Мишљење на Притужбу Ч.А. против АД А.Н.Т.Б. АДВС А.С. д.о.о. АСГС због дискриминације на основу здравственог стања приликом пружања јавних услуга

бр. 07-00-343/2017-02 датум: 29.01.2018.

 

 

МИШЉЕЊЕ

Мишљење jе донето у поступку поводом притужбе Ч.А. против правних лица А.Д.А. Н.Т., Б. (у даљем тексту А.Т.Н.), А.Д.з.в.с.A.S. Б. (у даљем тексту: а.д.A.S.) и против д.о.о. з.п.у. A.S. Б. (у даљем тексту: д.о.о A.S.G.S. ), због дискриминације његовог малолетног сина В. А. на основу здравственог стања. У притужби је наведено да син подносиоца притужбе болује од аутизма, да има 11 година, да се по уласку у аеродром расплакао у реду за чекирање и да су то уобичајне кризе кроз које деца са аутизмом пролазе. Даље је навео да им је пришла службеница која се није представила и да је питала зашто дечак плаче и на помен његове болести најавила да ће га „скинути са лета“, те да су се према њима све време опходили увредљиво, и да су тражили изговор да дечаку забране путовање, односно да је дечаку онемогућено да се укрца на лет авио превозника а.д. A.S. на релацији Београд – Тиват, због тога што има аутизам. У изјашњењу, A.Т.Н.  , наведено је да аеродром омогућава безбедно коришћење инфраструктуре и не учествује у доношењу одлука које се тичу отпреме путника. У изјашњењу а.д. A.S. наведено је да послове отпреме и прихвата путника обавља д.о.о. A.S. Ground Service, који је посебни привредни субјект. У изјашњењу д.о.о. A.S. G.S.наведено је да особама са аутизмом није ускраћено право на коришћење услуга ваздушног транспорта, али да је здравствено стање малолетног В.А. у тренутку процене од стране аеродромског лекара било такво да није био могућ безбедан транспорт, и да су дужни да поступају у складу са прописима и утврђеним процедурама. Током поступка, Повереник за заштиту равноправности, анализирао је релевантне правне прописе и поступање запослених у процесу пријема и отпреме путника на Аеродрому „Н.Т.“. По спроведеном поступку и утврђеним чињеницама, а имајући у виду правило о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, праксу Европског суда за људска права, бројна истраживања о положају особа са аутизмом Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да у поступку по притужби Ч.А.:

А.Н.Т. и A.S. нису прекршили одредбе Закона о забрани дискриминације.

A.S. G.S. је прекршила одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације тако што у поступку по наведеној притужби није доказала да начин спровођења поступка запослених у A.S. G.S. приликом провере способности малолетног В.А. да путује авионом, на релацији Београд – Тиват у 17:05, 6. августа 2017, није био понижавајући и увредљив за малолетног В.А. и његову породицу.

Због тога је Повереник за заштиту равноправности препоручио A.S. G.S. да организује састанак са једним од удружења које пружа подршку особама са аутизмом како би непосредно сазнали са каквим се проблемима суочавају и на какве све ситуације наилазе особе са аутизмом приликом коришћења услуга ваздушног саобраћаја; да предузму активности у циљу додатне едукације запослених који раде на пословима пријема и отпреме путника и подршке путницима који имају аутизам, као и активности на унапређивању система подршке особама са здравственим потешкоћама и инвалидитетом.

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу Ч.А. у име малолетног В.А, против аеродрома „Н.Т.“ и а.д. A.S., која је накнадно проширена и на д.о.о. A.S.G.S.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је В.А. кренуо на летовање 6. августа 2017. године са сестром, мајком и баком;

– да има 11 година, да има аутизам, да није агресиван и нема дуготрајних криза;

– да се по уласку на аеродром, расплакао у реду за чекирање, али да су то уобичајене кризе кроз које деца са аутизмом пролазе;

– да је В.А. путовао и као млађи, чак и на удаљеније дестинације, без икаквих проблема;

– да је службеница која се није представила, а касније су о њој говорили као „супервајзорки“, питала зашто дечак плаче, и на помен његове болести, најавила да ће га „скинути са лета“;

– да су на аеродрому били 15-ак минута а да је В.А. плакао шест или седам минута;

– да су на његове протест одведени у амбуланту;

– да им се нико није представио, да су се према њима опходили нељубазно, и да су тражили изговор да В.А. буде забрањено да даље путује;

– да се аеродромски лекар није представио, и да је В.А. прегледао у ходнику;

– да се дечак донекле умирио али је лекар најавио да ће потврдити забрану путовања;

– да је подноситељ притужбе затражио помоћ компаније A.S., да је дежурна менаџерка прво показала спремност да помогне, али је касније потврдила одлуку лекара.

1.3. Уз притужбу је достављена авионска карта на име В.А, извештај лекара од 6. августа 2017. године, новински чланак Новости од 9. августа 2017. године. Дана 11. септембра 2017. године, подносилац притужбе је као сведокиње предложио И.П. и Д.Р.

1.4. У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, у току поступка прибављено je изјашњење а.д. A.S., аеродрома „Н.Т.“, као и од д.о.о. A.S. G.S.

1.5. У изјашњењу в.д. генералног директора Аеродрома „Н.Т.“, С. В. на притужбу, између осталог је наведено:

– да је чланом 125. став 1. Закона о ваздушном саобраћају прописана дужност аеродромског оператера да на аеродрому обезбеди службу медицинске помоћи, док је ставом 5. прописано да аеродромски оператер послове хитне медицинске помоћи може да повери здравственој установи која испуњава законске услове;

– да је аеродром за потребе пружања хитне медицинске помоћи ангажовао ваздухопловно медицински центар а.д. A.S.;

– да аеродром не пружа услуге земаљског опслуживања компанији а.д. A.S., и да запослени ни на који начин нису учествовали у доношењу одлука којима се спречава укрцавање путника у ваздухоплов као и да немају таква овлашћења;

– да особље аеродрома није учествовало у доношењу одлуке да се малолетном В.А. онемогући укрцавање у ваздухоплов на лету A.S. на рути Београд – Тиват дана 6. августа 2017. године;

– да је Директорат цивилног ваздухопловства обавио ванредни инспекцијски надзор поводом овог догађаја, и да је утврђено да су приликом конкретног догађаја учесници поступали у свему у складу са важећим процедурама као и да није било повреде  Закона о ваздушном саобраћају и Закона о облигационим и основама својинско-правних односа у ваздушном саобраћају.

1.6. У изјашњењу генералног директора а.д. A.S. Д.К., на притужбу, између осталог је наведено:

– да је службеница која је упутила малолетног В.А. у амбуланту на Аеродрому Н.Т., запослена у посебном привредном субјекту A.S. G.S. д.о.о. Београд (ASGS), који обавља послове прихвата и отпреме путника за A.S. у складу са потписаним уговором Standrad Ground Handling Agreement – SGHA, и распоређена је на радно место: супервизор за путничке услуге (GS Supervizor) као део земаљског особља A.S. G.S.д.о.о. Београд;

– да према информацијама које су добили од ASGS, који за A.S. пружа услуге прихвата и отпреме путника на Аеродрому Н.Т. овлашћења и компетенције службенице И.Ц., запослене у ASGS су утврђени уговором о раду, којим је између осталог предвиђено да је запослена у обавези да на бази дневног распореда рада примењује важећа компанијска упутства и приручнике и о свим нерегуларностима и неправилностима које уочи обавести шефа смене;

– да је службеник дужан да поступа у складу са прописима и важећим A.S. Guest Service Manual, број 03, измена 00 од 29. септембра 2016. године, Ground Operations Manual и Условима превоза путника и пртљага авио превозиоца.

– да је у конкретном случају, дана 6. августа 2017. године, приликом регистрације путника за лет ЈУ 184, одредиште Тиват, време полетања 17:05 часова, приметивши да је један од путника видно узнемирен и да је у дужем временском периоду „јако вриштао“, касније идентификован као малолетни В.А, службеница поступила у складу са својим овлашћењима и утврђеном процедуром A.S. Guest Service Manual, па је упутила родитеље узнемиреног путника малолетног лица да се обрате надлежном лекару на А.Н.Т. Како се лекар изјаснио да путник није у стању да путује, службеница је поступила у складу са овим извештајем;

– да у складу са уговором, прихват и отпрему путника за A.S. летове на А.Н.Т. обавља ASGS особље које је овлашћено да пре регистрације путника на лет спроведе све процедуре и компанијске прописе у циљу задовољавања захтева и безбедности и редовног несметаног одвијања саобраћаја, између осталог да врши профилисање свих путника и да у случају било каквих нерегуларности предузме одговарајуће мере у складу са поменутим A.S. Guest Service Manual број 03, измена 00 од 29. септембра 2016. године, секција 1.9.8. и 4.1.2, те да поступа у складу са A.S. условима превоза (секција 7);

– да особље које врши прихват и отпрему путника за A.S. летове, у складу са уговором, врши профилисање путника кроз опажање спољних знакова понашања у циљу утврђивања подобности путника за лет. Уколико се примети било какво понашање које одступа од уобичајеног (узнемиреност, напетост и друге психофизичке манифестације) особље је дужно да предузме мере у циљу осигурања безбедности и добробити како тог путника, тако и осталих путника и учесника у саобраћају, а у складу са A.S. Guest Service Manual и A.S. условима превоза;

– да је унутрашњим процедурама предвиђен поступак пријема путника на лет, а детаљи у вези са правима и обавезама поводом превоза утврђени су у A.S. Условима превоза, које путник прихвата приликом куповине карте;

– да у складу са Законом о облигационим и основама својинско-правних односа у ваздушном саобраћају сваки путник има право да надлежном телу (Директорат цивилног ваздухопловства, авио превозник) поднесе жалбу уколико сматра да му је ускраћено неко од права загарантованих законом;

– да су сви путници обавештени о својим правима и начину подношења жалби/рекламација, путем обавештења истакнутог на шалтеру као и на званичном сајту компаније;

