Мишљење на Нацрт закона о родној равноправности

 

дел. бр. 011-00-5/2017-02  датум:  27. фебруар 2017.године

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереница за заштиту равноправности,  даје

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о родној равноправности

 

Потпредседница Владе, дописом 32 Број: 011-12554/2016-01 од 24. фебруара 2017. године, доставила је Поверенику за заштиту равноправности (у даљем тексту: Повереник), нови Нацрт закона о родној равноправности (у даљем тексту: Нацрт закона) усаглашен са примедбама и сугестијама надлежних министарстава и других органа и организација, ради давања мишљења. Поступајући по овом захтеву, дајемо мишљење, са аспекта делокруга рада Повереника.

  1. Новим текстом Нацрта закона није усвојена кључна примедба Повереника која се односила на усаглашавање Нацрта закона са Законом о забрани дискриминације, као кровним законом у области дискриминације, односно нису унете све манифестације рода укључујући и родни идентитет, што је у претходном мишљењу истакнуто. Имајући у виду наведено, као и одредбу члана 1. Нацрта закона којом је између осталог прописано да се „обезбеђује стварање једнаких могућности за учешће жена и мушкараца у свим областима друштвеног живота”, поставља се и питање предмета Нацрта закона. Повереник сматра да је потребно да се о усклађености назива и предмета уређивања Нацрта закона прибави мишљење Републичког Секретаријата за законодавство.

Повереник посебно истиче да је прихватљиво да се Нацртом закона не обухвати родни идентитет, једино под условом да се дискриминација на основу родног идентитета уреди посебним законом.

  1. Такође, Повереник указује да у члану 1. Нацрта закона, односно предмету његовог уређивања, није обухваћено све што Нацрт закона уређује (нпр. спречавање и сузбијање родно заснованог насиља и насиља према женама и друга питања). С тим у вези, Повереник сматра да ову одредбу треба допунити и њом обухватити све оно што Нацрт закона заиста уређује, како би се добила јасна и комплетна слика о предмету уређивања Нацрта закона.
  2. Поред тога, Повереник је мишљења да је дефиницију појма родно заснованог насиља наведену у члану 8. Нацрта закона, потребно усагласити у целом тексту Нацрта закона, имајући у виду да је уочено да су на више места дате различите дефиниције родно заснованог насиља (чл. 43, 44. и 46. Нацрта закона). Појам насиља врло често се наводи уопштено, чиме се родно засновано насиље, као посебан облик насиља, релативизује. Такође, Повереник указује да терминологија која се користи у тексту Нацрта закона није доследна. Примера ради Нацртом закона уводи се појам општих мера, док су посебне мере на више места дефинисане, при чему дефиниција није усклађена са дефиницијом посебних мера прописаном у члану 14. Закона о забрани дискриминације, што може изазвати конфузију. У неким одредбама Нацрта закона наводе се само „мере”, при чему није јасно о којим мерама је реч. Овакве недоследности изазивају нејасноће и могу довести до проблема у примени закона.
  3. Чланом 8. став 1. тачка 8. Нацрта закона прописано је да „подстицање на родну дискриминацију обухвата давање упутстава о начину предузимања дискриминаторних поступака и навођења на родну дискриминацију на други сличан начин”. Повереник сматра да би термин подстицање на дискриминацију требало заменити термином навођење на дискриминацију, што је у складу са међународним стандардима, односно, Директивом Савета 2000/43/ЕС о једнаком третману особа без обзира на њихово расно или етничко порекло и Директивом Савета 2000/78/ЕС о равноправном третману у запошљавању и професији.

 

