Mишљeњe нa Нaцрт зaкoнa o финaнсиjскoj пoдршци пoрoдици сa дeцoм

бр. 011-00-51/2017-03  датум:  25.9.2017.године

 

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереница за заштиту равноправности,  даје

 

 

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о финансијској подршци породици са децом

 

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је дописом број 401-00-2584/2015-13 од 5. септембра 2017. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности Нацрт закона о финансијској подршци породици са децом (у даљем тексту: Нацрт закона), ради давања мишљења.

 

Поступајући по овом допису, дајемо мишљење на Нацрт закона, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.

 

Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбама члана 20. став 1. Устава прописано је да се људска и мањинска права зајамчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајамченог права, док је ставом 2. истог члана прописано да се достигнути ниво људских и мањинских права не може смањивати.

 

Одредбама чл. 64, 66. и 69. Устава Републике Србије[3] прописана су права детета, посебна заштита породице, мајке, самохраног родитеља и детета и социјална заштита.

 

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама  члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама чл. 5-14. дефинисани су различити облици повреде начела једнакости, односно дискриминаторног поступања. Одредбама члана 22. овог закона прописано је да свако дете има једнака права и заштиту у породици, друштву и држави, без обзира на његова/њена лична својства или лична својства родитеља, старатеља и чланова породице.  У ставу 2. истог члана прописано је да је забрањено дискриминисати дете, односно малолетника према здравственом стању, брачном, односно ванбрачном рођењу, јавно позивање на давање предности деци једног пола у односу на децу другог пола, као и прављење разлике према здравственом стању, имовном стању, професији и другим обележјима друштвеног положаја, активностима, израженом мишљењу или уверењу дететових родитеља, односно старатеља и чланова породице.

 

Ратификацијом УН Конвенције о правима детета[4], Република Србија се обавезала на поштовање права детета и обезбеђивање права садржаних у Конвенцији сваком детету под њеном јурисдикцијом, без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго убеђење, национално, етничко или социјално порекло, имовно стање, онеспособљеност, рођење или други статус детета, његовог родитеља или старатеља. Чланом 26. ове конвенције прописано је да државе чланице уважавају право сваког детета да користи социјалну заштиту и социјално осигурање, као и да предузимају све неопходне мере за остваривање тог права у складу са националним законима. С тим у вези, неопходно је указати и на Општи коментар бр. 7 Комитета за права детета[5], који у четвртом делу обрађује принципе и права детета у раном детињству. Комитет је указао да групе мале деце не смеју бити дискриминисане, да је принцип најбољег интереса детета примаран у свим поступцима који се тичу деце, а посебно је истакнуто да се најбољи интерес детета мора узети у обзир приликом израде сваког закона, јавне политике и пружања услуга које се тичу деце, што обухвата поступке који директно погађају децу, као и поступке који имају посредног утицаја на малу децу.

 

Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности указује на потребу да се поједине одредбе Нацрта закона још једном размотре, како би се обезбедила равноправност и једнако поступање према свим грађанима и грађанкама.

 

С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности поводом појединих решења садржаних у Закону, даје следеће мишљење:

 

  1. Чланом 2. став 1. Нацрта закона прописано је да: „Породицу у смислу овог закона чине: родитељи, односно старатељи, хранитељи усвојитељи и деца, као и други сродници, под условом да живе у заједничком домаћинству“, док је сада важећим Законом о финансијској подршци породици са децом[6] прописано да породицу у смислу овог закона чине: родитељи, односно старатељи, хранитељи и усвојитељи и деца, као и сродници у правој линији, а у побочној до другог степена сродства, под условом да живе у заједничком домаћинству. Имајући у виду наведено Нацртом закона прописан је шири круг лица чији се приходи узимају у обзир приликом утврђивања постојања права утврђених Нацртом закона у односу на сада важећи закон. С тим у вези мишљења смо да је наведену одредбу потребно још једно размотрити, а нарочито имајући у виду одредбу члана 20. став 2. Устава Републике Србије.

