Притужба М.Ј. против осигуравајуће куће У. због дискриминације по основу пола у области пружања услуга

бр. 07-00-93/2016-02   датум: 10.6.2016.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе М.Ј. из Б., коју је поднела против У. неживотног осигурања Б.. У притужби је навела да је годишњи износ премије за добровољно здравствено осигурање „В.“ за жене у У. осигурању 276,84 евра, док је годишња премија осигурања за мушкарце 168,72 евра, иако имају исте личне каратеристике (здраве особе, од 26 до 30 година живота). У изјашњењу У. осигурања наведено је, између осталог, да у конкретном случају нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације и да Република Србија нема пропис који ближе уређује критеријуме везане за пол при утврђивању тарифе осигурања, па се премијске стопе у осигурању формирају уз поштовање правила струке, а на основу статистичких података о прикупљеној премији и примљеним захтевима за одштету у претходним извештајним периодима. У току поступка утврђено је да је да је месечна премија осигурања за мушкарце 14,06 евра, а за жене 23,07 евра, односно годишња „мушка“ премија осигурања износи 152 евра, а „женска“ 250 евра. Утврђивањем разлике у висини месечне и годишње премије за добровољно здравствено осигурање за мушкарце и жене истог старосног доба, У. осигурање непосредно дискриминише жене, јер им само због њиховог личног својства (пола) одређује плаћање већег износа премије добровољног здравственог осигурања „В.“. Такође, анализом табеле осигуравајућих покрића (основних и допунских), који заправо представљају медицинске услуге на које корисник/ца осигурања има право, утврђено је да се ове услуге ни по чему не разликују за мушкарце и жене, односно да жене уплатом премије добровољног здравственог осигурања „В.“ не добијају ни једну медицинску услугу више од мушкараца, која би евентуално оправдавала чињеницу да им је одређена премија осигурања у већем износу. Због тога је У. неживотном осигурању Б. препоручено да усклади правила о добровољном здравственом осигурању у свом друштву за осигурање, тако што ће изједначити висину премија осигурања за мушкарце и жене, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

 

 

 

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила М.Ј. из Б., коју је поднела против У. неживотног осигурања Б. због дискриминације на основу пола.
    • У притужби је, између осталог, навела:
  • да је 8. фебруара 2016. године дошла у осигуравајућу кућу У. неживотно осигурање,  како би преузела понуду за добровољно здравствено осигурање,
  • да јој је запослени у осигуравајућем друштву понудио пакет „В.“ са додатним премијама за офталмолошке услуге и услуге физикалне терапије у износу од 14,06 евра месечно,
  • да се сат времена касније вратила са намером да поднесе захтев и тада су она и запослени који јој је претходно дао понуду, попунили упитник и постигли договор да плати осигурање за целу годину,
  • да, када је одштампана коначна понуда, у њој је израчуната премија у износу од 276,84 евра, уместо очекиване годишње премије за добровољно здравствено осигурање у износу од 168,72 евра. Навела је да су она и агент осигурања били збуњени овом променом, те су прошли кроз целу процедуру још једном,

– да је агент осигурања, на основу провере, закључио је да је при попуњавању података у првој понуди уписао да је она особа мушког пола, те је стога израчунао мањи износ премије осигурања,

  • да је тражила од осигуравајуће куће да јој, накнадно, електронским писмом пошаљу понуде за добровољно здравствено осигурање за мушкарце и жене старосног доба 26-30 година,
  • да сматра да је неосновано да износ премије за добровољно здравствено осигурање за жене буде већи у износу на премију осигурања за мушкарце, који имају исте личне каратеристике (здраве особе, од 26 до 30 година живота).

1.3. Уз притужбу je достављено електронско писмо од 25. фебруара 2016. године које је У. неживотно осигурање доставило подноситељки притужбе, у чијем прилогу се налазе понуде за добровољно здравствено осигурање за све особе женског пола од 26-30 година и понуда за мушкарце истог животног доба.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење У. неживотног осигурања Б. (у даљем тексту: У. осигурање).

