Препорука мера Министарству финансија

бр. 07-00-00353/2021-02   датум: 26.8.2021.

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА

Синиша Мали, министар

11000 БЕОГРАД

Кнеза Милоша 20

 

Поштовани господине Мали,

Поверенику за заштиту равноправности обратило се дописом удружење грађана које је истакло да је условљавањем за остваривање права на новчану помоћ из Закона о привременом регистру пунолетних грађана Републике Србије којима се уплаћује новчана помоћ за ублажавање последица пандемије болести Covid-19 изазване вирусом SarsCoV-2[1] (у даљем тексту Закон о привременом регистру), у погледу пријављењеног пребивалишта на територији Републике Србије и поседовања важеће личне карте, онемогућено појединим лицима да се пријаве, а самим тим и да остваре право на новчану помоћ.

Наиме, Закон о привременом регистру у члану 1. прописује да се овим законом уређују  сачињавање и вођење Привременог регистра пунолетних држављана Републике Србије, којима се уплаћује новчана помоћ за ублажавање последица пандемије болести Covid-19 изазване вирусом SarsCoV-2, начин уплате новчане помоћи за ублажавање последица пандемије болести Covid-19 изазване вирусом SarsCoV-2 пунолетним држављанима Републике Србије (у даљем тексту: новчана помоћ), као и друга питања која су од значаја за добијање новчане помоћи. Истим законом у члану 2. став 1. тачка 1. појашњено је да је „пунолетни држављанин Републике Србије“ физичко лице које је, на дан ступања на снагу овог закона пунолетно, које је држављанин Републике Србије, које има пребивалиште на територији Републике Србије – у складу са законом којим се уређују пребивалиште и боравиште грађана, које поседује важећу личну карту и које се пријави за уплату новчане помоћи у складу са овим законом.

Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[3]

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[4], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Чланом 7. овог закона прописано је да посредна дискриминација постоји ако на изглед неутрална одредба, критеријум или пракса лице или групу лица ставља или би могла ставити, због њиховог личног својства, у неповољан положај у поређењу са другим лицима у истој или сличној ситуацији, осим ако је то објективно оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.

Повереник указује да приликом креирања мера чији је циљ смањење негативних ефеката проузрокованих пандемијом COVID-19 вируса, свакако треба узети у обзир и чињеницу да последице пандемије, али и мере које су се предузимале у циљу сузбијања ширења COVID-19 вируса нису једнако погодиле све категорије становништва. Након усвајања Одлуке о проглашењу ванредног стања[5], Повереник је наставио да прати стање у области заштите равноправности и препорукама мера и различитим иницијативама које су до сада упућене Влади и ресорним министарствима указао на различите проблеме поводом којих се обраћају најугроженије категорије грађана, које је свакако потребно узети у обзир приликом креирања мера за ублажавање последица пандемије болести COVID-19 и предложио конкретна решења за њихово превазилажење у пракси.

У складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације[6], којим је између осталог прописано да Повереник за заштиту равноправности упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, предлажемо Министарству финансија да размотри могућност да лица која из објективних разлога не могу да пријаве пребивалиште, због чега и не поседују личну карту (нпр. на основу држављанства, ивода из матичне књиге рођених и изјаве два сведока) остваре право на помоћ за ублажавање последица пандемије болести Covid-19 изазване вирусом SarsCoV-2.

Наиме, у конкретном случају поменуто условљавање највише је погодило припаднике ромске националне мањине који се суочавају са стамбеним проблемима, нису власници или закупци стамбених објеката, јер наилазе на препреке приликом пријаве пребивалишта. У допису удружења грађана које нам се обратило описан је случај, пропраћен документацијом, у којем грађанка Републике Србије, ромске националности покушава да пријави пребивалиште на адреси на којој фактички годинама борави, али је надлежна Полицијска управа одбила њен захтев уз образложење да није доказала да на конкретној адреси намерава да стално живи с обзиром да нема запослење и родбину у граду у којем жели да пријави пребивалиште. Даље у допису и из документације може се видети да је лице приликом теренске провере четири пута затечена на адреси на којој жели да пријави пребивалиште, да је уз захтев за пријаву пребивалишта доставила уговор о коришћењу стана без накнаде оверен код јавног бележника и уверење да јој дете похађа школу у месту где жели да пријави пребивалиште. Ова грађанка је уложила жалбу надлежном министарству које је предмет вратило на поновни поступак. Дакле, неспорно је да постоји намера поменуте грађанке да пријави пребивалиште, али је из објективних разлога спречена да испуни услове прописане Законом о привременом регистру због чега јој је ускраћено право на новчану помоћ државе.

Поред овога, подсећамо Вас да је Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије у истраживању „Мапирање подстандардних ромских насеља према ризицима и приступу правима у Републици Србији“ мапирао у Србији преко 700 подстандарних ромских насеља и да становници тих насеља врло често нису регистровани ни као власници земљишта, ни као власници станова који су саграђени на том земљишту, или ни једно ни друго[7]. Затим, из ранијих обраћања Поверенику за заштиту равноправности можемо видети да се Роми и Ромкиње суочавају са проблемом и приликом закупа стана, наводећи да поједини власници одбијају да им дају стан у закуп.

Напомињемо да Закон о пребивалишту и боравишту грађана[8] у члану 11. прописује могућности пријаве пребивалишта по више основа, између осталог и могућност пријаве пребивалишта на центар за социјални рад. Иако се изменама прописа омогућила пријава пребивалишта на центре за социјални рад, постоји различито поступање у пракси што онемогућава једном броју Рома да реше ово питање. Овај податак потврђује обраћања Поверенику за заштиту равноправности, али и поједина истраживања и извештаји[9].

Треба имати у виду да висока стопа сиромаштва, као и чињеница да поједини Роми и Ромкиње и данас живе без воде и струје у неформалним ромским насељима, чини их у време пандемије вируса Covid-19 додатно рањивим. Због тога је веома важно да Роми и Ромкиње у овом периоду не буду остављени без подршке. Такође Вам указујемо да у истраживању Повереника за заштиту равноправности „Однос грађана и грађанки према дискриминацији“[10] из 2019. године грађани и грађанке на првом месту перципирају Роме као најугроженију групу.

С обзиром на чињенице да је циљ новчане помоћи ублажавање последица пандемије болести Covid-19 изазване вирусом SarsCoV-2, да су поменута лица држављани Републике Србије и да спадају у категорију најугроженијих грађана, сматрамо да је лица, која из објективних разлога не могу да пријаве пребивалиште, неопходно обухватити мерама подршке било изменама Закона о привременом регистру или доношењем посебног прописа, којим се прописују посебне мера за поменута лица.

Имајући у виду наведено, а у циљу унапређења равноправности најугроженијих категорија грађана, верујемо да ћете пронаћи решење да право на новчану помоћ остваре и ова лица.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 40/21

[2] „Службени гласник РС”, број 98/06

[3] Члан 21. Устава Републике Србије

[4] „Службени гласник РСˮ, бр. 22/09 и 52/21

[5] „Службени гласник РС”, бр. 29/20

[6] „Службени гласник РСˮ, бр. 22/09 и 52/21

[7] Извештај „Роми и Ромкиње у Србији и положај Рома и Ромкиња повратника из Западне Европе“, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH

[8]„Службени гласник РСˮ, бр. 87/11)

[9] https://www.ukljucise.org/docPublic/3/romi-i-romkinje-u-srbiji-i-polozaj-roma-i-romkinja-povratnika-iz-zapadne-evrope.pdf

[10] http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2019/11/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja.pdf

 

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић


microsoft-word-iconПрепорука мера Министарству финансија Download


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top