бр. 021-02- 211/2015-02   датум: 9.7.2015.

СКУПШТИНА ГРАДА НИША

Миле Илић, председник

18000 НИШ

7. jули бр. 2

Поштовани господине Илићу,

Повереница за заштиту равноправности примила је притужбу у којој је једна грађанка Ниша указала на неравноправан положај у који је њена породица доведена у односу на друге нишке породице, због услова који су прописани Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша. Подноситељка притужбе није остварила право на једнократну помоћ незапосленој породиљи, јер није имала пребивалиште на територији града Ниша најмање годину дана до дана рођења детета, што је услов прописан Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша. Међутим, супруг подноситељке притужбе живи у Нишу дуже од годину дана, као и сама подноситељка притужбе, а њиховом заједничком детету пријављено је пребивалиште у Нишу.

Дозволите ми да Вам укажем да је Повереник за заштиту равноправности самосталан и независан државни орган који има овлашћење да поступа у свим случајевима када је начело једнакости повређено, односно када је прекршена општа забрана дискриминације. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности .

Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у чл. 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

Такође, Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 8. Закона о забрани дискриминације је прописано да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

Закон о финансијској подршци породици са децом, одредбама чл. 9. прописује да права на финансијску подршку породици са децом представљају: 1) накнаде зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства ради посебне неге детета; 2) родитељски додатак; 3) дечији додатак; 4) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања; 5) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и 6) регресирање трошкова боравка у предшколској установи деце из материјално угрожених породица. Одредбом ст. 4. овог члана прописано је да општина, односно град могу, ако су обезбедили средства, да утврде и друга права, већи обим права од права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање.

Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша прописано је да право на једнократну помоћ незапосленој породиљи у износу од 50,000 динара остварује свака незапослена породиља која приликом порођаја роди прво, друго, треће или четврто дете по реду рођења, под условом да је порођај наступио по ступању на снагу ове одлуке. Одредбом чл. 8а ст. 2. прописано је да ово право може остварити свака незапослена породиља која има пребивалиште, односно боравиште ако је избеглица или расељено лице са територије Косова и Метохије, на територији града Ниша, најмање годину дана пре порођаја. У ставу 3. истог члана, прописано је да уколико породиља није жива или је напустила дете, право на једнократну новчану помоћ незапосленој породиљи може остварити отац детета, односно старатељ, док се право на новчану помоћ остварује на основу захтева породиље и документације о испуњености услова за остварење права.

Анализа услова који су прописани за остваривање права на једнократну помоћ незапосленој породиљи, са аспекта Закона о забрани дискриминације и других релевантних прописа, показала је да су очигледно стављене у неједнак положај породице у којима незапослена породиља нема пријављено пребивалиште на територији града Ниша годину дана пре рођења детета у односу на породице у којима незапослена породиља има пребивалиште на територији града Ниша годину дана пре рођења детета. Повереница за заштиту равноправности анализирала је да ли је постављање услова да право на једнократну помоћ незапосленој породиљи остварује мајка ако има пребивалиште на територији града Ниша годину дана пре порођаја, у супротности са императивним прописима којима је дискриминација забрањена и који су обавезујући за све. Стога, било је потребно размотрити да ли постоји објективно и разумно оправдање да се незапосленим породиљама које немају пребивалиште на територији града Ниша годину дана пре порођаја ускрати право на једнократну помоћ незапосленој породиљи. То подразумева испитивање: а) да ли је циљ који се постиже овим условом допуштен и оправдан и б) да ли се циљ/или циљеви могао постићи само прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.

Неспорно је да је у надлежности градова и општина да утврде друга права из области финансијске подршке породици са децом, односно, да доносе одлуке којима ће финансијски пружити помоћ породици и деци који живе на територији града или општине. У том смислу, град Ниш има право да из свог буџета издваја средства за различите облике помоћи породицама, да утврђује правила за расподелу тих средстава и да их у складу са прописима расподељује. То право се ни на који начин не доводи у питање. Штавише, спремност града Ниша да део расположивих средстава усмери на материјалну подршку и помоћ незапосленим породиљама представља позитиван пример подршке.

Што се тиче услова прописаних Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша да право на једнократну помоћ незапосленој породиљи остварује мајка која има пребивалиште на територији града Ниша најмање годину дана пре рођења детета, Повереница за заштиту равноправности утврдила је из изјашњења Управе за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту града Ниша које је достављено у предмету бр. 07-00-188/2015-02, да у ранијој одлуци није постојао овакав услов и да је постављен јер је град желео да „заустави злоупотребу овог права“, односно, случајеве да се мајке формално пријаве на територији града Ниша а у исто време подносе захтев за новчану помоћ у другим градовима. Имајући у виду ограниченост средстава града за пружање помоћи и подршке, Повереница констатује да град има право да онемогући евентуалне злоупотребе остваривања тог права, као и да се осигура да ће право на овај вид подршке остварити искључиво породице које заиста живе на територији града Ниша. Сагледавајући изнете чињенице, може се констатовати да је циљ доношења Одлуке о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша допуштен и оправдан.

