бр. 011-00-42/2019-02 датум: 12.12.2019.
МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ
Нела Кубуровић, министарка
11000 Београд
Немањина бр. 22-26
Поштована госпођо Кубуровић,
Повереник за заштиту равноправности у складу са овлашћењем из члана 33. тачка 7. Закона о забрани дискриминације[1], којим је прописано да Повереник прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације и даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа који се тичу забране дискриминације, обраћамо Вам се са иницијативом да приликом најављених измена Јавноизвршитељске тарифе[2], имате у виду и чињенице како такве измене могу да утичну на вишеструко дискриминисане и посебно осетљиве друштвене групе, као што су примера ради, сиромашни грађани, особе са инвалидитетом, самохрани родитељи, породице које негују болесног члана, старија лица, незапослена лица, лица са малим пензијама и сл.
Наиме, Министарство правде је током рада на последњим изменама Закон о извршењу и обезбеђењу[3], које су усвојене у јулу ове године, а чија примена почиње 1. јануара 2020. године, најављивало да ће измене овог закона пратити и измена Јавноизвршитељске тарифе. С тим у вези најавили сте да ће положај извршних дужника бити повољнији, што Повереник поздравља имајући у виду чињеницу да се најчешће у улози дужника управо налазе најосетљивије друштвене групе грађана и грађанки.
Као што Вам је познато, у Извештају Европске комисије за 2018. годину[4] у области социјалног укључивања и социјалне заштите се констатује да пола милиона становника не може да задовољи основне егзистенцијалне потребе, да је у Србији стопа ризика од сиромаштва и социјалне искључености највиша у Европи. Упркос томе што је 7,9% становника у апсолутном сиромаштву, новчану социјалну помоћ добија свега 3,7%.
Такође, према подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, 70% особа са инвалидитетом у Србији је сиромашно, а више од половине живи од различитих социјалних давања[5].
Према истраживању које је спровео Повереник 2019. године Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији, подаци показују да су три највише дискриминисане друштвене групе сиромашни грађани и грађанке, особе са интелектуалним потешкоћама и менталним сметњама и Роми.
Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (СИПРУ) је 2017. године издао публикацију Праћење социјалне укључености у Републици Србији[6] у којој је указало на сложеност феномена сиромаштва и нужност његовог сагледавања као мултидимензионалног концепта који има непосредни утицај на (не)једнакост грађана.
У Трећем националном извештају о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији[7] – је наведено да је основни показатељ за праћење спровођења Стратегије „Европа 2020“ у домену социјалног укључивања и смањења сиромаштва стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености, као и да је, посматрано према факторима ризика, укупно 25,5% (1,79 милиона) становништва Републике Србије у ризику од сиромаштва, 19,5% (1,37 милиона) изразито је материјално депривирано и 15,7% живи у домаћинствима с ниским интензитетом рада (1,01 милион).[8] Посебно су рањива деца, вишечлана домаћинства, становници/е руралних подручја, незапослени и особе са нижим нивоом образовања.
Такође, у обраћањима Поверенику, грађани и грађанке указују да су се у положајима извршних дужника управо нашли због чињенице да нису могли да измирују своје обавезе, јер су већ били на рубу егзистенције, као и да је примера ради, присилно исељење угрозило њихово здравље и безбедност, нарушило услове за задовољење основних животних потреба чиме су прекршена начела хуманости, социјалне правде и поштовања људског достојанства.
Неспорно је, као што сте и сами у својим обраћањима констатовали, да награде и накнаде за рад на које извршитељи имају право, у великом броју случајева вишеструко превазилазе основни дуг те да се на овај начин ионако тешка финансијска ситуација извршног дужника додатно погоршава угрожавајући његову егзистенцију, као и егзистенцију чланова породичног домаћинства.
С тим у вези сматрамо да је неопходно детаљно сагледати све ефекте досадашње примене Јавноизвршитељске тарифе, а да нарочито треба имати у виду последице које је она произвела када је реч о економски угроженим категоријама становништва Републике Србије.
С тим у вези, а полазећи од законом утврђених надлежности, желимо да укажемо на потребу што већег обима измена одредаба Јавноизвршитељске тарифе, уважавајући податке који говоре о броју грађана који су у повећаном ризику како од сиромаштва, тако самим тим и од вишеструке дискриминације.
Имајући у виду да су ови недостаци сагледани и приликом измена Закона, верујемо да ће Министарство извршити свеобухватну анализу досадашње Јавноизвршитељске тарифе и предузети мере у циљу њене измене.
С поштовањем,
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
[1] „Службени гласник РС”, бр. 22/09
[2] „Службени гласник РС”, бр. 59/16
[3] „Службени гласник РС“, бр. 106/15, 106/16 – аутентично тумачење, 113/17 – аутентично тумачење и 54/19)
[4] Извештај Европске комисије за 2018. годину, доступно на интернет адреси: http://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_ek_o_srbiji(1).pdf
[5] Људска права у Србији 2016 – право, пракса и међународни стандарди људских права, Београдски центар за људска права, Београд 2017 – Доступно на интернет адреси: http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2013/04/Ljudska-prava-u-Srbiji-2016.pdf
[6] Праћење социјалне укључености у Републици Србији (треће допуњено издање), Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (СИПРУ), октобар 2017. – Доступно на интернет адреси:
[7]Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији, усвојен 27. децембра 2018. године, Београд 2018, Доступно на интернет страници: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2019/02/Treci_nacionalni_izvestaj_o_socijalnom_ukljucivanju_i_smanjenju_siromastva_2014%E2%80%932017.pdf
[8] Исто, стр. 23
Иницијатива за измену јавноизвршитељске тарифе 