– да је у конкретном случају малолетног В.А поступљено по извештају надлежног лекара, те да су у складу са тим родитељи обавештени да сходно налазу лекара о тренутном стању малолетног В.А, он не може бити примљен на тај лет, те да могу да изврше промену резервације и да може отпутовати другог дана у неком другом термину;

– да безбедносни и други ризици код авионског превоза особа са аутизмом не постоје због самог аутизма;

– да уколико због тренутног стања путника лекар изда извештај по коме конкретна особа не може због тог свог стања да лети авионом, поступање супротно овом налазу би могло да угрози безбедност тог лица за које је утврђено да не може да лети;

– да је у досадашњој пракси постоје примери за путнике којима је ускраћено право на укрцавање, а разлози су били различите природе: лица у алкохолисаном стању, куповина авионске карте краденом картицом, недостатак адекватних путних докумената (истекла виза), поломљена или оштећена легитимација ID или пасош) за жељену дестинацију; медицинско стање путника (напад панике, или уколико путнику позли на лицу места и сл) уз одобрење лекара, насилно или агресивно понашање према службеницима, на захтев имиграционих служби, када је путник лишен слободе и сл;

– да су службеници поступили у складу са одлуком и извештајем лекара, и да они не могу да потврђују или доводе у питање мишљење кроз извештај лекара, већ су дужни да по истом поступе;

– да  A.S. није донела одлуку да се В.А. ускрати право на путовање том компанијом, већ је у наведеном случају, дана 6. августа 2017. године поступајући по извештају лекара одбила пријем на лет овог лица, уз упућивање на остваривање законом загарантованих права путника и давање инструкција да се карта може заменити за други лет и датум путовања;

– да је поступано у складу са важећим прописима и унутрашњом процедуром, што је потврдио и Директорат цивилног ваздухопловства Србије који је извршио ванредни инспекцијски надзор и извештајем: 516-01-000112017-0002, од 14. августа 2017. године, утврдио да је оператер односно заступник оператера на А.Н.Т. поштовао одредбе процедура наведених у приручнику Guest Service Manual.

1.7. Уз изјашњење генерелног директора а.д. A.S., достављене су изјаве:Н.Н. шефице смене, И.Ц., супервизорке за путничке услуге, процедура A.S. Guest Service Manual, Записник о ванредном инспекцијском надзору, као и оверени превод Стандардног уговора за опслуживање на земљи, Обавештење о правима путника које је истакнуто на шалтеру за пријем путника и извод са званичне веб странице A.S., на којој се налазе инструкције за путнике о начину подношење жалбе.

1.8. У изјашњењу директорке д.о.о. A.S. Ground Service, Т.Ј. од 24. новембра 2017. године, наведено је:

– да је службеница која ради на пословима супервизора за путничке услуге пришла породици А. дана 6. августа 2017. године, на позив службеника да је дете видно узнемирено. Службеница је издвојила из реда породицу А., да више не би чекали, али малолетног В.А. родитељи нису успевали и даље да смире;

– да је супервизор за путничке услуге издвојила из реда за регистрацију путника и пртљга породицу А., како би се дете смирило, јер је прво помислила да се малолетни В.А. боји летења. Будући да је малолетни В.А. и даље био видно узнемирен, супервизорка за путничке услуге је поступила по процедури „Процена способности гостију да путују“ (Assesing guest fitness to travel, дефинисан у поглављу 4.1.2. Guest Service Manual издање 03 измена 00 од 29. септембра 2016) и упутила породицу у пратњи волонтера до медицинске амбуланте на Аеродрому Н.Т., како би се урадила медицинска процена путника за пријем на лет;

– да супервизор за путничке услуге није том приликом или у било ком тренутку рекла породици А. да ће малолетни В.А. бити скинут са лета;

– да је у конкретном случају поступљено у складу са извештајем надлежног лекара, који је проценио да малолетни В.А. не испуњава услове да буде примљен на лет;

– да су у складу са наведеним родитељи обавештени да сходно налазу лекара о тренутном стању малолетног В.А. он не може бити примљен на тај лет, те да могу да изврше промену резервације и да отпутују у другом термину;

– да су у складу са Guest Service Manual сви запослени дужни да ураде процену подобности госта да путује (Assesing guest fitness to travel/Процена подобности гостију да путују), што је од виталне важности како би се поред осталог помогло кабинској посади, која у супротном има ванредне ситуације у кабини, као и да не би било принудног слетања ваздухоплова;

– да су службеници поступили у складу са извештајем лекара, који је једино надлежан за доношење одлука у оваквим случајевима;

– да A.S. G.S.(ASGS) има уговор са а.д. A.S. о пружању земаљских услуга;

– да запослени који раде на регистрацији путника и пртљага на лет, поступају у складу са Програмом за обезбеђивање у ваздухоплову 4959/2 од 22. децембра 2016. године, где је тачком 4.1 дефинисано да су лица која врше пријем и отпрему путника овлашћена да пре регистрације путника на лет, на излазу за укрцавање или у кабини ваздухоплова, спроведу све процедуре и компанијске прописе у циљу задовољавања захтева безбедности и редовног и несметаног одвијања саобраћаја, између осталог да врше профилисање свих путника и да у случају било каквих сумњи предузму одговарајуће мере;

– да  ASGS никоме не ускраћује право на превоз авионом због аутизма и да не постоји никаква таква пракса;

– да постоје разни случајеви за путнике којима је ускраћено право на укрцавање, а разлози су били различите природе: лица у алкохолисаном стању, куповина авионске карте краденом картицом, недостатак адекватних путних докумената, медицинско стање путника (напад панике, уколико путнику позли и сл) уз одобрење лекара, насилно или агресивно понашање према службеницима компаније или другим лицима када је путник лишен слободе, итд.

1.9. У прилогу изјашњења, достављена је писана изјава Ц.И., супервизорке за путничке услуге, И.М. агенткиње за путничке услуге, Д.М. и Н.К., агенaта за путничке услуге, извод из Guest Service Manual, превод Стандардног уговора за опслуживање на земљи и извод из Passenger Handling Manual, Програм за обезбеђивање у ваздухопловству.

1.10. Повереник за заштиту равноправности, сагласно одредбама члана 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, затражио је изјашњење од сведока предложених у притужби, као и од др Н.М..

1.11. У исказу сведокиње И.П. мајке В.А. наведено је:

– да је она мајка В.А. и да се 6. августа 2017. године, са супругом, сином, кћерком и Д.Р., налазила на А.Н.Т. у Београду, с обзиром да је требало да отпутују на море у Црну Гору;

– да иако ред није био дугачак нико од присутних путника није понудио да прођу преко реда, нити је ико од запослених из A.S. затражио тако нешто од присутних, а да се В.А. од врућине узнемирио, те да су одлучили да он са дадиљом и сестром сачека изван реда док обаве технички део;

– да је син био гласан и узнемирен али не и агресиван, нити је остварио било какав физички контакт са осталим присутним путницима и особљем;

– да је након неколико минута пришла службеница и не представивши се питала да ли се њихов син плаши летења;

– да су одговорили одрично и рекли да је дете има аутизам, а да је службеница рекла да ће му забранити да се укрца на авион. Када су се побунили против такве одлуке, службеница је отишла негде, и по повратку рекла да је контролор потврдио одлуку, као и да ће доћи лекар који ће да напише извештај и потврди одлуку о забрани лета;

– да је њен супруг отишао са дететом на спрат, и да се дечак смирио и слушао музику, док је она чекала да им врате пасоше. Иста службеница јој се поново обратила и рекла да ће морати да иду у амбуланту, која се налази на другом крају зграде;

– да на особе које имају аутизам свака промена делује узнемиравајуће, тако да је та новонастала околност В.А. потпуно уплашила и узнемирила;

– да је лекар изашао у ходник, није их увео у ординацију, само је желео да зна да ли је В.А. под седативима. На њихов негативан одговор, рекао је да је то недопустиво и да ће му забранити да се укрца у авион. То је и учинио, тако што је написао негативан извештај, на који су морали у том „клаусторофобичном простору“ да чекају дуже од 15 минута, а да је извештај садржао три простопроширене реченице написане руком;

– да су након свог тог понижења успели да смире дете и да се он вратио кући без могућности да отпутује на летовање и бар на кратко промени средину у којој се налази читаве године.

– да жели да нагласи да су службеници A.S. за само 10 минута од уласка у аеродромску зграду одлучили да дечаку са аутизмом забране да лети њиховом компанијом, а да је затим уследило даље јавно понижавање које је трајало читав сат времена.

1.12. У исказу сведокиње Д.Р. која се налазила у пратњи дечака, наведено је:

– да је пензионерка из Београда и да четири године помаже породици А. око чувања деце;

– да је била присутна на аеродрому критичном приликом када су службенице компаније A.S. забраниле дечаку да путује за Тиват;

– да се налазила поред дечака и његове породице и да је све чула и видела;

– да В.А. познаје четири године и да он није агресиван;

– да је развој догађаја, нељудскости и безочност службеника револтирала и огорчила;

– да је дечак био узнемирен док је чекао у реду за чекирање. Плакао је и негодовао. Није био агресиван. Такво његово понашање није привукло већу пажњу осталих путника. Нико се није понудио да породицу пропусти преко реда или слично. Када су дошли на ред и чекирали се, пришла је службеница која се није представила и питала да ли је дечак уплашен зато што први пут лети авионом, а када су родитељи рекли да дете има аутизам и да ће се убрзо умирити, она је не гледајући у очи изјавила да ће дечака скинути са лета;

– да су службеници били врло хладни и формални или врло нељубазни према дечаку и његовој породици, и да је у року од десет минута уз наводно мишљење особе која се представила као лекар речено да је дечаку забрањено да путује авионом и испратили су га до улаза у аеродромску зграду;

– да се запослени нису представили.