Након тога је било потребно испитати да ли је постављање услова у вези са пребивалиштем мајке детета на територији града Ниша био једини начин да се град Ниш осигура од евентуалних злоупотреба остваривања права на једнократну помоћ незапосленој породиљи. Ово подразумева испитивање да ли је последица предузетих мера оправдана, као и да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.

При томе, Повереница указује да у конкретном случају треба имати у виду специфичну ситуацију у којој се нашла ова породица. Наиме, у питању је породица која се у моменту подношења захтева за остваривање права на једнократну помоћ незапосленој породиљи, налазила у следећој животној ситуацији:

мајка детета је живи у ванбрачној заједници са грађанином Ниша од 2013. године, доселила се на територију града Ниша са намером да у њему живи, али није пријавила пребивалиште на територији овог града годину дана пре рођења детета,

отац детета живи на територији града Ниша већ дужи временски период, односно, дуже од годину дана пре рођења детета,

детету је пријављено пребивалиште на територији града Ниша.

С обзиром да мајка детета није имала пребивалиште на територији града Ниша годину дана пре рођења детета, иако се на територију овог града доселила још 2013. године, са намером да у овом граду живи, као и да отац детета живи у Нишу више од годину дана пре рођења детета, ова породица, ипак, није остварила право на једнократну помоћ незапосленој породиљи. Стога, последица мера које је предузео град Ниш како би онемогућио да право на овај вид накнаде остварују мајке које немају пребивалиште у Нишу, довела је до тога да су породице које несумњиво живе на територији града Ниша, али у којима мајка детета нема пријављено пребивалиште на територији овог града дуже од годину дана пре рођења детета, онемогућене да остваре право на овај вид финансијске подршке.

Иако је одлуком истакнуто да право на једнократну помоћ незапосленој породиљи остварује мајка детета, сматрам да се анализом осталих одредаба одлуке, као и на основу циља који се желео постићи, може утврдити да је у питању подршка коју град жели да пружи целој породици са дететом, због рођења детета и повећаних трошкова а имајући у виду да је један од родитеља незапослен, без обзира што је титулар овог права мајка детета. На овакав закључак посебно упућује могућност, прописана чл. 8а ст. 3. да отац детета или старатељ, у изузетним околностима, може да оствари ово право, чиме је јасно да новчана накнада није намењена искључиво незапосленој мајци, већ јој је циљ да финансијски потпомогне новорођенче, као и целу породицу која га одгаја. Стога, имајући у виду да је циљ једнократне помоћи незапосленој породиљи да финансијски потпомогне породицу, чији су чланови грађани града Ниша, није јасно из ког разлога се узима у обзир само пребивалиште мајке, а не и пребивалиште оца детета, односно, време које он живи у овом граду, као и пребивалиште самог детета.

Због тога су постављањем услова да право на једнократну помоћ незапосленој породиљи може да оствари мајка која има пребивалиште на територији града Ниша најмање годину дана пре порођаја, у неравноправан положај стављене породице које живе на територији града Ниша, у којима мајка детета не испуњава овај услов, у односу на породице у којима мајка детета има пребивалиште најмање годину дана пре порођаја. Наиме, и у једном и у другом случају несумњиво су у питању породице чији су чланови становници града Ниша и међу којима је неоправдано направљена разлика на основу дужине пребивалишта мајке детета. Имајући у виду последице које овако постављен услов за остваривање права на новчану накнаду производи, може се закључити да се само на основу пребивалишта мајке детета не може утврдити да ли је у питању породица чији су чланови грађани Ниша, већ у обзир треба узети целу породицу, односно, пребивалиште оца детета и самог детета. Стога, анализа је показала да услов за остваривање права на једнократну помоћ незапосленој породиљи који се односи искључиво на пребивалиште мајке, нема објективно и разумно оправдање, јер прописивање овог услова, без узимања у обзир пребивалишта оца детета и самог детета, није оправдан ни с аспекта сврхе, ни с аспекта последица које производи.

Имајући у виду наведену анализу, препоручујем да измените чл. 8а ст. 2. Одлуке о финансијској подршци породици са децом на територији града Ниша, на тај начин што ћете прописати да поред осталих услова, право на једнократну помоћ незапосленој породиљи остварује мајка детета, уколико она или отац детета имају пребивалиште на територији града Ниша најмање годину дана пре рођења детета, под условом да дете има пријављено пребивалиште на територији града. На овај начин, узећете у обзир целу породицу, спречити злоупотребу остваривања права на новчану накнаду и омогућити свим грађанима и грађанкама Вашег града да уживају право на слободу од дискриминације.

Oчекујем да ћете искористити своја законска овлашћења и на првој следећој седници Скупштине града приступити измени Одлуке о финансијској подршци породици са децом.

Молим да ме о мерама и активностима које сте предузели у циљу спровођења ове препоруке обавестите у року од 30 дана.

С искреним уважавањем,

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Препорука мера Граду Нишу за остваривање равноправности