Мишљење на Нацрт закона о националном оквиру квалификација Републике Србије

бр.  011-00-4/2018-03  датум: 5. март  2018.

 

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности,  даје

 

 

Мишљење

на Нацрт закона о националном оквиру квалификација

Републике Србије

 

 

Министарство просвете, науке и технолошког развоја је електронским је у прилогу дописа бр. 011-00-250/2017-06, доставило Поверенику за заштиту равноправности Нацрт закона о националном оквиру квалификација Републике Србије (у даЉем тексту: Нацрт закона), ради давања мишЉења.

 

Поступајући по овом допису, дајемо мишЉење на Нацрт закона, у складу са надлежностима Повереника за заштиту равноправности.

 

Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбама члана 20. став 1. Устава прописано је да се Људска и мањинска права зајамчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовоЉи у демократском друштву и без задирања у суштину зајамченог права, док је ставом 2. истог члана прописано да се достигнути ниво Људских и мањинских права не може смањивати.

 

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано правЉење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искЉучивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, државЉанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпоставЉеним личним својствима. Одредбама члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама чл. 5-14. дефинисани су различити облици повреде начела једнакости, односно дискриминаторног поступања.

 

С обзиром на то, да се ради о једном од системских прописа у области образовања, неопходно је водити рачуна да се ниво Људских права достигнут применом важећих прописа не смањује.

Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности даје начелне примедбе на Нацрт закона:

 

Као и у раније датом мишЉењу од 6. децембра 2017. године, ради боЉег разумевања ове материје, мишЉења смо да је потребно назив и предмет закона прецизирати тако да указује да се ради о образовним квалификацијама.

 

Повереник за заштиту равноправности указује и на то да се Нацртом закона успоставЉају врсте и нивои квалификација, знања, вештина и способности. На овај начин област коју регулише Нацрт закона у директној је вези са прописима који уређују област образовања, као и област рада и запошЉавања. С тим у вези, а полазећи од одредбе члана 20. став 2. Устава Републике Србије, мишЉења смо да је потребно још једном размотрити одредбе Нацрта закона са аспекта примене овог уставног принципа, односно са аспекта одржавања или унапређења већ достигнутог нивоа Људских права у погледу врсте и нивоа образовних квалификација.

 

Анализом текста Нацрта закона, уочено је да члан 2. Нацрта закона, не уређује све основне појмове и њихово значење. Примера ради нису прецизирани одређени појмови, нити дате њихове скраћенице, као што су: ЈПОА, КЛАСНОКС, ЕНИЦ/НАРИЦ, НКТ, што би према нашем мишЉењу требало уредити у овој одредби Нацрта закона.

 

ДаЉе, Повереник предлаже да се преиспитају одредбе Нацрта закона које уређују обезбеђивање квалитета у примени НОКС-а, посебно у погледу положаја и улоге органа, односно тела и институција који су надлежни за развој и примену НОКС-а. Наведена примедба се односи на Савет за НОКС, као саветодавно тело које је основано законом, а чије чланове бира Влада (члан 12), као и Секторско веће (члан 21) које на предлог Савета оснива Влада и именује његове чланове. Повереник указује да није у потпуности јасан положај наведених тела имајући у виду да се ради о органима који се оснивају законом, а њихове чланове бира Влада (Савет за НОКС), или када се ради о телу које Влада оснива на предлога Савета, а да при томе није опредеЉено да ли је у питању повремено радно тело Владе или има другачији статус у смислу Закона о Влади[3] и Закона о државној управи[4].

 

Такође, не улазећи у сложеност самог поступка обезбеђивања квалитета у примени НОКС-а, сматрамо да решења предвиђена Нацртом закона која се односе на поступак израде предлога стандарда квалификације нарушавају принцип двостепенитости у одређеним случајевима, односно доводе до тога да је орган који је подносилац иницијативе за развијање и усвајање стандарда за нову квалификацију истовремено и орган који ће у крајњој инстанци одлучивати о жалби поводом поднете инцијативе. Таква решења налазимо на пример у чл. 26. и 27. Нацрта закона у случају када против одлуке директора Агенције о одбијању иницијативе у прописаним случајевима, подносилац иницијативе жалбу може да изјави министарству надлежном за послове образовања, које истовремено може бити и подносилац иницијативе (члан 26. ст. 1. и 7). Слична примедба се односи и на решење према коме, под одређеним условима, Секторско веће доноси одлуку о неприхватању иницијативе са образложењем и о томе обавештава Агенцију, при чему Секторско веће може бити подносилац иницијативе (члан 25. став 2). Дакле, у конкретном случају се начелно може поставити питање јасног дефинисања односа и усклађености рада тела и институција који су надлежни за развој и примену НОКС-а.

