1123-20 Притужба против послодавца због дискриминације на основу пола и здравственог стања

бр. 07-00-573/2020-02  датум: 19.7. 2021.

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела AA против послодавца BB, због дискриминације на основу пола и здравственог стања. У притужби наводи да je код послодавца запослена од јуна 2020. године на радном месту продавца, да јој плата по уговору о раду износи 33.000 динара, за који износ је и пријављена, да је договор са послодавцем био да укупна зарада износи 50.000 динара, док би се преостали износ од 17.000 динара исплаћивао „на руке“. Међутим, након што је послодавца, у октобру 2020. године, обавестила да је трудна и да због одржавања трудноће мора да отвори боловање, послодавац јој није уплаћивао уговорени износ од 17.000 динара. Такoђе, посноситељка притужбе сматра да је послодавац извршио дискриминацију на основу пола јер у анексу уговора о раду постоји одредба која прописује правила облачења и изглед запослених жена. У изјашњењу на притужбу наведено је да је подноситељка притужбе са послодавцем закључила уговор о раду, где је уговорена зарада у износу од 33.000 динара, да је уговор неколико пута анексиран, не дирајући у питање накнаде и остала права запослене, као и да је овај износ уредно исплаћиван. Повереник за заштиту равноправности је утврдио да је подноситељка притужбе закључила Уговор о раду са послодавцем на одређено време, почев од 27.5.2020. године, на радном месту продавац. Након одржане обуке у трајању од три недеље у Новом Саду, почела са радом у пословници/огранку послодавца у Београду, од јуна 2020. године. Поводом навода из притужбе да поноситељки притужбе послодавац након отварања боловања због одржавања трудноће није исплатио уговорени износ од 17.000 динара, Повереник је констатовао да за ове наводе нису понуђени докази. Наиме, предложени сведоци на ове околности се нису изјаснили, односно до окончања поступка пред овим органом нису доставили писане исказе, иако су захтеве за изјашњење уредно примили. Имајући у виду да за сада не постоје докази који би потврдили наводе из притужбе у том делу, односно да подноситељка притужбе није учинила вероватним да је лице против ког је поднела притужбу дискриминаторно поступало, поступак по притужби је у том делу обустављен. Повереник је даље утврдио да је у Анексу уговора о раду закљученим 22.6.2020. године, између остало, прописано: „Уредно завезана коса у реп или пуштена коса (исфенирана или опеглана) ниједна врста пунђе није дозвољена; шминка: уредно нашминкана, са обевезним црвеним кармином, кошуља уредно испеглана и чиста, без трагова пудера на истој, што се тиче обуће, обавезно балетанке или ципеле на штиклу. Патике нису дозвољене; нокти на рукама увек уредни“. Имајући у виду наведену одредбу, као и прописану забрану дискриминације на поснову пола из члана 20. Закона о забрани дискриминације, Повереник је истакао да наведена одредба анексаа уговора о раду (исфенирана или опеглана коса, уредно нашминкана, са обевезним црвеним кармином) садржи став о родним улогама жена, односно предрасуду о улогама мушкараца и жена у друштву, о подређености и надређености полова. Наиме, по својој садржини, прописана одредба о облачењу и изгледу запослених жена код послодавца, представља јавно заговарање и подржавање предрасуда и друштвених образаца понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова. Повереник је истакао да се на овај начин, шаље порука да, када су у питању жене, нису важне њихове професионалне компетенције, способности и резултати рада, већ физички изглед, као и да наведена одредба осликава чињеницу да се у нашем друштву, за разлику од мушкарца, жене свакодневно подсећају да је мит о женској моћи везан за њену лепоту, шарм и женственост. Наиме, стереотипан концепт према коме су жене „лепши пол“, па се сходно томе физичка лепота жене сматра њеним основним „мерилом вредности“ и критеријумом процене, представља кршење људског достојанства жена, и показатељ, да су у друштву и даље присутни остаци обичаја и стереотипних друштвених образаца понашања који су неповољни за жене. Поступања којима се промовише инфериорност жена, њихова објективизација и стереотипи, искључиво и само из разлога који су у вези са њиховим полом, у супротности су са прописима о забрани дискриминације. Због тога је Повереник дао мишљење да је прописивањем одредбе у Анексу  уговора о раду о правилима облачења и изгледу запослених жена, послодавац повредио одредбе члана 20. став 2. Закона о забрани дискриминације. Уз мишљење је дата препорука да послодавац уклони наведену одредбу из анекса уговора о раду, да изради Кодекс равноправности, у циљу подизања свести о штетним последицама дискриминације и унапређења равноправности у свом радном окружењу, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих послова и активности не крши прописе о забрани дискриминације.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила АА из Београда, против послодавца ББ, због дискриминације на основу пола и здравственог стања, односно трудноће.
    • У притужби је, између осталог, наведено:
  • да је код послодавца запослена од јуна 2020. године на позицији продавца. Са послодавцем је договорила износ плате од 50.000,00 динара, који би се исплаћивао у два дела;
  • да плата по уговору износи 33.000,00 динара и тај део се исплаћује са рачуна фирме на рачун запосленог, а остатак од 17.000,00 динара се исплаћује „на руке“ или на рачун;
  • да јој је констатован „ризик од побачаја“ због чега је морала да отвори трудничко боловање;
  • да је у октобру 2020. године, послодавац исплатио плату умањену за 17.000,00 динара, након што му је саопштила да је у другом стању, иако је тог месеца одсуствовала само од 27. октобра до 31. октобра због боловања;
  • да је менаџер рекао да је плата умањена због мањка утрђеног на попису и да је одбио да јој преда пописне листе;
  • да плата није умањена свим запосленима, већ само онима који су били на боловању или су дали/добили отказ у октобру;
  • да су сви запослени у фирми жене, осим магационера и менаџера, и да морају имати одређену фризуру, одређену боју кармина на уснама и одређену врсту обуће, што је прописано у делу уговора о раду.
    • У прилогу притужбе достављена су следећа документа:1) изводи рачуна за месеце у којима је исплаћивана плата на рачун; 2) извештај лекара од 26. октобра 2020. године; 3) део Анекса уговора о раду који условљава правила облачења и 4) имена и адресе сведокиња који би потврдили наводе из притужбе о уговореној плати код послодавца.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење од директора ББ. Такође, од сведокиња затражени су искази на околност уговорене плате код послодавца.
    • У изјашњењу послодавца ББ, које је доставио преко пуномоћника, наведено је:
  • да је подноситељка притужбе АА са послодавцем ББ, закључила Уговор о раду 26. маја 2020. године на радном месту продавац на одређено време, где је са истом јасно уговорена зарада у нето износу од 33.000,00 динара:
  • да је уговор неколико пута анексиран не дирајући у питање накнаде и осталих права запослених;
  • да је наведена зарада АА уредно исплаћивана на њен рачун, у складу са Уговором о раду и пратећим анексима.