  • У изјашњењу M.K., заступнице У. осигурања, између осталог, наведено је:
  • да Република Србија нема пропис који ближе уређује критеријуме везане за пол при утврђивању тарифе осигурања, па се премијске стопе у осигурању формирају уз поштовање правила струке, а на основу статистичких података о прикупљеној премији и примљеним захтевима за одштету у претходним извештајним периодима,
  • да се на основу односа између уплаћене премије и исплаћених штета врши „сегментација“ предмета осигурања и лица, између осталог, и према полу и старосном добу,
  • да се, на пример, за осигурање живота обавезно примењују таблице смртности које су различите за жене и мушкарце, а у обзир се узима и старосна доб осигураника,
  • да су тарифе осигурања достављене Министарству здравља на сагласност, а потом и Народној банци Србије, као регулаторном телу,
  • да је понуда, која је електронским писмом достављена M.J. 25. фебруара 2016. године, „инфо понуда“, издата накнадно за потребе запослених колега из исте компаније у којој је и M.J. запослена,
  • да је подноситељка притужбе осигурана полисом осигурања бр. 34-6771 од 8. фебруара 2016. године, са почетком осигурања од 10. фебруара 2016. године, тако да су њени наводи о изјави и чуђењу запосленог у осигуравајућој кући ирелевантни за утврђивање чињеничног стања и исконструисани,
  • да осигуравач брине о правима корисника услуге осигурања у складу са Законом о осигурању[2] и Одлуком о начину заштите права и интереса осигураника[3], те да у случају, поводом кога је поднета притужба, ниједно право није ускраћено, већ је управо заштићено здравствено стање жена и омогућене су веће погодности при пружању медицинских услуга уз поштовање пола, заштите података о личности и здравственом стању осигураника.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у наводе из притужбе, изјашњења и доказе достављене уз притужбу утврђено је да је М.Ј., 8. фебруара 2016. године, ступила у контакт са запосленима у У. осигурању, како би се распитала о могућностима за добровољно здравствено осигурање.

2.2. Увидом у мејл који је У. осигурање послало подноситељки притужбе 25. фебруара 2016. године, утврђено је да се у прилогу мејла налазе две понуде за добровољно здравствено осигурање: понуда за све особе женског пола између 26-30 година, као и „мушка понуда између 26-30 година“. У задњем пасусу мејла, наведена је „важна напомена“, у којој је истакнуто: „На оба обрачуна по аутоматизму долази попуст од 10%, јер би се полисе радиле на неодређено време са могућношћу раскида после прве године, тако да би женска полиса износила на годишњем нивоу око 250 еур, а мушка 152 еур, наравно уз месечно плаћање“.

2.3. Увидом у информативне понуде за добровољно здравствено осигурање, достављене у прилогу мејла, утврђено је да се једна односи на мушкарце животне доби од 26 до 30 година, док је уговарач осигурања у другој понуди прецртан, али се из текста мејла може закључити да се ради о понуди за жене истог старосног доба. Наиме, у понуди за мушкарце, месечна премија за пакет осигурања „В.“ износи 14,06 еура, а обухвата основна покрића: преглед лекара опште праксе, преглед лекара специјалисте, дијагностику и лабораторијске анализе, док допунска покрића обухватају: годишњи систематски преглед, офтамолошке прегледе и физикалну терапију. У понуди за жене, месечна премија за пакет осигурања „В.“ износи 23,07 евра и обухвата основна покрића: преглед лекара опште праксе, преглед лекара специјалисте, дијагностику и лабораторијске анализе, док допунска покрића обухватају: годишњи систематски преглед, офтамолошке прегледе и физикалну терапију.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени уз притужбу, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

Правни оквир

 

  • Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти и другим лицима препоручује мере за остваривање равноправности.

 

3.3. Устaв Рeпубликe Србиje[4] у члан  21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa.

 

3.4.  Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у члану 2. став 1. тачка 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa.

Одредбама члана 6. Зaкoнa o зaбрaни дискриминaциje прoписaнo je да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног  својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 17. став 1. прописано да  дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи. Такође, с обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су и одредбе члана 20. став 2. којима је забрањено ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол или због промене пола.

 

3.5. Законом о равноправности полова[5] прописано је да је непосредна дискриминација свако неоправдано разликовање, искључивање или ограничавање којима се у истој или сличној ситуацији било којим актом или радњом органа јавне власти, послодавца или пружаоца услуге, лице или група лица стављају или су стављени у неповољнији положај, односно којим би могли бити стављени у неповољнији положај по основу пола.

 

Анализа навода из притужбе и изјашњења с аспекта антидискриминационих прописа

 

3.6.  Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је У. осигурање извршило акт дискриминације на основу пола, утвђивањем премије осигурања „В.“ у већем износу за жене него за мушкарце, старосног доба од 26 до 30 година.

