Мишљење о одредбама Нацрта закона о бесплатној правној помоћи упућено Министарству правде

дел. бр. 1570 датум: 19. 12. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације и даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа који се тичу дискриминације (члан 33. став 1. тачка 7. Закона о забрани дискриминације, „Службени гласник РС“, број 22/09), Повереница за заштиту равноправности даје

 

МИШЉЕЊЕ

 

1. Одредбом из члана 7. став 1. радног текста Нацрта закона о бесплатној правној помоћи, којом су утврђени поступци у којима се остварује право на бесплатну праву помоћ, треба изричито прописати да се право на бесплатну праву помоћ остварује и у поступцима који се воде пред независним државним органима.

2. Одредбом из члана 16. радног текста Нацрта закона о бесплатној правној помоћи, под рубрумом „Остваривање права на бесплатну праву помоћ без обзира на материјално стање, Лично својство корисника или статус у поступку пред државним органима“ у категорију лица које остварују право на бесплатну правну помоћ без обзира на материјално стање треба уврстити лица која су изложена дискриминацији и лица према којима се спроводи поступак за потпуно или делимично лишење и враћање пословне способности.

3. Приликом формулисања одредби будућег Закона о бесплатној правној помоћи треба користити родно диференциран језик доследном употребом речи у мушком и женском роду или увођењем одговарајуће клаузуле.

О б р а з л о ж е њ е

1. У члану 7. став 1. Нацрта закона о бесплатној правној помоћи прописано је да се право на бесплатну правну помоћ остварује у кривичном, парничном, ванпарничном, извршном и прекршајном поступку, управном поступку и управном спору, у поступку по уставној жалби, у поступку извршења кривичних санкција, медијације, као и у другим поступцима у којима се одлучује о правима, обавезама и законом признатим интересима. Евидентно је да овом одредбом нису обухваћени поступци пред оним независним државним органима који нису надлежни да одлучују о правима, обавезама и законом признатим интересима, какав је, нпр. поступак пред Повереником за заштиту равноправности. Да би се отклонила свака евентуална дилема о томе да ли се право не бесплатну правну помоћ остварује и у поступцима пред независним државним органима, потребно је да ови поступци буду изричито наведени у одредби члана 7. став 1. У складу с тим, требало би извршити и одговарајуће измене одредбе из члана 7. став 2., којима би право на бесплатну правну помоћ у поступцима пред независним државним органом било признато све до окончања поступка пред овим органом.

Искуство показује да деловање независних државних органа значајно доприноси поштовању људских права и слобода и да спровођење препорука које ови органи дају у највећем броју случајева доводи до ефикасног отклањања повреде права. Тиме се смањује потреба за вођењем судских поступака, који изазивају велике трошкове и губитак времена. Сагласно томе, изричитим признавањем права на бесплатну правну помоћ у поступцима пред независним државним органима правни субјекти слабог имовног стања били би додатно мотивисани да се обраћају овим органима, што би смањило број судских поступка и довело до растерећења судова. С друге стране, признавањем права на бесплатну правну помоћ у поступцима пред независним државним органима обезбедила би се једнакост у приступу овим органима, сагласно начелу једнакости у приступ правди, у циљу остваривања равноправности грађана пред законом и владавине права.

2. Чланом 16. радног текста Нацрта закона издвојене су одређене категорије лица које остварују право на бесплатну правну помоћ без обзира на материјално стање: 1) дете без родитељског старања, односно дете коме није обезбеђено адекватно заступање у поступку по прописима који уређују тај поступак, 2) лице у односу на које се спроводи поступак принудне хоспитализације, 3) лице које је жртва тортуре или трговине људима, лице које је жртва породичног насиља, и 5) тражилац азила.

Повереница за заштиту равноправности је мишљења да у категорију лица које остварују право на бесплатну правну помоћ без обзира на материјално стање треба уврстити и лица која су изложена дискриминацији. Потребу за тим оправдава сам значај права на недискриминацију и последице које дискриминација с аспекта могућности лица да под једнаким условима остварује Уставом и законом призната права и слободе. Треба, такође, имати у виду и јавни интерес за сузбијањем дискриминације и остваривањем пуне и ефективне равноправности у друштвеним односима.

У категорију лица које остварују право на бесплатну правну помоћ без обзира на материјално стање треба уврстити и лица према којима се спроводи поступак за потпуно или делимично лишење пословне способности и поступак за враћање пословне способности. Ова препорука је заснована на чињеници да је лишење пословне способности једна од мера којом се ограничавају фундаментална права правних субјеката. С друге стране, треба имати у виду да се поступак за лишење пословне способности води према особама са менталним и интелектуалним тешкоћама, које спадају у посебно осетљиву друштвену групу, па је оправдано да буду сврстане у категорију оних грађана/ки којима се право на бесплатну правну помоћ у овом поступку призна без обзира на њихово материјално стање.

3. У тексту Радне верзије Нацрта закона о бесплатној правној помоћи коришћене су речи у мушком роду, као генерички неутрални термини и за мушки и женски род, чиме је нарушен принцип равноправности полова. Повереница за заштиту равноправности полази од става да је употреба језика, у којем се присуство, једнак статус и улоге жена и мушкараца у друштву равноправно одражавају и третирају са једнаком вредношћу и достојанством, суштински је аспект родне равноправности и од значаја је за постизање фактичке равноправности полова. Овај став је изражен у многим међународним документима који се односе на недискриминаторну употребу језика, као што су План за кориговање садашње неравнотеже између мушкараца и жена у политичком животу Међупланетарне уније (МПУ) 1211 Женева 19 и Препоруке Одбора министара о елиминисању сексизма у језику R (90)4, које су усвојене 21. фебруара 1990. године. Одговарајућа упутства о употреби родно диференцираног језика садржана су и у Упутству за стандардизован недискриминативни говор и понашање Заштитника грађана Републике Србије, којим је посебно назначено да родно диференциран језик јесте језик родне равноправности.

 

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 

 


microsoft-word-icon Мишљење о одредбама Нацрта закона о бесплатној правној помоћи упућено Министарству правде Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/misljenje-o-odredbama-nacrta-zakona-o-besplatnoj-pravnoj-pomoci-upuceno-ministarstvu-pravde">
back to top