 

1.6. Уз изјашњење је достављен Уговор о раду са пратећим анексима и пуномоћје.

1.7. Како је изјашњење које је доставио послодавац било непотпуно, Повереник је затражио допуну изјашњења, како би се послодавац посебно изјаснио о износу месечне зараде АА, уз достављање писане изјаве менаџера послодавца, а на околност уговорене накнаде са АА Грубишић, као и писану изјаву заступника послодавца, који би се изјаснио на наводе из притужбе, као и  разлоге прописивања одредбе Анекса уговору о раду, који се односе на правила облачења. Међутим, до окончања поступка послодавац ББ се није изјаснио на захтев овог органа, иако је захтев за допуном изјашњења уредно примио.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • На основу навода притужбе, изјашњења, уговора о раду са анексима, утврђено је да је АА закључила уговор о раду са послодавцем ББ, на одређено време, на радном месту продавац. Први уговор о раду закључен је 5.2020. године, за период од 27.5.2020. до 2.6.2020. године, док су након тога, закључивани  анекси уговора на период од месец дана. Одредбом члана 10. тачка 1. Уговора о раду прописано је да за обављени рад и време проведено на раду запослена има право на име основне зараде у износу од 33.000 динара месечно у нето износу, односно у износу од 44.893,00 динара месечно у бруто износу.
  • Увидом у извештај лекара специјалисте од 26.10.2020. године, утврђено је да је АА “трудноћа у високом ризику“.
  • Увидом у Анекс уговора о раду од 22.6.2020. године, утврђено је да је уговор прописивао и правила облачења која подразумевају следеће: Уредно завезана коса у реп или пуштена коса (исфенирана или опеглана) ниједна врста пунђе није дозвољена; шминка: уредно нашминкана, са обевезним црвеним кармином; унифорама обавезна сваког дана у целости, кошуља уредно испеглана и чиста, без трагова пудера на истој, прслук у склопу униформе, марама, и доњи део унифирме, црне или тегет панталоне које нису опуштеног кроја; што се тиче обуће, обавезно балетанке или ципеле на штиклу. Патике нису дозвољене; нокти на рукама увек уредни. У уговору је назначено да непридржавање правила облачења чини повреду радне обавезе и дисциплине.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
  • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