 

3.7.  Неспорно је да је У. осигурање послало мејл подноситељки притужбе са информативним понудама за добровољно здравствено осигурање „В.“ за жене и мушкарце од 26-30 година старости. Такође, неспорно је да је месечна премија осигурања за мушкарце 14,06 евра, а за жене 23,07 евра, односно годишња „мушка“ премија осигурања износи 152 евра, а „женска“ 250 евра. Утврђивањем разлике у висини месечне и годишње премије за добровољно здравствено осигурање за мушкарце и жене истог старосног доба, У. осигурање непосредно дискриминише жене, јер им само због њиховог личног својства (пола) одређује плаћање већег износа премије добровољног здравственог осигурања „В.“. Такође, анализом табеле осигуравајућих покрића (основних и допунских), који заправо представљају медицинске услуге на које корисник/ца осигурања има право, утврђено је да се ове услуге ни по чему не разликују за мушкарце и жене, односно да жене уплатом премије добровољног здравственог осигурања „В.“ не добијају ни једну медицинску услугу више од мушкараца, која би евентуално оправдавала чињеницу да им је одређена премија осигурања у већем износу.

 

3.8.  Поводом навода из изјашњења да У. осигурање није извршило дискриминацију, имајући у виду да „у конкретном случају ни једно право није ускраћено, већ је управо заштићено здравствено стање жена и омогућен шири спектар здравствене заштитте, односно веће погодности при пружању медицинских услуга уз поштовање пола“, Повереница за заштиту равноправности указује да су ови наводи неосновани, с обзиром да према одредби члана 6. Закона о забрани дискриминације, до непосредне дискриминације долази када су појединац или група лица који имају неко лично својство стављени у неповољнији положај у односу на појединца или групу који се налазе у истој или сличној ситуацији, а који немају то лично својство. У конкретном случају, очигледно је да су због свог пола, жене које желе да закључе уговор о добровољном здравственом осигурању са У. осигурањем принуђене да плаћају већи износ месечне или годишње премије осигурања у односу на мушкарце, иако су им понуђене потпуно исте услуге у оквиру осигуравајућег покрића.

 

3.9.  Повереница за заштиту равноправности ценила је наводе из изјашњења У. осигурања да се премијске стопе у осигурању одређују на основу статистичких података о прикупљеној премији и примљеним одштетним захтевима у претходним извештајним периодима, али и према карактеристикама лица као што су пол и старосно доба. Неспорно је да је У. осигурање, као и сва друга друштва за осигурање, овлашћено да утврђује услове осигурања којим уређује своје пословање, али сви акти друштава за осигурање морају да буду усклађени са Уставом и законским прописима, како оним из области делатности осигурања, тако и са другим прописима Републике Србије, укључујући и прописе који забрањују дискриминацију.

 

3.10. Повереница, надаље, констатује да се у конкретном случају ради о пружању услуге добровољног здравственог осигурања, која се нуди неограниченом броју лица и која је дизајнирана да задовољи одређени интерес који је типичан за широк круг субјеката. Сагласно томе, с аспекта Закона о забрани дискриминације, уговор о добровољном здравстевном осигурању мора бити доступан свим особама под једнаким условима, без икакве дискриминације по основу пола.

 

3.11.    Повереница за заштиту равноправности, свакако је узела у обзир чињеницу да је делатност осигурања, по свом карактеру, веома ризична, те да је друштво за осигурање, стога, дужно да процењује ризик од настанка осигураног случаја. Неспорно је, дакле, да У. осигурање при креирању одређеног пакета осигурања врши процену износа осигуране своте, формиране на основу правила струке и прописа о осигурању, јер има легитиман интерес да закључивањем уговора о осигурању обезбеди одговарајућу добит. Сагласно томе, осигуравајуће друштво је слободно да поводом сваког захтева за закључење уговора о осигурању одлучи да ли ће са клијентом да закључи такав уговор. Међутим, за ову процену, пол клијента нема никакав утицај, јер није сам по себи ризичан, односно, пол неке особе ни на који начин не указује колико ће он или она често користити услуге које „покрива“ добровољно здравствено осигурање. Чињеница да је корисница добровољног здравственог осигурања особа женског пола аутоматски не значи да је та особа лошијег здравственог стања, нити да ће чешће тражити лекарску помоћ. Такође, никако се не може тврдити да би жена чешће тражила услуге гинеколога, него што би мушкарци, евентуално, тражили уролошке прегледе. Тачније, пол неке особе не говори апсолутно ништа о његовом здравственом стању, нити о врсти или учесталости лекарских прегледа који су покривени добровољним здравственим осигурањем.