 

Одредбом члана 35. став 3. Нацрта закона, прописано је да ако се у поступку утврди да страни наставни план и програм знатно одступа од домаћег са којим се упоређује, признавање стране школске исправе се условЉава полагањем одређених испита, израдом одређених радова или провером знања. Истовремено, ставом 4. је одређено да Министарство може утврђивање испита и проверу наведених способности и вештина поверити посебној стручној комисији. Нацртом закона нису јасно и потпуно поставЉени услови под којима Министарство утврђивање испита и проверу способности и вештина потребних за признавање стране школске исправе поверава посебној стручној комисији.

 

Поред тога, потребно је уредити и прелазне и завршне одредбе у смислу тачног навођења закона и њиховог објавЉивања, као и тачног бројчаног навођења нивоа квалификација у Прилогу 1.

 

Такође, што се тиче појединих решења у Нацрту закона, дајемо следеће мишЉење:

 

  1. Повереник за заштиту равноправности указује и на одредбе члана 4. Нацрта закона којима се утврђују принципи НОКС-а и, између осталих, принцип једнаких могућности (члан 4. тачка 3) када се ради о стицању квалификација без обзира на лична својства, и то година живота, пола, тешкоћа и сметњи у развоју, инвалидитета, расне, националне, социјалне, културне, етничке и верске припадности, језика, сексуалне оријентације, место боравка, материјалног или здравственог стања или других личних својстава. Указујемо да је одредбама члана 2. Закона о забрани дискриминације[5] прописано да акт дискриминације означава свако неоправдано правЉење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искЉучивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји кож/е, прецима, државЉанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпоставЉеним личним својствима. Имајући у виду наведено мишЉења смо да је одредбу члана 4. Нацрта закона потребно ускладити са одредбама Закона о забрани дискриминације у погледу навођења основа или у наведеној одредби упутити на примену овог закона.

 

  1. Чланом 5. Нацрта закона, утврђени су нивои квалификација, те је у тачки 1) овог члана прописано да се први ниво квалификације стиче завршавањем основног образовања и васпитања, основног образовања одраслих, основног музичког, односно основног балетског образовања и васпитања. С тим у вези, Повереник указује да је наведену одредбу Нацрта закона потребно допунити и ускладити са чланом 89. став 1. тачка 2) Закона о основама система образовања и васпитања[6], који прописује да делатност основног образовања и васпитања обавЉају основна школа, основна музичка школа, основна балетска школа, основна школа за образовање одраслих и основна школа за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом. Исто је прописано и чланом 3. став 1. Закона о основном образовању и васпитању[7]. Такође, указујемо на одредбе Закона о дуалном образовању[8] који у одредби члана 1. став 2. прописује да се одредбе овог закона примењују на део средњег стручног образовања и васпитања за образовне профиле у трајању од три, односно четири године и специјалистичког образовања у складу са законом, док је одредбама члана 4. Закона о средњем образовању и васпитању[9] прописано да делатност средњег образовања и васпитања се обавЉају у средњој школи и то: гимназији, стручној школи, уметничкој школи, мешовитој школи и школи за ученике са сметњама у развоју. Имајући у виду наведено мишЉења смо да је нивое квалификација потребно дефинисати тако да буду усклађени са поменутим законима, а у циЉу правилне примене закона. Односно нејасно је да ли су сви облици основног и средњег образовања обухваћени одговарајућим нивоом квалификације.

 

  1. 3. У члану 30. став 6. Нацрта закона, којим је уређен регистар националних квалификација, прописано је да се подаци из регистра воде двојезично, на српском и енглеском језику. С тим у вези, мишЉења смо да је наведену одредбу потребно још једном размотрити са аспекта примене закона којим је уређена службена употреба језика и писама.

 

 

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09), члан 1. и члан 33. тачка 7.

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06), члан 21.

[3] Закон о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/012-УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14

[4] Закон о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14)

[5] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09, члан 2.став 1.тачка 1)

[6] Закон о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, број  88/17), члан 89. став 1. тачка 2)

[7] Закон о основном образовању и васпитању („Службени гласник РС”, бр. 55/13 и  101/17), члан 3. став 1.

[8] Закон о дуалном образовању („Службени гласник РС”, број  101/17), члан 1. став 2.

[9] Закон о средњем образовању и васпитању („Службени гласник РС”, бр. 55/13 и 101/17), члан 4.

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconМишљење на Нацрт закона о националном оквиру квалификација Републике СрбијеDownload


 

 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/misljenje-na-nacrt-zakona-o-nacionalnom-okviru-kvalifikacija-republike-srbije">
back to top