Правни оквир

 

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

 

  • Законом о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације[3] прописано је да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09) и општих аката по кома су започети.

 

  • Устав Републике Србије[4] у члану 21. став 3. прописује да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

 

  • Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у члану 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

 

  • Конвенција о једнаким могућностима и третману за раднике и раднице (радници са породичним обавезама) број 156 из 1981. године[5] примењује се на раднике и раднице који имају обавеза према деци коју издржавају и када им те обавезе ограничавају могућност да се економски ангажују и напредују. Државе чланице су се обавезале да као циљ националне политике поставе могућност да ова лица искористе сва права из радног односа без дискриминације.

 

  • Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена[6], коју је Република Србија ратификовала прописује да за сврхе ове Конвенције, израз „дискриминација жена“ означава сваку разлику, искључење или ограничење у погледу пола, што има за последицу или циљ да угрози или онемогући признање, остварење или вршење од стране жена, људских права и основних слобода на политичком, економском, друштвеном, културном, грађанском или другом пољу, без обзира на њихово брачно стање, на основу равноправности мушкараца и жена. Чланом 2. тачка (е.) прописано је да државе чланице осуђују дискриминацију жена у свим видовима, сагласне су да спроводе свим одговарајућим средствима која им стоје на располагању и без одлагања, политику отклањања дискриминације жена и ради тога се обавезују: (е) да предузму све потребне мере за отклањање дискриминације жена од стране било ког лица, организације или предузећа.

 

  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима[7]. Одредбом члана 12. овог закона забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење. Чланом 16. овог закона, између осталог је прописано да је забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада. Чланом 20. став 1. ЗЗД прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Ставом 2. истог члана прописано је да је забрањено ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол или због промене пола. Забрањено је и физичко и друго насиље, експлоатација, изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

 

  • Закон о родној равноправности[8] у члану 29. прописује да су послодавац и орган јавне власти дужни да запосленима, односно другим радно ангажованим лицима, без обзира на пол, односно род и породични статус, обезбеди једнаке могућности у вези са остваривањем права из радног односа и по основу рада, односно других видова радног ангажовања, у складу са законом којим се уређује рад код послодавца, односно органа јавне власти.

 

  • Одредбом члана 18. Закона о раду[9] забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сeксуaлнo oпрeдeљeњe, пoлитичкo или другo увeрeњe, сoциjaлнo пoрeклo, имoвинскo стaњe, члaнствo у пoлитичким oргaнизaциjaмa, синдикaтимa или нeкo другo личнo свojствo. Одредбом члана  став 1. тачка 2. изричито се забрањује дискриминацију у односу на услове рада и сва права из радног односа. Чланом 21 овог закона забрањено је узнемиравање и сексуално узнемиравање. Узнемиравање, у смислу овог закона јесте свако нежељено понашање узроковано неким од основа из члана 18. овог закона које има за циљ или представља повреду достојанства лица које тражи запослење, као и запосленог, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.

 

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

 

  • Имајући у виду виду предмет ове притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је послодавац ББ дискриминаторно поступао према АА на основу њених личних својстава (пол, породични статус).

 

  • На основу утврђеног чињеничног стања Повереник констатује да је подноситељка притужбе закључила Уговор о раду са послодавцем ББ, на одређено време, почев од 27.5.2020. године, на радном месту продавац. АА је након одржане обуке у трајању од три недеље у Новом Саду, почела са радом у пословници/огранку послодавца у Београду од јуна 2020. године.