 

3.12.    Повереница наглашава да процена коју У. осигурање врши на основу „статистичких података и карактеристика лица“, ни у ком случају не сме довести до неједнаког третмана уговарача осигурања на основу пола, већ се процена друштва за осигурање мора заснивати искључиво на упоредивим и објективним критеријумима. Само такав приступ и начин поступања обезбеђују да све особе, под једнаким условима, могу да закључе уговор о жељеном осигурању.

 

3.13.    Такође, У. осигурање се у свом изјашњењу позива да своје тарифе осигурања, сагласно Уредби о добровољном осигурању, доставља Министарству здравља на сагласност, а потом и Народној банци Републике Србије, као регулаторном телу. У вези са тим, Повереница за заштиту равноправности констатује да је делатност У. осигурања, као и других друштава за осигурање, регулисана посебним законским и подзаконским прописима, али ови посебни прописи о пружању услуга осигурања, као ни њихова примена, не смеју бити у супротности са уставним и законским нормама о забрани дискриминације. Чињеница да су Министарство здравља и Народна банка Републике Србије дали сагласност, односно нису се успротивили тарифи осигурања на коју се притужује М.Ј., није од непосредног значаја за оцену допуштености критеријума везаног за пол осигураних лица приликом одређивања висине премије за добровољно здравствено осигурање „В.“ и не може отклонити незаконитост поступања У. осигурања, као пружаоца јавних услуга.

 

3.13. Повереница за заштиту равноправности сматра да је  важно да се стручњаци и стручњакиње, који се баве пословима осигурања у нашој земљи, упознају са прописима и ставовима суда ЕУ, како би што боље разумели примену принципа једнакости мушкараца и жена у области пружању услуга, укључујући и услуге осигурања. Наиме, Суд правде ЕУ заузео је став да узимање пола осигураника у обзир, као фактора ризика у уговорима о осигурању, представља дискриминацију. Такав став је донет на основу начела једнаког поступања према мушкарцима и женама у приступу и набавци робе, односно пружању услуга[6]. Наиме, суд је стао на становиште да није начелно против различитог третирања мушкарца и жене, ако се „…са сигурношћу може утврдити да постоји релевантна разлика између мушкарца и жене, која тражи такав поступак…“ Али, према ставу Суда, ако се поступак ослања само или претежно на статистику, ове сигурности нема. Примера ради, различито трајање живота мушкарца и жене, што је код полно диференцираних тарифа у осигурањима живота било одлучујуће за премију и користи из уговора, не мора бити последица (само) различитог пола, већ и последица других чиниоца као што су економско и социјално окружење и положај мушкарца и жене у том окружењу, животне навике, исхрана, конзумирање алкохола или дувана, практиковање слободних активности и сл. Стога, према ставу суда, узимање пола као фактора оцене ризика не сме да доводи до разлика у појединачним премијама осигурања и осигураним ризицима.

3.14. Имајући у виду све наведено, Повереница за заштиту равноправности је мишљења  да је У. осигурање одређивањем већег износа премије добровољног здравствено осигурање за жене, извршило акт дискриминације на основу пола.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

Одређивањем премије добровољног здравственог осигурања „В.“ у већем износу за жене него за мушкарце, У. неживотно осигурање Б. прекршило је одредбе члана 17. став 1. и члана 20. став 2. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује У. неживотном осигурању Б. да:

5.1. Усклади правила о добровољном здравственом осигурању у свом друштву за осигурање, тако што ће изједначити висину премија осигурања за мушкарце и жене.

5.2. Да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

Потребно је да У. неживотно осигурање Б. обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико У. неживотно осигурање Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] „Службени гласник РС“, број 139/14

[3] „Службени гласник РС“, број 55/15

[4] „Службени гласник  РС“, број 98/06

[5] „Службени гласник РС“, број 104/09

[6] Пресуда Ц-236/09 (Белгијско удружење потрошача Test-Achats и остали)

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconПритужба М.Ј. против осигуравајуће куће У. због дискриминације по основу пола у области пружања услугаDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/pituzba-m-j-protiv-osiguravajuce-kuce-u-zbog-diskriminacije-po-osnovu-pola-u-oblasti-pruzanja-usluga">
back to top