Мишљeњe на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о предшколском васпитању и образовању

бр. 011-00-45/2017-02    датум: 15. август 2017. године

 

 

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереница за заштиту равноправности  даје

 

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о предшколском васпитању и образовању

 

Министарство  просвете, науке и технолошког развоја је дописом број 06-00-168/2017-07 од 2. августа 2017. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о предшколском васпитању и образовању (у даљем тексту: Нацрт закона), са Образложењем, ради прибављања мишљења. Поступајући по овом захтеву, дајемо мишљење о појединим одредбама Нацрта закона, које су релевантне са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.

Устав Републике Србиje[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравствeном стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама  члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама члана 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неправедно правити разлику и неједнако поступати према њима. Такође, релевантне су и одредбе члана 22. којима је прописано да свако дете има једнака права и заштиту у породици, друштву и држави, без обзира на његова/њена лична својства или лична својства родитеља, старатеља и чланова породице.

Република Србија преузела је одређене обавезе ратификацијом међународних конвенција – Конвенције о правима детета[3], која у чл. 23. и 28. утврђује једнакост деце са сметњама у развоју са осталом децом и право на образовање за сву децу.

Разматрајући достављени текст Нацрта закона најпре указујемо на одредбу члана 7. став 6. Нацрта закона којим се уређује евиденција о детету и прописују подаци на основу којих се одређује социјални статус детета. Између осталих података, тражи се и податак о брачном статусу родитеља. У вези са тим, указујемо на одредбе члана 62. Устава Републике Србије[4], члана 4. став 2. Породичног закона[5], као и члана 27. Закона о равноправности полова[6] и положај који ванбрачна заједница има, те предлажемо да се у наведеном члану измени овај услов, односно омогући да и дете чији су родитељи у ванбрачној заједници има могућност да то нагласи.

Даље, указујемо на члан 20. Нацрта закона којим је прописано да за децу на болничком лечењу предшколска установа организује остваривање програма васпитно – образовног рада у одговарајућим здравственим установама. У тренутно важећим одредбама закона, поред наведеног става, постоји и став који прописује да изузетно за децу која због болести или из других оправданих разлога нису у могућности да похађају предшколску установу, остваривање припремног предшколског програма може да се организује и у породици. У Нацрту закона, ова одредба је избрисана. Повереник за заштиту равноправности сматра да је тренутно важећа одредба, добро законско решење, јер се тако излази у сусрет деци која нису у могућности да дођу у предшколску установу и омогућава им да не буду ускраћени за похађање овог васпитног програма. Имајући у виду наведено као и чињеницу да је похађање припремног предшколског програма обавезно[7], Повереник је мишљења да одредбу члана 20. став 2. Нацрта закона, у наведеном смислу треба изменити, како би свој деци предшколско образовање било приступачно.

