Једна трећина притужби која стиже Поверенику за заштиту равноправности, односно 33 одсто, односи се на случајеве дискриминације приликом рада и запошљавања, а наша пракса је показала да се најчешће јављају жене које су често дискриминисане након повратка са породиљског одсуства и одсуства ради неге детета, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић на међународном скупу који је посвећен унапређењу социјалних и економских права и равноправности који се по први пут одржава ван Стразбура, и то у Београду.

Повереница је додала да је овај проблем чест и у развијенијим европским земљама и да се као изазов поставља проналажење концепта бриге о детету, а да за то време родитељи буду плаћени. Досадашња пракса је показала да се родитељи налазе у тешкој ситуацији због нестандардних уговора о раду који им онемогућавају да мирно брину о свом болесном детету када не постоји могућност да буду у школским установама.

Повереница је нагласила да је изузетно важно потражити помоћ Повереника јер се више од 90 одсто мишљења и препорука на притужбе уважи и спроведе, тако да су чести епилози и враћање жене на одговарајуће радно место након породиљског одсуства. Она је нагласила да су учестали и случајеви дискриминације приликом остваривања права грађана и грађанки пред органима јавне власти и да се такве ситуације углавном дешавају из незнања, јер су антидискриминациони прописи релативно нови у нашем друштву.

Трећи састанак Платформе за сарадњу Савета Европе, ФРА, ЕННХРИ-ја и ЕКВИНЕТ-а о социјалним и економским правима, који је организован на иницијативу Повереника за заштиту равноправности Републике Србије, за циљ има узајамно подизање свести и знања међу партнерима, са посебним освртом на најновије податке о пракси поштовања ових права на националном, регионалном и међународном нивоу.

На састанку се говорило и о односу између недавно покренутог Европског стуба социјалних права и Европске социјалне повеље, а дискутовало се и о предлозима за праћење поштовања социјалних и економских права.

У времену економске кризе неизвесности и тешкоћа, појачано је кршење економских, социјалних и културних права, а економска криза сама по себи јесте извор несигурности и потенцијалне нестабилности. Зато је улога националних тела за равноправност од изузетног значаја, пре свега због имплементације антидискриминационог законодавства и подизања видљивости  људских права кроз постизање пуне равноправности у нашем друштву, закључила је повереница.

На скупу су говорили и представници и представнице Савета Европе, ФРA, ЕННХРИ-ја и ЕКВИНЕТ-а, као и домаћих институција у чији делокруг рада спада брига о фундаменталним људским правима.