Старије особе у Србији су често дискриминисане, изјавила је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић за Танјуг поводом 15. јуна, Међународног дана борбе против насиља над старијим особама.

„Досадашње искуство показује да су најстарији суграђани често дискриминисани и да и даље постоји прилично велики број митова и предрасуда о њима“, рекла је повереница.

Ona је истакла да се старији често посматрају само као корисници услуга система социјалне и здравствене заштите и да се не виде као неко ко може значајно да допринесе развоју друштва и ко носи прилично велики потенцијал.

Према њеним речима, због свих проблема које старост са собом носи често су дискриминисани и постају жртве свих врста насиља – физичког, психичког, а често и економског.

„Постоји неколико истраживања о насиљу над старима, али потребно је урадити и свеобухватно како би имали једно коплетно, које ће показати каква је заправо реална ситуација. Оно што знамо по досадашњим подацима је да је насиље бројчано много веће него што подаци показују“, рекла је повереница.

Упозоравајући да је насиље теско приметити и индентификовати управо због проблема и особина које старост носи са собом, она је навела да је поред психичког и физичког врло изражено и економско насиље за које старији суграђани нису свесни.

Као пример она наводи да старије особе често нису свесне да не морају да својој деци, рођацима, пријатељима дају своје пензије.

„Једно од истраживања управо показује да је више од 40 одсто старих овластило некога за подизање новца са текућег рачуна“, напоменула је повереница Јанковић додајући да то понекад није жеља старије особе, већ да је то изнуђено.

Она је истиче и да су углавном људи из најближе околине старијих особа ти који врше насиље. Према њеним речима, то су често деца, брачни партнер, снахе и зетови, рођаци, пријатељи, али и пружаоци неге који често нису свесни насиља и занемаривања.

„Тешко је приметити све врсте насиља над старима и тиме је одговорност и морална обавеза свих нас као грађана да посебно обратимо пажњу и пријавимо насиље надлежним органима“, рекла је повереница.

Објашњава да сами стари често не препознају дискриминацију и нису сигурни коме треба да се обрате јер су животни век провели у неком другом времену када није постајао овакав законодавни оквир по питању дискриминације и додаје да у томе види велику улогу институције на чије је челу.

Сматра да су старије особе мало упознате са радом институције повереника, а да то потврђује и незнатан број оних који су се обратили за помоћ. „Они који се јављају не знају шта је улога повереника, како да се обрате и коме. На томе ћемо радити у наредном периоду“, истиче повереница Јанковић.

Како каже, неће стављати акценат на објашњавање поступка већ је довољно да се старији грађани обрате тој институцији која ће их, уколико се не ради о дискриминацији, упутити на оне који ће им пружити неопходну помоћ.