 

  • Подноситељка притужбе наводи да је договорена плата са послодавцем, приликом заснивања радног односа, била у износу од 50.000 динара, с тим што би део плате од 33.000 динара био износ на који би запослени били пријављени, према уговору о раду, док би се износ од 17.000 динара исплаћивао „на руке“. У притужби је навела да је у октобру 2020. године, обавестила послодавца да због одржавања трудноће мора да отвори боловање те да јој послодавaц није исплатио уговорени део зараде у износу од 17.000 динара. Подноситељка притужбе је доставила имена и адресе сведока, који би потврдили наводе из притужбе у вези уговорене зараде, с обзиром да премa закљученом уговору о раду, накнада зараде износи 33.000,00 динара. С тим у вези, а у циљу утврђивања ових чињеница, Повереник је два пута упутио захтеве за достављање исказа предложених сведока, на околност уговорене зараде са послодавцем. Међутим, до окончања поступка, сведоци нису доставили писане исказе, иако су захтеве за изјашњење уредно примили. Имајући у виду да за сада не постоје докази који би потврдили наводе из притужбе у том делу, односно да подноситељка притужбе није учинила вероватним да је лице против ког је поднела притужбу дискриминаторно поступало, поступак по притужби је у том делу обустављен.

 

  • Даље, у поступку је утврђено да Анекс уговора о раду, закључен 22.6.2020. године прописује посебне одредбе који се односе на правила облачења. Наиме, у овом анексу, између осталог, прописано је: „Уредно завезана коса у реп или пуштена коса (исфенирана или опеглана) ниједна врста пунђе није дозвољена; шминка: уредно нашминкана, са обевезним црвеним кармином, кошуља уредно испеглана и чиста, без трагова пудера на истој, што се тиче обуће, обавезно балетанке или ципеле на штиклу. Патике нису дозвољене; нокти на рукама увек уредни“. Подноситељка притужбе сматра да је прописивањем наведене одредбе у уговору послодавац извршио дискриминацију на основу пола.

 

  • У изјашњењу и допуни изјашњења послодавац ББ се није изјаснио, нити је дао објашњење из којих разлога је прописана оваква одредбе у Анексу уговора. Повереник за заштиту равноправности указује да Закон о забрани дискриминације у члану 20. прописује да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Ставом 2. истог члана прописано је да је забрањено ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол или због промене пола. Забрањено је и физичко и друго насиље, експлоатација, изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова. Имајући у виду наведено, као и прописану одредбу у анексу уговора о раду која се однос на правила облачења, Повереник истиче да је у конкретном случају послодавац извршио дискриминацију на основу пола. Наиме, Повереник указује да су прописана правила о облачењу дискриминаторна, јер се односе само на запослене жене код послодавца и засновани су на стереотипним улогама полова. Неспорно је да овако прописана одредба у анексу уговора о раду, кoja се пре свега односи на изглед жена (уредно нашминкана, са обавезним црвеним кармином) садржи став о родним улогама жена, односно предрасуду о улогама мушкараца и жена у друштву, о подређености и надређености полова.

 

С тим у вези Повереник, најпре указује да је Препоруком Савета Европе o спречавању и борби против сексизма CM/REC (2019)1[10], сексизам се дефинише као сваки чин, гест, визуелно представљање, изговорене или писане речи, праксу или понашање засновано на идеји да је особа или група особа инфериорна због свог пола, која се јавља у јавној или приватној сфери, било онлајн или офлајн, са циљем или сврхом да се, између осталог, наруши њихово достојанство и успостави и одржи систем родних стереотипа. Имајући у виду наведено, као и околности конкретног случаја, може се констатовати да се на овај начин (прописивањем  начина изгледа жена: „уредно завезана коса у реп или пуштена коса (исфенирана или опеглана), уредно нашминкана, са обавезним црвеним кармином“) женама намеће изглед који подстиче сексизам и стереотипе о улогама полова и шаље порука да, када су у питању жене, нису важне њихове професионалне компетенције, способности и резултати рада, већ физички изглед. Наведена одредба о начину изгледа жена, такође, осликава чињеницу да се у нашем друштву, за разлику од мушкарца, жене свакодневно подсећају да је мит о женској моћи везан за њену лепоту, шарм и женственост. Наиме, стереотипан концепт према коме су жене „лепши пол“, па се сходно томе физичка лепота жене сматра њеним основним „мерилом вредности“ и критеријумом процене, односно аргументом за критику, представља кршење људског достојанства жена, и показатељ, да су у друштву и даље присутни остаци обичаја и стереотипних друштвених образаца понашања који су неповољни за жене. Поступања којима се промовише инфериорност жена, њихова објективизација и стереотипи, искључиво и само из разлога који су у вези са њиховим полом, у супротности су са прописима о забрани дискриминације и недопустиви су у јавном простору.