1.13. У исказу др Н.М.  аеродромског лекара, наведено је:

– да је запослен као супервизор санитетског обезбеђења на аеродрому Н.Т.;

– да је A.S. оснивач здравствене установе у којој ради. Такође, A.S. има уговор са А.Н.Т. о вршењу послова санитетског обезбеђења;

– да га је критичном приликом, у 15:20 часова позвао шеф смене, и обавестио да је земаљска стјуардеса зауставила при чекирању путника који је био изразито ексцитиран, плакао уз повремене вриске и немирно шетао поред шалтера. Она је родитеље детета упутила на шефа смене, којом приликом су родитељи рекли да је дете са аутизмом и да ће се смирити када уђе у авион. Шеф смене је рекао да дете у таквом стању не може да уђе у авион и да је потребно да се јаве дежурном лекару аеродрома, где ће добити детаљно разјашњење како да даље поступе;

– да је у просторије амбуланте ушла стјуардеса са родитељима и дететом. Са улаза у амбулантне просторије отац, носећи мобилни телефон укључен за снимање, гласно најављује излазак у медије и тужбу према особљу и компанији A.S и аеродрома, због како наводи дискриминације његовог сина који има аутизам. Да није уважио његове молбе да се смири и да покушају да разјасне насталу ситуацију и некако реше проблем, да је наставио да снима и понавља претходно изнесене квалификације;

– да је у даљем току разговора са мајком питао које је лекове ординирао изабрани психијатар и шта је дато детету, на шта му је мајка одговорила да је изабрани психијатар ординирао неку терапију, али да детету не дају терапију и да желе да се дете стабилизује природно, без лекова који могу да га угрозе;

– да је дете приликом узимања хетероанамнестичких података било изразито ексцитирано, уз плач и крике је тражило да иде кући, моторички хиперактивно, „кршило“ је руке и трчало по просторијама амбуланте;

– да је констатовао да у оваквом стању, „као психијатријски пацијент у дебалансу“, не може у авион, да је саветовао да се пре намераваног путовања дете декларише као путник са здравственим тегобама и изврши адекватна медикаментозна припрема уз консултацију са надлежним неуропсихијатром, да је то унето у протокол и мајци дат извод из протокола;

– да је дете доведено у циљу евидентирања презентованог здравственог стања путника и доношења коначне одлуке;

– да су сви запослени дужни да приликом запажања неке нерегуларности о томе обавесте свог руководиоца и службу која би могла да регулише уочени проблем;

– да је земаљска стјуардеса приметила ексцитираног и уплаканог путника, и да је за даље поступање, као што је чекирање карата, предаја пртљага, одлазак на гејт, потребна сагласност лекара, па је обавестила претпостављеног. Сви путници су у контакту са запосленима на око седам тачака до седишта у авиону;

– да у случају здравствених проблема путник треба, пре резервације да однесе свом ординирајућем лекару М-1 образац, и попуњени образац достави компанији, што се доставља компанијском лекару на давање сагласности за путовање или разјашњење услова који су неопходни за остваривање путовања. На сајту компаније постоји водич који садржи информације о здравственим стањима и условима који су неопходни за путовање. Водич је израђен на бази препорука Међународне организације цивилних учесника у ваздишном саобраћају (IATA), коју су основале УН. На основу тога, директорати за цивилни саобраћај држава чланица, налажу компанијама у својим државама да сачине овакве водиче. Они су обавезни за процедуре рада компанија и компанијских лекара;

– да је циљ водича да се избегне погоршање здравственог стања путника са здравственим проблемима у специфичним условима приликом летења;

– у случају да се путник није регистровао као путник са здравственим проблемима, а дође до наглог погоршања здравственог стања и дежурни лекар буде обавештен од аеродромског и компанијског особља, дужан је да пацијента прегледа, пружи неопходну помоћ, и да пружи савет о даљем поступању у складу са критеријумима водича Fitness to Fly;

– уколико лекар превиди или занемари презентовано здравствено стање које није у складу са критеријумима у водичу о спремности за летење, представљало би стручну грешку;

– уколико лекар, за презентовано здравствено стање које није у складу са критеријумима о спремности за летење, намерно ипак да сагласност за летење, представљало би компанијски прекршај;

– да процедура за намеравано путовање може бити заустављена на више места у низу, и то од продајног места, преко шефа смене до капетана ваздухоплова;

– да лекар на аеродрому даје консултативне услуге свим лицима и збрињава хитна медицинска стања;

– да безбедност и ризици „код ексцитованог психијатријског пацијента“ који није у могућности да буде на једном месту у седишту авиона и има неконтролисане реакције могу бити разнородни, од самоповређивања, задесног повређивања до ексцитације других путника који такође могу имати здравствени проблем који је пре тога био компензован и неупадљив;

– да је извршио адекватан преглед малолетног В.А, увидом у презентовано стање и узимањем хетероанамнестичких података од његове мајке;

– да је утврдио да његово здравствено стање у том тренутку не задовољава критеријуме из водича о спремности за летење;

– да кроз аеродром прође преко пет милиона путника годишње, да многи од њих  имају различите здравствене проблеме који се могу акутизовати и који се морају одмах адекватно решавати. У случају особа са аутизмом, највећи број није ексцитирано и прођу неупадљиво у пратњи родитеља или старатеља у кога имају поверења. Њихове реакције најчешће пресликавају реакције старатеља. У смиреним околностима и уз адекватну припрему оне се смире. Било је више случајева, у релативно кратком временском периоду и добијали су сагласност за пут, у зависности од презентованог стања;

– да не види лошу или неоправдану намеру у постојању наведених процедура, као и у поступању у складу са њима, као и да постојање процедура и рад у складу са њима управо служи да омогући, олакша и учини безбедним коришћење ваздушног саобраћаја.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

2.1.  Повереник за заштиту равноправности поред наведених исказа (тач. 1.2, 1.11, 1.12. и 1.13. овог мишљења), извршио је увид у Записник о ванредном инспекцијском надзору од 14. августа 2017. године, Стандардни уговор за опслуживање на земљи, од 28. новембра 2011. године, у документ Passenger Handling Manual, у документ под називом Notice on Guest Rights, у медицински приручник Medical Manual IATA (Међународне организације за ваздушни саобраћај) и документ „Fitness to Fly A.S., у писану изјаву шефице смене Н.Н. у Изјави о нерегуларности од 6. августа 2017. године, коју је сачинила супервизорка за путничке услуге, у Изјаву о нерегуларности од 6. августа 2017. године коју је саставио Д.М. агент за путничке услуге, Увидом у документ Изјава о нерегуларности од 6. августа 2017. године, коју је саставио Д.М.  , агент за путничке услуге, у Изјаву о нерегуларности од 6. августа 2017. године, коју је саставио Н.К., агент за путничке услуге, у Изјаву о нерегуларности од 6. августа 2017. године, коју је саставила И.М. агенткиња за путничке услуге.

2.2. Увидом у Записник о ванредном инспекцијском надзору од 14. августа 2017. године, утврђено је да је у записнику констатовано да објекат инспекцијског надзора поступа у складу са Законом о облигационим и основама својинско-правних односа у ваздушном саобраћају и подзаконском акту; да је инспекцијски надзор извршен на основу представке (рекламације) и то у вези догађаја који се десио 6. августа 2017. године, приликом регистрације путника за лет JU184, за који је био планиран ваздухоплов типа А319 са полетањем за одредиште Тиват у 17:05 часова. За лет је било планирано 120 путника. Током инспекцијског надзора извршен је увид у процедуре оператера које су садржане у приручнику Guest Service Manual, издање број 03 измена 00 од 29. септембра 2016. године, и то у секцију 1.9.8. и 4.1.2, у којима је описан поступак који примењује оператер у случају пријема на лет путника са посебним потребама. У Записнику је такође наведено да је током инспекцијског надзора, утврђено „да је оператер, односно заступник оператера на аеродрому Н.Т. у Београду поштовао одредбе процедура наведених у приручнику Guest Service Manual. Додатно, извршен је увид у записе из резервационог система који користи оператер где је утврђено да је резервација путника коме је ускраћено укрцавање није садржала информацију да се ради о путнику са посебним потребама“.

 

2.3. Увидом у Стандардни уговор за опслуживање на земљи, од 28. новембра 2011. године, закљученог између Ј.А. Б. и С-П. ltd, Б. , (SGHA) IATA AHM 810/2008, и Анекс B2.0, утврђује се да су стране сагласне да се примењују услови из Главног уговора и Анекса који је објавила Међународна асоцијација за ваздушни транспорт. Уговор детаљније регулише услуге опслуживања.

 

2.4. Увидом у документ Passenger Handling Manual, утврђује се да је намењен за рад на пословима пружања услуга земаљског опслуживања из области прихвата и отпреме путника и пртљага. Садржај приручника базиран је на регулативама из Закона о ваздушном саобраћају, Правилника и регулатива прописаних од стране Директората цивилног ваздухопловства, приручника превозилаца, IATA приручника: Airport Handling Manual (AHM), Dangerous Goods Regulations (DGR), Passenger Service Conference Resolution Manual (PSRM). Увидом у Упутство за подршку гостима, пријем гостију, утврђено је да је у тачки 1.9.8. уређен начин путовања гостију са когнитивним сметњама међу којима су и особе са аутизмом, асистенција и помоћ која им се пружа уколико путују сами. Тачка 4.1.2. садржи одредбе о процени способности гостију за путовање.

2.5. Увидом у документ под називом Notice on Guest Rights утврђено је да се путници обавештавају да у случају када им је ускраћено путовање или отказан лет, могу да захтевају писано обавештење о својим правима а пре свега о праву на накнаду штете.

2.6. Увидом у медицински приручник Medical Manual IATA (Међународне организације за ваздушни саобраћај) и документ „Fitness to Fly A.S.“, утврђено је да је у одељку који се односи на хроничне психијатријске поремећаје прописано да прихватљивост за лет постоји у случају када је стање контролисано медикаментима и стабилно.

