бр. 021-01-8/2018-02   датум: 5.4.2018.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, Повереник за заштиту равноправности упућује Граду Крагујевцу и Народној библиотеци „Вук Караџић“ у Крагујевцу

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

Повереник за заштиту равноправности препоручује Граду Крагујевцу и Народној библиотеци „Вук Караџић“ у Крагујевцу:

– да предузму одговарајуће мере из своје надлежности ради отклањања сметњи у вези са функционисањем лифта у згради Градског дома Крагујевац, а у циљу обезбеђивања приступачности библиотеке и доступности њених услуга особама са инвалидитетом и њиховог равноправног учешћа у културном животу са осталим грађанима и грађанкама.

Град Крагујевац и Народна библиотека „Вук Караџић“ у Крагујевцу обавестиће Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности у складу са законом није допуштена жалба нити било које друго правно средство.

Образложење

У току поступка по притужби, Повереник за заштиту равноправности дошао је до сазнања да је на првом спрату Народне библиотеке „Вук Караџић“, на којем се члановима/цама библиотеке издају књиге и организују културне активности, „блокирано“ заустављање лифта, услед чега су просторије библиотеке на првом спрату неприступачне особама са инвалидитетом.

У циљу прикупљања информација неопходних за вођење поступка, Повереник за заштиту равноправности обратио се Народној библиотеци „Вук Караџић“ у Крагујевцу и између осталог, затражио да га информише да ли зграда у којој се налази Градска библиотека располаже лифтом који је приступачан особама са инвалидитетом и уколико располаже, да ли се лифт зауставља на првом спрату.

У допису  Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Крагујевцу, између осталог, наведено је да лифт у згради Градског дома „дуже време не може да се користи за заустављање на првом спрату и Галерији због постојања техничких проблема“. Даље је наведено да запослени у библиотеци излазе у сусрет особама са инвалидитетом и омогућавају им да књиге које их интересују изнајме или прегледају уз њихову помоћ. Такође је наведено да запослени „помажу особама са инвалидитетом које су заинтересоване да присуствују програмима који се одржавају на Галерији библиотеке – ношењем колица на Галерију“. Истакнуто је да је библиотека у циљу довођења лифтова у фукционално стање контактирала предузеће које се бави одржавањем зграде и да ће по добијању спецификације радова тражити од Града Крагујевца да им потребна средства буду урачуната у финансијски план за 2018. годину.

Увидом у Одлуку о буџету града Крагујевца за 2018. годину[2]  утврђено је да су установе културе индиректни корисници буџетских средстава, док је увидом у податке катастра непокретности утврђено је да је власник Градског дома у којој се налази библиотека град Крагујевац, а да је корисник Градског дома Народна библиотека „Вук Караџић“.

Пре започињања анализе, Повереник за заштиту равнправности указује на кључне међународне и домаће акте који се односе на обезбеђивање приступачности за особе са инвалидитетом. Повереник за заштиту равноправности најпре указује да је Република Србија ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом[3], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства[4]. Конвенција под дискриминацијом на основу инвалидитета подразумева сваку разлику, искључивање или ограничавање по основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области. Она обухвата и све облике дискриминације, укључујући ускраћивање разумног прилагођавања. Државе стране уговорнице ће забранити сваку дискриминацију по основу инвалидитета и гарантоваће особама са инвалидитетом једнаку и ефикасну правну заштиту од дискриминације по било ком основу. Чланом 9. Конвенције између осталог је прописано да ће у циљу омогућавања самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота, државе уговорнице предузети одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеде приступ, равноправно са другима физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационе и комуникационе технологије и системе, као и другим погодностима и услугама које стоје на располагању јавности. Мере које укључују идентификовање и уклањање баријера за приступ, односе се између осталог и на зграде.

Устав Републике Србије^[5] прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Поред тога, одредбом члана 17. став 1. прописано је да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или група лица, односно, ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица, док је ставом 2. истог члана прописано да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби у складу са законом. Чланом 26. став 1. Закона о забрани дискриминације прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[6], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Одредбама члана 13. став 1. изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидитета у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби и јавним површинама, док је ставом 2. истог закона прописано да се под услугом, у смислу овог закона сматра свака услуга коју, уз накнаду или без ње, правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности, односно трајног занимања. Поред тога, одредбом члана 16. став 1. овог закона прописано је да је власник објекта у јавној употреби, дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета, док је ставом 2. прописано, да ову обавезу има и друго лице на које је пренето право коришћења, осим ако је са власником, односно надлежним органом уговорено другачије. На крају, одредбом члана 33. овог закона прописано је да су јединице локалне самоуправе дужне да предузму мере са циљем да се физичка средина, зфраде, јавне површине и превоз учине приступачним особама са инвалидитетом.