такође, указујемо да је одредбом члана 29. став 3. Нацрта закона, прописано да право на дечији додатак, без поновног достављања доказа о материјалном стању породице, остварују корисници новчане социјалне помоћи чија деца редовно похађају школу, а независно од материјалних услова породице корисник чије дете остварује додатак за помоћ и негу другог лица.

 

С тим у вези указујемо да је одредбама члана 81. Закона о социјалној заштити прописано да се под породицом у смислу остваривања права на новчану социјалну помоћ сматрају супружници и ванбрачни партнери, деца и сродници у побочној линији до другог степена сродства под условом да живе у заједничком домаћинству. У складу са чланом 81. став 3. Закона о социјалној заштити чланом породице сматра се и дете које не живи у породици, а налази се на школовању – до краја рока прописаног за то школовање, а најкасније до навршене 26. године живота, док је ставом 4. истог члана прописано да се чланом породице сматра и супружник без обзира где фактички живи. Изузетно чланом породице не сматра се извршилац насиља у породици, односно његови приходи и имовина не утичу на право жртава насиља у породици да остваре новчану социјалну помоћ, ако испуњавају друге услове прописане законом. С тим у вези према наведеним одредбама Нацрта закона и Закона о социјалној заштити може се закључити да су услови за остваривање права на новчану социјалну помоћ мање захтевни у погледу имовине и прихода који су од утицаја на остваривање права на новчану социјалну помоћ у односу на имовину и приходе који се узимају у обзир приликом остваривања права из Нацрта закона, што је у супротности са сврхом Нацрта закона односно да овај закон треба да има шири, а не ужи обухват лица од корисника новчане социјалне помоћи.

 

Такође указујемо да је потребно допунити одредбе члана 2. Нацрта закона, тако што се приликом урачунавања прихода и имовине који су од утицаја на остваривање права прописаних Нацртом закона, чланом породице не би сматрао извршилац насиља у породици, односно приходи и имовина извршиоца насиља не би се узимали у обзир за остваривање права из овог закона.

 

  1. Поред наведеног указујемо да је потребно још једном размотрити и одредбе члана 3. ст. 2, 3. и 4. Нацрта закона. Одредбом члана 3. став 2. прописано је да се за остваривање права на дечији додатак, редослед рођења деца из разведеног брака или ванбрачне заједнице која је престала утврђује према родитељу са којим дете живи по одлуци надлежног органа, док је одредбом става 3. истог члана прописано да за остваривање права на дечији додатак, редослед рођења деца која су у време развода брака или престанка ванбрачне заједнице била пунолетна или за коју је у току поступак утврђивања породичноправног статуса пред надлежним органом, утврђује према родитељу са којим деца живе. Одредбом става 4. истог члана прописано је да се чињенице из ст. 2. и 3. овог члана утврђују према налазу надлежног центра за социјални рад, иако у случају из става 2. овог члана већ постоји одлука надлежног органа.

 

У том смислу, предлажемо да се одредба члана 3. Нацрта закона допуни тако што ће се прописати да се чињеница са којим родитељем деца живе, у одсуству одлуке надлежног органа, може утврђивати и према налазу надлежног центра за социјални рад. Ова измена је потребна како би се заштитили интереси детета у поступку остваривања права прописаних овим законом док траје судски поступак, с обзиром на дуготрајност поступака ради развода брака и поверавања детета једном од родитеља, током којих често није уређен породично-правни положај детета које фактички живи са једним од родитеља.