2.7. Увидом у писану изјаву шефице смене Н.Н. од 28. септембра 2017. године, утврђено је да је у изјави наведено да је дана 6. августа 2017. године, у канцеларију ушао Ч.А. и уљудно јој се представио; да јој је објаснио да његов син има аутизам и да га је због тога колегиница на шалтеру одбила да прими на лет и упутила код аеродромског лекара. Даље је навела да јој је отац детета објаснио да је дете и раније путовало авионом и да је поднео велике жртве да му омогући квалитетан развитак, да не користи таблете у датим ситуацијама; да се мајка детета налазила са дететом у амбуланти и да је на путу до амбуланте покушала да му објасни да се ради о специфичној врсти саобраћаја и да процедуре морају стриктно да се поштују. Поред тога је навела да их је у ходнику амбуланте сачекао доктор са мајком и дететом; да је пришла лекару, питала га за мишљење, а затим замолила лекара да уђу у ординацију да не би додатно узнемиравали дечака. Лекар је рекао да дечак у оваквом стању не може бити примљен на лет, да треба да се примени медикаментна терапија и да њу може да препише само дечаков лекар, а да он не сме ништа да му да. Питала га је да ли можда родитељи знају коју терапију треба да дају детету, на шта је он одговорио да не знају и да је родитељима дао потврду о одбијању пријема на лет са образложењем. Напустили су ординацију, након чега је позвала оца да крену напред водећи рачуна о детету, да дете не узнемири својим присуством или разговором који је морала да обави са оцем. Након разговора отац је питао да ли постоји могућност да се пита капетан, пошто он по његовом сазнању има дискреционо право да да дозволу. Изјавила је да је желећи да максимално изађе у сусрет и покаже вољу да помогну отишла у летачку делатност до њиховог планера и питала за капетана који ће бити на лету TIV. На жалост то није било могуће јер капетан није напуштао трансферну зону. Изјавила је да је отац погледао и прихватио прећутно одговор, при чему је изјавила да јој је жао и извинула се и поред тога што су поступили по процедури и покушали и више него што је било до њих. Такође је навела да је мајка упитала за могућност промене карте и да их је упутила да потврда коју су добили од доктора потврђује да нису самовољно напустили лет и да када буду спремни за пут карте могу да замене за било који други термин. Напомиње да је дечак како је време одмицало био све узнемиренији.

2.8. Увидом у документ  Изјава о нерегуларности од 6. августа 2017. године, коју је сачинила И.Ц. супервизорка за путничке услуге, запослене у A.S. Ground Service, утврђено је да је навела је да је пришла шалтеру на позив службеника због детета које је стајало у реду и било „јако узнемирено и јако вриштало дужи временски период“. Речено јој је да родитељи не успевају да смире дете и да су се путници у реду прилично узнемирили. Након консултације, упутила је дете до амбуланте у пратњи волонтера како би поступили по стандардној процедури. Навела је да није рекла родитељима да неће дозволити укрцавање јер нема тих овлашћења, већ је навела да је најљубазније објаснила да морају поступити по процедури по којој једино доктор може одобрити или спречити било чије укрцавање на лет. Изјавила је да је позвала доктора и на његово питање да ли имају потребну медицинску документацију родитељи су одговорили да нису ништа понели. Лекар их је обавестио да дете без терапије не може путовати.

2.9. Увидом у документ Изјава о нерегуларности од 6. августа 2017. године, коју је саставио Д.М. , агент за путничке услуге, запосленог у A.S.G.S.  , утврђено је да је навео да му је пажњу, приликом чекирања поподневног шпица привукла „заглушујућа цика и дрека“ у реду међу путницима. Дечак је плакао и вриштао одређени временски период, „без икаквог ефекта од стране родитеља да га смире“. Координаторка га је узела из реда и покушала да поприча са родитељима да утврди шта је узрок тог стања а вриштање и даље није престајало. Завладала је нелагодна ситуација међу путницима. Наводи да су сазнали од родитеља да дете има аутизам као и да није примило терапију пре лета и да нема пратећу документацију о болести. Изјавио је да дете никако није могло да се смири и да су родитељи безуспешно покушавали да га смире. Послат је у амбуланту на процену о спремности за лет.

2.10. Увидом у документ Изјава о нерегуларности од 6. августа 2017. године, коју је саставио Н.К. , агент за путничке услуге, запослене у A.S. G.S., утврђено је да је навео да је седео поред колегинице која је „чекирала“ породицу А.  Том приликом је све време дете које је било издвојено из реда показивало „хистерично“ понашање. Родитељи нису успели да га смире, а такво понашање је узнемирило остале госте. Уз консултацију са шефом смене координаторка га је упутила у амбуланту.

2.11. Увидом у документ Изјава о нерегуларности од 6. августа 2017. године, коју је саставила И.М., агенткиња за путничке услуге, запослене у A.S. G.S.утврђено је да је навела да јој је пажњу привукло необично понашање детета које је било у пратњи старије госпође која је у наручју држала девојчицу. Дете је било видно узнемирено и уплашено, испољавајући своје емоције кроз гласно вриштање, плакање и викање, чиме је узнемирило и остале путнике. Уз често питање: „Хоћемо ли одавде?“ дечак је рукама витлао око себе да би у једном тренутку ударио шамар девојчици. Госпођа је благим ударцем по образу покушала да умири дечака док девојчица није показивала никакву реакцију на његово понашање.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени током поступка, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[1].

 

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[2], у члану 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.4. Конвенција УН о правима детета[3] у члану 2. прописује да државе чланице ове конвенције поштују и обезбеђују права садржана у Конвенцији сваком детету под њиховом јурисдикцијом, без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго убеђење, национално, етничко или социјално порекло, имовно стање, онеспособљеност, рођење или други статус детета или његових родитеља или законског старатеља. У члану 3. став 1. прописано је да су у свим активностима које се тичу деце од примарног значаја интереси детета, без обзира на то да ли их спроводе јавне или приватне институције за социјалну заштиту, судови, административни органи или законодавна тела. Поред тога, у члану 23. став 1. прописано је државе чланице признају да ментално или физички инвалидно дете треба да ужива пун и достојан живот, у условима којима се обезбеђује његово достојанство, подстиче самосталност и олакшава активно учешће детета у заједници.

3.5. Дискриминацију по основу инвалидитета ближе дефинише Конвенција о правима особа са инвалидитетом[4] у оквиру члана 2 „као сваку разлику, искључивање или ограничење на основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области.“ У члану 7. ове конвенције прописано је да ће државе потписнице предузети све потребне мере како би осигурале да деца са инвалидитетом уживају сва људска права и основне слободе на основу једнакости са другом децом. У свим акцијама које се односе на децу са инвалидитетом првенствена пажња биће посвећена најбољем интересу детета.

3.6. Одредбом члана 2. став 2. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима[5] гарантовано је да ће сва права која су у њему формулисана бити остваривана без икакве дискриминације засноване на раси, боји коже, полу, језику, политичком или каквом другом мишљењу, националном или социјалном пореклу, имовном стању, рођењу или каквој другој околности. У Генералном запажању о недискриминацији[6] Комитет за економска, социјална и културна права укључио је здравствено стање у „другу околност“ из члана 2. став 2. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима.

3.7. Устав Републике Србије[7] у члану 16. став 2. прописује да су општеприхваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори, саставни део правног поретка Републике Србије и непосредно се примењују. Члан 21. Устава забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.8. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 12. овог закона забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лице на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Члан 17. став 1. Закона о забрани дискриминације прописује да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица одбије пружање услуге, док члан 27. овог закона прописује забрану дискриминације лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање.

3.9. Закон о ваздушном саобраћају[8] у члану 131. прописује да је ималац дозволе за пружање услуга земаљског опслуживања или дозволе за самоопслуживање, дужан да обезбеди континуитет у пружању услуга земаљског опслуживања или самоопслуживања, као и да услуге за које му је издата дозвола пружа на поштен и недискриминаторан начин. Члан 14. овог закона дефинише безбедност у ваздухоплову као стање у коме су ризик од угрожавања живота и здравља људи и проузроковања штете имовини смањени и одржавани на прихватљивом нивоу, сталним уочавањем опасности и контролом ризика од уочених опасности. Сви ваздухопловни субјекти одговорни су за безбедност.

3.10. Законом о управљању аеродромима[9] уређују се услови и начин обављања делатности управљања аеродромом, развоја аеродромске инфраструктуре, пружања аеродромских услуга за потребе ваздушног саобраћаја као и изградња унутар аеродромског комплекса.

3.11. Закон о облигационим и основама својинско-правних односа у ваздушном саобраћају[10] дефинише појам ускраћивања укрцавања као ускраћивање могућности путницима да се укрцају на лет, мада су се пријавили за укрцавање, и прописује право на надокнаду штете, изузев ако им се укрцавање ускрати из оправданог разлога, као што су здравствени, безбедносни или разлози обезбеђивања или непоседовање одговарајуће путне исправе;

3.12. Мултилатерални споразум о успостављању заједничког европског ваздухопловног подручја (ECCA)[11], прописује заједничка правила у области сигурности, безбедности, управљања ваздушним саобраћајем, социјалних питања и заштите животне средине.

3.13. Правилник о заједничким правилима у области обезбеђивања у цивилном ваздухопловству[12], који усваја одредбе Уредбе Европског парламента бр. 300/2008, у Анексу 1 „Заједнички основни стандарди обезбеђивања у ваздухопловству од радњи незаконитог ометања“, прописује да потенцијално проблематични путници, пре одласка, подлежу одговарајућим мерама обезбеђивања. Спровођење провере обезбеђивања заснива се на систематичном прикупљању информација путем следећих техника: преглед докумената, посматрање, интервјуисање, верификација.

3.14. Програм за обезбеђивање у ваздухоплову A.S. G.S.(ASGS) број 4945/2 од 22. децембра 2012. године, у тачки 4.1. под називом профилисање путника прописује да агент за путничке услуге ASGS на шалтеру врши профилисање путника, опажањем спољних знакова на основу којих се препознаје његово психичко стање, пре свега узнемиреност и напетост.

