Мишљење на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о Војсци Србије

дел. бр. 011-00-64/2017-01  датум:  1.12.2017.

 

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереница за заштиту равноправности,  даје

 

Мишљење

на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о Војсци Србије

 

 

Министарство одбране је дописом број 1911-42 од 23.11.2017. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности Нацрт закона о изменама и допунама Закона о Војсци Србије (у даљем тексту: Нацрт закона), ради давања мишљења.

Поступајући по овом допису, дајемо мишљење на Нацрт закона, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.

 

Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбама члана 20. став 1. Устава прописано је да се људска и мањинска права зајамчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајамченог права, док је ставом 2. истог члана прописано да се достигнути ниво људских и мањинских права не може смањивати.

 

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама чл. 5-14. дефинисани су различити облици повреде начела једнакости, односно дискриминаторног поступања.

Уредбом о ратификацији Конвенције Међународне организације рада (МОР) бр. 111 о дискриминацији (запослење и занимање)[3], прописано је да дискриминација представља и свако прављење разлике, искључење или давање првенства које има за последицу укидање или нарушавање једнаких могућности или третмана у запослењу или занимању, које утврди заинтересована чланица након саветовања са репрезентативним организацијама послодаваца и радника, уколико постоје и других одговарајућих тела.

 

Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности поводом појединих решења садржаних у Нацрту закона, даје следеће мишљење:

 

  1. У члану 6. Нацрта закона, којим се уређује члан 41. став 2. Закона о Војсци Србије прописано је да: „Подофицир који је стекао одговарајуће високо образовање предвиђено елементима формацијских места утврђених формацијом може се до навршене 43 године живота произвести у чин потпоручника под условима и на начин који пропише Влада, нa предлог министра одбране.“

Одредбама члана 16. став 1. Закона о забрани дискриминације забрањује се дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права из области рада. Одредба става 3. овог члана прописано је да се не сматра дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана, као и предузимање мера заштите према појединим категоријама лица из става 2. овог члана (жене, труднице, породиље, родитељи, малолетници, особе са инвалидитетом и други). Поред тога, одредбама члана 8. Закон о забрани дискриминације прописано је да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последице предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Такође одредбама члана 20. овог закона забрањује се дискриминација, између осталог, и у односу на услове за запошљавање и избор кандидата за обављање одређеног посла, услове рада и сва права из радног односа, образовање, оспособљавање и усавршавање, као и напредовање на послу.

Поред наведених антидискриминационих прописа, важно је напоменути, имајући у виду процес приступања Европској унији и члан 3. став 4. Директиве о једнакости при запошљавању Савета Европске уније (2000/78/ЕК) којом је прописано да државе могу обезбедити да се део директиве који се односи на дискриминацију на основу инвалидитета и година старости не примењује на оружане снаге. Поред тога, државе могу предвидети разлике у третману на основу година старости, уколико су оне, у оквиру националног закона, објективно и разумно оправдане легитимним циљем, укључујући легитимну политику запошљавања, тржиште рада и циљеве професионалне обуке, ако су средства за постизање тог циља одговарајућа и неопходна[4].

Из текста Нацрта закона, као и из образложења Нацрта закона, остаје нејасно које околности су биле одлучујуће да се за напредовање подофицира у чин потпоручника пропише као услов старосно доба и изабере конкретна старосна граница од 43 године живота. С тим у вези, мишљења смо да је наведену одредбу потребно још једном размотрити са аспекта антидискриминационих прописа.

  1. У члану 18. став 1. Нацрта закона прописано је да се у члану 72а после става 1. додаје нови став 2. који гласи: „Изузетно од става 1. овог члана, ако није закључен међународни уговор, министар одбране може професионалном војном лицу одобрити рад у структурама међународне организације или регионалне иницијативе, под условом да то није у супротности са потребама службе.“ Повереник, посебно указује на одредбе члана 140. Устава Републике Србије, као и на члан 16. Закона о забрани дискриминације, којима је између осталог прописано да је забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада.

 