 

  1. 3. Даље, поводом одредбе члана 4. став 1. тачка 2. подтачка (5) прописано је да су приходи од утицаја приходи остварени од накнада осталих прихода по основу рођења и неге и посебне неге детета. Имајући у виду да Нацрт закона уводи ову категорију прихода као приходе од утицаја није јасно да ли се урачунавањем ових прихода постиже сврха закона у смислу финансијске подршке породици са децом, при чему указујемо на одредбу члана 5. став 1. Нацрта закона који прописује да се у приходе не урачунавају, поред осталог и примања и приходи који се према закону којим се уређује социјална заштита не узимају у обзир приликом утврђивања права на новчану социјалну помоћ. Подсећамо да је чланом 11. Уредбе о примањима и приходима који су од утицаја на остваривање права на новчану социјалну помоћ поред осталог прописано да у приходе који се не узимају у обзир спадају и приходи као што су дечији додатак, родитељски додатак, додатак за помоћ и негу другог лица остварени по било ком основу и др.

 

Такође, поводом одредбе члана 4. став 1. тачка 2. подтачка (9) Нацрта закона, која гласи: „Приходи од утицаја на остваривање права предвиђених овим законом, а који се утврђују у просечном месечном износу, на основу  остварених прихода у три месеца која претходе месецу у коме је поднет захтев, јесу приходи остварени од осталих активности, мишљења смо да је потребно још једном размотрити ову подтачку, са аспекта ближег одређивања ових прихода како би се избегло у пракси евентуално неједнако поступање према грађанима и грађанкама на основу имовног стања. Уколико приходи од осталих активности нису бар приближно одређени оставља се органима дискреционо право које ће све приходе рачунати у сваком конкретном случају, што би свакако резултирало неједнаким поступањем према грађанима и грађанкама.

 

Поред тога, мишљења смо да је потребно још једно размотрити и одредбу става 5. овог члана, којом је прописано да се у приходе породице рачунају и „приходи од пољопривредне делатности са имовине на којој чланови заједничког домаћинства живе, коју су стекли или је користе на основу уговора или договора, без обзира да ли је извршена њена укњижба односно закључен одговарајући правни посао”. Овако одређена одредба такође, оставља могућност различитог поступања у пракси, с обзиром да није јасно на који начин се ови приходи утврђују, односно доказују.

 

  1. Одредбом члана 7. став 3. прописано је да се изузетно од ст. 1. и 2. овог члана право на дечији додатак може остварити уколико подносилац захтева, односно чланови његове породице, осим стамбеног простора у коме породица живи, поседују и другу непокретност на територији Републике Србије и у иностранству, у идеалном делу, не већем од 20 квадратних метара, стечену у складу са прописима о наслеђивању. Сматрамо да није јасно што се издваја само имовина стечена у складу са прописима о наслеђивању имајући у виду да на овај начи могу у неповољнији положај бити стављени грађани и грађанке који су имовину стекли на други начин а имају идеални део не већи од 20 квадратних метара, чиме би ова лица била неоправдано стављена у лошији положај само по основу имовног стања као личног својства. Такође одредбом члана 7. став 4. је прописано да се изузетно од ст. 1. и 2. овог члана „право на дечији додатак може остварити уколико подносилац захтева, односно чланови његове породице, осим стамбеног простора у коме породица живи, поседују и гаражу и изнајмљени пословни простор (закуп) не већи од 20 квадратних метара. Нејасно је на који начин породица (која је најшире дата) може да поседује изнајмљени пословни простор. Да ли се мислило на то да породица даје у закуп пословни простор који поседује или да породица тј. неко од њених чланова користи пословни простор у закупу?

 

  1. 5. Повереник за заштиту равноправности позитивно оцењује увођење накнаде осталих прихода по основу рођења и неге детета и посебне неге детета за лица која нису раније била обухваћена Законом о финансијској подршци породици са децом, а која се нпр. баве пољопривредном делатношћу, лица која обављају или су обаваљли повремене и привремене послове, по основу уговора о делу и ауторских уговора. Међутим, указујемо да су Нацртом закона наведена лица, као и лица која самостално обављају делатност стављена у неповољнији положај у односу на лица која су запослена код послодавца (чл. 11,12,13,14. и Нацрта закона).