3.15. Општи услови превоза A.S.[13], које је A.S. G.S.у обавези да примењује, регулишу у тачки 7. неприхватање и ограничавање превоза. Тачком 7.1 прописано је да A.S. има право да одбије превоз сваког путника или путничког пртљага из разлога безбедности лета или по свом дискреционом праву. Такође, има право да одбије да превезе путника или његов пртљаг уколико то може довести у опасност или утицати на сигурност, здравље или комфор других путника или посаде. У тачки 7.2 Посебна помоћ, прописано је да превоз непраћене деце, особа умањених способности, трудница и болесника или других лица којима је потребна посебна помоћ захтева претходан договор са A.S.-ом у складу са њеним прописима.

3.16. Упутство за подршку гостима[14] A.S. од 29. септембра 2016. године, прописује посебан протокол за поступање са особама са аутизмом, односно особама са когнитивним сметњама. У одељку 1.9.8. наведено је да су путници којима је потребна помоћ (DPNA), гости са менталним сметњама или сметњама у развоју. Да су примери DPNA лица са алцхајмером, аутизмом, повредама мозга, когнитивним сметњама, особе са Дауновим синдромом итд. У одељку 4.1.2. наведено је да је од виталне важности да се процени подобност гостију за лет како би се осигурала безбедност и добробит гостију, заштитило благовремено обављање свих радњи које могу бити погођене због искључених болесних гостију, помогло кабинској посади, која у супротном има ванредне здравствене ситуације у кабини, као и да не би било скретања ваздухоплова. Даље је наведено да је сва посада на опрезу и прати подобност гостију за лет, а да ако неки гост показује симптоме болести он се љубазно испитује о здравственом стању било приликом чекирања, на излазу за укрцавање или у кабини ваздухоплова. У случају сумње позива се санитетска служба аеродрома за даљу процену. Коришћењем добре оцене и упутства санитетске службе могућност да се гост разболи може се свести на минимум.

Анализа навода из изјашњења и доказа достављених уз притужбу

3.17. Повереник за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају потребно утврдити да ли је поступањем запослених у привредним друштвима – А. Н.Т., а.д. A.S. и д.о.о. A.S. G.S.извршен акт дискриминације према малолетном В.А. на основу његовог личног својства – здравственог стања, и уколико јесте, да ли су за тај акт одговорни А. Н.Т. и/или а.д. A.S. и/или д.о.о. A.S.G.S.

 

3.18. С тим у вези Повереник најпре констатује да је међу странама у поступку неспорно да се 6. августа 2017. године малолетни В.А. налазио на А. Н.Т., да има аутизам и да је био узнемирен пре отпочињања процедуре пријема и отпреме путника за лет Београд-Тиват у 17:05. Такође, неспорно је да је лекар констатовао да путник није способан за лет, те да му је одбијен пријем на конкретан лет и понуђена замена за лет у другом термину. Стога, може се закључити да наведена мера није трајнијег карактера и да овом мером В.А. није ускраћено право да користи услуге компаније A.S..

 

3.19. Анализирајући правне прописе, Повереник за заштиту равноправности констатује да је одредбама члана 14. Закона о ваздушном саобраћају, безбедност у ваздухоплову дефинисана као стање у коме су ризик од угрожавања живота и здравља људи и проузроковања штете имовини, смањени и одржавани на прихватљивом нивоу, сталним уочавањем опасности и контролом ризика од уочених опасности. Ова обавеза се односи и на пружаоце услуга опслуживања на земљи. Закон о облигационим и основама својинско-правних односа у ваздушном саобраћају, односи се најпре на грађанскоправне аспекте овакве врсте транспорта. Међутим, овај закон препознаје појам ускраћивања укрцавања и дефинише га као ускраћивање могућности путницима да се укрцају на лет, мада су се пријавили за укрцавање.  Поред  закона, постоје и релевантни подзаконски прописи који су обавезујући за учеснике у ваздушном саобраћају. Правилник о заједничким правилима у области обезбеђивања у цивилном ваздухопловству, донет је на основу Уредбе Европског парламента и савета (ЕЗ) бр. 300/2008. Према одредбама правилника, потенцијално проблематични путници, пре одласка, подлежу одговарајућим мерама обезбеђивања (тачка 4.3.). Правилник дефинише и мере обезбеђивања као прикупљање информација и то прегледом докумената, посматрањем, интервјуисањем и верификацијом (тачка 5.2.).

 

3.20. Уговори у превозу су по својој правној природи уговори по приступу (адхезиони уговори), код којих не постоји могућност преговарања, него корисник пристаје или не пристаје на услове које нуди превозилац. Куповином карте A.S., путници пристају на Опште услови превоза A.S.. Тачком 7.1 прописано је да A.S. има право да одбије превоз сваког путника или путничког пртљага из разлога безбедности лета или по свом дискреционом праву. Такође, има право да одбије да превезе путника или његов пртљаг уколико то може довести у опасност или утицати на сигурност, здравље или комфор других путника или посаде. У Приручнику Guest Service Manual који је израђен на бази међународних (IATA) стандарда у тачки 7.2 Посебна помоћ, прописано је да превоз непраћене деце, особа умањених способности, трудница и болесника или других лица којима је потребна посебна помоћ захтева претходан договор са A.S.-ом у складу са њеним прописима.

3.21. Мултилатерални споразум о успостављању заједничког европског ваздухопловног подручја (ECCA), ратификован је 13. маја 2006. године. Споразум уводи заједничка правила у области сигурности, безбедности, управљања ваздушним саобраћајем, социјалних питања и заштите животне средине. Упутство за подршку гостима[15] A.S. од 29. септембра 2016. године, које је израђено на бази ових стандарда, прописује и посебан протокол за поступање са особама са аутизмом, односно особама са когнитивним сметњама. У одељку 1.9.8. наведено је да су путници којима је потребна помоћ (DPNA) гости са менталним сметњама или сметњама у развоју, те да су примери DPNA – лица са алцхајмером, аутизмом, повредама мозга, когнитивним сметњама, особе са Дауновим синдромом итд. На основу степена самосталности односно способности да разумеју и примене безбедносне инструкције, та лица могу путовати сама или захтевати пратиоца. У случају сумње у способност да се безбедно путује, у фази резервисања, одсек за резервисање дужан је да контактира A.S. медицински одсек.

3.22. Из наведеног произлази да је прописима који се односе на ваздушни саобраћај и пријем и отпрему путника прописана могућност ускраћивања права на лет путнику у одређеним ситуацијама. Такође је утврђено да је у складу са прописаним процедурама лекар тај који је овлашћен да даје мишљење о стању путника и процењује његову подобност за лет.

 

3.23. Повереник такође констатује да није надлежан да улази у оцену стручног мишљења лекара, који налази да се ради о „психијатријском пацијенту у дебалансу, и да као такав није способан за лет“, односно таква процена није у надлежности Повереника већ других државних органа.

 

3.24. Повереник констатује да је на основу представке а у вези догађаја који се десио 6. августа 2017. године приликом регистрације путника за лет JU184, са полетањем за одредиште Тиват у 17:05 часова, надлежни орган – Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије утврдио да је објекат инспекцијског надзора поступао у складу са Законом о облигационим и основама својинско-правних односа у ваздушном саобраћају и подзаконским актима. У Записнику је такође наведено да је током инспекцијског надзора, утврђено „да је оператер, односно заступник оператера на а. Н.Т. у Б. поштовао одредбе процедура наведених у приручнику Guest Service Manual. Додатно, извршен је увид у записе из резервационог система који користи оператер где је утврђено да је резервација путника коме је ускраћено укрцавање није садржала информацију да се ради о путнику са посебним потребама“.

 

Међутим, чињеница да је процедура испоштована не значи да начин на који је спроведена није био у супротности са антидискриминационим прописима.

 

3.25. Приликом анализе да ли је начин спровођења процедуре био у складу са антидискриминационим прописима, Повереник за заштиту равноправности имао је у виду и досадашњу праксу Европског суда за људска права.

Према овој пракси члан 14. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода не забрањује прављење разлике у поступању када је оно основано у објективном циљу, ширем јавном интересу, када прави баланс између заштите интереса друштва и поштовања права заштићених Ковенцијом.[16]

У пресуди Европског суда за људска права[17] суд је нашао да приликом одлучивања о захтеву тужиоца, нису узете у обзир специфичне околности у којима се тужилац налазио имајући у виду инвалидитет његовог детета. Наиме, суд је у образложењу своје одлуке навео да иако државе уговорнице имају одређену слободу у процени да ли и до које мере разлике у сличним ситуацијама оправдавају другачије поступање, ширина ове слободе ће варирати у зависности од околности случаја, теме која је у питању као и позадине случаја. Исто је прихватљиво и у ситуацијама када се поступа другачије са одређеним групама како би се „кориговале фактичке неједнакости међу њима“.[18] Уколико се ограничења основних права примењују на изразито рањиву друштвену групу, тада су границе државе у погледу слободе одређивања знатно сужене. Разлог за овакав приступ лежи у томе да су такве друштвене групе традиционално бивале изложене предрасудама са трајним последицама, које су у крајњем резултирале да буду искључене из друштвених токова и да су маргинализоване. Такве предрасуде могу водити ка стварању стереотипа по питању процене капацитета и потреба наведених група. Суд је утврдио које су то друштвене групе које сматра нарочито рањивима, а према којима се различито поступа због њихових карактеристика или статуса, укључујући и инвалидитет.[19] У погледу терета доказивања у вези са чланом 14. Конвенције, суд је става да у тренутку када је тужилац указао на постојање разлике у поступању, на туженом је да докаже да је такво поступање било оправдано у конкретном случају. С тим у вези, Европски суд за људска права посебно води рачуна о примени правила о терету доказивања у оваквим споровима. Суд се осврнуо на  обавезе предвиђене Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом[20] које је тужена преузела као страна уговорница, а које се тичу омогућавања особама са инвалидитетом да уживају сва права гарантована Конвенцијом. Суд је нагласио да је проблем у конкретном случају био начин на који је у пракси примењена  законодавна регулатива, односно да није узета у обзир нарочито специфична ситуација у којој се тужилац нашао а која се односи на инвалидитет његовог детета. Европски суд за људска права прави разлику међу основима у погледу примене правила терета доказивања, односно јачине доказа који требају бити презентовани да би се у одређеном случају утврдило да до акта дискриминације није дошло. Овакво разликовање се правда посебно угроженим положајем неких група, чињеницом да та одређена група има велики број припадника, последицама дискриминације, областима у којима се дискриминација десила, и постизања легитимног циља. Такође, ти основи представљају срж људских права и недискриминације, јер су директно везани за људско достојанство. Стога, та чињеница тражи виши ниво заштите од дискриминације, односно да докази треба да буду такви да се без сваке сумње може утврдити да до дискриминације није дошло.