Затим, одредбама члана 20. Закона о локалној самоуправи[7] прописано је да општина оснива установе и организације у области основног образовања, културе, примарне здравствене заштите, физичке културе, спорта, дечје заштите и туризма, прати и обезбеђује њихово функционисање. Поред тога, овим чланом је прописано да општина организује вршење послова у вези са заштитом културних добара од значаја за општину, подстиче развој културног и уметничког стваралаштва, обезбеђује средства за финансирање и суфинансирање програма и пројеката у области културе од значаја за општину и ствара услове за рад музеја и библиотека и других установа културе чији је оснивач.  Одредбом члана 24. овог закона прописано је да се одредбе које се односе на општину примењују и на град, ако овим законом није друкчије одређено.

Такође, Законом о планирању и изградњи[8], прописано је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу морају пројектовати, градити и одржавати тако да се свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогући несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама. Важно је напоменути да се Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[9] ближе утврђују технички стандарди приступачности за несметано кретање особа са инвалидитетом. Приступачност, у смислу овог правилника, резултат је примене техничких решења у пројектовању и грађењу грађевина, којим се особама са инвалидитетом омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад у тим грађевинама на једнакој основи као и осталим особама. Одредбом члана 2. овог Правилника регулисано је који се објекти могу сматрати објектима за јавно коришћење, па је између осталог прописано да ту спадају и објекти културе. Одредбама члана 3. овог правилника прописано је да су особе смањене покретљивости особе са физичким или сензорним инвалидитетом, старе особе, труднице, и/или друге особе чија је могућност несметаног кретања повремено или трајно смањена услед баријера са којима се сусрећу у окружењу, као и да је препрека физичка, комуникацијска и/или оријентацијска сметња која постоји у простору, а која особу може ометати и/или спречавати у несметаном приступу, кретању, боравку, примању неке услуге и/или раду.

На крају, чланом 16. став 18. Статута Града Крагујевца[10] прописано је да је у надлежности Града да организује вршење послова у вези са заштитом културних добара од значаја за Град, подстиче развој културног и уметничког стваралаштва, обезбеђује средства за финансирање и суфинансирање програма и пројеката у области културе од значаја за Град и ствара услове за рад музеја и библиотека и других установа културе чији је оснивач.

Након анализе утврђених чињеница и релеватних правних прописа, Повереник за заштиту равноправности констатује да је Народна библиотека „Вук Караџић“ установа културе која је основана од стране јединице локалне самоуправе, односно, чије је оснивач – Град Крагујевац. Даље је утврђено да је библиотека, као индиректни корисник буџетских средстава,[11] обавезна да припреми предлог финансијског плана на основу смерница које се односе на буџет локалне власти, а да је Град Крагујевац дужан да обезбеди средства за финансирање и суфинансирање програма и пројеката у области културе од значаја за Град и да ствара услове за рад музеја и библиотека и других установа културе чији је оснивач.

Са аспекта антидискриминационих прописа, Повереник за заштиту равноправности указује да обезбеђивање приступачности објеката и услуга представља предуслов за самосталан живот особа са инвалидитетом јер омогућава активно учешће у свим областима живота, на равноправној основи. Треба имати у виду да је један од основних елемената приступачности, управо приступачност објеката и услуга. Уколико само један сегмент приступачности није обезбеђен, особа са инвалидитетом ће се наћи у ситуацији тзв. „прекинутог ланца кретања“, односно, биће доведена у ситуацију немоћи, у којој нема могућност да самостално функционише. Имајући у виду наведено, а с обзиром да библиотека представља објекат у јавној употреби, чије услуге грађани и грађанке свакодневно користе, Град Крагујевац, као оснивач установе културе – Народне библиотеке „Вук Караџић“ и као власник објекта у којој се библиотека налази и Народнa библиотека, као корисник објекта и пружалац услуга, имају обавезу да обезбеде адекватан приступ просторија и услуга библиотеке особама са инвалидитетом. У супротном, особама са инвалидитетом је отежано или онемогућено самостално коришћење услуга библиотеке, односно изнајмљивање књига и присуствовање културним активностима, које остали грађани и грађанке, без икаквих препрека, могу самостално да користе.

