на сиромашне у систему социјалне и дечје заштите Републике Србије јесу новчана социјална помоћ, дечји додатак и једнократна помоћ. Сва домаћинства у ромским насељима су чула бар за једно новчано социјално давање, док 84% користи неко од њих. Стопа обухвата угрожене ромске популације новчаном социјалном помоћи доста је значајна. У ромским насељима је 2019. свако друго домаћинство примало новчану социјалну помоћ, 61% прима дечији додатак, а 6% је примило једнократну помоћ.

 

Повереник за заштиту равноправности је у оквиру последњег Редовног годишњег извештаја[14] истако важност обезбеђивања личних докумената указујући да наведено посебно представља проблем са којим се суочавају припадници ромске популације.

Имајући у виду наводе из дописа Министарства и Јавнобележничке коморе да одредбе Јавнобележничке тарифе јасно праве разлику између корисника социјалне помоћи, особа са инвалидитетом и других лица која остварују право на ослобађање или умањење од наплате такси и осталих корисника јавнобележничких услуга, Повереник истиче да социјално угрожени грађани који немају лична документа не могу да остваре право на социјална давања, због чега не могу да остваре ни право на умањење награде јер нису у могућности да јавним бележницима приложе доказе да су лошијег материјалног стања и на тај начин се ослободе од обавезе плаћања награде у пуном износу.

 

Анализом праксе Повереника и налаза бројних истраживања неспорно је да су најчешће лица без докумената вишеструко угрожена и потенцијално изложена апатридији. Тако је у Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022–2030. године наведено да највећи број лица без докумената су припадници ромске популације. Овај проблем није редак ни код лица лошијег имовног стања али и других лица. Сва ова лица су додатно угрожена чињеницом да поседовање личних документа представља предуслов за остваривање свих других права. Наиме лица која немају документа не могу да поднесу захтев за остваривање било ког права или услуге из система социјалне, здравствене заштите, не могу да упишу дете у матичне књиге, као ни у образовну установу и сл. Ова лица остају правно невидљива због чега изостаје и подршка система, а социјално угрожена лица на овај начин остају у зачараном кругу сиромаштва.

 

Повереник је у свом Редовном годишњем извештају о стању у области заштите равноправности посебно указао на проблем правно невидљивих лица, као и налазе појединих истраживања. Тако је у публикацији Дечији, рани и принудни бракови у Србији – прописи, реакција и превенција[15] указано на проблем када су малолетне мајке правно невидљиве или лица без држављанства и немају лична документа, без којих деци након рођења не могу да одреде лична имена. По истеку рока од 30 дана од рођења детета лична имена би требало да одреде центри за социјални рад, али ове поступке надлежни органи готово никада не покрећу по службеној дужности, што доводи до ланца правне невидљивости или апартидије за нове генерације.

 

Имајући у виду важност ових поступака које спроводе јавни бележници, а који представљају предуслов да би једно лице постало правно видљиво и остварило своја права и обавезе, Повереник, у складу са чланом 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, упућује ову препоруку мера Министарству правде и Јавнобележничкој комори Србије. Наиме, Повереник упућује ову препоруку мера у циљу унапређења положаја лица без докумената (правно невидљивих лица) која због непоседовања докумената могу бити вишеструко дискриминисана и онемогућена да остваре своја права пред надлежним органима и институцијама.

 

Потребно је да Министарство правде и Јавнобележничка комора у року од 30 дана од дана пријема ове препоруке, обавести Повереника за заштиту равноправности о свим мерама и активностима које су предузели.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тaч. 9.

[2] „Службени гласник РС”, број 98/06, 115/21 и 16/22

[3] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[4] Закон о ратификацији Конвенције УН о укидању свих облика расне дискриминације „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 31/67

[5] Закон о ратификацији међународног пакта о грађанским и политичким правима („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 7/71)

[6] „Службени гласник РС“, 93/14, 22/15 и 87/18

[7] „Службени гласник РС“, бр. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 –др.закон, 93/14 –др.закон, 121/14, 6/15 и 106/15

[8] „Службени гласник РС“, бр. 62/16, 66/17, 48/18, 54/18 и 151/20

[9] „Службени гласник РС“, бр. 91/14, 103/14, 138/14, 12/16, 17/17, 67/17, 98/17, 14/19, 49/19, 17/20, 91/20 и 36/21

[10] https://www.refworld.org/cgi-bin/texis/vtx/rwmain/opendocpdf.pdf?reldoc=y&docid=5502f71f4

[11] https://www.unhcr.org/rs/wp-content/uploads/sites/40/2021/04/01-Lica-u-riziku-od-apatridije-u-Srbiji-CeSid-UNHCR-2020-SRB.pdf

[12]https://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wpcontent/uploads/2021/09/Polozaj_osetljivih_grupa_u_procesu_pristupanja_Republike_Srbije_EU-Polozaj_Roma_i_Romkinja.pdf

[13] Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва, Влада Републике Србије, Београд, 2018

[14] http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2022/03/RGI-2021_15.3.2022_FINAL.pdf

[15] Дечији, рани и принудни бракови у Србији- прописи, реакција и превенција, Праксис, јануар 2021, доступно на интернет страници: http://www.praxis.org.rs/images/praxis_downloads/Decji%20rani%20i%20prinudni%20brakovi%20u%20Srbiji%20-%20propisi%20reakcija%20i%20prevencija.pdf

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconПрепорука мера Министарству правде и Јавнобележничкој комори Србије Download


 

 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top