  1. Повереник констатује да је нејасна одредба члана 27. став 2. Нацрта закона којом је прописано да „уколико у органу управљања, руковођења и надзора нису равноправно заступљене жене и мушкарци, Министарство је дужно да одреди и спроведе посебне мере којима се успоставља равноправно учешће жена и мушкараца у наведеним органима“.  Наиме, није јасно на који начин ће Министарство одређивати и спроводити посебне мере којима се успоставља равноправно учешће жена и мушкараца у органима управљања, руковођења и надзора послодавца, а нарочито имајући у виду одредбу члана 8. став 1. тачка 12) Нацрта закона којом је прописано шта се подразумева под изразом послодавац у смислу овог закона.
  2. Одредбама члана 30. Нацрта закона прописано је да је одсуствовање са посла због трудноће, породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета не може бити препрека за враћање на радно место на коме је радио пре одсуствовања или на одговарајуће радно место под неповољнијим условима, осим ако због организационих промена из става 1. овог члана такво радно место не постоји, па у том случају запослени може бити распоређен у складу са законом. Мишљења смо да је ову одредбу потребно још једном размотрити и уасагласити са ставом 1. наведеног члана. Такође пракса Повереника за заштиту равноправности указују на то да послодавци често користе организационе промене као алиби за премештај трудница, породиља, као и лица која одсуствују са рада ради неге детета на неодговарајуће радно место.
  3. У члану 32. Нацрта закона, поред тачке 5) која обавезује синдикате и удружења послодаваца да обезбеде родну равноправност у погледу усклађивања професионалног и приватног живота, Повереник сматра да треба додати и обавезу синдиката и удружења послодаваца да предузимају мере којим ће подстицати запослене очеве да користе одсуство са рада ради неге детета, јер је то један од значајнијих начина на који се постиже баланс између посла и породичног живота.
  4. 8. Такође, Повереник је мишљења да одредбу члана 38. став Нацрта закона треба усагласити са другим одредбама Нацрта закона, имајући у виду да је једино у области спорта прописано предузимање посебних мера ради обезбеђивања услова за напредовање и потпуније учешће жена у органима управљања организација у области спорта, док је у другим областима коришћен термин: равноправна заступљеност полова.
  5. 9. Одредбом члана 42. став 1. Нацрта закона, прописано је да су надлежни државни органи дужни да обезбеде да све жене и мушкарци под једнаким условима имају право на приступ лако доступним информацијама, образовању и услугама које се односе на сексуално образовање, контрацепцију и планирање рађања. Повереник сматра ову одредбу веома значајном, али сматра да поред жена и мушкараца треба додати и девојчице и дечаке, јер о репродуктивном здрављу треба учити од најранијег детињства, како би се спречиле ране трудноће и млади људи стекли потребно знање везано за репродуктивно здравље.
  6. 10. Поднаслов након главе VI Нацрта закона гласи: „Дискриминација по основу родно заснованог насиља и насиља према женама. Повереник указује да овај поднаслов није у складу са одредбама Закона о забрани дискриминације, јер се дискриминација заснива искључиво на личним својствима, а насиље, без обзира на његов облик, није лично својство у смислу одредби Закона о забрани дискриминације. Стога, Повереник сматра да овај поднаслов, као и одредбе Нацрта закона које на овај начин дефинишу дискриминацију треба изменити и ускладити са одредбама Закона о забрани дискриминације.
  7. 11. Повереник поново као и у претходно датом мишљењу, указује да је одредбама члана 48. важећег Закона о равноправности полова прописано ослобођење тужиоца претходног плаћања трошкова поступка у парницама за остваривање грађанскоправне заштите од дискриминације који се исплаћују из средстава суда, што је у Нацрту закона изостављено. Имајући у виду да ће ступањем на снагу новог закона престати да важи Закон о равноправности полова поставља се питање да ли се на овај начин смањује обим права утврђен Законом о равноправности полова. Повереник је мишљења да ово питање треба уредити или овим или посебним законом.
  8. Имајући у виду упућујућу одредбу члана 52. Нацрта закона која се односи на примену Закон о забрани дискриминације у делу који се односи на судску заштиту,мишљења смо да је ову одредбу потребно проширити тако да обухвати у потпуности заштиту од дискриминације, а не само у погледу једне врсте заштите.
  9. Такође смо мишљења да је у члану 53. Нацрта закона у листу органа који креирају, спроводе, прате и унапређују политике за остваривање родне равноправности потребно навести Повереника за заштиту равноправности и издвојити га од других органа јавне власти, имајући у виду надлежности и делокруг овог органа који је управо и основан са задатком да прати и унапређује стање у области равноправности по свим основима, па и по питању родне равноправности.
  10. Одредбама новог текста Нацрта закона, које се односе на улогу Координационог тела за родну равноправност, које је дефинисано као тело које образује Влада, именује његове чланове, одређује његове задатаке, уређује и друга питања у вези са радом овог тела, овом телу се дају и друга овлашћења која се не односе на тела која образује Влада. Стога, Повереник указује да уколико је у питању стално радно тело Владе, оно се у складу са чланом 33. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05-исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12-УС, 72/12, 74/12-исправка УС, 7/14-УС и 44/14) оснива Пословником, а уколико се ради о повременом телу Владе, онда се оно у складу са наведеним законом оснива одлуком Владе а не законом, јер се законом оснивају само државни органи.

С тим у вези, Повереник сматра да је нејасно и прописивање обавезе да се Координационом телу за родну равноправност достављају извештаји о стању у области остваривања родне равноправности, имајући у виду да, сагласно члану 13. Закона о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14) стање у одређеној области може да прати само државни орган. Повереник подсећа да је Законом о забрани дискриминације већ установљен државни орган – Повереник за заштиту равноправности, који између осталог, има задатак да прати и извештава о стању у области заштите од дискриминације, укључујући и дискриминацију на основу пола и родног идентитета. Стога, Повереник остаје при ставу, израженом у мишљењу од 20. јануара 2017. године, да надлежно министарство и Координационо тело треба да Поверенику достављају извештај о стању у области остваривања родне равноправности, с обзиром на прописану надлежност овог органа. У прилог овоме је и чињеница да је чланом 33. став 1. тачка 5. Закона о забрани дискриминације прописана обавеза Повереника да подноси Народној скупштини годишњи и посебан извештај о стању у области заштите равноправности. Такође, Повереник сматра да треба размотрити и датум достављања збирног извештаја о стању у области равноправности, јер како је прописан чланом 59. став 6. Нацрта закона (најкасније до 30. јуна текуће године за претходну), представља рок који није у сагласности са терминима предаје свих других извештаја којима се извештава о претходној години, при чему треба имати у виду да је Повереник, као и друга независна тела, дужан да поднесе Народној скупштини годишњи извештај о стању у области заштите равноправности најкасније до 15. марта текуће године за претходну годину.

На крају, Повереник констатује да Нацрт закона представља неспорно унапређење у области родне равноправности, али сматра и да је закон поставио веома високе стандарде које жели да постигне. Наиме, Повереник сматра да се може поставити питање колико је реално очекивати да сви органи и организације на које се закон односи, у тако кратко прописаном року од шест месеци, поступе у складу са прописаним обавезама и задацима, односно да примера ради именују координаторе, измене систематизације, користе родно осетљив језик у свим својим актима, прилагоде уџбенике и слично, те у том смислу предлаже да се за поједине активности пропише дужи рок.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09, члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconМишљење на Нацрт закона о родној равноправности
Download


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/nacrt-zakona-o-rodnoj-ravnopravnosti">
back to top