С тим у вези, Поверник за заштиту равноправности подсећа да се ратификацијом Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Република Србија, између осталог, обавезала да призна право особама са инвалидитетом да равноправно са другима учествују у културном животу, те у том циљу треба да предузме све одговарајуће мере како би обезбедила да особе са инвалидитетом имају приступ местима за пружање услуга културног садржаја, као што су позоришта, музеји, биоскопи, библиотеке. Да би процес социјалне инклузије особа са инвалидитетом био успешан, неоходно је створити приступачно окружење у којем све особе могу самостално да функционишу и задовољавају своје потребе. С тим у вези, Поверник за заштиту равноправности подсећа да се ратификацијом Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Република Србија, између осталог, обавезала да призна право особама са инвалидитетом да равноправно са другима учествују у културном животу, те у том циљу треба да предузме све одговарајуће мере како би обезбедила да особе са инвалидитетом имају приступ местима за пружање услуга културног садржаја, као што су позоришта, музеји, биоскопи, библиотеке. Да би процес социјалне инклузије особа са инвалидитетом био успешан, неоходно је створити приступачно окружење у којем све особе могу самостално да функционишу и задовољавају своје потребе. Положај особа са инвалидитетом у Републици Србији уопште и проблеми са којима се сусрећу, сагледавани су од стране Комитета за права особа са инвалидитетом УН, који је, ради унапређења стања и достизања вишег нивоа примене Конвенције о правима особа са инвалидитетом УН, упутио одговарајуће препоруке. Међу главним изазовима, овај комитет је препознао: запошљавање особа са инвалидитетом уопште и посебно на отвореном тржишту рада уз разумно прилагођавање радних места, спречавање вишеструке дискриминације нарочито жена и девојчица са инвалидитетом, деинституционализација деце са инвалидитетом, промоцију способности особа са инвалидитетом уз омогућавање самосталног одлучивања, израду свеобухватног плана приступачности и охрабривање у примени универзалног дизајна у свим областима, прикупљање и обраду статистичких података о особама са инвалидитетом и услугама које им се пружају и друге.^[12]

Према подацима о стању у области заштоте равноправности у Редовном годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2017. годину[13] наведено је да је у 2017. године највећи број притужби због дискриминације на основу инвалидитета поднето због дискриминације приликом пружања услуга или при коришћењу објеката и површина – (35,5%), од чега се највећи број притужби односи на постојање физичких баријера које онемогућавају особама са инвалидитетом да користе одређене услуге или објекте., на равноправној основи и да је из тог разлога потребно унапредити и обезбедити приступачност и примену универзалног дизајна у свим областима живота

Имајући у виду све наведено и ценећи утврђене чињенице и правне прописе, повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, упућује препоруку Граду Крагујевцу и Народној библиотеци „Вук Караџић“ у Крагујевцу да предузму одговарајуће мере из своје надлежности ради отклањања сметњи у обезбеђивању приступачности и доступности услуга библиотеке особама са инвалидитетом, уз обавезу обавештавања о предузетим мерама у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 33. тaч.  9.

[2] „Службени гласник града Крагујевца“, број 34/2017

[3] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 42/09)

[4] Члан 1. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[5] „Службени гласник РС“, број 98/06

[6] „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16

[7] „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16

[8] „СлужбенигласникРС“,бр.72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14 и145/14

[9] „Службени гласник РС“, број  22/15

[10] „Службени  лист града Крагујевца“, број  25/15

[11] https://www.kragujevac.rs/userfiles/files/2018/Gra%C4%91anski%20bud%C5%BEet%202018.pdf

[12] Извештај надлежних власти РС у вези са применом препорука број 34. и број 54. Комитета за права особа са инвалидитетом у вези са Иницијалним извештајем РС о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом, у вези са препоруком 54, Влада Републике Србије, 8. мај 2017. године, стр 1 и 2 – Доступно на интернет адреси: http://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/node/19868

[13] http://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2018/03/RGI-2017_PZR_FINAL_14.3.2018-1.pdf

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Препорука мера граду Крагујевцу и Народној библиотеци В.К. у Крагујевцу за остваривање равноправности по основу инвалидитета у области пружања услуга