 

Повереник за заштиту равноправности указује на одредбу члана 94а Закона о раду којом је прописано да запослена жена која роди треће дете и свако наредно новорођено дете има право на накнаду зараде у трајању од две године. Имајући у виду наведено сматрамо да је неопходно прописати исте услове и трајање права како за запослене код послодавца, тако и за лица која остварују накнаду осталих прихода по основу рођења и неге детата и посебне неге детета, како се ове категорије лица не би доводиле у неједнак положај, приликом остваривања права на накнаду зараде, односно накнаду прихода за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета. Такође указујемо на то да је у питању иста правна и чињенична ситуација у којој се по основу трудноће, порођаја, неге и посебне неге детета налазе запослене жене и жене које се баве самосталном делатношћу, пољопривредном делатношћу, односно обављају повремене и привремене послове, по основу уговора о делу, ауторског уговора и сл. те их је у том смислу потребно и изједначити.

 

Сматрамо да није потребно издвајање ових лица и утврђивање посебног права на „накнаду осталих прихода по основу рођења и неге детета и посебне неге детета“ већ да лица из члана 11. и лица из члана 16. Нацрта закона могу бити обухваћена у оквиру једног права на финансијску подршку породици са децом, као што прописује и сада важећи Закон о финансијској подршци породици са децом уз проширење круга лица на лица која су сада предвиђена у члану 16. Нацрта закона. Посебно није јасно зашто је у члану 17. став 2. а у вези члана 16. став 2. Нацрта закона направнаправљено разликовање приликом утврђивања основице накнаде осталих прихода по основу рођења и неге детета и посебне неге детета, која се утврђује сразмерно збиру месечних основица на које су плаћени доприноси за обавезно пензијско и инвалидско осигурање за последња 24 месеца која претходе дану рођења детета, док се приликом одређивања основице накнаде осталих прихода по основу рођења и неге детета и посебне неге детета узима 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће, или породиљског одсуства, уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће, односно дану рођења детета (члан 17. став 1. Нацрта закона).

 

Поред тога одредбама члана 16. став 6. Нацрта закона је прописано да право на накнаду осталих прихода по основу рођења и неге детета може остварити и отац детета уколико мајка није жива, напустила је дете или је из објективних разлога спречена да непосредно брине о детету, при чему у овој одредби нема речи о посебној нези детета, већ се на ову негу примењују иста правила као код лица запослених код послодавца. Повереник сматра да није јасно зашто је направљена разлика код ових врста накнаде. Такође није јасно зашто отац детета може да оствари накнаду само под условима уколико мајка није жива, напустила је дете или је из објективних разлога спречена да непосредно брине о детету, односно да ли то значи да је у случају неге детета мајка титулар права и да је у наведеним случајевима нега о детету само њена обавеза. Такође у члану 11. став 3. Нацрта закона у којем је прописано да накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета запослених код послодавца, остварује и отац детета, један од усвојитеља, хранитељ, односно старатељ детета, када у складу са прописима о раду користи наведено одсуство. У наведеном члану је прописан шири круг лица која могу да остваре наведену накнаду иако је сврха прописивања права на остваривање свих ових накнада иста.

 

  1. Одредбом члана 11. став 4. Нацрта закона прописано је да оба родитеља могу истовремено користити накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради посебне неге детета за децу различитог реда рођења, односно одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета за децу различитог реда рођења, а у ставу 5. истог члана прописано је да оба родитеља не могу истовремено користити накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета за децу различитог реда рођења. Мишљења смо да су ова два става Нацрта закона контрадикторна у односу на регулисање коришћења накнаде зараде оба родитеља за време одсуства са рада ради неге детета из разлога што на различити начине регулише исту правну ситуацију. Приликом дефинисања наведених одредаба потребно је имати у виду и одредбе чл. 94. и 94а Закона о раду, као и чл. 65. Устава Републике Србије.

 

  1. 7. Такође мишљења смо да одредбе члана 10. и члана 37. Нацрта закона треба ускладити. Наиме није јасно ко уређује ближе услове и начин остваривања права на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи о чијем се остваривању, у складу са чланом 10. Нацрта закона стара Република. Претпостављамо да је ближи начин за остваривање овог права омашком изостављен у члану 37. Нацрта закона. Повереник је мишљења да је јако важно уредити начин остваривања права на накнаду трошкова за ову групу деце с обзиром да се ради о посебно рањивој групи деце, имајући у виду њихово имовно стање односно стање социјалне угрожености.