У оквиру поглавља „Подршка деци из осетљивих друштвених група”, у члану 34. регулисан је положај деце са сметњама у развоју и инвалидитетом. У ставу 5. овог члана предвиђено је да се дете уписује у развојну групу уз мишљење интерресорне комисије уз сагласност родитеља, док је ставом 4. предвиђено да у једној васпитној групи може бити до двоје деце са сметњама у развоју и инвалидитетом. Пре свега, указујемо да је анализа одредби Нацрта закона показала да није дефинисано шта подразумева развојну и васпитну групу, те се из текста закона не може јасно закључити да ли се ради о две различите групе или су развојне групе део образовних група. Како би се избегле недоумице у пракси, нужно је да се значење ових појмова унесе у Нацрт закона. Повереник за заштиту равноправности сматра да је важно подсетити на обавезе које је Република Србија преузела ратификацијом међународних конвенција – Конвенције о правима детета[8], која у чл. 23. и 28. утврђује једнакост деце са сметњама у развоју са осталом децом и  право на образовање за сву децу, као и Конвенције о правима особа са инвалидитетом[9], која се у члану 7. посебно бави децом са инвалидитетом и обавезује државе потписнице да предузму све потребне мере како би осигурале да деца са инвалидитетом уживају сва људска права и основне слободе на основу једнакости са другом децом, а у члану 24. утврђује право на образовање особа са инвалидитетом без дискриминације и на основу једнакости са другима. То прописује и Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[10] – у општим начелима у члану 2. став 1. тачка 3.  стоји  да се  закон заснива на начелима […] укључености особа са инвалидитетом у све сфере друштвеног живота на равноправној основи”. Стога, у односу на формирање група коју ће похађати деца са сметњама у развоју и инвалидитетом, која је у закону названа развојном групом, напомињемо да је сврха похађања предшколског програма васпитно – образовни рад и припрема за процес стицања основног образовања. Такође указујемо на то да приликом уписивања деце у основну школу не постоје развојне групе и сва деца су интегрисана у једно одељење без обзира да ли имају неки облик инвалидитета. Поред тога, важно је нагласити да је похађање предшколског програма обавезно, исто као и стицање основног образовања, те је нужно омогућити што већи степен укључености деце у образовни процес. Суштина инклузије је управо у томе да друштво као целина ради на омогућавању укључења сваког детета и развијања његових/њених капацитета до крајњих могућности. У односу на став 4, указујемо да није јасно зашто у једној васпитној групи може бити до двоје деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, односно на основу којих критеријума се законодавац определио искључиво за овај број деце. Постављање квоте, односно горње границе за пријем деце са сметњама у развоју и инвалидитетом у једну васпитну групу поставља се питање да ли ће на овај начин ће бити обезбеђен упис све деце са инвалидитетом. Оваква ситуација би евентуално могла довести децу са сметњама у развоју и инвалидитетом у неједнак положај у односу на осталу децу. Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту равноправности је става да је потребно додатно размотрити и појаснити оваква законска решења, у циљу свеобухватне заштите деце са инвалидитетом и сметњама у развоју и пуног остваривања права на образовање.

На крају, указујемо да Нацрт закона не садржи одредбу о родно диференцираном језику, односно да су у тексту наведеног нацрта закона употребљене речи у мушком роду (нпр. сарадник, васпитач, асистент), као генерички неутрални термини и за мушки и женски род, чиме се нарушава принцип равноправности полова. Употреба језика, у којем се присуство, једнак статус и улоге жена и мушкараца у друштву равноправно одражавају и третирају са једнаком вредношћу и достојанством, суштински је аспект родне равноправности и од значаја је за постизање фактичке равноправности полова. Овај став је изражен у многим међународним документима који се односе на недискриминаторну употребу језика, као што су План за кориговање садашње неравнотеже између мушкараца и жена у политичком животу Међупарламентарне уније (МПУ) 1211 Женева 19 и Препоруке Одбора министара о елиминисању сексизма у језику R (90)4, које су усвојене 21. фебруара 1990. године. Имајући у виду наведено, потребно је да одредбе Нацрта закона буду написане родно диференцираним језиком, било коришћењем форме и речи у мушком и женском роду или увођењем клаузуле да се све законске одредбе подједнако односе и на мушкарце и жене.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09, члан 1. и члан 33. тачка 7)

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06, члан 21)

[3] „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97

[4] Устава Републике Србије („Службени гласник РС”, број  98/06) члан 62.

[5] Породични закон („Службени гласник РС”, бр. 18/05, 72/11 и 6/15), члан  4. став 2.

[6] Закона о равноправности полова (Службени глaсник РС”, бр. 104/09) , члан 27.

[7] члан 24. Закона о предшколском образовању и васпитању

[8] „Службени лист СФРЈ, Међународни уговори”, број 15/90, „Службени лист СРЈ, Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97

[9] „Службени гласник РС, Међународни уговори”, број 42/09

[10] „Службени глaсник РС”, број 33/06

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon Мишљeњe на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о предшколском васпитању и образовањуDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/misljenje-na-nacrt-zakona-o-predskolskom">
back to top