Старосно доба као основ дискриминације једно је од најчешћих личних својстава због којег нам се грађани притужују, а у протеклих пет година тај основ био је други по учесталости. Половина тих притужби односила се на дискриминацију деце и младих, најчешће у области образовања и стручног усавршавања, здравствене заштите и социјално-породичне заштите, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић на конференцији  „Препоруке за унапређење положаја младих из рањивих група  у Србији“

Дискриминација на основу старосног доба посебно је изражена у области рада и запошљавања. С једне стране, већ неколико деценија суочени смо са проблемом одлива младих што захтева одлучне мере у системима образовања, запошљавања, решавања стамбених питања, подршке породици и деци. С друге, тржиште рада није нарочито наклоњено младима, јер као што не пружа шансу старијима, видећи их као некорисне и недовољно оспособљене за савремено, дигитално доба, тако и младима не даје могућност да се покажу, замерајући им недостатак радног искуства, истакла је Јанковић.

Институција Повереника упутила је више препорука и иницијатива надлежнима предлажући мере потребне да се младима обезебеди равноправан положај на тржишту рада и унапреде могућности за њихово запошљавање. Потребно је окренути се и систему вредности које млади наводе као важан – пре свега на рад гледати као на вредност, обезбедити напредовање на основу резултата рада, повољне услове рада, правичну зараду и једнаку накнаду за рад исте вредности, поручила је повереница.