Мишљење на Нацрт закона о изменама и допунама Закона матичним књигама

дел. бр. 011-00-6/2018-02  датум:  12.3.2018.год.

 

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереница за заштиту равноправности,  даје

 

Мишљење

на Нацрт закона о изменама и допунама Закона матичним књигама

 

Министарство државне управе и локалне самоуправе је дописом број 011-00-52/2017-26/24 од 2.3.2018. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности Нацрт закона о изменама и допунама Закона о матичним књигама (у даљем тексту: Нацрт закона), ради давања мишљења.

Поступајући по овом допису, дајемо мишљење на Нацрт закона, у складу са надлежностима Повереника за заштиту равноправности.

 

Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбама члана 20. став 1. Устава прописано је да се људска и мањинска права зајамчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајамченог права, док је ставом 2. истог члана прописано да се достигнути ниво људских и мањинских права не може смањивати.

 

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама чл. 5-14. дефинисани су различити облици повреде начела једнакости, односно дискриминаторног поступања.

Повереник похваљује измене Нацрта закона које се односе на могућност уписа податка о националној припадности, као и података о промени пола у матичну књигу рођених, на шта је у ранијем периоду Повереник већ указивао. Међутим указујемо да наведене измене нису доследно спроведене кроз читав текст Нацрта закона, нарочито у погледу обавезе достављања податак о овим променама и њихове размене. Такође, имајући у виду да дипломатско-конзуларна представништва настављају да воде матичне књиге и врше забележбе о промени података о личним стањима грађана и исправке грешака у складу са одредбама закона који уређује матичне књиге, није у потпуности јасно да ли дипломатско-конзуларна представништва могу да врше и уписе ових података о националној припадности, као и о промени пола.

 

Поред тога, Повереник указује да се чланом 33. Нацрта закона мења члан 86. Закона о матичним књигама тако што се додају овлашћења за министра надлежног за послове управе у погледу доношења подзаконских прописа којим се ближе уређује начин уписа података о националној припадности, као и о промени пола. Међутим у члану 21. Нацрта закона додаје се члан 45б којим се у ставу 2. прописује да министар надлежан за послове управе и министар надлежан за послове здравља споразумно прописују поступак издавања и образац потврде на основу којег се доноси решење које претходи упису података о пропмени пола. Имајући у виду наведено мишљења смо да поменуте одредбе треба усагласити. Такође у чланом  22. Нацрта закона додат је члан 45а којим је прописана могућност уписа податка о националној припадности у матичну књигу рођених у којем није поменуто доношење подзаконског акта за упис овог податка нити је уређено на шта би се тај акт односио. С тим у вези, Повереник указује да није јасно на шта се односи овлашћење за доношење подзаконског акта из члана 33. став 1. тачка 9а) Нацрта закона.

 

Анализом текста Нацрта закона, уочено је да су наведене речи у мушком роду (нпр. матичар, министар, записничар), као генерички неутрални термини и за мушки и женски род, чиме се нарушава принцип равноправности полова. Повереник предлаже да се у Нацрт закона унесе и одредба према којој сви појмови који се користе у том закону у мушком роду обухватају исте појмове у женском роду. Употреба језика, у којем се присуство, једнак статус и улоге жена и мушкараца у друштву равноправно одражавају и третирају са једнаком вредношћу и достојанством, суштински је аспект родне равноправности и од значаја је за постизање фактичке равноправности полова, што је прописано и у међународним документима који се односе на недискриминаторну употребу језика, као што су План за кориговање садашње неравнотеже између мушкараца и жена у политичком животу Међупарламентарне уније и Препоруке Одбора министара о елиминисању сексизма у језику R (90)4.

Такође, уочено је да Нацрт закона, као и важећи Закон о матичним књигама, не садржи одредбу о забрани дискриминације. Наиме, иако је забрана дискриминације уређена општим антидискриминационим прописима, Повереник за заштиту равноправности, сматра да би било корисно да се таква одредба нађе у Нацрту закона.

У вези са одредбом члана 34. Нацрта закона, којом је прописано да  ће се новчаном казном до 300.000 динара казнити за прекршај орган из члана 6. став 2. и 4. овог закона уколико не обезбеди вођење матичних књига у регистру матичних књига најкасније до почетка примене овог закона, указујемо на неусклађеност (казнене одредбе) са одредбама Закона о прекршајима[3], у погледу прекршајне одговорности ових органа. С тим у вези подсећамо да је у погледу прекршајне одговорности органа јавне власти потребно имати у виду одредбу члана 17. став 2. Закона о прекршајима, којом је, између осталог, прописано да Република Србија, територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе и њихови органи не могу бити одговорни за прекршај.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09, члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7)

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06) члан 21.

[3] „Службени гласник РС“, бр. 65/13, 13/16 и 98/16 – УС

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconМишљење на Нацрт закона о изменама и допунама Закона матичним књигамаDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/misljenje-na-nacrt-zakona-o-izmenama-i-dopunama-zakona-maticnim-knjigama">
back to top