 

  1. Поред тога, Повереник предлаже да се још једном размотри одредба члана 21. Нацрта закона која се односи на то ко може остварити родитељски додатак. Овом приликом, желимо да укажемо на специфичан положај усвојитеља. Наиме, јасно је да је родитељски додатак усмерен према родитељима и да се анализом ове накнаде може доћи до закључка да је то мера пронаталне политике са циљем подстицаја рађања, те самим тим није усмерена на усвојитеље[7]. Одредбама члана 1. став 2. Нацрта закона, прописано је да се финансијска подршка додељује ради усклађивања рада и родитељства; посебног подстицаја и подршке родитељима да остваре жељени број деце; побољшања материјалног положаја породица са децом, породица са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом и породица са децом без родитељског старања, односно шире посматрано сврха давања предвиђених Нацртом закона је и подстицај породице, без посебног навођења да ли је та породица биолошка или је дете постало члан на основу усвојења. Породични закон[8] у члану 6. прописује да усвојено дете има једнака права према усвојитељима као дете према родитељима, док према одредби члана 7. усвојитељи имају правни положај родитеља. Усвојењем се између усвојеника и његових потомака и усвојитеља и њихових сродника заснивају једнака права и дужности, као између детета и родитеља односно других сродника[9]. Поред тога, у образложењу Одлуке Уставног суда број IУз-40/2012 од 11. јула 2014. године, која је објављена 1. октобра 2014. године, а која се односила на родитељски додатак, Уставни суд је, поред осталог истакао да „финансијска подршка породици са децом обухвата побољшање услова за задовољавање потреба деце и подршку породици са децом, што несумњиво упућује на закључак да је у крајњој линији корисник ове финансијске помоћи дете”. Уколико би се усвојио предлог Повереника, у случају таквог прописивања требало би имати у виду да рокови за подношење захтева за остваривање ове накнаде морају бити другачији, пре свега јер се дете не може усвојити пре трећег месеца живота.

 

  1. Одредбама члана 21. став 2. Нацрта закона прописано је да изузетно, ако мајка има троје деце у следећем порођају роди двоје или више деце, оствариће право на родитељски додатак и за свако рођено дете у том порођају, а по основу посебног решења министарства надлежног за социјална питања, док је одредбама члана 41. пропуштено прописивање ко одлучује о праву на жалбу у случају када у првом степену решава министар или је право на жалбу искључено. Поред тога указујемо и да је у члану 22. став 5. прописује да се износ родитељског додатка за децу из члана 19. став 3. исплаћује у износу утврђеном за четврто дете при чему у Нацрту закона не постоји члан 19. став 3.

 

  1. Такође Повереник је мишљења да је потребно усагласити са чланом 28. Нацрта закона одредбе овог закона које се односе на редовно школовање деце, а нарочито одредбе чл. 25. и 29. Нацрта закона. Наиме чланом 28. Нацрта закона је дефинисано шта се сматра школовањем у смислу овог закона, односно шта се сматра редовним школовањем, док је чланом 25. став 7. и чланом 29. став 3. прописано да право на дечији додатак припада деци која се школују и редовно похађају наставу. С тим у вези мишљења смо да је потребно уместо термина „школује се и редовно похађа наставу” користити термин „редовно школује”.

