Мишљење на Нацрт закона о становању и одржавању зграда

дел. бр. 011-00-33/2016-02  датум: 31.10.2016.

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереница за заштиту равноправности,  даје

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о становању  и одржавању зграда

 

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је дописом број 011-00-771/2015-12 од 11. октобра 2016. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности Нацрт закона о становању и одржавању зграда (у даљем тексту: Нацрт закона), ради давања мишљења.

Повереник за заштиту равноправности, као самосталан и независни државни орган надлежан за сузбијање и заштиту од дискриминације, заинтересован је да се питање становања и одржавања зграда, уреди на начин којим ће се омогућити поштовање начела равноправности, како би се свима обезбедила  једнака права и спречила свака евентуална неједнакост и дискриминација.

Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама чл. 5-14. дефинисани су различити облици повреде начела једнакости, односно дискриминаторног поступања. Одредбама члана 26. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Одредбама члана 3. став 1. тачка 2. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом („Службени гласник РС”, број 33/06) дискриминација је дефинисана као свако прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) у односу на лица или групе, као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а које се заснива на инвалидности или на разлозима у вези са њом.

Имајући у виду наведено, поводом појединих решења садржаних у Нацрту закона, Повереник за заштиту равноправности даје следеће примедбе:

 

  1. У члану 79. став 2. Нацрта закона који гласи „Уколико лице које се исељава и испуњава услове за пресељење у одговарајући смештај нема пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе која је донела решење о исељењу, одговарајући смештај из става 1. овог члана обезбеђује јединица локалне самоуправе на чијој територији то лице има последње пребивалиште, а по обавештењу јединице локалне самоуправе која је донела решење о исељењу.“, наведена је ситуација лица које нема пребивалиште са алтенативним решењем за пресељење у одговарајући смештај где је лице имало последње пребивалиште. Повереник сматра да је неопходно прописати и одредбе којима се регулише пресељење у одговарајући смештај и лицима која уопште немају пријављено пребивалиште, тзв. „невидљивим лицима“, која фактички постоје.
  2. У члану 102. став 4. тачка 4) Нацрта закона, која гласи „4) је домаћинство са инвалидним чланом, односно чланом домаћинства који је тренутно радно неспособан;“ наведен је појам инвалидни члан, што није у духу домаћих и међународних антидискриминационих прописа. Неопходно је извршити терминолошко усклађивање Нацрта закона са антидискриминационим прописима, како основним законом у тој области – Законом о забрани дискриминације[3], тако и са Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[4].

Такође указујемо да је у смислу овог закона потребно дефинисати појам „групацију недостајуће професије“, која је наведена у члану 89. став 4. тачка 6) Нацрта закона, како не би дошло до проблема у примени.

 

С поштовањем,

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09, члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7)

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06, члан 21)

[3] „Службени гласник РС”, број 22/09

[4] „Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

 


microsoft-word-icon Мишљење на Нацрт закона о становању  и одржавању зградаDownload


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/misljenje-na-zakon-o-stanovanju-i-odrzavanju-zgrada">
back to top