Према Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода дискриминација особа које имају аутизам је сврстана у инвалидитет као лично својство односно основ дискриминације. Закон о забрани дискриминације Републике Србије поред инвалидитета као личног својства познаје и здравствено стање, међутим имајући у виду праксу Европског суда за људска права Повереник се осврнуо на поменуте пресуде овог суда.

3.26. Имајући у виду наведено, за даљу анализу случаја важно је имати у виду примену правила терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је извршен акт дискриминације на основу здравственог стања као личног својства, а уколико то учини терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на субјектима против којих је поднета притужба. Подносилац притужбе је поднео притужбу у којој је навео да су се према дечаку и његовој породици запослени опходили нељубазно, да им се нико није представио и да су тражили изговор да малолетном В.А. буде забрањено да даље путује, само зато што има аутизам. У поступку по притужби Повереник је прибавио и изјаве сведока предложених у притужби и допуни притужбе.

 

Подносилац притужбе је доказима уз притужбу као и изјавама сведока учинио вероватним да је до акта  дискриминације дошло. С тим у вези Повереник је у складу са чланом 35. став 4. Закона о забрани дискриминације упутио притужбу на изјашњење правним лицима против којих је поднета. Према правилу о прерасподели (пребацивању) терета доказивања, у конкретном случају, подносилац притужбе треба да учини вероватним да су запослени дискриминисали малолетног В.А. на основу здравственог стања, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло лежи на субјектима против којих је притужба поднета.

 

3.27. С тим у вези, Повереник је најпре анализирао изјашњење А. „Н.Т.“, у коме је наведено да Аеродром не пружа услуге земаљског опслуживања компанији A.S., као и да запослени немају овлашћења у доношењу одлука којима се спречава укрцавање путника у ваздухоплов. У складу са чланом 7. Закона о управљању аеродромима, А. „Н.Т.“, као оператер, дужан је да делатност управљања аеродромом обавља на начин којим се обезбеђује квалитетно одржавање и заштита аеродромске инфраструктуре, као и несметано и безбедно коришћење аеродромске инфраструктуре, несметано коришћење, изградњу и одржавање објеката контроле летења за потребе овлашћеног пружаоца услуга у ваздушној пловидби у складу са законом којим се уређује ваздушни саобраћај. Имајући у виду наведене одредбе, А. Н.Т. не учествује у процесу доношења одлука које се тичу пријема и отпреме путника или њиховог третмана од стране различитих авио превозилаца који користе аеродромску инфраструктуру. На основу изјашњења и изведених доказа А. Н.Т. је у смислу правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације доказао да особље А. „Н.Т.“ није било у контакту са малолетним путником и његовим родитељима, односно да није спроводило процедуру пријема и отпреме путника, нити је на то овлашћено у складу са прописима који регулишу ову област.

3.28. Повереник је даље разматрао изјашњење A.S. на наводе из притужбе. Према наводима из изјашњења A.S., прихват и отпрему путника на А. Н.Т. обавља особље привредног друштва A.S. G.S.д.о.о, на основу Стандардноg уговора за опслуживање на земљи. У изјашњењу је даље наведено да запослени у A.S. G.S.су у обавези да примењују важећа компанијска упутства и приручнике и да поступају у складу са прописима и важећим A.S. Guest Service Manual, број 03, измена 00 од 29. септембра 2016. године, Ground Operations Manual и Условима превоза путника и пртљага авио превозиоца, као и да особље које врши прихват и отпрему путника за A.S. летове, у складу са уговором, врши профилисање путника кроз опажање спољних знакова понашања у циљу утврђивања подобности путника за лет. Уколико се примети било какво понашање које одступа од уобичајеног (узнемиреност, напетост и друге психофизичке манифестације) особље је дужно да предузме мере у циљу осигурања безбедности и добробити како тог путника, тако и осталих путника и учесника у саобраћају, а у складу са наведеним прописима. Поред тога у изјашњењу је наведено да уколико због тренутног стања путника лекар изда извештај по коме конкретна особа не може због тог свог стања да лети авионом, поступање супротно овом налазу би могло да угрози безбедност тог лица за које је утврђено да не може да лети. У изјашњењу је истакнуто да  A.S. није донела одлуку да се малолетном В.А. ускрати право на путовање. Уз изјашњење A.S. је доставила доказе. Повереник је извршио увид у ове доказе и констатовао да у A.S. G. S. Manual (Упутство за подршку гостима, од 29. септембра 2016. године, секција 1.9.7. и 4.1.2.) и Ground Operations Manual, који су израђен на основу IATA (International Air Transport Association) стандарда, као и Условима превоза (одељак 7.), особље које врши прихват и отпрему путника је дужно да приликом регистрације путника на лет врши профилисање путника кроз опажање спољних знакова понашања у циљу утврђивања подобности путника на лет. Програм за обезбеђивање у ваздухоплову A.S. G.S.број 4945/2 од 22. децембра 2012. године, у тачки 4.1. под називом профилисање путника прописује да агент за путничке услуге A.S. G.S.на шалтеру врши профилисање путника, опажањем спољних знакова на основу којих се препознаје његово психичко стање, пре свега узнемиреност и напетост. На основу изјашњења и изведених доказа A.S. је у смислу правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације доказала да особље A.S. није било у контакту са малолетним путником и његовим родитељима, односно да није спроводило процедуре пријема и отпреме путника.

3.29. Из наведеног може се закључити да је A.S. G.S.одговоран за пружање услуга прихвата и отпреме путника за A.S., те је даља анализа Повереника усмерена на утврђивање евентуалног акта дискриминације према малолетном В.А. усмерена на ову компанију. Подносилац притужбе је навео да су на аеродрому били 15-ак минута, да је В.А. плакао шест или седам минута, након чега им је пришла службеница која се није представила, а касније су о њој говорили као „супервајзорки“, питала зашто дечак плаче, и на помен његове болести, најавила да ће га „скинути са лета“, те да су тек након његовог протеста одведени у амбуланту. Подносилац притужбе је изјавио да им се критичном приликом нико од запослених није представио, те да су се према њима све време опходили нељубазно, и да су тражили изговор да В.А. буде забрањено да даље путује. У притужби је предложено да Повереник на ове околности прибави изјаве сведокиња И.П. и Д.Р. У изјави сведокиње И.П. наведено је да је приликом чекирања на аеродрому, малолетни В.А. услед велике врућине био гласан и узнемирен; да им нико од запослених A.S. није понудио да прођу преко реда; да им је након неколико минута пришла службеница A.S., која се није представила и питала да ли се њихов син плаши летења, те да када су одговорили одрично и рекли да дете има аутизам, службеница је рекла да ће му забранити да се укрца на авион. Када су се побунили против такве одлуке, службеница је отишла негде, и по повратку рекла да је контролор потврдио одлуку, као и да ће доћи лекар који ће да напише извештај и потврди одлуку о забрани лета. Док је њен супруг био на спрату са дететом које се смирило слушајући музику, она је чекала да им врате пасоше, међутим, иста службеница јој се поново обратила и рекла да ће морати да иду у амбуланту, која се налази на другом крају зграде. У изјави сведокиње истакнуто је да је та новонастала околност потпуно уплашила и узнемирила малолетног В.А, јер на особе са аутизмом свака промена делује узнемиравајуће. Затим, навела је да је лекар изашао у ходник, да их није увео у ординацију и да су у том клаустрофобичном простору чекали дуже од 15 минута на извештај лекара који је садржавао три простопроширене реченице написане руком, као и да су након свог тог понижења успели да смире дете и да се он вратио кући без могућности да отпутује на летовање и да бар на кратко промени средину у којој се налази читаве године. У изјави је нагласила да су службеници A.S. за само 10 минута одлучили да дечаку са аутизмом забране да лети и да је даље јавно понижавање трајало читав сат. Сведокиња Д.Р. навела је да је дечак В.А. био узнемирен док је чекао у реду за чекирање, односно, плакао је и негодовао, да их нико није позвао да прођу преко реда; да им је пришла службеница A.S. која се није представила и питала да ли је дечак уплашен зато што први пут лети авионом, а када су родитељи рекли да дете има аутизам и да ће се убрзо умирити, она је не гледајући их у очи изјавила да ће дечака „скинути са лета“. У изјави је истакла да су службеници били врло хладни, формални и нељубазни према дечаку и његовој породици, те да ју је „развој догађаја, нељудскости и безочност службеника револтирала и огорчила“. Повереник је извршио увид и у доказе достављене уз притужбу. Имајући у виду да је на основу до сада изведених доказа утврђено да су у контакту са малолетним В.А. и његовом породицом у складу са прописима били службеници A.S. G.S.Повереник за заштиту равноправности констатује да је у складу са чланом 45. Закона о забрани дискриминације терет доказивања пребачен на ово привредно друштво.