  1. У члану 26. Нацрта закона прописано је да: „Влада утврђује посебну основицу за обрачун плата професионалних војних лица.“, а у ставу 2. да „Основица из става 1. овог члана не може бити нижа од 75% од просечне месечне зараде у Републици Србији исплаћене у месецу који претходи месецу у којем се утврђује основица, према последњем коначно објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико то не омогућавају одобрена средства у буџету Републике Србије намењена за плате, Влада може у складу са одобреним средствима утврдити нижу основицу за обрачун плата професионалних војних лица.“ Повереник указује на одредбе члана 1. став 3. тачка 4) Закона о систему плата запослених у јавном сектору („Службени гласник РС“, бр. 18/16 и 108/16) којима је прописано да су запослени у јавном сектору и професионални припадници Војске Србије и лица у радном односу у другим органима на које се примењују прописи о професионалним припадницима Војске Србије, док је чланом 7. став 1. овог закона прописано да је основица јединствена за све запослене и утврђује се за сваку буџетску годину законом о буџету Републике Србије, уз претходно прибављено мишљење Социјално-економског савета Републике Србије о предлогу висине основице у поступку припреме тог закона. Одредбама члана 17. Закона о систему плата запослених у јавном сектору такође је прописано да изузетно од одредаба овог закона којима се утврђују основни елементи плате и платне групе и платни разреди, елементи плате професионалних припадника Војске Србије и њихова висина уређују се у складу са посебним законом, тако да њихова плата буде утврђена у оквиру распона који одражава однос најмање и највеће основне плате утврђене у складу са коефицијентима платних група и платних разреда из члана 15. овог закона и применом основице из члана 7. став 1. овог закона, односно основице која је иста за све на које се Закон о систему плата односи. С тим у вези мишљења смо да одредбу члана 26. Нацрта закона треба ускладити са одредбама чл. 1, 7. и 17. Закона о систему плата запослених у јавном сектору.  Истоветна примедба односи се и на одредбу члана 38 Нацрта закона.
  2. У члану 33. Нацрта закона, којим се уређује члан 120. став 3. Закона о Војсци Србије, прописано је да се „Цивилна лица на служби у Војсци Србије примају у службу без јавног конкурса, пријемом из другог државног органа, јавне установе и друге јавне службе, као стипендисти и у другим случајевима, под условима прописним овим законом.“ Одредбом члана 49в став 1. Закона о државним службеницима („Службени гласник РС“, бр. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08, 104/09, 99/14 и 94/17), прописано је да Службеник који је у радном односу на неодређено време у органу аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, градске општине, служби и организацији које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине према посебном пропису, може бити преузет без конкурса у државни орган, ако се о томе споразумеју руководиоци који руководе наведеним органима, односно службом и организацијом и ако службеник на то пристане.“ Имајући у виду наведено сматрамо да је потребно Нацртом закона проширити могућност преузимања и на друге органе како је то предвиђено Законом о државним службеницима.
  3. Чланом 37. Нацрта закона мења се члан 125. Закона о Војсци Србије који гласи: „При избору за пријем у службу у својству цивилног лица на служби у Војсци Србије додатно се вреднује чињеница да је кандидат супружник, односно члан породице погинулог професионалног припадника Војске Србије, погинулог или умрлог од последица повреда задобијених у вршењу службе у Војсци Србије, дете палог борца, супружник професионалног припадника Војске Србије премештеног из једног у друго место службовања и супружник односно члан породице професионалног војног лица.“ Повереник предлаже да се још једном размотри ова одредба, с обзиром на то да није јасно на који начин ће се вредновати наведене чињенице. Указујемо, да је одредба у важећем Закону о Војсци Србије, прецизније и адекватније формулисана са аспекта антидискриминационих одрдаба.
  4. Повереник за заштиту равноправности је мишљења да је Нацртом закона потребно обухватити и одредбу члана 11. Закона о Војсци Србије, којом је прописано да се „Одредбе овог закона о саставу Војске Србије једнако односе на жене и мушкарце.“ Повереник предлаже да се у Нацрт закона унесе и одредба према којој сви појмови који се користе у том закону у мушком роду обухватају исте појмове у женском роду. Употреба језика, у којем се присуство, једнак статус и улоге жена и мушкараца у друштву равноправно одражавају и третирају са једнаком вредношћу и достојанством, суштински је аспект родне равноправности и од значаја је за постизање фактичке равноправности полова, што је прописано и у међународним документима који се односе на недискриминаторну употребу језика, као што су План за кориговање садашње неравнотеже између мушкараца и жена у политичком животу Међупарламентарне уније и Препоруке Одбора министара о елиминисању сексизма у језику R (90)4.
  5. Такође, поново указујемо (као и у раније датом мишљењу број 011-00-36/2016-03 од 24.11.2016.године), на то да је изменама и допунама Закона о Војсци Србије потребно обухватити и одредбу члана 149. став 1. тачка 5) Закона о Војсци Србије, која гласи: „5) поступање којим се вређа достојанство подређених, нарочито с обзиром на пол, верско убеђење или националну припадност или кршење права која им по закону припадају;“. С тим у вези мишљења смо да је наведену одредбу потребно ускладити са чланом 2. Закона о забрани дискриминације и уместо посебног истицања само три лична својства навести сва лична својства која могу бити основ дискриминације. Наведено се може извршити било навођењем свих личних својстава у Нацрту закона или упућивањем на одредбе Закона о забрани дискриминације. Поред тога, мишљења смо да је реч „подређених“ потребно заменити речима „припадника Војске Србије“ независно од тога да ли су они хијерархијски подређени или надређени.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09, члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7)

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06) члан 21.

[3] „Службени лист ФНРЈ”, Међународни уговори , број  3/61

[4] члан 6. став 1.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconМишљење на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о Војсци СрбијеDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/misljenje-na-nacrt-zakona-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-vojsci-srbije">
back to top