Мишљeњe на Нацрт закона о граничној контроли

бр. 011-00-62/2017-03    датум: 22. новембар 2017.

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности  даје

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о граничној контроли

 

Министарство унутрашњих послова, у прилогу дописа 01 број: 01-11266/17 од 14. новембра  2017. године, доставило je Поверенику за заштиту равноправности Нацрт закона о граничној контроли (у даљем тексту: Нацрт закона), ради давања мишљења. Поступајући по овом захтеву, дајемо мишљење на Нацрт закона, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.

 

Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

 

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1) прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

 

Поред тога, Закон о забрани дискриминације изричито забрањује дискриминацију деце и прописује да свако дете, односно малолетник има једнака права и заштиту у породици, друштву и држави, без обзира на његова или лична својства родитеља, старатеља и чланова породице (члан 22. став 1). Забрањено је дискриминисати дете, односно малолетника према здравственом стању, брачном, односно ванбрачном рођењу, јавно позивање на давање предности деци једног пола у односу на децу другог пола, као и прављење разлике према здравственом стању, имовном стању, професији и другим обележјима друштвеног положаја, активностима, израженом мишљењу или уверењу дететових родитеља, односно старатеља и чланова породице (члан 22. став 2).

 

С тим у вези указујемо на одредбу члана 53. став 2. Нацрта закона, којом је прописано да за прелазак државне границе малолетно лице, држављанин Републике Србије до навршене 16. године, када путује само или у пратњи другог лица које му није родитељ или законски старатељ, мора поседовати оверену сагласност оба родитеља или законског заступника. С обзиром да се у конкретном случају тражи сагласност оба родитеља, мишљења смо да је ово решење потребно још једном размотрити нарочито имајући у виду одредбе Породичног закона[3] (члан 75-79) којима је уређено питање вршења родитељског права, између осталог у случајевима када је други родитељ непознат, или је умро, или је потпуно лишен родитељског права односно пословне способности. На тај начин би се избегла могућа дискриминација деце (малолетних лица до навршене 16. године) по основу брачног и породичног статуса.

 

Такође, Нацрт закона не садржи одредбу о родно диференцираном језику, односно употребљене су речи у мушком роду (нпр. власник, корисник, полицијски службеник, министар), као генерички неутрални термини и за мушки и женски род, чиме се нарушава принцип равноправности полова. Употреба језика, у којем се присуство, једнак статус и улоге жена и мушкараца у друштву равноправно одражавају и третирају са једнаком вредношћу и достојанством, суштински је аспект родне равноправности и од значаја је за постизање фактичке равноправности полова. Овај став је изражен у многим међународним документима који се односе на недискриминаторну употребу језика. Имајући у виду наведено, по нашем мишљењу, потребно је да се у Нацрт закона унесе одредба према којој сви појмови који се користе у том закону у мушком роду обухватају исте појмове у женском роду.

 

На крају, а у циљу унапређења предложеног законског текста, желимо да укажемо да је чланом 5. став 2. Нацрта закона  одређено, поред осталог, да је за послове премера на државној граници надлежна Републичка дирекција за имовину Републике Србије, док је чланом 10. став 1. тачка 11) Закона о државном премеру и катастру[4] прописано да у делокруг Републичког геодетског завода спадају геодетски радови и послови државне управе који се односе на премер државне границе и вођење регистра државне границе. Имајући у виду наведено, мишљења смо да је наведене одредбе потребно усагласити и у случају измене надлежности допунити прелазне и завршне одредбе Нацрта закона.

 

С поштовањем,

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09, члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7)

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06, члан 21)

[3] „Службени гласник РС”, бр. 18/05, 72/11 – др. закон и 6/15

[4] „Службени гласник РС”, бр. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – УС, 96/15 и 47/17 – аутентично тумачење

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon Мишљeњe на Нацрт закона о граничној контролиDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/misljenje-na-nacrt-zakona-o-granicnoj-kontroli">
back to top