3.30. Имајући у виду правило о прерасподели терета доказивања, мора се оценити да ли чињенице и докази које је у свом изјашњењу понудио A.S. G.S.пружају довољно основа за закључак да је начин поступања према малолетном В.А. био другачији у односу на догађај који је описан у притужби и у изјавама сведокиња И.П. и Д. Р. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности ценио је наводе из изјашњења A.S. Ground Service, као и достављене доказе. A.S. G.S.је у свом изјашњењу између осталог навела да A.S. G.S.има уговор са A.S., о пружању земаљских услуга, да су запослени у овом привредном субјекту били у контакту са малолетним В.А. и његовом породицом, те да су поступали у складу са законом и прописаним процедурама. Такође, наведено је да је 6. августа 2017. године службеница која ради на пословима супервизора за путничке услуге, на позив службеника да је дете видно узнемирено, пришла породици Антић и издвојила их из реда да више не би чекали, али малолетног В.А. родитељи нису успевали и даље да смире. Затим, наведено је да је малолетни В.А. и даље био видно узнемирен и да је супервизорка за путничке услуге поступила по процедури „Процена способности гостију да путују“ (Assesing guest fitness to travel, дефинисан у поглављу 4.1.2. Guest Service Manual издање 03 измена 00 од 29. септембра 2016) и упутила породицу у пратњи волонтера до медицинске амбуланте на А. Н.Т., како би се урадила медицинска процена путника за пријем на лет. Супервизорка за путничке услуге није том приликом или у било ком тренутку рекла породици А. да ће малолетни В.А. бити скинут са лета, већ је у конкретном случају поступљено у складу са извештајем надлежног лекара који је једино надлежан за доношење одлука у оваквим случајевима. Родитељи су обавештени да сходно налазу лекара о тренутном стању малолетног В.А. он не може бити примљен на тај лет, те да могу да изврше промену резервације и да отпутују у другом термину. Истакнуто је да су у складу са Guest Service Manual сви запослени дужни да ураде процену подобности госта да путује (Assesing guest fitness to travel/Процена подобности гостију да путују), да запослени који раде на регистрацији путника и пртљага на лет поступају у складу са Програмом за обезбеђивање у ваздухоплову 4959/2 од 22. децембра 2016. године, као и да  овај привредни субјект никоме не ускраћује право на превоз авионом због аутизма и да не постоји никаква таква пракса. На крају, наведено је да постоје разни случајеви да је путницима ускраћено право на укрцавање, а разлози су били различите природе. Уз изјашњење су достављени докази: изводи из Уговора, процедура као и изјаве запослених који су били у контакту са малолетним путником и његовим родитељима, или који су због места на којем су се налазили имали увид у конкретан догађај.

 

3.31. На основу изведених доказа Повереник за заштиту равноправности је ценио изјаву подносиоца притужбе и сведокиња И.П. и Д.Р.  и констатује да су њихови искази сагласни. Такође констатује да су сва три лица изјавила да су запослени били нељубазни, хладни, формални и да се ниједног тренутка нису представили. Због чињенице да се запослени нису представили подносилац притужбе је поднео притужбу против три правна лица. Даље у исказима сведока притужбе као и у исказу подносиоца притужбе наведено је да дете и мајка нису уведени у амбуланту већ да су прегледани у ходнику. Ове наводе делом потврђује и изјава сведокиње Н. Н., шефице смене. Увидом у медицински приручник, Повереник констатује да је њиме прописана могућност да лекар обави преглед у свим зонама аеродрома, као и у самом ваздухоплову. Међутим из изјава свих сведока може се уочити да су малолетном путнику и његовим родитељима пружане опречне информације – од тога да ће лекар доћи до места где је породица Антић издвојена, до тога да са дечаком треба да иду у амбуланту, те Повереник сматра да запослени нису водили рачуна о здравственом стању малолелтног В.А. коме очигледно није пријала оваква промена простора у којем борави, што је неспорно додатно узрујало дечака имајући у виду природу његовог здравственог стања. Такође имајући у виду исказ лекара може се закључити да су тачни наводи подносиоца притужбе и сведока предложених у притужби да се цела процедура окончала брзо и непримерено. У свом исказу лекар износи да је позив добио у 15 и 20 часова, што је сат и четрдесет и пет минута пре времена предвиђеног за полетање авиона за који је породица А. имала купљену карту. Исказ подносиоца притужбе је у корелацији са исказом Н. Н., шефице смене у смислу да је она једина показала спремност да помогне. Повереник констатује да једини доказ који је ова компанија понудила у прилог тврдњи да начин опхођења супервизорке која је пришла породици А. и упутила их код лекара, није био понижавајући и узнемирујући за малолетног В.А. представља изјава супервизорке која је изјавила да није рекла да неће дозволити малолетном В.А. укрцавање на лет јер за то нема овлашћења. Међутим, други запослени, чије су изјаве такође достављене уз изјашњење, нису ни потврдили ни оповргли изјаву супервизорке о томе шта је тачно рекла породици А. када је сазнала да малолетни В.А. има аутизам, нити како се потом опходила према њима. Стога, Повереник за заштиту равноправности констатује да д.о.о. A.S. G.S.није без сваке сумње доказао да у поступцима супервизорке према малолетном В.А. и члановима његове породице није било узнемиравања и понижавајућег поступања због личног својства малолетног В.А. Имајући у виду све наведено, а посебно правило о прерасподели терета доказивања, Повереник је става да запослени у A.S. G.S.јесу поступали по прописаној процедури када су опсервацијом уочили узнемиреног путника – малолетног В.А, међутим, њихов начин поступања по процедури је био такав да су се чланови породице Антић осетили понижено, а малолетни В.А. се додатно узнемирио. Стога, на основу изведених доказа може се закључити да запослени у овом привредном субјекту нису водили рачуна о здравственом стању малолетног В.А. и природи његове узнемирености, већ су својим понашањем додатно узнемирили и понизили дечака и његову породицу.

 

3.32. Повереник за заштиту равноправности, полазећи од досадашње судске праксе, положаја особа са аутизмом према различитим релевантним истраживањима, као и имајући у виду правило о прерасподели терета доказивања констатује да A.S. G.S.није доказала да су њени запослени водили рачуна о здравственом стању малолетног В.А, односно да су показали спремност и вољу да њему и његовој породици појасне и олакшају процедуру и пруже подршку и разумевање на сваком кораку током спровођења процедуре, већ су детету проузроковали додатни стрес, а код родитеља створили осећај понижења, као и уверење да не могу да лете тог дана само зато што В.А. има аутизам. Емпатија запослених, разумевање потреба путника са потешкоћама и спремност да се пруже валидне информације, умногоме олакшавају положај ових особа и граде поверење међу актерима. Повереник подсећа да Конвенција о правима детета[21] обавезује стране уговорнице на поштовање свих права детета која се налазе у њиховој надлежности без обзира на „расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, онеспособљеност, рођење или други статус детета, његовог родитеља или законског старатеља“, укључујући и забрану дискриминације према дететовим родитељима, старатељима или члановима породице, као и на Конвенцију о правима особа са инвалидитетом у којој је наведено да у свим акцијама које се односе на децу са инвалидитетом првенствена пажња треба да буде посвећена најбољем интересу детета.

 

3.33. Имајући у виду чињеницу да кроз А. „Н.Т.“ годишње прође велики број путника, међу којима су и особе са различитим врстама физичког и психичког инвалидитета, Повереник указује да велики број компанија у области ваздушног саобраћаја настоје да своје услуге прилагоде свим путницима уз пуно поштовање достојанства личности, као и њихових различитости и евентуалних потреба за подршком и асистенцијом. С тим у вези, Повереник наглашава да бизнис и људска права нису на различитим, већ на истој страни, те да прихватање начела равноправности, толеранције и недискриминације не представљају компанијама терет, већ прилику за развој.

 

3.34. Повереник за заштиту равноправности овом приликом жели да укаже да је Специјална известитељка УН за права особа са инвалидитетом, К. Д. А.[22], нагласила да дискриминација особа са аутизмом, како деце тако и одраслих, данас више представља правило него изузетак. Tакођe, говоривши о приступачности услуга истакла је да и у оним ређим ситуацијама када су им услуге доступне, оне су заправо направљене тако да се не базирају на приступу људским правима. Указала је и да су особе са аутизмом често изложене медицинским и стручним приступима који нису базирани на људским правима, и да се такве праксе оправдају тиме да су примењене са циљем да их заштите, а заправо такав приступ крши основна људска права и вређа достојанство.

3.35. Као што је наведено, Повереник је приликом давања мишљења у овом предмету имао у виду и положај особа са аутизмом, као и деце са било каквом врстом инвалидитета у нашем друштву. У Ситуационој анализи: Положај деце са сметњама у развоју и инвалидитетом у Републици Србији наведено је да се деца са инвалидитетом још увек суочавају са значајним баријерама приликом укључивања у друштво. Породице и деца са сметњама у развоју и инвалидитетом често су суочена са негативним ставовима, па је 45% родитеља навело да су они или њихова деца доживели неку врсту вређања, омаловажавања или узнемиравања због сметњи у развоју детета. Додатно, 29% деце је доживело одбијање приликом покушаја коришћења јавних услуга због неприступачности објеката или неприлагођености услова, од чега 8% у току последњих годину дана, а 26% због постављања посебних услова, од чега 10% у последњих годину дана. Ипак, охрабрује податак да више од 90% грађана сматра да деца са сметњама у развоју и инвалидитетом могу успети у животу уколико имају адекватну подршку.[23] Деца са сметњама у развоју и инвалидитетом била су изложена деценијској искључености и сегрегацији јер је систем углавном био заснован на медицинском моделу и паралелним услугама специјализованим само за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом, што је карактеристично за цео регион Централне и Југоисточне Европе[24]. Оваква дугогодишња пракса утицала је на стварање стереотипа и предрасуда према овој групи деце, што данас значајно утиче на њихову равноправност и прихваћеност у друштву. Истраживање ставова јавног мњења о дискриминацији показује из године у годину да се особе са инвалидитетом сматрају једном од група које су највише дискриминисане.[25] За потребе израде ситуационе анализе, анкетирани су родитељи деце са сметњама у развоју о различитим темама које су дефинисане као кључне за унапређивање свакодневног живота детета. Чак 45% анкетираних родитеља наводи да су они или њихова деца претрпели вређање, омаловажавање или узнемиравање зато што дете има сметње у развоју. Деца су најчешће оваквом поступању била изложена од непознатих особа/пролазника (28%), а затим од вршњака који похађају исту школу (17%), али и од запослених у школама (7%) и здравствених радника (8%). Чак 91% испитаника мисли да деца са интелектуалним тешкоћама могу много тога постићи у животу ако имају адекватну подршку, а 95% испитаника исто мисли за децу са физичким и сензорним инвалидитетом.[26] Подаци Повереника за заштиту равноправности показују да су деца са сметњама у развоју и инвалидитетом посебно угрожена група деце у нашем друштву, а да су стереотипи и предрасуде у односу на њихове могућности, потребе и права дубоко укорењени и распрострањени.[27] Други извештаји и анализе показују да особе са физичким, интелектуалним и менталним инвалидитетом спадају у ред најугроженијих друштвених група и да су изложене дискриминацији у свим областима друштвеног живота.[28] Према подацима Повереника за заштиту равноправности, дискриминација на основу инвалидитета, као и дискриминација на основу здравственог стања увек је била у врху основа по броју поднетих притужби.