 

  1. 11. Одредбама члана 35. уведена је накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи на коју деца предшколског узраста корисника новчане социјалне помоћи имају право на накнаду дела трошкова боравка у предшколској установи верификованој од стране министарства просвете, у висини учешћа корисника у цени услуге која је прописана одлуком јединице локалне самоуправе. Сматрамо да је потребно још једном размотрити ово законско решење из разлога што је чланом 36. прописано да деца предшколског узраста из материјално угрожених породица, као и деца без родитељског старања, деца са сметњама у развоју и деца са инвалидитетом која нису остварила између осталог право из члана 35. Нацрта закона који је претходно цитиран, имају у зависности од материјалног положаја породице, право на регресирање трошкова боравка у предшколској установи. Из наведеног произлази да деца из материјално угрожених породица у неким случајевима имају право на регресирање пуне цене услуга док то није случај са накнадом трошкова боравка деце корисника новчане социјалне помоћи.

 

  1. Такође, указујемо и на одредбу члана 37. став 3. Нацрта закона којом је прописано да о степену сметњи у психофизичком развоју и инвалидитету детета мишљење даје надлежна комисија ПИО фонда, а трошкови њеног рада финансирају се из буџета Републике, док је ставом 4. истог члана прописано да састав, надлежност и начин рада комисије утврђује министар надлежан за социјална питања у складу са законом. Мишљења смо да је потребно још једном размотрити наведене одредбе са аспекта да ли су у Нацрту закона прописана сва питања која надлежни министар треба да реши подзаконским актом, с обзиром да се мења лице којем су поверена ова јавна овлашћења, као и начин финансирања ових комисија, односно да финансирање прелази у потпуности на буџет Републике. Такође одредбама члана 44. Нацрта закона прописано је да Министарство надлежно за социјална питања врши надзор над радом органа у вршењу овим законом поверених послова државне управе, у складу са законом којим се уређује државна управа а надзор на територији АП Војводине поверава се одговарајућем органу управе АП Војводине. Указујемо да на овај начин није јасно ко врши надзор код регресирања трошкова боравка у предшколској установи деце из материјално угрожених породица из члана 10. став 1. тачка 8) Нацрта закона, с обзиром да се о остваривању овог права стара општина односно град у складу са овим законом.

 

  1. У тексту Нацрта закона су наведене речи у мушком роду (нпр. родитељ, старатељ, хранитељ, држављанин, корисник, министар…), као генерички неутрални термини и за мушки и женски род, чиме се нарушава принцип равноправности полова. Употреба језика, у којем се присуство, једнак статус и улоге жена и мушкараца у друштву равноправно одражавају и третирају са једнаком вредношћу и достојанством, суштински је аспект родне равноправности и од значаја је за постизање фактичке равноправности полова. Овај став је изражен у многим међународним документима који се односе на недискриминаторну употребу језика, као што су План за кориговање садашње неравнотеже између мушкараца и жена у политичком животу Међупарламентарне уније (МПУ) и Препоруке Одбора министара о елиминисању сексизма у језику R (90)4, које су усвојене 21. фебруара 1990. године. Имајући у виду наведено, потребно је да одредбе Нацрта закона буду написане родно диференцираним језиком, било коришћењем форме и речи у мушком и женском роду или увођењем клаузуле да се све законске одредбе подједнако односе и на мушкарце и жене.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09, члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7)

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06) члан 21.

[3] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06), чл. 64, 66. и 69.

[4] Закон о ратификацији Конвенције Уједињених нација о правима детета („Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 15/90 и „Сл. лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/96 и 2/97)

[5] УН, Општи коментар број 7 Комитета за права детета: Спровођење права детета у раном детињству

[6] („Службени гласник РС“, бр. 16/02, 115/15 и 107/09), члан 2. став 1.

[7] Овај став детаљније је образложен у мишљењу Повереника за заштиту равноправности бр. 07-00-196/2014-02 од 12. августа 2014. године.

[8] Породични закон („Службени гласник РС”, бр. 18/05, 72/11 и 6/15)

[9] Породични закон („Службени гласник РС”, бр. 18/05, 72/11 и 6/15), члан 104.

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon Mишљeњe нa Нaцрт зaкoнa o финaнсиjскoj пoдршци пoрoдици сa дeцoмDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/misljenje-na-nacrt-zakona-o-finansijskoj-podrsci-porodici-sa-decom-2/">
back to top