Даље, полазећи од чињенице да стереотипи представљају уврежене друштвене и културне обрасце понашања или идеје у којима се женама и мушкарцима додељују карактеристике или улоге које су базиране искључиво према њиховом полу, Повереник указује да Стратегија родне равноправности Савета Европе за период од 2018-2023. године[11], као свој први циљ прописује превенцију и борбу против стереотипа и сексизма. У Стратегији се наглашава да су родни стереотипи последица дубоко укорењених понашања, вредности, норми и предрасуда и да се врло често користе како би се оправдало и задржало историјско уверење надмоћи мушкараца у односу на жене. Повереник указује, и да Закон о забрани дискриминације у члану 20. забрањује, између осталог, омаловажавање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености.

  • С обзиром на све наведено, Повереник констатује да по својој садржини прописана одредба о облачењу и изгледу запослених жена код послодавца ББ представља јавно заговарање и подржавање предрасуда и друштвених образаца понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

 

  • Имајући у виду предмет притужбе, Повереник за заштиту равноправности указује резултати истраживања која су до сада спроведена, показују да се жене и даље налазе у неравноправном положају у односу на мушкарце, и да се суочавају са различитим формама дискриминације приликом запошљавања и на радном месту. Један од показатеља у којој мери је остварена родна равноправност у друштву представља и положај жена на тржишту рада, односно у сфери запошљавања и у процесу рада, у сфери једнаких зарада за обављање послова једнаке вредности, једнаких услова рада, једнаког приступа запошљавању, као и једнаких могућности за напредовање. На остваривање законом загарантоване равноправности жена у Србији утиче кoмплeксaн систeм културних oбичaja, трaдициje, друштвeних нoрми пoнaшaњa, стeрeoтипних прeдстaвa o улoгaмa мушкaрцa и жeнa у друштву, прeдрaсудa, као и нaчина упoтрeбe jeзикa и жaргoнa у службеној и свaкoднeвнoj кoмуникaциjи[12]. Унапређење родне равноправности мора бити приоритет чије ће остварење омогућити адекватно коришћење женских људских ресурса и допринети побољшању квалитета живота свих грађана[13].

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

Прописивањем одредбе у Анексу уговора о раду, о изгледу запослених жена, послодавац ББ је повредио одредбе члана 20. став 2. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује послодавцу ББ:

5.1.  Да кодекс правила облачења усклади са антидискриминационим прописима и уколони оне одредбе којима се запосленим женама намеће изглед који подстиче сексизам и стереотипе о улогама жене у друштву.

5.2. Да изради Кодекс равноправности[14] у циљу подизања свести о штетним последицама дискриминације и унапређења равноправности у свом радном окружењу.

5.3. Да убудуће води рачуна да у оквиру својих послова и активности не крши прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да послодавац ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ББ не  поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, бр. 52/21, члан 28.

[4] „Службени гласник РС“, број 98/06

[5] „Службени лист СФРЈ”, број 7/87

[6] Закон о ратификацији Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације жена („Службени лист  СФРЈ – Међународни уговори“, број 11/81), члан 5.

[7] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[8] „Службени гласник РС“, бр. 52/21

[9] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75714, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење)

[10] доступно на : https://search.coe.int/cm/pages/result_details.aspx?objectid=090000168093b26a

[11] Council of Europe Gender Equality Strategy 2018-2023.  садржај допступан на: https://rm.coe.int/strategy-en-2018-2023/16807b58eb

[12] Посебан извештај Повереника за заштиту равноправности о дискриминацији жена, Београд, 2015

[13] Дискриминација жена на тржишту рада у Србији, Весна Николић Ристановић, Сања Ћопић, Јасмина Николић, Бејан Шаћири, Београд 2012, стр.19, доступно на интернет адреси: http://www.vds.rs/File/Diskriminacija%20zena%202012.pdf

[14] http://ravnopravnost.gov.rs/kodeks-ravnopravnosti/

 

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon1123-20 Притужба против послодавца због дискриминације на основу пола и здравственог стања Download


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top