3.36. Повереник овом приликом такође жели да истакне важност јавних кампања како би се ублажили стереотипи и предрасуде према особама са аутизмом, као и важност активног и потпуног укључивања ове деце у све аспекте живота, кроз друштвену интеракцију, упознавање и суживот. Породица је неретко једини извор подршке за особе са аутизмом. Из тих разлога, а у циљу развијања инклузивног друштва, заснованог на принципима једнакости, пружаоци услуга такође треба да преузму део одговорности за олакшани приступ особама са аутизмом.

3.37. Повереник је анализирао праксу других компанија које обављају пријем и отпрему путника и утврдио да одређени број ових компанија и аеродрома има посебне процедуре и да предузимају мере како би се свим путницима обезбедио конфорнији, безбеднији и лакши транспорт. Поред тога уочено је и да  посвећују посебну пажњу особама са аутизмом као и другим путницима којима је помоћ неопходна у одређеном ситуацијама. На тај начин ове компаније су препознале важност индивидуалног приступа потребама својих корисника, као и специфичност авио саобраћаја и броја путника који користе услуге авио-транспорта. На појединим аеродромима у свету примењују се одређене мере којима се олакшава приступ и коришћење услуга овим лицима. Један од првих аеродром у Европи на коме су уведене посебне мере је Аеродром у Ирској (Shannon Airport). На овом аеродрому постоји специјално дизајнирана просторија за особе са развојним потешкоћама и особе са аутизмом.[29] У таквим просторијама, особе које су посебно осетљиве на буку, могу да пронађу умирујуће место пред предстојећи лет. Ово је нарочито важно у ситуацијама када долази до задржавања путника на аеродромима између два повезана лета. Неки аеродроми обезбеђују посебан, афирмативни третман особама са аутизмом приликом пријављивања на лет или спровођења безбедносних процедура. Организација „Wings for Autism“ креирала је посебан програм који има за циљ да деци са аутизмом приближи целу процедуру летења са авионом, и то тако што би их пре конкретног лета упознало са аеродромским просторијама, процедуром, звуковима, гужвом и остало.[30] Поједини оператери су на својим интернет презентацијама детаљно описали процедуру, као и начин на који је најбоље припремити особу са аутизмом за лет уз информације о афирмативним мерама: ранијег чекирања, бординга и сл.

 

3.38. Приликом планирања мера за унапређивање система подршке особама са аутизмом, треба уважити искуства особа са аутизом и њихових породица. Важност правилног приступа као и потешкоћа са којима се родитељи деце са аутизмом сусрећу написала је мама једног једанаестогодишњег дечака са аутизмом.[31] Она је навела да сама околност да имате дете са аутизмом вас доводи у константно стање изолованости од друштва, и да је тај друштвени притисак много израженији током лета авионом, јер у ситуацијама када њен син има напад људи само виде како се тај напад изражава али не и шта је узрок томе. Притом се често осећа осуда других како она не зна шта да ради са дететом и да не зна како да управља његовим понашањем. Описујући ова искуства, истакла је да дете има проблем са буком са аеродромских разгласа, разним мирисима и гужвом, те да то може да искаже тако што ће плакати, чешати се и чак ударати главом. Такође је навела да је текст написала како би изнела  позитивно искуство које је имала са авио компанијом, када су му због мириса које му сметају из тоалета променили седиште, и да је стјуардеса стрпљиво и са осмехом чекала да се дечак одлучи који ће сок узети. Указала је и да су је једном приликом када је због узнемирености детета ипак одлучила да не лети, сутрадан из авио компаније позвали да питају како је дечак и да ли су имали проблем приликом узимања пртљага. Као најважније у контакту са децом која имају аутизам наводи љубазност и осмех, и истиче да то умногоме помаже деци да се умире.[32]

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

У поступку по притужби Ч.А. Повереник за заштиту равноправности је мишљења да:

 

4.1. Аеродром „Н.Т.“ није прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

4.2. A.S. није прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

4.3. A.S. G.S.је прекршила одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације тако што у поступку по наведеној притужби није доказала да начин спровођења поступка запослених у A.S. G.S.приликом провере способности малолетног В.А. да путује авионом, на релацији Београд – Тиват у 17:05, 6. августа 2017, није био понижавајући и увредљив за малолетног В.А. и његову породицу.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује д.о.о. A.S. G.S.да:

 

5.1. Организује састанак са једним од удружења које  пружа подршку особама са аутизмом како би непосредно сазнали са каквим се проблемима суочавају и на какве све ситуације наилазе особе са аутизмом приликом коришћења услуга ваздушног саобраћаја.

5.2. Предузму активности у циљу додатне едукације запослених који раде на пословима пријема и отпреме путника и подршке путницима који имају аутизам, као и активности на унапређивању система подршке особама са здравственим потешкоћама и инвалидитетом.

Потребно је да д.о.о. A.S. G.S.обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико д.о.о. A.S. G.S.не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09)

[2] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број  9/03

[3] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/96 и 2/97))

[4] Закон о потврђивању конвенције о о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09)

[5] Закон о ратификацији Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима („Службени гласник СФРЈ“, број 7/71), члан 33.

[6] Број 20/09.

[7] „Службени гласник РС“, број 98/06

[8] „Службени гласник РС“, бр. 73/10, 57/11, 93/12, 45/15, 66/15

[9] „Службени гласник РС“, број 104/16

[10] „Службени гласник РС“, бр. 87/11, 66/15

[11] ратификован 13. маја 2006. године

[12] „Службени гласник РС“, број  2/11

[13] Доступно на https://www.airserbia.com/sr/uslovi-prevoza

[14] Упутство за подршку гостима, Оверени превод са енглеског на српски језик, Поглавље 1, страна 56-59.

[15] Поглавље 1, страна 56.

[16] Case of Glor v. Switzerland, Application no. 13444/04, par. 72, 73. У овом случају, подносилац који болује од дијабетеса се жалио да је због тога што није могао да похађа војну службу био у обавези да плати порез како би се изузео од ове обавезе, иако је био вољан да уместо тога обави било који други вид националне обавезе која би била у складу са његовим мањим обликом инвалидитета.

[17] Губерина против Хрватске ( Guberina v.Croatia, Application no. 23682/13, final 12/09/2016)

[18] Guberina v.Croatia, Application no. 23682/13, final 12/09/2016,  Stummer v. Austria (GC) Application no.37452/02 ECHR 2011

[19] Glor v.Switzerland  Application no.13444/04 ECHR 2009

[20] Guberina v.Croatia, Application no. 23682/13, final 12/09/2016

 

[21]  Генерална скупштина УН. Конвенција о правима детета, Уједињене нације, Међународни уговори, том 1577, стр. 3. 1989.

[22] Discrimination against autistic persons, the rule rather than the exception – UN rights experts, World Autism Awareness Day, http://www.ohchr.org/EN/NewsEvents/Pages/DisplayNews.aspx?NewsID=15787

[23] Ситуациона анализа: Положај деце са сметњама у развоју и инвалидитетом у Републици Србији, ISBN: 978-86-88639-04-0, Београд 2017, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство здравља, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и UNICEF, Пројекат финансиран од стране Европске уније

[24] UNICEF. Деца и инвалидитет у транзицији у Централној Европи/Заједници независних држава и државама Балтика 2005.

https://www.unicef-irc.org/publications/387/

[25] Кристић И, Милановић М. Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији. 2016.

[26] Рпублика Србија, Републички завод за статистику и UNICEF. Истраживање вишеструких показатеља положаја жена и деце. Београд: Републички завод за статистику; 2014.

[27] Повереник за заштиту равноправности. Посебан извештај о дискриминацији деце. 2013.

[28] Повереник за заштиту равноправности. Посебан извештај о дискриминацији особа са инвалидитетом у Србији 2013. Доступно на: http://www.fmikg.org/images/publikacije/poseban_izvestaj_-_osobe_sa_invaliditetom_final.pdf

[29] http://www.futuretravelexperience.com/2017/04/shannon-airport-opens-sensory-room-for-passengers-with-additional-needs/

[30] http://edition.cnn.com/2017/04/19/health/autism-kids-flying/index.html

[31] https://www.today.com/kindness/flying-autism-moms-surprising-letter-jetblue-t21931

[32] https://www.today.com/kindness/flying-autism-moms-surprising-letter-jetblue-t21931

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconМишљење на Притужбу Ч.А. против АД А.Н.Т.Б. АДВС А.С. д.о.о. АСГС због дискриминације на основу здравственог стања приликом пружања јавних услугаDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/misljenje-na-prituzbu-c-a-protiv-ad-a-n-t-b-advs-a-s-d-o-o-asgs-zbog-diskriminacije-na-osnovu-zdravstvenog-stanja-prilikom-pruzanja-javnih-usluga">
back to top