Поводом све чешћих довођења у везу порекла, места рођења и предака са нечијим политичким и другим облицима рада и деловања, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић подсећа да су законом забрањени дискриминација, говор мржње, изношење дискриминаторних ставова, вређање и омаловажавање засновано на националној припадности, етничком пореклу, као и по било ком другом стварном или претпостављеном личном својству.

Република Србија је држава свих њених грађана и грађанки. Устав и закони наше државе гарантују да сви грађани и грађанке имају једнака права, а једнакост пред законом и недискриминација су основна начела демократских друштава и цивилизацијска вредност.

У сваком друштву би требало да су критика, преиспитивање и постављање питања легитимни и пожељни, посебно о стварима од јавног интереса, али критику не смемо свести на довођење у везу нечијег рада и деловања са његовим/њеним пореклом, местом рођења, расом, бојом коже, прецима, држављанством, националном припадношћу или етничким пореклом, верским, политичким или другим убеђењима, указује повереница.

Проблематизовање порекла и етикетирање по овом основу министра спољних послова Марка Ђурића, политичког аналитичара Ђорђа Вукадиновића, политичарке Маринике Тепић, као и недавни говор мржње према професору Филипу Ејдусу по основу порекла и у другим случајевима, представља пример честе, типичне и тешке дискриминације. У складу са законом забрањено је узнемиравати, понижавати и вређати достојанство било кога, а нарочито ако се тиме ствара страх, застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење или подстиче дискриминација и насиље.

Талас говора мржње, омаловажавање и вређање, отворене претње смрћу и линчом због професионалног ангажмана, уз бескомпромисно разрачунавање са неистомишљеницима исписивањем графита и лепљењем плаката, предуго траје и већ сведочимо томе да је ова и слична језичка матрица довела и до физичких обрачуна и уништавања имовине. Уверили смо се више пута да говор мржње само рађа нови говор мржње који подстиче насиље, a које рађа ново насиље и отворене сукобe.

Објављивање личних података, дељење бројева телефона и позиви да се обилазе кућне адресе, што је постало све учесталије, требало је све да нас забрине и узнемири још пре две године када је опкољено домаћинство пољопривредника у Баваништу. Мало је потребно да се свако осети позваним да узме правду у своје руке, што нас као друштво само удаљава од владавине права, правде, једнакости и равноправности, наводи Јанковић и додаје да је атмосфера већ довољно забрињавајућа, а може постати још тежа и довести до несагледивих последица уколико се хитно сви не врате у законске оквире.